Аутор Тема: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора  (Прочитано 6434 пута)

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
« Одговор #20 послато: Новембар 05, 2017, 03:52:16 поподне »
Суботица је 1900 била најмногољуднији град у бившој Југославији посље Београда, и та два града су имала преко 100.000 људи, други су имали мање од 100.000. Срби су у Суботици кроз 18 и 19 вијек били изложени дискриминацији, у вријеме 1848 и Мађарске револуције и Српске Војводине издајом "браће" Буњеваца, пропао је Суботички шанац, и тада се дешава велико страдање Срба. Прије тога су Срби прво основали насеље на бријегу јужно од града, то је данашње насеље Александрово. Сјеверније од града, али релативно близу центру Србима је било дозвољено насељавање у Пјешчари која води у Келебијску шуму и то се и дан данас зове "Српски шор", то је и Православно гробље, да би почетком 20.вијека на крају тог шора, у центру града сазидана је Православна црква Вазнесења господњег. Прије тога је изграђена Црква у Александрову посвећена Светом Димитрију. И поред града, мали храм на Водици у близини југо-западне обале Палићког језера. Капела је посвећена успењу Пресвете Богородице. Суботица је била главни град у периоду владавине цара Јована Ненада "црног" 1526-1527, тада је град био потпуно Српски. Срби имају и стару цркву у оближењем селу Пачир а почетком 20.вијека у Хоргошу је постојала црква брвнара. Стари Суботички Срби су се до данашњих дана одржали у мањем броју али се зна које су то породици. Срби су знатно страдали у Суботици за вријеме мађарске окупације 1941-1944, о томе свједочи и данашњи назив највећег урбаног Суботичког насеља "прозивка", на том простору су прозивани и стрељани Срби.
Данас у Суботици има око 35% Срба, наша популација у овом граду биљежи пораст од 1991 прије свега због прилива избјеглица са простора захваћених ратовима. Данас град има око 97.000 становника а општина са насељима Палић, Бајмок, Чантавир, Келебија, Таванкут и др. има око 145.000.   
бити Србин је светиња

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
« Одговор #21 послато: Новембар 05, 2017, 05:13:46 поподне »
                                                 Чонопљанске (буњевачке) породице у Сомбору
                                                         досељени од 1853. до 1953.


Потомци оних који су насељени у Чонопљу као кметови (у првом плану сомборских милитара Буњеваца 1747. године) после века обитавања биће принуђени напустити Чонопљу,углавном због економске ситуације.
1786. године насељавају се Немци,те се одузима земља "староседеоцима".Буњевци ће се углавном бавити сточарством.
1853. године укида се феудални систем,и сви житељи Чонопље постају власници обрадивих површина.
Немачко становништво је било економско јаче од остатка становника,чак су неки од најбогатијих Шваба куповали земљу и у сомборском атару.

Буњевци ће се исељавати у Сомбор,Даљ,Осијек,итд.

Ево и списак породица у Сомбору

Бакић
Бараковић
Беретић  "ex militari"
Берлековић
Бурнаћ "ex militari"
Чернић (два рођена брата досељена 1875. године)
Дрвар
Џинић "ex militari"
Јакшић
Копрић "ex militari"
Мијић
Палић "ex militari"
Патарић
Пробојчевић
Шерко "ex militari"
Жуљевић "ex militari"


Потомци сомборских граничара су означене са "ex militari".
Сви су живели у "Старој Селенчи",некада традиционално буњевачком делу града Сомбора (они који су досељени до 1919. године).

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
« Одговор #22 послато: Новембар 06, 2017, 06:09:19 пре подне »
Ovo je atar Subotice oko 1885. godine.  Ove granice je stekao stoljeće ranije, nakon što su od Subotice odvojeni dijelovi atara na kojim su podignuta nova sela Bajmok i Čantavir. 

https://s1.postimg.org/19rd71y3dp/Subotica.png

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
« Одговор #23 послато: Новембар 06, 2017, 05:28:13 поподне »
U osmanskom defteru sandžaka Segedin iz 1570., Subotica je upisana kao varoš ali u njoj je zabilježeno samo 5 domaćinstava.  Zabilježeno je i nekoliko desetaka vlasnika salaša u okolici Subotice.  Sva imena su mađarska.  Jedino selo u kasnijem subotičkom ataru koje je naseljeno je Žednik, u kojem su stanovale četiri srpske kuće. 

O stanovništvu Subotice u XVII stoljeću imamo zanimljive podatke u jednom dokumentu iz 1776. godine.  Te godine su se pravoslavci iz Subotice žalili bačkobodroškoj županiji da su im uskraćena mnoga prava u odnosu na katolike.  Županiji je istražila stvari tako što je poslala službenike u Suboticu da preslušaju 18 svjedoka.  Radilo se uglavnom o starijim ljudima, u prosjeku starih 62 godine.  Preslušano je sedam katolika(iz imena se vidi da se radi o Bunjevcima jer je Mađara u ovo vrijeme malo) i 11 pravoslavaca.  Pitanja su se uglavnom odnosila na stanje u Subotici krajem XVII i početkom XVIII stoljeća.  Odgovore je u prijevodu objavio Gašpar Ulmer u članku "Podaci za istoriju Subotice XVI-XVIII veka."

Svjedoci se uglavnom slažu da su i Srbi i Bunjevci naseljeni u Suboticu pred kraj osmanske vlasti.  Srbi su živjeli u gradu i služili u vojsci dok su Bunjevci živjeli na salašima oko grada.  Kad je izbila Rakocijeva buna, svo stanovništvo se razbježalo.  Srbi su otišli u Šajkašku.  Kad se pobuna stišala, vratili su se i zajedno s Bunjevcima skupili u gradu i vršili vojnu službu pod zapovjedništvom segedinske tvrđave.

Dvojica Srba spominju da je rod Krnjajskih najstariji od Srba u Subotici.  Ovo je zanimljivo jer i 200 godina kasnije među subotičkim Srbima Branko Peruničić bilježi istu tradiciju.  Stevan Krnjajski svjedoči 1776. da je čuo od starijih da su njegovi preci Mata i Đurica došli iz mjesta Velebić u Bosni.  Stevan kaže i da je njegov stariji brat Isak služio kao poručnik nakon Rakocijeve bune, i stvarno na popisu subotičkih vojnika iz 1720. nalazimo i Isaka Krnjajskog.  I Isak i Stevan su 1748. glave domaćinstava u Subotici.  Zanimljivo je da se u tradiciji ovog roda nigdje ne spominje mjesto Krnjaja(danas Klajićevo) po kom je rod dobio prezime i iz kojeg su očito morali doći u Suboticu.  Krnjajski su uglavnom ostali u Subotici nakon razvojačenja i kasnije iselili na pustaru Kelebija u subotičkom ataru. 
U vrijeme prije razvojačenja Subotice, u gradu je bilo i drugih srpskih domaćinstava s prezimenima koja ukazuju na mjesta iz kojih su došli u Suboticu.  Tako imamo rodove Arađanin/Aradski, Branovčanin, Bugarin, Glušacki, Jankovčanin, Pomoravac/Pomoravčević i Grabovčanin.

Jedno od pitanja se odnosi na omjer Srba i Bunjevaca oko 1710. godine.  Svjedoci uglavnom navode brojke od jedne četvrtine do jedne trećine Srba u Subotici.  Analizom popisa 1720. i njegovom poredbom s matičnim knjigama i kasnijim popisima, ja sam izbrojao 30% Srba u gradu što se slaže s ovim svjedočanstvima iznad.  Nakon razvojačenja Subotice, većina Srba se iselila u Vojnu Krajinu, pa tako 1748. Srbi čine nešto manje od desetine stanovništva Subotice.  Uglavnom su se iselili u Potisje i Šajkašku.  Među 11 Srba svjedoka u ovom slučaju, dvojica su u to vrijeme stanovnici Kaniže, dvojica Sente, a jedan Martonoša.  Jedan Senćanin i jedan Martonošac kažu da već 28 godina žive u tim mjestima što znači da su iz Subotice iselili 1748. 

Komisija izričito pita je li se tko od Srba iselio u Rusiju.  Svjedoci kažu da nitko nije išao u Rusiju, već da su iselili uglavnom u Potisje.  Kapetan Ranislav Krnjajski se preselio u Vrbas. 


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
« Одговор #24 послато: Новембар 06, 2017, 05:45:26 поподне »
U prilog svjedočenju da Bunjevci nisu živjeli u samom gradu ide i izvještaj biskupa Marina Ibrišimovića iz 1649.  On je posjetio razna katolička mjesta u Podunavlju i krizmao tamošnje stanovništvo.  Gledajući mjesta u Bačkoj u kojim su živjeli Bunjevci a ne Šokci, vidimo da je krizmao ljude u Somboru, Jankovcu, Gari, Meljkutu i Bajmoku.  Čini se da je u ta četiri mjesta krizmao oko 1300-1500 ljudi iz samih mjesta ali i iz okolice.  Subotica se ne spominje.  U samom Bajmoku je na krizmi bilo gotovo 600 ljudi.  Subotica se ne spominje, a ja bih rekao da je ovaj broj od 600 ljudi velik za sam Bajmok i da su tu došli Bunjevci sa svih subotičkih salaša. 

Nije jasno tko su katolici u Martonošu kojih ima 60 kuća i koji imaju crkvu Svetog Martina.  U čitavoj Bačkoj pa i dalje na sjever su Mađari u ovo vrijeme kalvini, a 1700. u Martonošu žive samo Srbi.  Martonoš je i najbliže selo Subotici kad se iz grada krene na istok.  U defteru iz 1570. je Martonoš mađarski, pa se možda ipak radi o mađarskom stanovništvo koje se do 1700. rasulo.