Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1919165 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6176
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8260 послато: Септембар 14, 2021, 01:24:12 пре подне »
Сад видим да није написано у пријави, али препоручилац овог кандидата написао је у имејл преписци да су се ови Шарци некада презивали Шарчевић. Томе у прилог послао је фотографију вероватно најстаријег познатог претка Шараца из Тукуље који је ту уписан као Antonij Sarcsevics.

Занимљиво је да Милан Дујмов у двема својим књигама (Историја Срба у Адоњу и Листа свештеника српске православне епархије будимске) помиње свештеника Павла Михаиловића, који је био прво парох у Адоњу (1776-1793), а затим и у Српском Ковину (1793-1827). Он за ову личност тврди да је истоветна са Палом Шарецом који је 1776. године упутио писмо Жупанији у којем је тражио да се његови парохија заштите.  У једном другом извору из 1806. године свештеник Павле Михаиловић потписао се у матичној књизи умрлих ковинске парохије као Павел Михаиловић alias Павел Шарчевић.
Овде је неко занимљиво временско преплитање "Шарац" и Шарчевић"... У преписци се наводи да воде порекло од Шарчевића, а Пал Шарец из 1776. се касније наводи као Павле Шарчевић (1806)...Па опет "повратак" у Шарац...
Мени личи да су можда део сеобе под Чарнојевићима, и да су можда негде од "Шаре" (Шар планина ?)...Они можда незнају да ли су са подручја Косова, али сам упознао у Будимпешти пре десетак година Мађара из Чобанца, северно од Будимпеште, који наводи да је по мајци Србин, и да су дошли са Чарнојевићем, и да су из Косова пореклом (зна српски)
« Последња измена: Септембар 14, 2021, 01:35:10 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6176
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8261 послато: Септембар 14, 2021, 01:54:45 пре подне »
али сам упознао у Будимпешти пре десетак година Мађара из Чобанца, северно од Будимпеште, који наводи да је по мајци Србин, и да су дошли са Чарнојевићем, и да су са Косова пореклом (зна српски)
Када сам га упитао из ког дела Србије је пореклом са мајчине стране, рекао је: "па са Косова"...(код породице његове мајке из Чобанца се одржало то предање још од сеобе под Чарнојевићем)
« Последња измена: Септембар 14, 2021, 02:02:01 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2538
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8262 послато: Септембар 14, 2021, 06:18:13 поподне »
Резултати Павасовића из Скрадина, као и коментари на исте, пребачени су у новотворену тему Далматински Павасовићи R1b која се налази на сљедећем линку https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6269.msg162504#msg162504

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8263 послато: Септембар 14, 2021, 08:01:01 поподне »
Илинчић, Лучиндан, Мртво Дубоко, Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908, њеној подграни Y52621>FT190799 односно роду Никшића. Нема потпуних поклапања са другим припадницима FT190799 гране на нашем пројекту, пре свега због тога што поседује вредности које нису типичне за припаднике ове подгране (25 на 390. 15 на 19 и 18 на 458).

Илинчић су огранак Срезојевића (Ровчана Гојаковића). Резултат је свакако потврдио то предање.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1226
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8264 послато: Септембар 15, 2021, 05:03:16 поподне »
Пековић, Јовањдан, Семегњево, Чајетина

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494, подграни FGC28435.

Хаплотип тестираног поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS439=13 и DYS458=17. Ове вредности се одвојено појављују код неколико припадника ове гране, што и није изненађујуче јер се ради о брзомутирајучим маркерима. Али свакако је добро напоменути да се вредност DYS458=17 појављује и код тестираног Тадића (Смријечно) и Богдановића (Пишче) из Пиве.

Према студији Љубомира Мићића “Златибор”, Пековићи су досељеници из Пиве, што је и потврђено овим резултатом.

Пре 300 година досељени су из Пиве:

Пековићи (Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи), Костићи (Вујовићи и Јездимировићи) и Пишчевићи из пивског села Пишћа (Пишче) где их има и сад велика породица Добриловића, сви славе Јован-дан, и имају осељене рођаке: од Костића Делићи (Божићи и Кулаши) у Шљивовици и Семегњевци (Николићи) на Филиповића Брду у Заовинама, а од Пишчевића Шућури у Шљивовици и породица јунака Стојана Чупића у Црнобар. Салашу у Мачви.


https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-semegnjevo-%C4%8Dajetina/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1927
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8265 послато: Септембар 17, 2021, 11:24:49 пре подне »
Водовар, Петковдан, Звечава, Котор

Припада хаплогрупи L1b-M349, роду Радмановића-Доброгорана. Поседује две специфичне вредности којима се разликује од већине припадника овог рода, снижене DYS570=14 и DYS635=22. Најближе поклапање (2 разлике на 23 маркера) има са двојицом Херцеговаца из околине Билеће и Невесиња чији резултати нису још увек јавни. Од јавних резултата најближи су му Вујовић из Новог Села код Даниловграда и Шћепановић из Загарача код Даниловграда, од којих се разликује на 4 од 23 маркера, и Јанчић из Убала код Херцег Новог и Илић из Кнежлаза код Котора, од којих се разликује на 5 од 23. Сви наведени такође славе Петковдан. Резултат је потврдио предање о припадности Водовара роду Радмановића:

Цитат
Према Ердељановићу, Радмановићи су пореклом из Братоножића, са Пелева Бријега, од братства Балевића. Предак или група сродника премешта се најпре у Пипере (где неки остају, и од њих су пиперски Вучинићи и Вукановићи), а затим у Шобајиће у Бјелопавлићима, где узимају за славу Свету Петку. Из Шобајића, због неке крви или разуре, група сродника прелази у Загарач, где део остаје, и од њих су Радмановићи. Према овој верзији порекла Радмановића, сродни су им Вукаловићи у Зубцима у Херцеговини и потомци Вука Брђанина: Звицери у Цуцама, Вујичићи у Грахову, Милошевићи у Херцеговини – Риоци, и у Боки: Ћетковићи у Ораховцу, и Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама. Исељење предака Радмановића из Братоножића могло је бити половином 15. столећа, што је у вези са турским освајањем Брда.

Радмановићи славе Свету Петку, а прислужују Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2609
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8266 послато: Септембар 17, 2021, 12:53:37 поподне »
Водовар, Петковдан, Звечава, Котор

Припада хаплогрупи L1b-M349, роду Радмановића-Доброгорана. Поседује две специфичне вредности којима се разликује од већине припадника овог рода, снижене DYS570=14 и DYS635=22. Најближе поклапање (2 разлике на 23 маркера) има са двојицом Херцеговаца из околине Билеће и Невесиња чији резултати нису још увек јавни. Од јавних резултата најближи су му Вујовић из Новог Села код Даниловграда и Шћепановић из Загарача код Даниловграда, од којих се разликује на 4 од 23 маркера, и Јанчић из Убала код Херцег Новог и Илић из Кнежлаза код Котора, од којих се разликује на 5 од 23. Сви наведени такође славе Петковдан. Резултат је потврдио предање о припадности Водовара роду Радмановића:

https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/

Мала допуна - тестирани је у упитнику навео да је из Драгошевог Села, а тај заселак званично припада насељу Кнежлаз, а не суседној Звечави, тако да је место порекла прецизирано у табели (Драгошево Село/Кнежлаз/Котор).

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8267 послато: Септембар 17, 2021, 10:29:38 поподне »
Пејић, Јовањдан, Робаје, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају комбинација 15-15 на 385 и ниска 16 на 576. Због ниске 16 на 576 би могао бити повезан са једним необјављеним тестираним из Бање код Прибоја, који такође слави Јовањдан. Можда није искључено и то да Пејић припада подграни FT25902.

У литератури о Пејићима стоји:

У Првом устанку доселили су се:

-Пејићи, досељени из села Косатице код Пријепоља, славе Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-robaje-mionica/

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8268 послато: Септембар 18, 2021, 11:08:53 пре подне »
Видовић, Травник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају 23 на 390, 11 на YGATAH4 и 11 на 643. Све ове вредности дели са тестираним Илићем и Лазовићем из Горњих Лединица код Котора, па је веза Видовића са њима врло вероватна.

Тестирани наводи да су у Травник досељени из Далмације, прецизније из Трогира.

На мрежи Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1308
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8269 послато: Септембар 18, 2021, 12:46:37 поподне »
Пејић, Јовањдан, Робаје, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају комбинација 15-15 на 385 и ниска 16 на 576. Због ниске 16 на 576 би могао бити повезан са једним необјављеним тестираним из Бање код Прибоја, који такође слави Јовањдан. Можда није искључено и то да Пејић припада подграни FT25902.

У литератури о Пејићима стоји:

У Првом устанку доселили су се:

-Пејићи, досељени из села Косатице код Пријепоља, славе Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-robaje-mionica/
Погледах га мало, ближи је Хуремовићу хаплотипски него мени али не мора ништа да значи...По Шибалићу и Караџићу може имати везе са Пошћењем што га географски приплижава нама...Буни ме ова Косатица,ујчевина ми је отуд ај а нисам чуо за то презиме у селу.Додуше Косатица је баш велико село и има доста презимена...Ту сам па нек се јави ако хоће, организоваћемо нешто...

Ван мреже Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 378
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8270 послато: Септембар 18, 2021, 12:52:32 поподне »
Видовић, Травник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају 23 на 390, 11 на YGATAH4 и 11 на 643. Све ове вредности дели са тестираним Илићем и Лазовићем из Горњих Лединица код Котора, па је веза Видовића са њима врло вероватна.

Тестирани наводи да су у Травник досељени из Далмације, прецизније из Трогира.

Зна ли се коју славу слави?

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8271 послато: Септембар 18, 2021, 01:13:03 поподне »
Зна ли се коју славу слави?

Не слави, римокатолик је, заборавих да напишем.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11143
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8272 послато: Септембар 18, 2021, 01:14:14 поподне »
Маравић, Дрежница, Огулин, R1b-P312

Од претходно тестираног Маравића из истог места се разликује на свега два маркера, тако да су несумњиво сродни. Тај резултат је објављен прошле године:

Маравићи су староседеоци у Дрежници где су пописани још почетком 18. века када их је било 6 кућа. Њихово даље порекло није познато.

Ових Маравића изгледа има и на 23andMe. Припадају подграни R1b-U106>L48>L47>Z159. Видим да је тестирани Маравић у пројекту означен само као R-U106, па треба видети како се уклапа у ову подграну.

Yfull: https://www.yfull.com/tree/R-Z159/

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8273 послато: Септембар 20, 2021, 07:00:14 поподне »
Ђукић, Ђурђевдан, Поребрице, Градачац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичнијих вредности се издваја једино вредност 11 на YGATAH4. Оно што је занимљиво да најближа поклапања на нашем пројекту има управо са родовима који поседују такође ову вредност (Коматовићи из Ибарског Колашина, Бијељац из Љесковице код Дрвара, Пена из Медне код Мркоњић Града и један необјављени из околине Шида, Коматовићи славе Ђурђиц док остали славе Ђурђевдан као и Ђукић). Како су од ових родова Коматовићи SNP профилисани и припадају подграни I2-PH908>A5913>A22312>BY55783, можда не би било лоше да Ђукић уради тест на BY55783.

На попису из 1991, у Поребрицама је пописано 5 особа са презименом Ђукић. Нисам успео ништа пронаћи о даљем пореклу овог рода.


Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8274 послато: Септембар 20, 2021, 07:08:42 поподне »
Богдановић, Св. Врачи, Кремна, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип који не одудара превише од модалног. Занимљиво је да му је један од ближих хаплотипа тестирани Шекуларац из Чедова код Сјенице који такође славе Св. Враче (Шекуларци из Чедова би требало да су пореклом од Портића из Мезгала у Шекулару). Са Шекуларцем Богдановић има 2 разлике на 23 упоредива маркера, а деле и комбинацију вредности 14-16 на маркеру 385, па је могуће да нека веза постоји.

За ове Богдановиће Љуба Павловић бележи следеће:

–Милосављевићи (Врачевићи) су четврта стара породица овог села у ово село дошла су пред Селацима на неколико година од морачког манастира браћа; Симан, Милосав и удова снаха Стана са децом и населили се у Горњој Радуши, где су и Селаци дошли уз њих. Одмах по доласку Селака поделе се; Милосав изађе у Матик на Косе, мало испод њега Симан а удову Стану оставе у Радуши. Од Стане се одели пасторак Јован и остане у Радуши а Стана са другом децом сиђе у Коњску Реку и тамо умре, где јој се деца изделе и пређу у Биоску или остану на старом месту као Станићи. Јованови потомци у Радуши по сину Богдану зову се;

–Богдановићи, Милосављеви су;

–Милосављевићи, сви у Матику, под њима Симанови потомци су;

–Симановићи и Марковићи, где их је укупно 39 кућа, славе Св. Враче.

https://www.poreklo.rs/2014/03/07/poreklo-prezimena-selo-kremna-uzice/

С обзиром на веродостојност Павловићевих навода, надам се да ће се бољи познаваоци овог краја (пре свега Ђорђо и Селаковић) јавити.
« Последња измена: Септембар 20, 2021, 07:20:42 поподне Лука »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2203
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8275 послато: Септембар 20, 2021, 07:20:32 поподне »
С обзиром на веродостојност Павловићевих навода, надам се да ће се бољи познаваоци овог краја (пре свега Ђорђо и Селаковић) јавити.

Не знам колико сам ја добар познавалац, али Ђорђо свакако јесте. Пре месец дана баш је о овом роду писао:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2943.msg161669#msg161669

Док се не тестира неко од Мирковића и од Станића/Симановића/Милосављевића неће бити разјашњено да ли су Богдановићи заиста повезани са осталим врачевштацима из села. Нарочито јер постоји и потпуно одвојено предање, које сам споменуо овде:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2943.msg161670#msg161670

« Последња измена: Септембар 20, 2021, 07:20:53 поподне Лука »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1927
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8276 послато: Септембар 21, 2021, 01:35:15 поподне »
Башић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278, а најближа поклапања има са тестиранима из рода В1. Од раније тестираног Бачића (презиме тестираног заправо гласи Башић, али је грешком у матичне књиге уписано као Бачић) из Суботице разликује се на само 1 од 23 маркера, док се од још једног Буњевца из Суботице, чији резултат није још увек јаван, разликује на 2 од 17 упоредивих маркера. Тестирани је у упитнику навео да су на подручју Суботице од око 1700. године, а једна занимљивост је да је у матичним књигама забележено да је деда тестираног 22.03.1928 прешао у православље.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2609
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8277 послато: Септембар 21, 2021, 09:21:01 поподне »
Пишталовић, Јовањдан, Буковац, Брчко, E-V13>Z5017>Z19851>A18844

Припада роду Матаруга. Поседује за овај род карактеристичне вредности маркера DYS385a=17 и DYS576=18. Најближа поклапања хаплотипова (22/23) има са Марковићем из Тулара код Медвеђе, Совиљем из Врточа код Босанског Петровца и једним тестираним из околине Берковића чији резултат није јаван.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2609
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8278 послато: Септембар 25, 2021, 02:37:57 поподне »
Николић, Никољдан, Горња Бадања, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта и има модални хаплотип. Матица рода је у околини Лознице. Сви остали припадници овог рода славе Ђурђиц.

Тестирани је у упитнику навео следеће:
По предању, дошли из Грчке и преко Македоније настанили се на Косово и Метохију. После одлазе у Далмацију, далматинску Загору и западну Херцеговину. Одатле, преко Жабљака у ове крајеве стижу почетком 19. века.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2538
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8279 послато: Октобар 01, 2021, 12:03:03 пре подне »
Вратоњић, Никољдан, Лиса, Ивањица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотип Вратоњића је близак модалном за дробњачки род, али има и двије рјеђе вриједности: DYS390=24 и DYS439=12. Ове двије вриједности, поред Вратоњића, посједује и један необјављени хаплотип са Косова и Метохије, али са обзиром да слави другу славу и да има разлика на другим маркерима веза није поуздана. Од никољштака Вратоњићима су по хаплотипу блиски Брашњовићи из Звијезда/Пријепоље (који посједују DYS390=24), али су тестирали само 17 маркера.

Вратоњићи су поред Лисе, која им је матично насеље, присутни и у другим ивањичким насељима: Шумама (гдје се наводе као старосједиоци), Буковици (доселили из Лисе), Ивањици. У гружанском крају јављају се такође породице које предања повезују са Вратоњићима из Лисе. То су: Пантовићи-Шамановићи у Пајсијевићукод Кнића и Ћировићи у Печеногу код Краљева.

Вратоњићи имају предање да су повратници у Стари Влах из панонских крајева на сјеверу, по чему су и добили презиме. Понегдје се презиме јављало и у облику Вратоња. Неки аутори тај повратак Вратоњића смјештају у 18. вијек, вријеме сеоба, а у писаним изворима на подручју Ивањице Вратоњићи се појављују у 19. вијеку. Сам тестирани оставио је податак о поријеклу из Херцеговине.