97. Живановић, Ђурђиц, Кленовац, Зајечар
Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Поседује модалан хаплотип, без иједне специфичније вредности, па самим тим има и прилично велики број блиских поклапања. Најближи су му тестирани из родова А и Б: потпуно поклапање на 23 маркера има са Будурићем из Врбештице код Штрпца, а на 17 маркера са Бурмазовићем из Руњана код Лознице, обојица славе Алимпијевдан. На само 1 од 25 маркера разликује се од Аксића из Житиња код Витине (Аранђеловдан). Од већине осталих припадника ова два рода разликуј се на 2 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-800). Тестирани није у упитнику оставио више детаља о пореклу, а у тексту о Кленовцу Живановићи се не помињу.
https://www.poreklo.rs/2015/08/02/poreklo-prezimena-selo-klenovac-zajecar/
Тестирани није рођен у Кленовац. Његов отац Синиша рођ. 1934., деда Драгољуб рођ., 1910. Прадеда Миленко сви рођени у Кленовцу. То је све што зна тестирани.
Пре Другог светског рата тестираном деда и отац док је још био мали и имао је неколико година у то време између 1936-1941. године се пресељавају у село Рготина (Зајечар). И касније се његов отац оженио и добио је једног сина који је остао да живи у Рготину.
Тестираном отац се други пут жени и сели се у Пирот 1962. године и касније има још два сина: тестираног и још једног.
Тестираном је мајка из Пирота, тамо је рођен, тамо је одрастао и живео, сад живи у неком другом крају Србије.
С обзиром да не живе у то место већ осамдесет година и да не одржавају рођачке везе са рођацима из Кленовца, сасвим је разумљиво што тестирани веома мало зна о свом пореклу.
Ја сам ступио у контакт са тестираним и са једном породицом Живановића из Кленовца за које се испоставило да су блиски рођаци са тестираним. Тестираном прадеда Миленко рођ. око 1880. је имао три брата и један од те браће је директни предак породице коју сам контактирао.
Нажалост та породица из Кленовца, не зна довољно стабло и не знају да наброје колена до Живана и не схватају да је презиме које носи по претку Живану отац или евентуално деда од Миленка р. око 1880. године и његове браће.
Имају предање да су пореклом са југа, од старих су слушали да су доселили у сеобама.
Коста Јовановић који је проучавао Неготинску Крајину не бележи никакве Живановиће у Кленовцу. Он бележи родове углавном по старијим родовским надимцима и презименима.
Ови из Кленовца кажу да постоје још једни Живановићи у Кленовцу са којима нису сродни по мушкој линији.
Међутим, оно што је битно, а то је да породица тестираног Живановића из Кленовца, слави осим Ђурђица и Ђурђевдана.
На моје питање које породице из Кленовца славе Исту комбинацију славе, Ђурђиц и Ђурђевдан, рекли су ми за Мишиће.
То значи да их Коста Јовановић забележио под крсном славом Ђурђевдан.
К. Јовановић бележи два рода у Кленовцу са крсном славом Ђурђевдан, а то су:
Стари род или стари досељеници:Талијанци-Милорадовићи, Ђурђевдан
Родови досељени у 19. веку:Мишићи, Ђурђевдан, су из Сикола а пореклом су из „Арнаутлука“
С обзиром на порекло тестираних припадника
R-А11460/BY202471 према литературама и предањима редом имају пореклом са југа. То су подручја у којем су некада живели или живе још увек.. Рашка област, Полимље, Метохија, Косово и западна Македонија.
То се генетички подудара и указује да су Живановићи из Кленовца:
Мишићи (2 к., Ђурђевдан), су из Сикола а пореклом су из „Арнаутлука“.
Мишићи су пресељени у Кленовац у 19. веку. У Сиколи потичу од нека од ова два рода:
01.Саковићи, Ђоковићи и Пајићи (звани „Арнаути“), (30 k., Ђурђевдан), досељени су „из Арнаутлука“.
Сиколе (Неготин)Ђокићи, (8 k., Ђурђевдан, су од „Арнаута“ у Сиколу.
Видровац (Неготин)Јерићи (Ерићи), (12 k., Ђурђевдан), су из Велике Мутнице у Морави, род су са
Саковићима и Лекићима у Сиколу, који су „од Арнаутлука“.
Трњане (Неготин)Трњанци, (3 k., Ђурђевдан. Станоје, отац старцу од 90 година, је од Ерића у Трњану, а пореклом су из “Арнаутлука“.
Брестовац (Неготин)Трњанчићи, (5 k., Ђурђевдан), су из Трњана, а пореклом су из „Арнаутлука“.
Метриш (Зајечар)02. Попадићи, Бркићи (Милошевићи) и Поп-Илићи су један род, (30 k., Ђурђевдан). Преци су им дошли „из Арнаутлука“.
Сиколе (Неготин)Поп-Илићи, (2 k., Ђурђевдан), су од истоименог рода у Сиколу а пореклом су из „Арнаутлука“.
Карбулово (Неготин)Илићи, (1 k., Ђурђевдан), је од „Арнаута“ у Сиколу.
Метриш (Зајечар)извор:„Неготинска Крајина и Кључ“, 1912-1925, Коста Јовановић
Коста Јовановић бележи ова два рода једно уз друго, што значи да живе у Сиколе у истом делу села и да су досељени истовремено. Можда имају заједничко порекло по мушкој линији.
Захваљујући неким старим родовским надимцима и презименима која су задржали од старог завичаја и нису попримали сва типична презимена за источну Србију.
Њихови стари надимци и презимена као и географски називи откривају порекло ова два рода: На пример:
Саковићи, Попадићи, Арнаутлук, Арнаути, Јерићи, Ерићи.Ова два рода су пореклом негде са подручја Старе Рашке:
Рашка област, Горње Полимље или Метохија.
