Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 50919 пута)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Српски ДНК месец 2021
« послато: Септембар 10, 2021, 01:06:50 поподне »
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује већ традиционално ДНК тестирање поводом Српског ДНК дана 14. септембра. За разлику од ранијих година, када је ово тестирање организовано на сам Српски ДНК дан, ове године имаћемо, услед ситуације са CoVid-19 вирусом, акцију која ће трајати од 13. септембра до 15. октобра, због чега је овај подухват назван Српски ДНК месец.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

Пријављивање за тестирање се врши помоћу контакт форме којој можете приступити преко следећег линка:

https://www.poreklo.rs/2021/09/10/srpski-dnk-mesec-2021-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #1 послато: Септембар 18, 2021, 06:32:35 поподне »
Чујем да се пријавило-до пре неки дан прњко 120 људи !
 😁 Кад можемо очекивати спискове пријављених?!?😊
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #2 послато: Септембар 18, 2021, 06:54:01 поподне »
Чујем да се пријавило-до пре неки дан прњко 120 људи !
 😁 Кад можемо очекивати спискове пријављених?!?😊

До сад већ преко 150. Први списак ће бити објављен када буде формирана прва тура узорака (по тури иде 30 узорака).
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #3 послато: Септембар 24, 2021, 03:40:43 поподне »
Прва тура је однета, са укупно 34 узорка. Следи њихов списак:

1. Радановић, Никољдан, Брда, Дрвар;
2. Остојић, Митровдан, Жировац, Двор на Уни;
3. Ерић, Ђурђиц, Бресно Поље, Трстеник;
4. Аздејковић, Аранђеловдан, Кобиље, Брус;
5. Кртинић, Јовањдан, Клапавице, Грачац;
6. Нићифоровић, Никољдан, Клашнић, Мионица;
7. Боснић, Јовањдан, Дрвар;
8. Ешан, Марковдан, Велики Дубовик, Босанска Крупа;
9. Раковац, Лучиндан, Камењача, Трстеник;
10. Ђорђевић, Никољдан, Пирот;
11. Козомара, Ђурђевдан, Гламоч;
12. Костић, Крстовдан, Шопић, Лазаревац;
13. Миловановић, Лучиндан, Горња Горевница, Чачак;
14. Ђокић, Мратиндан/Св. Мина, Витоше, Брус;
15. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ;
16. Вуловић, Аранђеловдан, Сопотница, Пријепоље;
17. Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо, Карловац;
18. Ђекић, Лучиндан, Сопотница, Пријепоље;
19. Видука, Михољдан, Придрага, Новиград;
20. Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица, Ваљево;
21. Станић, Никољдан, Хатељи, Берковићи;
22. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ;
23. Ивковић, Никољдан, Доњи Дрежањ, Невесиње;
24. Думедаш, Јовањдан, Обровац, Бачка Паланка;
25. Милиновић, Ђурђевдан, Доње Вуковско, Купрес;
26. Ивановић, Јовањдан, Бајевац, Лајковац;
27. Косовић, Мратиндан, Земуник Доњи, Задар;
28. Поповић, Никољдан, Добро Поље, Црна Трава;
29. Ристивојевић, Св. Јован Златоусти, Дљин, Лучани;
30. Мандић, Никољдан, Ново Село, Купрес;
31. Тамбурић, Аранђеловдан, Ново Село, Соколац;
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак;
33. Вукобрат, Ђурђевдан, Доњи Тишковац, Босанско Грахово;
34. Аксентијевић, Ђурђиц, Куршумлија.
« Последња измена: Октобар 03, 2021, 05:50:05 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #4 послато: Октобар 01, 2021, 06:27:04 поподне »
7. Боснић, Јовањдан, Дрвар

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494

Хаплотип тестираног поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS439=13 и DYS458=19. Вредности су на брзомутирајучим маркерима, те их тестирани дели са више припадника ове гране.

Боснићи највероватније припадају још нижој подграни FGC28435, и било би добро да се то потврди директним СНП тестирањем код YSEQ. Тој подграни (FGC28435) би у Б. Крајини требали да припадају и остали N2 родови са славом Јовањдан: Бањци (потврђено), Латиновићи, Бабићи, Крнете..
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772&osCsid=64f10e8c60e5a496075cdad0cee2623b

Иначе хаплогрупа Боснића је била позната и од раније (преко 23&ме резултата), па ћу само пренети шта је Небојша већ написао о њима.


Боснић, Јовањдан, Дрвар, N-L665 (ово је свакако N-P189.2)

Важан резултат за N-P189.2. Боснићи су доста стаи и разгранати на подручју Унца. Ово само иде у прилог великој концентрацији N-P189.2 у тој области. Из Унца су Келечевићи, чувени Бабићи, Томићи, Крнете, сви N-P189..

"Боснића има 57 кућа. Долазе у ред старијих породица. Врло мало што знају о својој старини. Само говоре толико да су дошли врло давно „од Босне воде“. Сава Боснић казује: „Од Босне воде дошла два брата, један рођен у збјегу код Босне и од њега су Боснићи, други у пећини и од њега Пећанци.“ Гавран Аћић (80 г.) говори да су Боснићи из Лике. Свакако да ће бити тачно оно што сами Боснићи причају о својој старини тј. да су првобитно дошли „од Босне воде“, а кад су се дигли отуда могли су да дођу у Лику па да и ту пробораве неко време отуда дођу овамо." (Петар Рађеновић, Унац)


Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #5 послато: Октобар 01, 2021, 08:05:30 поподне »
Вјероватно је коинциденција (имајући у виду хаплогрупу која може да их веже), али у 15. вијеку је међу Бањанима постојао род Боснића:
1402. Radin Bosnich de Bagnanis
1425. Milobrato Bosinich vlacho de Bagnani
1428. Milobrath Bosnich vlacho de Bagnan
1489. Iuan Chitouich de Bagnane dictus Bosnich

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #6 послато: Октобар 01, 2021, 08:59:30 поподне »
Вјероватно је коинциденција (имајући у виду хаплогрупу која може да их веже), али у 15. вијеку је међу Бањанима постојао род Боснића:
1402. Radin Bosnich de Bagnanis
1425. Milobrato Bosinich vlacho de Bagnani
1428. Milobrath Bosnich vlacho de Bagnan
1489. Iuan Chitouich de Bagnane dictus Bosnich

Нисам знао за ово. Вредан податак.



За Босниће са Унца би вредило скренути пажњу и на овај коментар који је поставио crni :

Од Боснића са подручја Унца своје поријекло изводе и Боснићи из села Барјамовци (Купрес), према прилогу Паво И. Баруха: "Главни родови у селу 1991. године: Боснићи, 18. пописаних особа, славе Јовањдан. Пo предању које јe забележио Боривоје Милојевић, предак Боснића јe у Барјамовце дошао из околине Дрвара почетком 19. века због сиромаштва. Боснићи су у парохији Вуковско, којој су припадали и Барјамовци, забележени на попису православних породица 1882. године. Предање о пореклу из Дрвара потврђује и чињеница да Боснића Јовањштака има доста око Дрвара. Петар Рађеновић je забележио да их je у том крају 1930.-их година било 57. домаћинстава. Забележио je и предање о њиховом пореклу са реке Босне, по којој су и добили презиме, али да су пре доласка у дрварски крај живели у Лици. Боснића заиста има у Лици, јер је 1915. године забележено 21. кућа Боснића. У Лици, највише их је било у околини Доњег Лапца. Попис Лике и Крбаве из 1712. бележи неког кнеза Боснића у Мекињару код Удбине, где је Боснића било и 1915. Могуће је да је то село матица Боснића. Из њега су прво прешли у Лапац, па онда у околину Дрвара"

На мрежи Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #7 послато: Октобар 01, 2021, 09:17:19 поподне »
Нисам знао за ово. Вредан податак.



За Босниће са Унца би вредило скренути пажњу и на овај коментар који је поставио crni :

Боснића у Лици има и на северу, у Бандитн (Партизанској) Дрежници. Тамо славе Св. Игњатија: https://www.poreklo.rs/2014/06/06/poreklo-davorke-dase-bosnic-odjila/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #8 послато: Октобар 01, 2021, 10:45:24 поподне »
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.

О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.

Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #9 послато: Октобар 01, 2021, 11:28:39 поподне »
8. Ешан, Марковдан, Велики Дубовик, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250, роду Г у табели нашег пројекта – крајишким Марковштацима.

Нема изненађења код овог тестираног - карактеристична слава и хаплотип близак модалу нама већ познатог рода Марковштака.

Захваљујући СНП тестирању Ђукића из овог рода, знамо да су S17250+, као и да су Y4882-, PH908-, Y5596/BY128-, али има ту још мањих грана које су остале неиспитане, попут A26390, чијих представника има код Срба.

Предање каже да Ешани потичу из Лике, из Бротиње. По хаплотипу најближи им је Гламочанин Травар – потпуно се поклапају на свим упоредивим маркерима.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #10 послато: Октобар 01, 2021, 11:31:26 поподне »
10. Ђорђевић, Никољдан, Пирот

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани нема предање о даљем пореклу.

С обзиром на често презиме и најчешћу славу, као и варош као место порекла, тешко је рећи нешто о даљем пореклу.

У хаплотипу се издваја неколико ређих вредности - DYS19 = 15, DYS389 II-I = 17, DYS570 = 17, DYS576 = 17 и DYS635 = 22. Нажалост, нема нарочито блиских поклапања.

Можда би могао бити повезан са једним необјављеним тестираним из околине Смедеревске Паланке; са њим се поклапа на 16 од 17 упоредивих маркера, а славе и исту славу.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #11 послато: Октобар 01, 2021, 11:40:25 поподне »
24. Думедаш, Јовањдан, Обровац, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Думедаш наводи предање по ком су његови преци дошли 1832. године из околине Обровца у Далмацији.

Хаплотип тестираног готово је у потпуности модалан. Упркос томе, нема нарочито блиских поклапања. Међу шекуларским Ћетковићима нађе се понеко с ким се Думедаш подудара на 21 од 23 упоредива маркера. Са једним тестираним из околине Никшића који слави Јовањдан поклапа се на 20 од 23 упоредива маркера.

Занимљиво је и да се са Радићем (I-Z17855, Никољдан, Бућовача код Купреса) такође подудара на 21 од 23 маркера. 

Ван мреже archduke

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
  • I1-Z63-Y13946-PH220
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #12 послато: Октобар 02, 2021, 07:05:30 пре подне »
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.

О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.

Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.

Поздрав,
Можете ли рећи колика се резултат Миковића и необјављени резултат из околине Сјенице, разликује од резултата које су добили тестирани Шапоњићи, обзиром на релативну географску близину Сјенице и Нове Вароши?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #13 послато: Октобар 02, 2021, 07:50:09 пре подне »
32. Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од модалног хаплотипа за I1-PH220, разликује се у рјеђим вриједностима маркера DYS456=13 и DYS635=21. Ове вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Сјенице, са којом има и пуно поклапање на 17 маркера и славаи исту славу, па нема сумње да су ове двије породице ближе повезане. Породица из Сјенице има предање да је поријеклом из Црне Горе од Васојевића, али ово предање се нечини поузданим. Прилично карактеристичну вриједност DYS456=13, поред Миковића и тестираног из околине Сјенице, посједује и једна тестирана муслиманска породица из околине Тутина, али са нешто даљим хаплотипом, па постоји могућност везе са Миковићем.

О Миковићима нисам успио наћи податке о поријеклу, јер Јежевица није обрађивана у етнографској литератури. Миковићи са славом Никољдан присутни су у Милочају, Краљево, гдје се наводе као старосједиоци, али не знам да ли би могли бити повезани са овима из Јежевице.

Рекао бих да би Миковићи могли потицати од неког српског рода са Пештера и Старог Влаха који је на том подручју живио и прије сеоба 1690-тих.
   
      Миковића ( држе да су  огранак Голубовића) грана Мијомановића  Васојевића има у селу Буче код Берана. Можда отуда  предање да су поријеклом Васојевићи?   У Писанији  Манастира Милешева 1863 - 1897 (приредио Зоран Малешић) као приложници за 1864. годину, помињу се три Миковића из села Репушића (2) и Жирче (1) - општина Прибој.  Покојни  Перо Пећинар у књига  Сеобе кроз ужички крај  наводи  Миковиће који  су избјегли из Босне.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #14 послато: Октобар 02, 2021, 08:36:06 пре подне »
   
      Миковића ( држе да су  огранак Голубовића) грана Мијомановића  Васојевића има у селу Буче код Берана. Можда отуда  предање да су поријеклом Васојевићи?   У Писанији  Манастира Милешева 1863 - 1897 (приредио Зоран Малешић) као приложници за 1864. годину, помињу се три Миковића из села Репушића (2) и Жирче (1) - општина Прибој.  Покојни  Перо Пећинар у књига  Сеобе кроз ужички крај  наводи  Миковиће који  су избјегли из Босне.

Предање о поријеклу из Васојевића односило се на ову другу необјављену породицу из околине Сјенице,а не на Миковиће. О Миковићима нисам успио наћи никакво предање.

Видио сам да има тих Миковића у околини Прибоја, али не знам да ли би они могли имати везе са Миковићима из Јежевице. Вјероватно не.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #15 послато: Октобар 02, 2021, 08:55:09 пре подне »
9. Раковац, Лучиндан, Камењача, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Најближи у роду му је Јовановић из Раковца код Рашке, деле повишену вредност 11 на YGATAH4 и узимајући у обзир поред тога и само презиме које упућује на даље порекло из Раковца, нема сумње да су ближе повезани.

За родове у Раковцу код Рашке у литератури стоји:

-Јовановићи, Томићи, Јанковићи, Димитријевићи, Ристовићи, Андрејићи и Глишовићи (21 кућа, Св. ап. и јев. Лука, Марков дан и “Савин дан”– Св. Сава). Доселили су се у Раковац из Моравичког Старог Влаха и сматрају се оснивачима Раковца у Јошаници.

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-rakovac-raska/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #16 послато: Октобар 02, 2021, 09:59:07 пре подне »
15. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ
22. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ

Припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотипови двојице тестираних Ћосића из Јаше Томића се разликују на само једном маркеру (DYS570), а један од њих двојице има потпуно поклапање са раније тестираним Ћосићем из Панчева, тако да би се могло рећи да постоји својеврсни банатски род Ћосића. Сва тројица тестираних имају изразито модалан хаплотип за род Дробњака. Једино што се издваја јесте рјеђа вриједност DYS481=26, коју дијеле сва тројица.

Ћосиће у Јаши Томићу (раније Модошу) Ердељановић је сврстао у породице којима се не зна даље поријекло:
"ЋОСИЋИ (5, Ђурђевдан), једну породицу зову Бријани, једна породица одсељена у Америку"

У попису Модоша (Јаше Томића) из 1736-7. године, пописан је и Јовица Ћосин. Не знам да ли би се овдје могло радити о претку Ћосића.

Од раније тестираног Ћосића из Панчева остали су сљедећи подаци о поријеклу
О свом пореклу тестирани Ћосић је оставио следећи навод:
Према породичном предању, наш предак је побегао из (аустријске?) војске, препливао реку и дошао у Банат. Имао је три сина, а један се звао Фућа, па се по њему наша грана Ћосића назива Фућини. Не знам да ли је то тачно, јер се презиме Ћосић помиње у Банату још у турским дефтерима из 16. века.
Најстарији предак за кога сигурно знам је Захарија Ћосић из Панчева, рођен у 19. веку.
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 10:13:30 пре подне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #17 послато: Октобар 02, 2021, 11:36:16 пре подне »
6. Нићифоровић, Никољдан, Клашнић, Мионица, J2b-M241>Z638


За Нићифоровиће се у литератури каже следеће:

"Nićiforovići, doseljeni posle Jovanovića, iz sela Ojkovice u Starom Vlahu, slave Nikoljdan."
https://www.poreklo.rs/2013/04/11/poreklo-prezimena-selo-kla%C5%A1ni%C4%87-mionica/

Нићифоровићи припадају подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043 и чине исти генетички род са Јевремовићима из Доње Буковице код Љубовије. Ове породице имају поклапање на 23 маркера и славе исту славу.

Више о Јевремовићима:

"Jevremovići od Kneževića u Gornjoj Bukovici (5 k.; Sv. Nikola)."
https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-donja-bukovica-ljubovija/

О Кнежевићима из Горње Буковице:

"Kneževići na desnoj strani Buksvice ispod Caparića, došli su iz Bioske od tamošnjih Kneževića (10 k.; Sv. Nikola)."
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-ljubovija/

Кнежевићи из Биоске:

"Kneževići (Kostići) su druga istodobna stara porodica. U ovo selo došla su četiri brata: Simeun, Radoje, Kosta i Mihailo Knežević iz sela Kneževići u Pivi. Čim su pali u Pehar podelili su se. Još pri seobi umro je Mihailo i ostavio iza sebe udovu Stanojkui više sinova. Po smrti Stanojčinoj podele se sinovi i dva siđu u Radalj srodnicima Radićima i uz njih se spuste u Mačvu, dva ostanu u selu i jedan umre bez dece a drugi umre mlad i ostavi sina Bogdana čiji se potomci zovu:

-Bogdanovići i Stanojčići;

a druga dvojica siđu u Bobovu pod Medvednik i tu uz srodnike, sinove umrlog Radoja, koji se ranije iselio, ostanu i imaju potomstva. Od Koste su potomci Kostići. Kneževići u Peharu, Stanojčići i Bogdanovići u peharu, Kostići u Peharu i Keserovini su jedna porodica, ima ih 78 kuća, slave Nikoljdan."
https://www.poreklo.rs/2014/03/02/poreklo-prezimena-selo-bioska-uzice/

Дакле у случају ових породица поклопила се генетика, слава, као и предање о пореклу из Старог Влаха (даље Пива, Стара Херцеговина). Сама J-Z1043 је код нас прилично разноврсна, а заступљенија је у јужним крајевима. Јавља се још у Старој Херцеговини и Крајини (J-Y22894). Хаплогрупа J2b-Z1043 пронађена је и на старом налазишу у Виминацијуму (Cosmopolitanism at the Roman Danubian Frontier, Slavic Migrations, and the Genomic Formation of Modern Balkan Peoples, 2021)

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Z1043/
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 12:09:47 поподне Небојша »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #18 послато: Октобар 02, 2021, 12:04:37 поподне »
9. Раковац, Лучиндан, Камењача, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Најближи у роду му је Јовановић из Раковца код Рашке, деле повишену вредност 11 на YGATAH4 и узимајући у обзир поред тога и само презиме које упућује на даље порекло из Раковца, нема сумње да су ближе повезани.

За родове у Раковцу код Рашке у литератури стоји:

-Јовановићи, Томићи, Јанковићи, Димитријевићи, Ристовићи, Андрејићи и Глишовићи (21 кућа, Св. ап. и јев. Лука, Марков дан и “Савин дан”– Св. Сава). Доселили су се у Раковац из Моравичког Старог Влаха и сматрају се оснивачима Раковца у Јошаници.

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-rakovac-raska/
Честитке Раковцу на потврди сродства са Јовановићима из Раковца!  Надао сам се да сам и ја повезан са њима, али изгледа да не припадам њиховом огранку у ближем смислу, без обзира на географију, исту преславу и DYS19=17 који делимо. Та вредност вредност 11 на YGATAH4 је очигледно приватна мутација њиховог огранка
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 12:09:06 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #19 послато: Октобар 02, 2021, 12:40:58 поподне »
О Кнежевићима из Горње Буковице:

"Kneževići na desnoj strani Buksvice ispod Caparića, došli su iz Bioske od tamošnjih Kneževića (10 k.; Sv. Nikola)."
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-ljubovija/

Кнежевићи из Биоске:

"Kneževići (Kostići) su druga istodobna stara porodica. U ovo selo došla su četiri brata: Simeun, Radoje, Kosta i Mihailo Knežević iz sela Kneževići u Pivi. Čim su pali u Pehar podelili su se. Još pri seobi umro je Mihailo i ostavio iza sebe udovu Stanojkui više sinova. Po smrti Stanojčinoj podele se sinovi i dva siđu u Radalj srodnicima Radićima i uz njih se spuste u Mačvu, dva ostanu u selu i jedan umre bez dece a drugi umre mlad i ostavi sina Bogdana čiji se potomci zovu:

-Bogdanovići i Stanojčići;

a druga dvojica siđu u Bobovu pod Medvednik i tu uz srodnike, sinove umrlog Radoja, koji se ranije iselio, ostanu i imaju potomstva. Od Koste su potomci Kostići. Kneževići u Peharu, Stanojčići i Bogdanovići u peharu, Kostići u Peharu i Keserovini su jedna porodica, ima ih 78 kuća, slave Nikoljdan."
https://www.poreklo.rs/2014/03/02/poreklo-prezimena-selo-bioska-uzice/

Дакле у случају ових породица поклопила се генетика, слава, као и предање о пореклу из Старог Влаха (даље Пива, Стара Херцеговина). Сама J-Z1043 је код нас прилично разноврсна, а заступљенија је у јужним крајевима. Јавља се још у Старој Херцеговини и Крајини (J-Y22894). Хаплогрупа J2b-Z1043 пронађена је и на старом налазишу у Виминацијуму (Cosmopolitanism at the Roman Danubian Frontier, Slavic Migrations, and the Genomic Formation of Modern Balkan Peoples, 2021)

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Z1043/

Истраживао сам пре неку годину, и дошао сам до закључка да Кнежевићи из Горње Буковице највероватније немају никакве везе са Кнежевићима из Биоске