Занимљив је назив крпуша (крпељ). У албанском и у румунском назив за крпеља је këpushë/căpúșă; претпостављам да је првобитни облик имао и "р", као код далматинских Срба. Проверавао сам називе за крпеља код других словенских народа, западних и источних, углавном се своди на извођење од речи "клешта" (клешт/клешч), код Словенаца је "кљукица" (вероватно од глагола "кљукати"), дакле они у својој основи немају корен *крп-. Изгледа да је тај корен ограничен само на западни (без словеначког) и источни јужнословенски простор (код Бугара постоји сродна реч, кърлеж, код Македонаца крлеж), као и на румунски и албански. Да ли је у питању неки јужнословенски дијалектизам који се није очувао код осталих Словена, или старобалканска супстратна реч?
Назив клапац за момка је од словенског корена *хлап, који означава дете, дечака, постојало је и лично име Хлапац од којег се развило презиме (Х)Лапчевић. Мислим да је од тог назива изведено и једно од имена за робове, јер су код старих Словена робови по својим правима изједначавани са децом.
Имаш ли идеју које би могло бити порекло речи; нева (јетрва), чава (ковани ексер), броква (ексер), ижиња (памет, идеја), дипле (гајде), ћаћа (отац), јејина (сова), јере (зашто), калати (уморити се), зувар (бар, макар), квасина (сирће), навака (добробит, благодет). Те речи су ми најмистериозније.
Скоруп (кајмак) и вареника (млеко) се говори у источној и старој Херцеговини. Видео сам кад је Мемедовић био на Дурмитору људи код којих је био у кући кажу скоруп и вареника.
Постоје ли те речи у неким деловима Србије?
Сетио сам 3 речи које нисам уписао горе буњиште (сметљиште), густјерна (цистерна) и кракат (дугоног).
Имаш ли идеју које би могло бити порекло речи; нева (јетрва), чава (ковани ексер), броква (ексер), ижиња (памет, идеја), дипле (гајде), ћаћа (отац), јејина (сова), јере (зашто), калати (уморити се), зувар (бар, макар), квасина (сирће), навака (добробит, благодет). Те речи су ми најмистериозније.
Скоруп (кајмак) и вареника (млеко) се говори у источној и старој Херцеговини. Видео сам кад је Мемедовић био на Дурмитору људи код којих је био у кући кажу скоруп и вареника.
Постоје ли те речи у неким деловима Србије?
Сетио сам 3 речи које нисам уписао горе буњиште (сметљиште), густјерна (цистерна) и кракат (дугоног).
Кракат је од "крак", са значењем - рука, односно екстремитет уопште. Словенска је реч, користи се и код Јужносрбијанаца (покривам главу сас краци); чак је позајмљена и у албански, па је сада основна реч за руку у том језику - krah.
Нафака или навака, како ти рече, је турцизам. Можда и персијска или арапаска реч али је код нас свакако дошла преко Турака.
Дипле је назив који се користи углавном за двојенице или двојнице. Нисам до сада чуо да се за гајде каже дипле.
Скоруп је реч словенског порекла и једноставно се користи јер је кајмак кора која се ухвати по охлађеном млеку, тј. млеко се скори.
Вареника долази од тога што се млеко вари тј. кува. У Дробњаку за кисело млеко кажу млијеко а за слатко, вареника. Мислим да је тако у целој Црној Гори и Херцеговини.
Броква и јејина су изрази које сам чуо у Дробњаку. Мислим да је броква романског порекла али можда се и варам.
Буњиште и кракат мислим да користе сви Срби. Знам сигурно да се ови изрази користе у Старој Херцеговини, Поморављу, Шумадији, Источној Србији...
Не може крак никако бити рука. Крак је једнозначно само нога. Ми је најчешће употребљавамо за жабље краке или задње ноге неке животиње, а исто и ријеч корак потиче од крак, као и румунска ријеч за католички адвент - крачун.
Баш ми је било интересантно да читам ове речи, неке први пут чујем
Пробаћу да издвојим неколико које су ми познате ;)
ура (сат),
шкатула (кутија) знам за шкатуљу праска (виноградска бресква), бараска као бресква
лумбрела (кишобран), амбрел
шпигло (огледало) од немачког шпигел
, боца (флаша),
јакета (јакна), жакет
каприц (инат),
ћапити (отети) узети украсти
, цукар (шећер), цукор као бомбона или шећер
шифуњер (ормар), шифоњер
кукумар (краставац) ово је из латинског, манит (луд),
шкриња (мртвачки сандук), као кутија или сандук
шпиода (зихернадла), чиода
пршут (шунка),
клапа (група),
клапац (момак), хлапец дечак
тинта (мастило),
чава (ковани ексер), чавле
шкакљати (голицати)
, вареника (млеко),
мадрац (душек), мислила сам да је то основа кревета на који се ставља душек гњити (трулити),
свирала (фрула),
зарука (веридба),
кар (свађа), прекор
ћаћа (отац),
тежак (сељак),
вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту),
шпарати (штедети),
шпица (коштица),
шкиљити (гледати стиснутих очију), ножице (маказе) ножњице
шиба (мотка од прута),
ћук (сова),
скоруп (кајмак),
пирити (дувати), дувати али лагано
крамп (будак),
здјела (шерпа), чинија
, мрква (шаргарепа),
базати (бесциљно лутати),
авлија (двориште),
лупеж (лопов) или лош човек
шњуре (петрле),
губица (усна) као уста,
лабрња (усна)
пенџер (прозор),
тувити (памтити),
каца (башва за кисељење купуса), диванити (говорити),
шкодити (сметати),
астал (сто),
пила (тестера),
земан (време),
зрак (ваздух),
огуглати (навићи се на муку),
пекмез (џем),
шпинат (спанаћ),
штаваљ (зеље),
......губица/лабрња (усна).... [
Ђе = где
Није ћела = Није хтела
Њев = Њихов
Бајам = Бадем
Тачке = Колица
Лојтре = Мердевине
Паљак = Кувача, Кутлача
Многе изразе је већ Свевлад написао...
Моја баба је тако говорила, не могу сад свих израза да се сетим...
Можда су неки и лички изрази, сад ми се све помешало.
Све ми је познато осим лојтре (мердевине), код мене се говорило шкале за мердевине.У Шумадији се каже "лотре"
Чак и ја кажем шкале, тешко да сам 20 пута у животу рекао мердевине.
палента = пура = качамак, кукурузно брашно
гра', грах = пасуљ
Тешко питање :D
Одакле су ти познате ове речи? Јесу ли се неке користиле у твом крају?
Било је одређених разлика од села до села.
У неким селима говорило палента а у неким пура. У Плавну се говорило пура а не палента. Палента се говорило у Буковици и доле јужније око Книна.
У Радљевцу се за звиждати говорило швикати и ћукати, а у Плавну само ћукати.
Онда у Радљевцу се говорило баса за ситни сир, а у Плавну база.
Интересује ме како кажете за "предмет којим оштрите оловку" и за део бицикла којим скрећете.
Намерно нисам ставила ни један назив јер сам до сада чула разноразне варијанте
Код мене у кући и дан-данас кажемо палента за кукурузно брашно.
Један друг ми је родом из Добропољаца између Кистања и Бенковца. У његовом месту се исто говорило пура, као и код тебе.
Код мене у кући се и дан данас понекад спрема пура. И то углавном уз кисели купус, дивљач или сатараш.
Пура или палента добро иде са јањећим печењем.
У принципу пура/палента може да замени хлеб код скоро свих јела, једино не иде баш уз пасуљ.
Проблем са пуром/палентом је што је добра само док је врућа, чим се охлади то више није то.
Ја сам одрастао на њој. :)
Једем је са вареником (обичним млеком) или јогуртом, за доручак или вечеру.
Ја сам одрастао на њој. :)
Једем је са вареником (обичним млеком) или јогуртом, за доручак или вечеру.
Не знам какав је случај у остатку подриња, у мом селу када се каже ”вареника” мисли се на варену ракију, за млијеко први сам пут чуо на овом форума да се користи израз вереника и смислу варено млијеко.
Надам се да нисам погријешно схватио термин.
Не знам какав је случај у остатку подриња, у мом селу када се каже ”вареника” мисли се на варену ракију, за млијеко први сам пут чуо на овом форума да се користи израз вереника и смислу варено млијеко.
Надам се да нисам погријешно схватио термин.
Све ми је познато осим лојтре (мердевине), код мене се говорило шкале за мердевине.
Чак и ја кажем шкале, тешко да сам 20 пута у животу рекао мердевине.
Чудно да нитко не вели љестве. У нас су знали рећи и басамак и мердевине и лојтре. Срби или љестве или басамак, муслимани мардевине а лојтре кажу зидари и мајстори за оне модрне алуминијске љестве.
шијун (олуја са кишом), шкурија (мотка за стоку), пашта (тестенина), ушум (ковитласт ветар), бендати (поштовати, ценити), привида (утвара), бикан (плав, светле косе), зор (зашто), прибленут (блесав), варица (врста јела - од зрневља), варићак (дрвена посуда за брашно), винтати (лагати), зањ (за њега), подањ (под њега), јербо (јер), кужан (заразан), сукно (платно од вуне), аљина/аљинац (одевни предмет од сукна), шиљеже (зрелије јагње), вели (каже), шканавет (ладица), пљесањ (буђ), платица (даска на којој лежи покојник), шака бака (бубамара), парип (коњ), ошкопица (дрчан), тукати (притерати нешто нечем да се сударе), појата (кућа за сено), цуг (екс), шкија (лош дуван), кротимице (кад се иде у групи без реда), жера (жар), благо (овце), чесница (божићни колач), шпајз (остава), бојџија (човек склон тучи), цурик (команда коњу назад), шакет (папирна кеса), чагаљ (шакал), уш (вашка), отквитати (одрадити, завршити), пилица (млада кокошка), менђуле (врста стеге), отресит (вешт, способан), од пунта (успешно, иде му поса од пунта - посао му иде успешно)
Цурик је немачка реч, значи "назад", "натраг".
вилаш (ован, а може бити и дрчна особа)
Шпајз - ја сам за ту реч први пут чуо када сам из Далмације дошао у Србију.
Вилаш је во са великим роговима, које подсећају на виле. Ован никако не може имати рогове сличне вилама.
Неке речи су се разликовале од села до села.
Нпр. у Далмацији се говорило палента, пура и пула. У Плавну се говорило пура. Како се говорило код тебе?
Исто пура. За паленту нисам чуо док нисам дошао у Србију.
Нисам знао да ли се користи и у Далмацији па нисам коментарисао али пре бих је везао за северне крајеве који су били под утицајем Аустроугарске.
Моја баба која је из Поцерине је исто врло често употребљавала тај термин - шпајз, за оставу. Палента је чини ми се италијанизам.И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.
Моја баба која је из Поцерине је исто врло често употребљавала тај термин - шпајз, за оставу. Палента је чини ми се италијанизам.
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.
И у Банату и Срему се каже шпајз у том контексту који је Дробњак навео.Што неко рече ,мислим да је ово типично за све територије које су биле под Аустријом. :)
То и ја кажем. Слично је и са бројним другим речима које су поменуте, односно нису у питању далматински локализми.
Многе речи које сам написао нису искључиво далматински локализми, већ су се говориле у Лици и Босанској Крајини, а неке и у Црној Гори и Србији. Али те речи су архаичне и мало људи данас зна за њих.И у Црној Гори се каже камара, шкатула, мурва, пјат, помидора... Зависи од краја до краја. Ове речи су више у употреби на Приморју и у Боки Которској. То су све италијанизми.
За реч ћикара (шоља) сам мислио да је италијанизам, а онда сам сазнао да се тако каже и у Дробњаку.
Скоруп (кајмак), вареника (млеко), дроб (стомак) се говори у Дробњаку, а вероватно и у остатку Старе и Херцеговине и у Источној Херцеговини.
Речи које су ограничене само на Далмацију и Боку Которску су углавном италијанизми: шкале (мердевине), камара (соба), катрига (столица), шкатула (кутија), дота (мираз), мурва (дуд), шолде (паре), капула (црни лук), пијет (тањир), пињур (виљушка), шиматорија (гробље), помидора (парадајз), дишпет (инат) и др.
Моје бабе никад у животу нису рекле столица већ искључиво катрига.
И у Црној Гори се каже камара, шкатула, мурва, пјат, помидора... Зависи од краја до краја. Ове речи су више у употреби на Приморју и у Боки Которској. То су све италијанизми.
И ја и читава моја породица кажемо шпајз. Шпајз је кухињска остава где стоји посуђе, зимница и сл. а остава би била нека врста шупе.Остава, оставиште, спрема, спремиште, клијет, складиште или изба, а турачки хајат и јесу истовјетни шпајзу. Шпајзом се назвало када су почели градити куће по њемачки и градски са оставама унутар куће, а по селима складиштило се је оруђе и какав прибор по шупама а храна по подрумима, конобама или клијету.
Многе речи које сам написао нису искључиво далматински локализми, већ су се говориле у Лици и Босанској Крајини, а неке и у Црној Гори и Србији. Али те речи су архаичне и мало људи данас зна за њих.
...
Ал приметио сам да у Срему ту и тамо има икавице.Рецимо за секиру се обавезно каже сикира,прасиће понегде означавају као прасици :D(наводим чисто као интересантан израз не тврдим да је икавски изговор у питању ) ,па на надгробним споменицима доста често стоји "Поживио толико година.. "Ако се још неких речи сетим написаћу овде,ал баш ме занима да ли је то утицај можда крајишких досељеника на староседелачко становништво,као и оно досељено из централних,јужних и источних крајева српског народа?Када сам причао са једним ликом који је пореклом из Далмације рекао ми је да се код њих секира не каже сикира и да то нема везе са тим,но због неких других ствари које је говорио није ме баш убедио да о Далмацији ,њеном говору и традицији зна нешто више од мене.
Скоруп, жеже, натрашке, креденац, дроб, млин, (х)артија, дангуба, блања... ја лично ни једну од ових речи не доживљавам ни као далматински или крајишки локализам нити као архаизам. Но, можда сам и ја већ помало архаичан ::) ...
Ми у крајини не кажемо сикира. Сикира је босански. Старјији људи сви реку (не мо'ш то ни записат' овом ћирилицом) ... śjekira, а нова покољења научена су у школама стандардној босанској ијекавици пуној икавице.
И у Банату и Срему се каже шпајз у том контексту који је Дробњак навео.Што неко рече ,мислим да је ово типично за све територије које су биле под Аустријом. :)
Ал приметио сам да у Срему ту и тамо има икавице.Рецимо за секиру се обавезно каже сикира,прасиће понегде означавају као прасици :D(наводим чисто као интересантан израз не тврдим да је икавски изговор у питању ) ,па на надгробним споменицима доста често стоји "Поживио толико година.. "Ако се још неких речи сетим написаћу овде,ал баш ме занима да ли је то утицај можда крајишких досељеника на староседелачко становништво,као и оно досељено из централних,јужних и источних крајева српског народа?Када сам причао са једним ликом који је пореклом из Далмације рекао ми је да се код њих секира не каже сикира и да то нема везе са тим,но због неких других ствари које је говорио није ме баш убедио да о Далмацији ,њеном говору и традицији зна нешто више од мене.
У Србије се углавном за скоруп каже кајмак, за млин воденица, а за дроб стомак. У Далмацији се осим дроб за стомак говорило и штумак.
Нисам чуо да се у Србији каже да сунце жеже кад је велика врућина. За велику врућину је у Далмацији постојао и израз звиздан, то сигурно зна Зрно. Нисам чуо ни да се каже креденац и блања.
У мом крају се за секиру говорило сикера, а за малу секиру сикирица.
Што се тиче икавизама било је још и ијо (јео), двиста (двеста), разумити (разумети), мијур (мехур), заповидити (заповедити) и можда још понеки али не могу сад да се сетим.
Срби из далматинског Косова и цетинско-врлиличког краја нису говорили ђед као ми него дид, код њих је било доста икавизама.
Израз "да сунце жеже" се користи и у Србији, чуо сам га на више места од људи из различитих крајева Србије. Креденац такође. За блању нисам чуо.
У Поцерини се исто као и у Босни каже сикира. Барем је тако моја баба говорила. :)
Значи око тога је био у праву. :)Ja не разумиjeм риjеч "ошићи". Hochstapler је заправо виљушкар, а преварант је баш по босански - словјенески коријен и латински окрајак. Ја бих рекао варалица или ложов.
Користе баш доста таквих(они би рекли таких) речи на пример видио..па рецимо кад сам био мали било ми је интересантно кад би рекли псу неком ошићи(толиком брзином да сам једва схватио шта говоре),па за улицу кажу шор па део где је штала и где су амбари зову гувно,за неког ко је преварант кажу и хокштаплер али и ванцага,за преваранте имају доста синонима ;D.Изгледа да је тај њихов говор мешавина дијалеката са разних страна. :)
Ja не разумиjeм риjеч "ошићи". Hochstapler је заправо виљушкар, а преварант је баш по босански - словјенески коријен и латински окрајак. Ја бих рекао варалица или ложов.Хоћеш ићи(Ош ићи а звучи када се изговори ошићи )..не не,можда нисам лепо написао, ретко кажу преварант већ уместо тога ванцага,пробисвет,хокштаплер ,углавном тако кажу.
Нажалост њеки наши људи пригрлили би и туђе да не речем што и од тога натворили кашу.
словјенски труп + латински окрајак
превар+ант, оскуд+ација
мађарски труп + турачки окрајак
лопов+лук
:o
Ниси чуо за блању вероватно јер је ниси никад користио :) Није баш направа која сваком треба да би јој знао назив, али сваки столар у Србији ће знати о чему се ради. Ја у ствари не знам ни један други назив за ту алатку. Ручна хобла? Ручни струг?Нисам ни ја чуо да се то зове блања. Њемци то зову Hobel, Турци rende, a ми струг или струж или стругало. А њеки и трло или тријело зову исто струг или по турски ренде.(https://static.kupindoslike.com/Stara-blanja_slika_L_18907681.jpg)
Интересантно је ово што си написао поготово због положаја које Плавно заузма..уз Босанску Крајину са једне стране а непосредно уз Карински залив близу места одакле је сасвим сигурно део становништва Срема пореклом(како из села одакле су моји тако и осталих места ,већ смо констатовали то) а и уз Лику је.Нисам лингвиста али можда је из тог сикера па и сикирица(то би негде у Крајини означавали и као тесла ако се не варам ) настало то сикира.
Мада опет има у тим местима по Срему и доста народа из Босне,тешко је рећи шта је ко од кога покупио.
Занимљиво је и то што се Галипољци везују за староседелачко становништво у Срему..и знам кад сам бацио поглед у књигу која говори о њима ,да се каже како они у свом говору имају између осталог и доста икавице. :)
Нисам ни ја чуо да се то зове блања. Њемци то зову Hobel, Турци rende, a ми струг или струж или стругало. А њеки и трло или тријело зову исто струг или по турски ренде.
Хоћеш ићи(Ош ићи а звучи када се изговори ошићи )..не не,можда нисам лепо написао, ретко кажу преварант већ уместо тога ванцага,пробисвет,хокштаплер ,углавном тако кажу.Ти си то мало побркао. Пробисвијет је луталица, скитница, дангубац, или како чујем у Србији да говоре пролетер, битанга. Ванцага - појма намам, никада чуо. Хохштамлеи, то је по свему судећи метафора.
Ренде или рендалица се мислим највише користи за ону кухињску справу којом се уситњава чоколада, воће итд.Па то ти је трло, оруђе о које т(а)реш. Њеки воле казати рендати, то је турско, њеки рибати, тo је од њемачкога reiben, а словјенски је тријети, тирати.
Ти си то мало побркао. Пробисвијет је луталица, скитница, дангубац, или како чујем у Србији да говоре пролетер, битанга. Ванцага - појма намам, никада чуо. Хохштамлеи, то је по свему судећи метафора.
А "ош ић, 'од' 'вааам', ку'с' пош'оооо', ош' - нееееш - ко'т је*е, не'ам блаааге везееее, не'ам поооојма. Па ка'ти ка'е пиииш' к'о што говориииш, ош'нооо'б'га у фацу блентавууу. ;D Босна бааа
Ово на крају не разумем шта си хтео да кажеш ал добро. :)Контекст је био босанско краћење, као оно коje си споменуо "ош ић".
Не бих рекао да сам побркао јер у истом значењу су и речи бараба,битанга,пропалица и ове које сам навео.У реду можда варалица или преварант није баш синоним за пропалицу, скитницу,луталицу..видиш код нас никад не би рекли за некога дангубац у смислу да је пропалица..док би често рекли за неког ко је преварант ,варалица и како год хоћеш да је хокштаплер,ванцага,битанга,пробисвет па и пропалица.Ово на крају не разумем шта си хтео да кажеш ал добро. :)Да, дангуба је сувише фино...Исто за неког не кажемо да је приглуп, него је ефектије бузга, амза, цопина, шамшула, пањ :) Ипак народски језик није херметички затворен, на срећу :)
Значи одатле потиче онај столарски термин - "хобловање паркета". :) Ренде или рендалица се мислим највише користи за ону кухињску справу којом се уситњава чоколада, воће итд.
Контекст је био босанско краћење, као оно коje си споменуо "ош ић".
@ Зрно
Како се у твом крају говорило ђе и ђед или ди и дид? У Плавну се говорило ђе и ђед.
Срби из далматинског Косова су говорили дид, а Срби из цетинско-врличког краја и дид и ди.
Отишић https://youtu.be/1idwnsoM1x8?t=2m30s (https://youtu.be/1idwnsoM1x8?t=2m30s)
Код нас су плаве људе често звали "бјели", а у цетинско-врличком крају "били."
Врло је компликовано у Кричкама. У Доњим је ијекавица, а у Горњим икавицама, само што није чисто ни једно ни друго.
Ијекавци су говорили "ђе", али је зато био "дид", а не "ђед", исто тако свит, пивац, млико итд. Иако су говорили "ђе", нису имали "ође", него "оде".
Не знам да ли си споменуо "канавачу", али тако је моја баба звала крпу за брисање.
Не знам да ли си споменуо "канавачу", али тако је моја баба звала крпу за брисање.
У Србије се углавном за скоруп каже кајмак, за млин воденица, а за дроб стомак. У Далмацији се осим дроб за стомак говорило и штумак.Креденац се користи и да врућина жеже, ређе али није непознато
Нисам чуо да се у Србији каже да сунце жеже кад је велика врућина. За велику врућину је у Далмацији постојао и израз звиздан, то сигурно зна Зрно. Нисам чуо ни да се каже креденац и блања.
Креденац се користи и да врућина жеже, ређе али није непознато
Да, дангуба је сувише фино...Исто за неког не кажемо да је приглуп, него је ефектије бузга, амза, цопина, шамшула, пањ :) Ипак народски језик није херметички затворен, на срећу :)
Ако ништа онда имамо више израза да означимо нешто и неког ко је лош ,био тај неко варалица или приглуп или комбинација претходна два. :D
За пањ и амзу знам али за остале изразе нисам чуо. :)
Да језик је доста отворен,па за неке ствари и променљив.Рецимо некада је бећар био израз који се може наћи и у старим пописима(попис Срба у Будиму мислим да је баш у питању) и тако су се означавали људи који нису имали кућу(дал су живели као подстанари или на улици не бих знао рећи).Дал је то некада у народу био синоним за некога ко није имао своју кућу или се уједно употребљавало како би описало нечије духовно стање и његове особине(као када данас за некога кажемо да је пропалица) то је тешко рећи.Свакако данас када се та реч посматра може да се мисли на нежењу или некога ко се и након женидбе понаша као момак(не полаже рачуне никоме,више је ван куће у кафани него у кући са породицом итд.).Са друге стране израз бећар се употребљава и када се говори о некоме ко важи за фрајера/мангупа са већим фокусом на физички изглед.
Буквални превод турске речи bekar од које потиче бећар је "сам" (придев) или "самац" (именица), дакле "нежења" је свакако првобитно значење.
грокталица (ојкача) не знам шта је ни један ни други израз.
За кудрав сам мислила да значи коврџав, (локнаст, неки кажу и крацав, тршав)
Ојкање и ојкача се није говорило у Далмацији, говорило се искључиво гроктањеЗбунило ме гроктање :) па сам нашла на интернету да је ојкање начин певања( стварно нисам знала)
Кудрав значи коврџав.
Ојкање и ојкача се није говорило у Далмацији, говорило се искључиво гроктање и грокталица.
Мислим да се ојкање и ојкача није говорило ни у другим крајишким крајевима, већ да ти изрази потичу из неких делова Србије (вероватно западна и југозападна Србија).
Куштрав је чупав а може бити и коврџав, а кудрав је мршав.
Ми кажемо ојкање, а гроктање је звук који произносе свиње. Осјем тога ја јошт нијесам чуо куштрав, а само куждрав што је исто као и кудрав.
Ријеч мршав потиче од ријечи мрша, а мрша је стара словјенска ријеч за мрцину, стрву или стрвину, оно што се по турски назива леш. Чеси и Словаци јошт увијек кажу "мрша".
Иначе се за мршава рече јоште сух као грана, сасушио се, кост и кожа, жгољав, нејак, слаб. А дебел се каже за нешто што има широк обим, нпр. дебел прст, човјек је гојазан, а за свиње се каже туст ( старосрбски тлъст, русски толст ).
Одлична тема :)
Букара (Католици је зову сусак, код њих је букара мало другачија врста дрвене шоље)
(https://sites.google.com/site/bukareibalote/_/rsrc/1252112310310/config/app/images/DSCN3878.JPG)
Одлична тема :)
Букара (Католици је зову сусак, код њих је букара мало другачија врста дрвене шоље)
(https://sites.google.com/site/bukareibalote/_/rsrc/1252112310310/config/app/images/DSCN3878.JPG)
ћеса - кеса, мешина - врста торбе, басамаци - степенице, стаде мозак. Ако се сетим нечега, дописаћу. Питаћу касније оца за неке речи...
Користили смо реч сабајле за рану зору. Користе је турци...
https://www.youtube.com/v/QXfIv_e4QPk
мешина - врста торбе
Мјешина је одерана кожа од бравчета од које су се правиле дипле (гајде).У планинским крајевима Херцеговине и Црне Горе у мешинама/мјешинама/мјеховима се чувао скоруп скупљен у току лета на катунима али и тврди сир, који негде зову прљо. Такође, у мешинама су се чували ракија и вино.
За "сињал" нисам знао. Иначе, тако се другачије зове највиши врх Динаре, а такође и врх Свилаје код села Баљци. Какве сад везе имају планински врхови са "предосећајем" !?
шкип (дрвена посуда за купање бебе),У неким деловима Херцеговине шкипом зову плитку дрвену посуду у којој се разлива млеко и после одатле купи кајмак. У Црној Гори то зову калица, а у Шумадији карлица.
У неким деловима Херцеговине шкипом зову плитку дрвену посуду у којој се разлива млеко и после одатле купи кајмак. У Црној Гори то зову калица, а у Шумадији карлица.
у Плавну и околним селима се О често изговарало као У: куњ (коњ), нуга (нога), смуква (смоква), муст (мост), нужице (ножице тј. маказе), муј (мој), нусити (носити), штумак (стомак), муре (море тј. може)... Зна ли неко има ли или да ли је било у Црној Гори, Херцеговини или у неким другим крајевима изговарања У уместо О.
Изговарање У уместо О се изгубило код генерација које су се више школовале.
Постоји још једна специфичност говора далматинских Срба осим изговарања У уместо О у појединим речима. То је да се у огромној већини случајева у речима која се књижевно завршавају са АО изговара А, нпр: доша (ум. дошао), поша (ум. пошао), река (ум. рекао), трча (ум. трчао), убра (ум. убрао), лага (ум. лагао), иша (ум. ишао), скака (ум. скакао), укра (ум. украо), има (ум. имао), сања (ум. сањао)...Овакав изгвор је карактеристичан за зетски (зетско-рашки) говор и то нарочито за његов јужни део, Приморје, Стару Црну Гору, Зету и Брда. С тим, што акцентуализација, претпостављам, није иста.
Овакав изгвор је карактеристичан за зетски (зетско-рашки) говор и то нарочито за његов јужни део, Приморје, Стару Црну Гору, Зету и Брда. С тим, што акцентуализација, претпостављам, није иста.
Мало се касно укључујем,али одлична тема..не само за нас са Тромеђе,него за све српске области.
Тромеђа је посебно занимљива,јер се ту сударају три различите царевине на врло уском простору.
Латинштина,германизми и турцизми...вјероватно и понека ријеч из “влашко-илирских” времена😎.
Запала ми је за око лабрња или брњица..на српском двору панцир кошуља од алки се звала “брњаш”..а алке су се стављале свињама и воловима у “шуњку” да не рију.
Шеметерија је “cemetery “ на енглеском(латинском)...кураж(courage)..губица(gob).
Само да додам..у Косову и на Полачи се причала чиста ијекавица и то варијанта ош”о”...дош”о..док је већ Буковица имала ош”а ,дош”а..да би ствари биле још интересантније ... у Буковици кажу Ђед,а на Полачи “Дит”
Дрито(право)
Парип(коњ)
Ангир(мислим нешкопљен коњ,пастув)
Граб,грабић(врста храста)
Баракокуле(ситне кајсије)
Шпања(најлон за риболов)
Комоћа(дио коњске запреге око коњског врата)
Мучати(ћутати)
Урвати(уништити,покварити)
Арум(напрасит)човјек