Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[drajver]

Суботић, Арлијевдан, Подлозник/Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908>A5913>A22312>BY153567>BY152858>Y189170. По хаплотипу најближи му је раније тестирани презимењак исте славе из истог мјеста. Од 23 упоредива маркера разликују се само на једном маркеру DYS19, гдје новотестирани Суботић има вриједност DYS19=14, у односу на модалнију вриједност DYS19=15 код раније тестираног Суботића и других из гране I-BY152858. Ова ниска вриједност DYS19=14 занимљива је и због чињенице да је досад у оквиру хаплогрупе I2-PH908 била искључиво "резервисана" за грану I-Y52603, али као што се види, може се у изузетним случајевима појавити и у оквиру других грана. О хаплогрупи I-Y189170 може се детаљније прочитати на сљедећм линку https://www.poreklo.rs/2021/12/04/stablo-haplogrupe-i2-ph908a5913-2/

Овим резултатом потврђена је припадност тестираног Суботића роду Суботића из Врбе и Чемерна код Гацка, који су се расељавали према Романији. По предању Суботићи потичу од Дучића из Фатнице, али генетички резултати засад нису потврдили овакво предање (Дучићи из Фатнице иако припадају хаплогрупи I2-PH908, имају прилично различит хаплотип у односу на Суботиће). Са друге стране, показало се да Суботићи у Херцеговини имају средњовјековну генетичку везу са Брборићима из Пустипуха (Љубиње), Ћаласанима из Пиве.

[barbarylion]

Суботић, Арлијевдан, Подлозник/Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908>A5913>A22312>BY153567>BY152858>Y189170. По хаплотипу најближи му је раније тестирани презимењак исте славе из истог мјеста. Од 23 упоредива маркера разликују се само на једном маркеру DYS19, гдје новотестирани Суботић има вриједност DYS19=14, у односу на модалнију вриједност DYS19=15 код раније тестираног Суботића и других из гране I-BY152858. Ова ниска вриједност DYS19=14 занимљива је и због чињенице да је досад у оквиру хаплогрупе I2-PH908 била искључиво "резервисана" за грану I-Y52603, али као што се види, може се у изузетним случајевима појавити и у оквиру других грана. О хаплогрупи I-Y189170 може се детаљније прочитати на сљедећм линку https://www.poreklo.rs/2021/12/04/stablo-haplogrupe-i2-ph908a5913-2/

Овим резултатом потврђена је припадност тестираног Суботића роду Суботића из Врбе и Чемерна код Гацка, који су се расељавали према Романији. По предању Суботићи потичу од Дучића из Фатнице, али генетички резултати засад нису потврдили овакво предање (Дучићи из Фатнице иако припадају хаплогрупи I2-PH908, имају прилично различит хаплотип у односу на Суботиће). Са друге стране, показало се да Суботићи у Херцеговини имају средњовјековну генетичку везу са Брборићима из Пустипуха (Љубиње), Ћаласанима из Пиве.

Jesu li ovi Subotići bliski meni?

[Ивица Јовановић]

Нису

[Uzi]

Антић, Јовањдан п. Аранђеловдан, Радманићи, Бања Лука

Припада халпгрупи N2-P189.2>Y6467>Y6516>Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435

Антић има немодалне вредности DYS458=17, DYS570=19 и DYS533=13. По маркерима му је најближи Кнежевић из Петровића (Бањани), са којим Антић има само један маркер разлике (Кнежевић има модалну DYS533=12). Због блиског поклапања маркера и слављења исте славе и преславе, постоји могућност ближе генетске повезаности.

Тестирани је оставио овај запис о својим Антићима:
По предању Антићи су најпре били у околини Скадарског језера - дела који припада Црној Гори, потом Метохија (Пећ) па Радманићи код Бања Луке. Постоји и предање везано за Пећку патријаршију.

Препорука је да се са директним тестом потврди припадност грани FGC28435.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

[Небојша]

Антић, Јовањдан п. Аранђеловдан, Радманићи, Бања Лука

Припада халпгрупи N2-P189.2>Y6467>Y6516>Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435

Антић има немодалне вредности DYS458=17, DYS570=19 и DYS533=13. По маркерима му је најближи Кнежевић из Петровића (Бањани), са којим Антић има само један маркер разлике (Кнежевић има модалну DYS533=12). Због блиског поклапања маркера и слављења исте славе и преславе, постоји могућност ближе генетске повезаности.

Тестирани је оставио овај запис о својим Антићима:
По предању Антићи су најпре били у околини Скадарског језера - дела који припада Црној Гори, потом Метохија (Пећ) па Радманићи код Бања Луке. Постоји и предање везано за Пећку патријаршију.

Препорука је да се са директним тестом потврди припадност грани FGC28435.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

Вероватно постоји генетичка веза са Секулићима (Јовањдан) из истог места са 23andMe. Није далеко ни Шамара (Јовањдан) из Крупе На Врбасу.

[Иван Вукићевић]

Даниловић, Никољдан, Београд, E-V13>Z5018>Z16659>Y260691>Y260652

Тестирани је урадио WGS тест преко DanteLabs и први је припадник ове гране на пројекту. Овој грани припадају још и по један Албанац и Мађар:
https://www.yfull.com/tree/E-Y260652/
Анализа код YFull још није завршена, тако да није искључено да ће доћи до формирања млађе гране.

Породица тестираног даљим пореклом потиче са подручја Гостивара и Кичева.

[Небојша]

Таникић, Аранђеловдан, Шарбановац, Бор, J2a-M67


Таникићи чине исти генетички род са Драгићима (иста слава) из Витовнице (Петровац на Млави). Свега две разлике на 23 маркера (389II и 458). Обе породице су влашког порекла. На основу маркера се не може са сигурношћу одредити дубља подграна, па је најбоље да остану на нивоу J2a-M67.

[Ивица Јовановић]

Таникић, Аранђеловдан, Шарбановац, Бор, J2a-M67


Таникићи чине исти генетички род са Драгићима (иста слава) из Витовнице (Петровац на Млави). Свега две разлике на 23 маркера (389II и 458). Обе породице су влашког порекла. На основу маркера се не може са сигурношћу одредити дубља подграна, па је најбоље да остану на нивоу J2a-M67.

Било би лепо да бар један од њих уради велики тест како би одредили прецизније где се налазе на Јфулл стаблу. М67 је много широк појам. На Балкану имамо свашта, од J-Y32689 преко Z7671 па до Y261973 и питај бога чега се ту још може наћи. пс. човек са тим презименом је био градолначелник Бора за време Слобе.

[Небојша]

Јоцић, Петковдан, Горња Љубата, Босилеград, J2a-Z6055>Y14439


Петковдан није изворна слава рода (не зна се стара слава). У Горњој Љубати помињу се следећи родови:

- Стамболијанци* су из Трнова („од паланачко“), дошли им преци старији од прадедова. *Презиме су добили по томе што су  „по Стамбол одили“.
- Радоњинци су из Радовнице, „нашли пуштењак па се засељавали“ – у Доњој Мали.
- Црнцинци су из Радовнице и:
- Ђеринци су из Дуката

Генетички веома добро профилисан род, код нас присутнији у динарским крајевима (Дробњак, Херцеговина, Стари Влах/Рашка и Лика). Стојиљковић из Власотинца такође припада овом роду, као и Бугарин из околине Великог Трнова. Овакви резултати су спона између бугарских и српских хаплотипова. Читава ова група по маркерима делује веома блиско (мала су одступања), рекао бих да им је заједнички предак могао живети пре 600-800 година.

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

[Ojler]

Ђокић, Никољдан, Лесковац, I2a-Y3120

Тестирани живи у Београду, где му се деда доселио из Лесковца. Другим подацима о пореклу породице не располажемо, нити сам успео да их идентификујем у расположивој етнографској литератури. Вероватно би помогло када бисмо знали надимак породице, који по правилу имају сви старији родови у том крају.

Хаплотип тестираног поседује већи број карактеристичних маркера, међу којима се посебно издвајају DYS456=16 и DYS448=21, а у мањој мери и DYS19=17.
Резултату Ђокића близак је један необјављени хаплотип тестираног из села Винарце код Лесковца, који такође слави Никољдан. Овај хаплотип је одређен на свега 17 маркера, и поседује једну разлику у односу на резултат Ђокића, али и поклапање на свим поменутим карактеристичним маркерима. Имајући у виду и исти географски регион из којег тестирани потичу, те чињеницу да славе исту славу, може се прилично поуздано закључити да се ради о припадницима истог блиско повезаног генетичко-генеалошког рода.

[drajver]

Галијаш, Никољдан, Мала Градуса/Суња

Припада хаплогрупи I1, највјероватније грани I-Z58.Потребно је урадити дубински или SNP тест, како би се за почетак потврдила припадност  грани I-Z58. Галијаш има само једно блиско поклапање на СДП и ради се о породици Лакић, Никољдан из Горњег Карина У Далмацији. Галијаш и Лакић разликују се на само једном маркеру од 23 и с обзиром да славе исту славу и да су оба рода са подручја Крајине, ближа веза је више него извјесна. Међутим у односу на остале тестиране са наших простора, својим хаплотипом Галијаш и Лакић остају прилично "усамљени".

Презиме Галијаш срећемо на Банији и то у насељима Мачково село/Петриња, Остојићи/Двор и Мала Градуса/Суња. Били су присутни и у Зборишту/Велика Кладуша. Судећи по Шематизму из 19. вијека, славили су Ђурђевдан и Никољдан. Презиме је у писаним документима на подручју Баније забиљежено још 1751. године. U 19. вијеку пописани су у оквиру села Горичка и Жировац. Тестирани је оставио податак о предању о поријеклу са Козаре, што свакако није искључено.

[Петар М. Демић]

Галијаш, Никољдан, Мала Градуса/Суња

Припада хаплогрупи I1, највјероватније грани I-Z58.Потребно је урадити дубински или SNP тест, како би се за почетак потврдила припадност  грани I-Z58. Галијаш има само једно блиско поклапање на СДП и ради се о породици Лакић, Никољдан из Горњег Карина У Далмацији. Галијаш и Лакић разликују се на само једном маркеру од 23 и с обзиром да славе исту славу и да су оба рода са подручја Крајине, ближа веза је више него извјесна. Међутим у односу на остале тестиране са наших простора, својим хаплотипом Галијаш и Лакић остају прилично "усамљени".

Презиме Галијаш срећемо на Банији и то у насељима Мачково село/Петриња, Остојићи/Двор и Мала Градуса/Суња. Били су присутни и у Зборишту/Велика Кладуша. Судећи по Шематизму из 19. вијека, славили су Ђурђевдан и Никољдан. Презиме је у писаним документима на подручју Баније забиљежено још 1751. године. U 19. вијеку пописани су у оквиру села Горичка и Жировац. Тестирани је оставио податак о предању о поријеклу са Козаре, што свакако није искључено.

Присуство Галијаша у селу Мала Градуса потврђено је током друге половине XVIII века (најмање 1 породична задруга).

Осим у Малој Градуси, ово презиме је у истом периоду пописано у селима Горичка (2), Жировац (3) и Мачково Село (1). Судећи по крсној слави (Никољдан), требало би да је огранак из Мале Градусе повезан са огранком из Мачковог Села. Галијаши из Горичке и Жировца прослављају Ђурђевдан, па је извесно да је реч о другом роду.

Уколико је презиме изведено од речи галија, повезаност са Лакићима и Далмацијом има смисла.

[drajver]

Вулиновић, Никољдан, Братишковци/Скрадин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично специфичан хаплотип са већим бројем карактеристичних и немодалних вриједности маркера: DYS19=17, DYS391=10, DYS389-I/II=14/32, DYS456=16, DYS549=12. Нема блиских поклапања. У Крајини су му најближи Шоботи из Дрвара који славе Митровдан, а који посједују DYS391=10, DYS389-I/II=14/32, DYS456=16, међутим по укупном хаплотипу и они су далеко са 4/23 маркера разлике. Међу никољштацима и тестиранима из Далмације нема никог ни приближно блиског.

Вулиновићи би требали бити једни од првих српских досељеника у Братишковце. Преносим навод Црног од раније:

"Према летопису Братишковачке парохије, преци данашњих становника из Братишковаца као и других села, која сачињавају парохију, доселили су се крајем XVII и почетком XVIII века из Босне, Херцеговине и Црне Горе, за време млетачке власти. Што се тиче Братишковаца, чим су Турци истерани из овога села, први су се доселили Вулиновићи. Чак су затекли турску ватру у тамошњој кули Кулин-бега. Први досељени Вулиновићи били су, изгледа, војводе. Са четама које су побегле од турског зулума из Босне и Херцеговине они су се борили против Турака и уз помоћ војске Млетачке републике изгонили их из Далмације. Они су били колонели и сердари, а затим дуго времена и главари, „капитани" села. Како су први дошли, заузели су и запосели највећи део овога села и млине на слапу и на Крци близу Скрадина.⁴ Одмах после Вулиновића доселили су се Лалићи. Осим у Братишковцима, имали су имање и у Горицама, и од њих потичу све породице Лалића у Горицама. Одмах после њих доселили се Огњеновићи (који сада живе у Какњу), затим Ераковићи, Манојловићи, Кричке и редом друге породице.⁵ Почетком XVIII столећа било је углавном формирано село Братишкоеци од новодосељеног становништва."

Осим у Братишковцима, Вулиновићи су били присутни и у Брибиру, Коњевратама.

[Посо]

Вулиновић, Никољдан, Братишковци/Скрадин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично специфичан хаплотип са већим бројем карактеристичних и немодалних вриједности маркера: DYS19=17, DYS391=10, DYS389-I/II=14/32, DYS456=16, DYS549=12. Нема блиских поклапања. У Крајини су му најближи Шоботи из Дрвара који славе Митровдан, а који посједују DYS391=10, DYS389-I/II=14/32, DYS456=16, међутим по укупном хаплотипу и они су далеко са 4/23 маркера разлике. Међу никољштацима и тестиранима из Далмације нема никог ни приближно блиског.

Вулиновићи би требали бити једни од првих српских досељеника у Братишковце. Преносим навод Црног од раније:

Осим у Братишковцима, Вулиновићи су били присутни и у Брибиру, Коњевратама.

Јуран наводи Вукељу Вулиновића 1583. године у Кадиној Главици.
У османском попису Петрове Горе 1585. године, у Житнићу се спомиње "Вукеља, син Вулића".

[Зрно]

Вулиновићи су сигурно из Кањана/Кадине Главице од давнина и одатле су преселили у Братишковце заједно са Кричкама у 17. в. Има везе са млетачко-турским ратовима. Дакле, није Босна него Петрово поље извориште. Има их у Јурановој књизи више документованих да су боравили у Шибенику. Очигледно су били значајни-харамбаше. Од њих би требали бити Вулиновићи-Златани из Радонића код Шибеника.

[Црна Гуја]

Николић, Ђурђиц, Сирдија, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера, али постоји могућност да се ради о грани YP237>FGC13681>YP951>YP6186. Од карактеристичних вредности истичу се снижена DYS392=10 и висока Y-GATA-H4=13. Комбинацију ове две вредности поседују још само тројица припадника хаплогрупе R1a у нашој бази, и управо са том тројицом Николић има најближе поклапање. У питању су Ђинић из Земуника Доњег у Далмацији, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера; Јеремић из Јежевице код Чачка, од ког се разликује на 1 од 16 маркера; и Антонијевић из Каменице код Ужица, од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Сва тројица наведених славе Никољдан. С обзиром да предикција припадности грани YP6186 није нарочито јака, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да Николићи потичу од Стевановића из Сирдије, а према магловитом породичном предању даљим пореклом су из Херцеговине или Црне Горе.

[ДушанПан]

Николић, Ђурђиц, Сирдија, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера, али постоји могућност да се ради о грани YP237>FGC13681>YP951>YP6186. Од карактеристичних вредности истичу се снижена DYS392=10 и висока Y-GATA-H4=13. Комбинацију ове две вредности поседују још само тројица припадника хаплогрупе R1a у нашој бази, и управо са том тројицом Николић има најближе поклапање. У питању су Ђинић из Земуника Доњег у Далмацији, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера; Јеремић из Јежевице код Чачка, од ког се разликује на 1 од 16 маркера; и Антонијевић из Каменице код Ужица, од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Сва тројица наведених славе Никољдан. С обзиром да предикција припадности грани YP6186 није нарочито јака, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да Николићи потичу од Стевановића из Сирдије, а према магловитом породичном предању даљим пореклом су из Херцеговине или Црне Горе.

Хвала на анализи, Гујо.

Само да додам да ми је тестирани Николић накнадно јавио да је Николићима некада слава била Аранђеловдан. Може бити да су узели Ђурђиц по досељењу у Сирдију, с обзиром да цело село слави ту славу.

Иначе, Љуба Павловић Стевановиће сврстава у род Андрића, али ово може бити упитно с обзиром на сећање на ранију славу, а Андриће наводи као староседеоце. Требало би тестирати још једног Сирдијаша да би се знало више.

"ANDRIĆI – stara porodica ovog sela za koju se ne zna da se s koje strane doselila, već se smatra kao najstarija i da je u selu pre 300 godina (op. A.M. – znači pre 1600. godine) su Andrići u Starom Selu. Iz ove porodice izlazila je postupno jedna po jedna porodica i pomerala se na sever, te naseljavala Sirdiju. Ona se po Sirdiji tako raširila da ju je celu naselila i da su samo dve porodice ušle sa strane. Andrića ima vrlo mnogo iseljenih ih ovog sela, ima ih gotovo po svima selima valjevske i šabačke Tamnave. Za Andriće u Sirdiji se zna da ih je u Prvom ustanku bilo 6 kuća, tako bile su: Gajića, Stevanovića 2, Krstića, Vilimanića i Jovančića, a danas od ovih 6 kuća ima 56 kuća, koje s Andrićima u Starom Selu čini 62 kuće i slave Đurđic."

[Atlantische]

Радановић, Срђевдан, Биротићи, Фоча

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y11074>FT382712, роду Срђевштака-Никољштака из фочанског краја.

Од тестираних припадника рода маркерно му је најближи Срђевштак Јокић из околине Зворника. Са њим се разликује само на 391, на којем Радановић има повишену вредност 11 у односу на модални хаплотип. Од осталих стоји на 2-3 маркера разлике.

Тестирани је у упитнику навео да су Радановићи у Биротиће доселили из оближњих Челебића током 19. века. То је у супротности са оним што наводи Мишо Тодовић у својим књигама о пореклу становништва Заврши, области на крајњем југоистоку фочанске општине која граничи са Дробњаком, Пивом и Пљевљима. У њима Тодовић из њему знаних разлога казује да су Радановићи доселили почетком 19. века из Радановића код Будве, при чему мисли на село Радановиће у Грбљу.

Да је оваква теорија без икакве логике и аргумената коначно је доказао и резултат теста који Радановиће доводи у везу са до сада тестираним G2a-FT382712 Срђевштацима из Фоче, Аврамима и Фундупима, као и слављеницима ове славе широм Подриња. Изузетак представља резултат Срђевштака Пејовића из Веленића који је I2a-PH908, али мислим да су досадашњи резултати показали ко су ''оригинални'' завршки Срђевштаци. Додатни прилог старости овог генетичког рода на том подручју јесу резултати Никољштака Вишњића из Јошанице код Фоче и Васића из околине Лознице који припадају овом роду. Уз помоћ WGS теста Вишњића је утврђена веза из античког периода са Италијаном из Падове.

[Крни Јелац]

Колико је мени познато Тодовић пише да су из Радановића-  Грбља дошли на Заврш. "Три брата" су се раздвојила: у Мештревац, Бунове (Биротиће) и Ограђеницу-Пљевља. Тако да ни њему, колико знам, Заврш као претходно станиште није спорно.  Да ли постоје приватни снп-ови Вишњића које би могли гађати Срђевштаци?

[Atlantische]

Да ли постоје приватни снп-ови Вишњића које би могли гађати Срђевштаци?

Има их барем 15-ак у односу на Италијана. Код таквих случајева мислим да нема смисла гађати сваки SNP појединачно јер су му српски рођаци на велику већину њих позитивни. Дубински тест је умногоме корисније и исплативије решење.