Српски ДНК дан 2017

[marigold]

Поред Доганџића I2a1a M26, ова два резултата су најегзотичнији са овогодишњег Српског ДНК дана.  Изгледа да се T1a2-L131 може у одређеном броју очекивати међу поморавским родовима. Будућа тестирања ће то још боље разбистрити.

Да ли може помоћ везана за хаплогрупу T1a2-L131? Изгледа да је мање заступљена међу Црногорцима него међу Србима, па је дискутабилан податак о претку Јовановића, Милутину, који је, наводно, дошао из Црне Горе. Значио би ми и податак о блиском поклапању са једним тестираним из истраживања САНУ (3 разлике на 17 маркера).

[Црна Гуја]

Ја сам трећи. Овај има исте маркере као ја. Изгледа као FGC11457 јер се поклапа са Пољаком једним доста, међутим кад сам добио вриједност на маркеру dys447=25 знао сам да је то контраиндикација за Z5018 иако су нпр. Кучи изузетак (dys447=25 , dys458=16+) али сам мислио да ће сличност с Хелоном однијети превагу. Није, тако да су СНП тестирање показало да смо Z5018-, а Z5017+ за сада. Обзиром на вриједности више маркера може се рећи са 99 % сигурности да сам Z17107 али очекујем негативан резултат на Z38456, чини се да ћемо припадати кластеру са Русом Шепаком Z17107-BY4467 јер род који нам јесте 100 % рођак, као што сам спомињао Győrffy из Мађарске има јасне афинитете са Z17107 има 111 маркера али није још радио снп, нпр. на панелу 4 са Шепаком има само 1 разлику од 30, а више с Паљоком и балканским Z38456 (они су препознатљиви по вриједностима на dys458 од 19, 20). Код Мађара постоји још један Z17107+ Z38456- тестиран преко YSEQ-а али нисам још видио његове маркере.

Но, можда будемо имали слично племенско поријекло са овим FGC11457 родом.

Зоре, ја некако мимоиђох податак да сте тестирани као Z5018-. Додуше, да Невген није давао чак 99% шансе за тестираног Ракоњца да припада грани FGC11457 вероватно бих га упоређивао са хаплотиповима на ФТДНА с обзиром да у нашој табели нема блиских поклапања. Које си СНП-ове тестирао, и кад се очекује да пристигну резултати?

[Зрно]

Да ли може помоћ везана за хаплогрупу T1a2-L131? Изгледа да је мање заступљена међу Црногорцима него међу Србима, па је дискутабилан податак о претку Јовановића, Милутину, који је, наводно, дошао из Црне Горе. Значио би ми и податак о блиском поклапању са једним тестираним из истраживања САНУ (3 разлике на 17 маркера).

Скоро да није уопште заступљена нити у Србији нити у Црној Гори, тако је сулудо причати где је мање заступљена. То би било исто као кад бисмо константовали да у Црној Гори има мање Финаца, него у Србији.

[Eror]

Јел се барем зна која је хаплогрупа?

I-P37

[Jelic]

I-P37

Вероватно је онда исти род са презимењаком из Санског Моста.

[Тромеђа]

Врањеши у Рушевици на Кордуну исто славе Ђурђевдан, а на ФТДНА имам једног ФФ рођака Врањеша, мислим из околине Кључа у БиХ, исто слави Ђурђевдан, мада унук који му одржава профил није хтео да ми пошаље ипсилон маркере за табелу, као нема времена... Углавном, постоје Врањеши који славе Ђурђевдан у ширем потезу Крајине и БиХ.

Да, али да ли су ти са Кордуна повезани са овима из Кључа и Санског Моста?

[Zor]

Зоре, ја некако мимоиђох податак да сте тестирани као Z5018-. Додуше, да Невген није давао чак 99% шансе за тестираног Ракоњца да припада грани FGC11457 вероватно бих га упоређивао са хаплотиповима на ФТДНА с обзиром да у нашој табели нема блиских поклапања. Које си СНП-ове тестирао, и кад се очекује да пристигну резултати?

 Невген је одличан али код врло разгранатих хг је упоређивање кључних маркера научио сам најпоузданије. Наравно и ја сам се прије базирао на FGC11457 чији припадник Хелон има доста сличних вриједности.
 Ја сам на YSEQ-у, само су они ипак више чини се окренути маркерима што се брзине тиче него снп-у, имам панел за V13 тако да ће тестирати све што имају. Јучер сам обавјештен да сам  Z5017+. Испод има више снипова, али мислим да нема никакве шансе да смо било шта осим Z17107, имам карактеристичне вриједности на DYS464 14-16-17-18 , ово 17-18 на крају је одлика већине Z17107, велики распон на CDY такођер, као и повећане вријендности на GATA H4 од 12, Ракоњци имају 11, али наши рођаци из Софије, и овај Мађар имају 12.

 Радио сам поређења Гјорфија са Паљоком и Радалићем који су Z17107->Z38456 , иако Паљока има многе модалне вриједности, док Радалић баш и нема ипак су у очитој вези. Мислим да су ово они на Yfull-у са TMRCA од 1700 г.

 Гјофри стоји врло јасно удаљенији од оба посебно Радалића него у односу на Шепака (E-BY4467) и другог Руса Минеева с којим је у вези. Има један Украјинац који је исто Z17107+, Z38456- али је удаљенији. Плус има Швеђанин Jansson Z17107>Z38456->E-BY4435 који нема ову врло високу вриједност на dys458 , што значи да је она кренула од CTS9320>Z17107>Z38456>BY4457 (Паљока, Лакић/Радалић), но Јансон има на панелу 4 с Гјофријем 6 разлика, с Шепаком и Минеевом Гјорфи има 1 и 4. Мада има нпр. поклапање на DYS607 са нетипичних 11, али ја немам а ја сам сигурно ближи Гјорфију. Треба рећи да је грана Z38456 присутна код Грка из Мале Азије који се превише разликују од Паљоке да би били Арванити. Тако да ме то иронично враћа на моју поставку о Скитима Гелонима, с којим сам повезивао Ракоњце још давно на основу поклапања с Хелоном (Гелон у Украјини) FGC11457.

 
 И да, Мађар који је Z17107+, Z38456- је Küzmös (Szabolcs county) што је куманско име/презиме.
(surnames, e.g. Köszömös < Cuman. küsemiš 'de- sired'
Küzmös: Penészlek és környékének jellegzetes neve. Ez is kun eredetű. A kun Küsemiš ’a kívánt, az óhajtott’ név szabályos magyar hangfejlődéssel lett Küzmös (Baski Imre közlése).

Ја знам да се на мјестима гдје су Ракоњци у старини јављају и куманска имена, али мислио сам да је Булгарски елемент важнији. И то и даље мислим. Односно могу бити у комбинацији као нпр. Кумани Волга-Бугарског поријекла.
 


 

[Eror]

Да, али да ли су ти са Кордуна повезани са овима из Кључа и Санског Моста?

Претпостављам да јесу, мада претпостављам такође да сви Вранеши, Врањеши, Вранешевићи и Врањешевићи на просторима од Црне Горе, преко БиХ, Србије и Хрватске нису исти род, чини ми се да је ова крајишка група која слави Ђурђевдан истог порекла. У Рушевици су се развили добро, па је и једно брдо названо Врањешко брдо. Забележени су међу прва 34 дома у Радовици (некадашњи назив за Рушевицу и још пар заселака који ће прерасти у села), после Свиштовског мира и ослобођења околине Цетинграда од Турака крајем 18. века. Уписано је да су Михајло Вранеш и Миливој Вулетић досељени из Новог Села Перјасичког, значи са леве обале Коране, а из тог краја (Полој, Перјасица, Примишље) насељен је и добар део осталих српских породица у Радовицу. То је била нека врста повратне миграције са запада на исток. Претпостављам да су ти Вранеши у околини Перјасице баш од пребега из Босанске Крајине, пошто је било Вранешевића и у Стабанџи код Кладуше, мада су то опет све претпоставке и док ДНК не потврди остаје само на томе. Надам се да ће ми унук овог Врањеша из околине Кључа потврдити поклапање маркера пошто сам му послао табелу са ДНК резултатима. Видим у Лексику презимена СР Хрватске из 1948. да их било доста (Вранеша) и у околини Бриња, Госпићу, (Вранешевића) у околини Петриње, Двора и Вргинмоста, а Врањеша преко 100 у Цетини код Книна (претпостављам православних) и у Пољицама код Макарске (претпостављам католика). Не знам коју славу славе оног ЦГ двоипометраша, бившег партизановог кошаркаша, мислим да он беше Вранеш, а не Врањеш? У сваком случају једно од распрострањенијих презимена на динарском подручју, па не мора значити да су сви један род. Занимљиво ће бити и ово за Козлице, пошто се у Далмацији зна да су неки прешли и на католичанство (хрватски извори), а ето имамо тестираног са Кордуна, који слави другу славу од далматинских Козлица. Имаче, један комшија у згради је био од ових далматинских Козлица, залагао се за рат против НАТО пакта до последњег дана бомбардовања Иначе, биће занимиво пратити кад се буде тестирало више тих презимена којих има и код Срба и код Хрвата, често код Хрвата у Далмацији где је било доста покатоличавања. Па има Санадера, Вујаклија, Бракуса, Гулана, Булата, Шушњара, Хрстића, Аралица, Бараћа, Рончевића и једних и других. За Шешеље смо добили један резултат, а било би занимљиво да се тестира и неко од Шешеља "из Опузена" што би рек'о покојни Владан Батић, нпр. "кандидат на листи Хрватске странке права - Кармело Шешељ" Док нема 2 тестирана увек постоји сумња да нам се деси ситуација као код Тесли, да прерано закључимо на основу једног тестираног.

[Свевлад]

Видим у Лексику презимена СР Хрватске из 1948. да их било доста (Вранеша) и у околини Бриња, Госпићу, (Вранешевића) у околини Петриње, Двора и Вргинмоста, а Врањеша преко 100 у Цетини код Книна (претпостављам православних) и у Пољицама код Макарске (претпостављам католика).

Да, Врањеши из Цетине код Книна су православци, славе св. Николу.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Цетина_(Цивљане)#.D0.9F.D1.80.D0.B5.D0.B7.D0.B8.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B0

[Be like Bill]

Да ли може помоћ везана за хаплогрупу T1a2-L131? Изгледа да је мање заступљена међу Црногорцима него међу Србима, па је дискутабилан податак о претку Јовановића, Милутину, који је, наводно, дошао из Црне Горе. Значио би ми и податак о блиском поклапању са једним тестираним из истраживања САНУ (3 разлике на 17 маркера).

Pozdrav Marigold i dobrodošla. 

T1 L131 je vrlo retka haplogrupa i kod nas i u svetu. Rezultati SANU istraživanja trenutno nisu javno dostupni, ali nadam se da će biti u najskorijem periodu. Bliskih haplotipova u javnim bazama kod nas izgleda nema. Možeš pogledati u anonimnim istraživanjima naših prostora kao što je ovo 404 muškarca iz CG i Srbije (idi u supporting informations i pogledaj table 2 i 3; ja bih pogledao ali trenutno na portalu Srpskog DNK projekta nije dostupna tabela za T haplogrupu pa ne znam koje su tvoje vrednosti. Nemoj se mnogo obazirati na predviđene haplogrupe na krajnjoj desnoj strani pošto su one rađene na osnovu prediktora a ne potvrđene SNP testiranjem)

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ajpa.21235/abstract;jsessionid=9F5D74AC51098D3A5525DC2394F2211C.f02t01

Možda grešim, ali čini mi se da bi tvoje poreklo pre vuklo na doseljavanje sa prostora današnje Makedonije ili KiM, pa možemo potražiti i te radove.

Bilo bi dobro pogledati i strane baze podataka kao što je T haplogroup project. Čini mi se da su L131 haplotipovi na 3 i 4 strani

https://www.familytreedna.com/public/Y-Haplogroup-K2/default.aspx?section=ycolorized

Pozdrav i svako dobro

[Тромеђа]

Претпостављам да јесу, мада претпостављам такође да сви Вранеши, Врањеши, Вранешевићи и Врањешевићи на просторима од Црне Горе, преко БиХ, Србије и Хрватске нису исти род, чини ми се да је ова крајишка група која слави Ђурђевдан истог порекла. У Рушевици су се развили добро, па је и једно брдо названо Врањешко брдо. Забележени су међу прва 34 дома у Радовици (некадашњи назив за Рушевицу и још пар заселака који ће прерасти у села), после Свиштовског мира и ослобођења околине Цетинграда од Турака крајем 18. века. Уписано је да су Михајло Вранеш и Миливој Вулетић досељени из Новог Села Перјасичког, значи са леве обале Коране, а из тог краја (Полој, Перјасица, Примишље) насељен је и добар део осталих српских породица у Радовицу. То је била нека врста повратне миграције са запада на исток. Претпостављам да су ти Вранеши у околини Перјасице баш од пребега из Босанске Крајине, пошто је било Вранешевића и у Стабанџи код Кладуше, мада су то опет све претпоставке и док ДНК не потврди остаје само на томе. Надам се да ће ми унук овог Врањеша из околине Кључа потврдити поклапање маркера пошто сам му послао табелу са ДНК резултатима. Видим у Лексику презимена СР Хрватске из 1948. да их било доста (Вранеша) и у околини Бриња, Госпићу, (Вранешевића) у околини Петриње, Двора и Вргинмоста, а Врањеша преко 100 у Цетини код Книна (претпостављам православних) и у Пољицама код Макарске (претпостављам католика).

Било би добро кад би се и Врањеш са Кордуна тестирали па да се види веза са овима из Босанске крајине. Иначе према Петру Рађеновићу Врањеши који славе Ђурђевдан припадају нашем роду (Бурсаћ-Зељковић...), али то после ових резултата изгледа да то вероватно није тачно. Можда постоје неки који су нам сродни. Ови са Кордуна су ми интересантни, јер ми имамо у нашем роду тестираног Радаковића, који је такође са Кордуна из Поповић брда.

[Sergius]

Мазалица, Јовањдан, Чађавица, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мазалица из Чађавице је несумњиво повезан са Мазалицом из Суваје код Босанске Крупе, упркос разлици на 3 маркера од упоредива 23. Иначе, Мазалица из Чађавице има хаплотип доста ближи модалу за разлику од Мазалице из Суваје, и то га чини јако блиским Кујавићима из Славоније који такође славе Јовањдан, као и католичкој породици Франић из Далмације. Са Кујавићем се Мазалица из Чађавице разликује на два маркера од упоредива 23, док се са Франићем разликује на једном од 18. упоредивих маркера.

Мало сам пажљивије погледао ове резултате. Кујавић и Мазалица из Чађавице се разликују за двије вриједности на маркеру DYS481, чија вјероватноћа мутације је 0,004375 (један од бржих), и разликују се на DYS570 за једну вриједност, а вјероватноћа мутације тог маркера је 0,008929 (овај маркер је најбржи послије DYS576). На DYS570, опет, Мазалица из Суваје и Кујавић имају исту вриједност, па је претпоставка да је ова повишена вриједност 19 код Мазалице из Чађавице настала у посљедњих 200 година, и то га дефинитивно приближава Кујавићу, као и Мазалицу из Суваје, који је према презимену, слави, предању о сродству и поклапању на 20 маркера, род са Мазалицом из Чађавице, тј. имали су заједничког претка, који је рођен, према предању, почетком 19. вијека, најраније крајем 18. вијека.

Него, примијетио сам један други резултат, а то је Слијепчевић, Јовањдан, Ровишка, Банија, и ту бих Брубнограда замолио да се укључи.

Слијепчевић са Баније се од Мазалице из Новог Града разликује на само 1/19 упоредивих маркера, и то на DYS458, који има вјероватноћу мутације 0,007169 (један од најбржих). Занимљиво је да Слијепчевић има исту повишену вриједност 19 на DYS570, као и Мазалица из Новог Града. Не само да су географски близу, него бих ја чак извео претпоставку да је можда овај Слијепчевић блиско повезан са Мазалицама. То се могло десити у некој од миграција из Подгрмеча или Поткозарја на Банију. Послије Лаудоновог рата 1791. године, око 20.000 душа је прешло у Карловачко владичаство. Та би потенцијална веза Мазалице из Новог и Слијепчевића, усљед ове миграције, помјерила сродство између Мазалица из Суваје и Чађавице (због разлике на DYS570) дубље у 18. вијек, али могуће је да је та веза за Слијепчевићем каснијег вијека.

Мазалица је такође било у Војнићу, Кордун, али они славе Аранђеловдан. Мислим ипак да веза њих и Мазалица из Поуња постоји, због географске блискости и познатих миграција, а да су они промијенили славу, зато што све Мазалице у Поуњу и уопште у Босни, према шематизму из 1882. славе Јовањдан.

[Банија]

Ипак је Рађеновић погрешио.  Мораћу да видим да ли постоје још неки Врањеши у Крајини који славе Ђурђевдан.

Врањеша (старији облик презимена Вранеш) је било и на Банији (подручје Глине), мислим да су славили Ђурђевдан, али мораћу провјерити.
На Банији помињу још 1700. године, када се међу народним кнезовима помиње и кнез Вранеш.

[Банија]

Него, примијетио сам један други резултат, а то је Слијепчевић, Јовањдан, Ровишка, Банија, и ту бих Брубнограда замолио да се укључи.

Слијепчевић са Баније се од Мазалице из Новог Града разликује на само 1/19 упоредивих маркера, и то на DYS458, који има вјероватноћу мутације 0,007169 (један од најбржих). Занимљиво је да Слијепчевић има исту повишену вриједност 19 на DYS570, као и Мазалица из Новог Града. Не само да су географски близу, него бих ја чак извео претпоставку да је можда овај Слијепчевић блиско повезан са Мазалицама. То се могло десити у некој од миграција из Подгрмеча или Поткозарја на Банију. Послије Лаудоновог рата 1791. године, око 20.000 душа је прешло у Карловачко владичаство. Та би потенцијална веза Мазалице из Новог и Слијепчевића, усљед ове миграције, помјерила сродство између Мазалица из Суваје и Чађавице (због разлике на DYS570) дубље у 18. вијек, али могуће је да је та веза за Слијепчевићем каснијег вијека.

Срђане, што се Слијепчевића из глинског краја тиче, имамо двије гране, једну која слави Јовањдан и једну која слави Мратиндан. Грана која слави Јовањдан најјача је у селима Класнић (16 кућа) и Ровишка (10 кућа), док је грана која слави Мратиндан најјача у селу Брњеушка (16 кућа). На Банији је презиме потврђено најкасније 1737. године, када се помиње заставник Јован Слијепчевић из глинског краја.

Што се тиче Слијепчевића који славе Јовањдан, они су у Класнићу груписани у засеоцима Козара (Доњи Класнић) и Слијепчевићи (Горњи Класнић) и по свој прилици припадају групи родова која је прва населила Класнић из Поткозарја током или након рата 1683-1699. године, чему у прилог говори и име засеока (Козара), као и то што се управо у Козари налазио најстарији православни храм Сошествија Светог Духа (подигнут 1703. године).

[Sergius]

Што се тиче Слијепчевића који славе Јовањдан, они су у Класнићу груписани у засеоцима Козара (Доњи Класнић) и Слијепчевићи (Горњи Класнић) и по свој прилици припадају групи родова која је прва населила Класнић из Поткозарја током или након рата 1683-1699. године, чему у прилог говори и име засеока (Козара), као и то што се управо у Козари налазио најстарији православни храм Сошествија Светог Духа (подигнут 1703. године).

Сљепчевића који славе Јовањдан 1882. године је било у Подградцима. У истој општини Градишка их има да славе Томиндан. Што се тиче Сљепчевића или Слијепчевића, у читавој Босни, судећи по том шематизму, их има под Козаром, и то је све.

Мазалица има и у Дворишту код Кнежице на Козари, и један од њих је заинтересован да се тестира. Према наведеном шематизму, и они славе Јовањдан. Занимљиво је да Мазалице из Чађавице немају предања о сродству са Мазалицама из Кнежице, дочим имају предање о сродству са Мазалицама из Црквеног Бока и Пакраца у Хрватској. По њима, они воде поријекло из Чађавице и Руишке, Нови Град, док то исто они не могу рећи за Мазалице из Кнежице, а које су географски близу јединим Сљепчевићима у Босни који славе Јовањдан.

Могуће је да су Слијепчевићи с Баније мигрирали касније из Поткозарја. Могуће да им је матица у Подгрмечу, или свима даља веза у Херцеговини, јер као што смо видјели код I2-PH908, блискост по маркерима може бити случајност, и неке карактеристичне вриједности се могу појавити независно код једних и других.

[Банија]

Могуће је да су Слијепчевићи с Баније мигрирали касније из Поткозарја. Могуће да им је матица у Подгрмечу, или свима даља веза у Херцеговини, јер као што смо видјели код I2-PH908, блискост по маркерима може бити случајност, и неке карактеристичне вриједности се могу појавити независно код једних и других.

Банијски Слијепчевићи су свакако дио првог великог таласа из Поткозарја (1683-1699. године). Томе у прилог, осим тога што су најбројнији у засеоку Козара иде и то што се помињу већ 1737. године (други велики талас је био 1737-1739. године) и то у смислу добијања заставничког чина Јована Слијепчевића (очито да је био на том простору и раније). Даље, Слијепчевића нема у селима која су попуњавана у трећем великом таласу (1788-1791. године) и која леже махом уз Суву међу, већ су груписани у селима у средишту општине.

[Небојша]

Опачић, Лучиндан, Романовци, Градишка

Припада хаплогрупи J2b2-M241. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Шевићем из Новог Града који слави Лучиндан, затим на 23 упоредива маркера има једну разлику са Париповићем из Гламоча који такође слави Лучиндан, и на 23 упоредива маркера има 4 разлике са Ожеговићем из Кута код Херцег Новог који слави Тројчиндан. Свакако није повезан са Опачићем из Доњег Лапца који припада хаплогрупи I2a динарик. Могуће да у Крајини постоје два рода Опачића, једни су род Никшића и I2a динарик су, а други су J2b2 и од њих потичу Шевићи/Шеве, који се и у литератури наводе као огранак Опачића.

Изгледа да међу слављеницима Св. Луке на простору Крајине (посебно код ових са предањем о пореклу из Никишића) доминирају две хаплогрупе, J2b2-M241>PH1602 и I2a-Dinaric. Доста често искачу ови J2b2-M241 са Св. Луком, тако да не делује као случајност. Шевићи су нпр. на простору Поуња почетком 20. века били бројнији него Опачићи.

Имамо оног Ерцега из околине Гламоча, I2-PH908, али и Париповића из тог краја са истом славом, који је J2b-M241. Да су ови родови на неки начин испреплетани, говори и овај резултат Опачића.

Од породица које се помињу у том предању крајишких Никшића налазе се још и Кљајићи. Имамо једне Кљајиће Св. Лука из Лике, али они су I2-CTS10228. На FTDNA постоји и Опачић I2a из Лике, који има свега 12 маркера тестираних.

Као и код неких других крајишких родова и овде се поставља питање да ли је до спајања дошло јужније, или на простору Крајине. С обзиром на скорашњи резултат Ожеговића из Боке (порекло Чево), није немогуће да крајишки "I2a/J2b-M241, Св. Лука" мигрирају заједно са простора данашње ЦГ.

[Небојша]

Каран, Никољдан, Купрес

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у општи род, међутим поседује за овај род ретку вредност DYS391=11, па може бити да је нешто ближи са Шућуром из рода Ђ, за потврду би се морали тестирати маркери DYS447 и DYS464.

Неочекивано с обзиром на неке резултате, али је очито у Крајини све могуће, па и Штрбци међу Каранима и обрнуто.

Будић, Ђурђевдан, Шолаји, Кнежево

Припада хаплогрупи J2a, извесно грани M410>M67>Z467>SK1336. Будић на 23 маркера има потпуно поклапање са Ђураковим из Силбаша у Бачкој, и на 17 маркера са Адамовићем из Санског Моста. На 23 маркера се потпуно поклапа и са једним муслиманом из околине Новог Пазара који такође припада овом кластеру, па је с обзиром на то можда за очекивати да припадика овог кластера буде и у западној Србији. Матица овог рода је можда негде у Црној Гори, у Полимљу, с обзиром на резултат муслимана из Пазара.

Поменух негде да су нашима из овог рода најближи неки Украјинци и Пољаци. И то веома блиски, поклапања на 111 и 67 маркера, па не знам како најбоље објаснити ову појаву.

Врањеш, Ђурђевдан, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Врањеш има вредност 21 на 448, па је зато сврстан, упркос неким разликама, у исти род са Пашалићем из Челинца који такође има 21 на 448. Уз то, обојица славе Ђурђевдан, тако да је врло могуће да су повезани по мушкој линији. Остале вредности хаплотипа су им у границама модала. Нису блиски Мириловићима који такође имају 21 на 448.

Очекивах I2-PH908 због Мршића из околине Приједора. Иначе су по оној класификацији Врањеши сврстани у "староседелачке" родове. Могуће да има више несродних Врањеша (Ђурђевдан) по Крајини.

[симо]

Изгледа да међу слављеницима Св. Луке на простору Крајине (посебно код ових са предањем о пореклу из Никишића) доминирају две хаплогрупе, J2b2-M241>PH1602 и I2a-Dinaric. Доста често искачу ови J2b2-M241 са Св. Луком, тако да не делује као случајност. Шевићи су нпр. на простору Поуња почетком 20. века били бројнији него Опачићи.

Имамо оног Ерцега из околине Гламоча, I2-PH908, али и Париповића из тог краја са истом славом, који је J2b-M241. Да су ови родови на неки начин испреплетани, говори и овај резултат Опачића.

Од породица које се помињу у том предању крајишких Никшића налазе се још и Кљајићи. Имамо једне Кљајиће Св. Лука из Лике, али они су I2-CTS10228. На FTDNA постоји и Опачић I2a из Лике, који има свега 12 маркера тестираних.

Као и код неких других крајишких родова и овде се поставља питање да ли је до спајања дошло јужније, или на простору Крајине. С обзиром на скорашњи резултат Ожеговића из Боке (порекло Чево), није немогуће да крајишки "I2a/J2b-M241, Св. Лука" мигрирају заједно са простора данашње ЦГ.

У цијелој овој причи не треба заборавити ни Рајшиће E-V13, који су по предању такође повезани са Опачићима.

Како год, у Крајини се мора бити опрезан са крупним закључцима. Чини се да су многе патрилинеарне линије покидане.

[filipi]

Evo informacije o Vranesima iz prve ruke sa sjevera Crne Gore kod Pljevalja,slava SVETI NIKOLA.

Vraneš,Porijeklo :sjeverna CG, za ono što se zna prvo selo Vranesi pa onda prije 100 godina  Kotorac kod Pljevalja .