Аутор Тема: Озгорастовићи R1b-U152  (Прочитано 13286 пута)

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 84
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #20 послато: Мај 03, 2018, 06:42:51 поподне »
"... племена су се формирала више као последица економске нужде и географских прилика, него на крвној основи" (Глигор Станојавић) Ово становиште је опште прихваћено у научној заједници, што значи да припадност племену не подразумева увек и крвно сродство.

Братство и породица са друге стране подразумевају истог предака, савез братстава је пламе. Племе код Срба је обично имало исту славу која је била прихваћена на племенском збору да ли по неком догађају или чешће по локалној парохијаној цркви племена.

Озгорастовићи су вероватно старо-херцеговачко племе настало на територији Сандаља Хранића на подручјију Гацка, наравно уколико ово није њихово постојање није мит.

Не разумем зашто се тема позива на племе Озгорастовићи а онда издваја само једно њено братство преко R1b-U152? Ако јео ово тема за племе онда би и остале халогрупе требале да припадају подједнако.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #21 послато: Мај 03, 2018, 06:53:00 поподне »
"... племена су се формирала више као последица економске нужде и географских прилика, него на крвној основи" (Глигор Станојавић) Ово становиште је опште прихваћено у научној заједници, што значи да припадност племену не подразумева увек и крвно сродство.

Братство и породица са друге стране подразумевају истог предака, савез братстава је пламе. Племе код Срба је обично имало исту славу која је била прихваћена на племенском збору да ли по неком догађају или чешће по локалној парохијаној цркви племена.

Озгорастовићи су вероватно старо-херцеговачко племе настало на територији Сандаља Хранића на подручјију Гацка, наравно уколико ово није њихово постојање није мит.

Не разумем зашто се тема позива на племе Озгорастовићи а онда издваја само једно њено братство преко R1b-U152? Ако јео ово тема за племе онда би и остале халогрупе требале да припадају подједнако.

Тако је у почетку и гласила тема, "Озгорастовићи R1b, или I2a"? Нешто у том стилу. Али се временом издвојила група родова која чини основу тог "племена" у Крајини, Миљевићи-Трнинићи-Добријевићи, сви R1b-U152.

У принципу је све ово што си написао тачно, али се као по правилу, код тих већих родова из Крајине, назире и једна хаплогрупа (дакле група родова повезана по мушкој линији), која чини стожер одређеног "племена". У случају Озгорастовића то би заиста могла бити R1b-U152.

ДНК рођаци ове крајишке групе R1b-U152 пронађени су на простору источне Херцеоговине, што одговара поменутом предању.

Jelic

  • Гост
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #22 послато: Мај 03, 2018, 08:29:39 поподне »
Тако је у почетку и гласила тема, "Озгорастовићи R1b, или I2a"? Нешто у том стилу. Али се временом издвојила група родова која чини основу тог "племена" у Крајини, Миљевићи-Трнинићи-Добријевићи, сви R1b-U152.

У принципу је све ово што си написао тачно, али се као по правилу, код тих већих родова из Крајине, назире и једна хаплогрупа (дакле група родова повезана по мушкој линији), која чини стожер одређеног "племена". У случају Озгорастовића то би заиста могла бити R1b-U152.

ДНК рођаци ове крајишке групе R1b-U152 пронађени су на простору источне Херцеоговине, што одговара поменутом предању.

Овде би био занимљив резултат Роквића који славе Стевањдан. За сада делује да највише шанси имају за R1b-U152 јер су углавном сконцентрисани на западу Босне као и остали досадашњи U152 са Стевањданом, мада на крајњем западу Босне и у Лици има и I2-PH908 (Бајић из Дрвара и Дукић из Лике) па можда није искључено да припадају и овој хаплогрупи. У сваком случају, још раније је издвојено више генетских група тј. родова на подручју западне и средње Босне који славе Стевањдан, то су:

I2-PH908 прва група:

- Берић из Ламовите код Приједора

- Дукић из Дерингаја код Грачаца у Лици

- Бајић из околине Дрвара

- Кркљић из Горњих Врбљана код Рибника

- Јеж из Горњих Петровића код Босанске Групе

- Слијепчевић из Герзова код Мркоњић Града

- Благојевић из Дренове код Прњавора

- необјављени резултат из околине Костајнице (Босанске)

- необјављени резултат из околине Мркоњић Града

Што се тиче ове, прве групе, рекло би се да је њено матично подручје на северозападу област Санице код Кључа, а на југоистоку област Герзова код Мркоњић Града. Свакако да се одатле овај род померао тј. исељавао на запад, у Далмацију и Лику. У самом роду, генетски би се могла направити подела између "саничких" и "герзовачких" припадника овог рода пре свега на основу вредности маркера 458 која је код Кркљића, Берића и Јежа нешто виша, а код осталих нешто нижа. У сваком случају, било је речи на форуму да би досељавање овог рода на поменуто подручје тј. у област између Санице и Герзова могло бити повезано са турским освајањем Јајца у 16. веку. Оно што би у вези овог рода могло још бити занимљиво је то да се 1882. године у шематизму Бајићи са славом Стевањдан спомињу у Бараћима код Мркоњића и у Герзову код Мркоњића, док се Дукићи са славом Стевањдан спомињу у Живиници код Кнежева, али је нејасно да ли се ради о досељеницима са запада непосредно пре или после аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, или су Бајићи и Дукићи на западу заиста очували презиме јако дуго у континуитету. На сајту 23andme има неких Ожеговића I2a. Највећи број Ожеговића у Крајини слави Стевањдан, па је могуће да и они припадају овом роду. Овом роду би генетски могле бити блиске две породице из околине Чапљине исте славе и хаплогрупе што би евентуално упућивало на даље порекло читавог рода, мада је у питању мали број маркера па блискост и није баш сигурна.

I2-PH908 друга група:

- Бранковић из Липовца код Челинца

- Кљајић из Горње Лупљанице код Дервенте

- Кудић из Засеља код Котор Вароши

- Жунић из Смртића код Прњавора

Као што се из приложеног види, матица овог рода је очито подручје између реке Врбас и реке Босне, мада би по подацима из шематизма из 1882. године распростирање овог рода могло ићи и до Змијања на западу и на истоку до Озрена и Требаве. Оно што је занимљиво је то да у необјављеним истраживањима постоји једна породица из западне Србије (околина Ивањице) која слави такође Стевањдан и која се на малом броју маркера уклапа у овај род. Због малог броја маркера веза и не мора постојати, али је свакако интересантно напоменути тако нешто. Ова породица из околине Ивањице је по предању старином из околине Гацка, па би даља старина овог рода могла да се потражи у источној Херцеговини тј. на њеном подручју.

R1b-U152>L2>Z49>Y4355:

- Миљевић из Јелашиноваца код Санског Моста

- Добријевић из Јелашиноваца код Санског Моста

- Трнинић из Лакташа (пре 1878. године Дрвар)

О овом роду је писано доста на овом форуму. У сваком случају је јасно да је његова концентрација искључиво на крајњем западу Босне. Оно што треба пре свега напоменути у вези овог рода је то да у необјављеним истраживањима овај род има несумњиву генетску везу са источном Херцеговином, мада ни једна од тих тестираних породица из Херцеговине не слави Стевањдан (те тестиране породице из Херцеговине славе више крсних слава али као што рекох ни једна не слави Стевањдан). У необјављеним истраживањима делује да и у Крајини припадника овог рода има са више крсних слава.
« Последња измена: Мај 03, 2018, 09:25:30 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #23 послато: Мај 03, 2018, 08:29:53 поподне »
Наставак:

E1b-V13>PH1246>BY14151:

- Гргић из Вилуса код Градишке

- Радоја из Подкраја код Гламоча

Род који је генетски идентичан роду који слави Часне Вериге (коме је матица Змијање), као и црногорском племену Васојевића. У Крајини се код овог рода јављају још три крсне славе, Аранђеловдан (крсна слава тестираних Ступара из Босанске Крајине), Митровдан (крсна слава тестираних Радуловића из Полаче код Книна) и Ђурђевдан (крсна слава Мрдаља из Ервеника и Врцеља из Лике). На сајту 23andme постоје Шикмани из Босанског Петровца који славе Стевањдан и који су E1b, као и Иветићи E1b (могуће из околине Гламоча и ливањског поља). Оно што је занимљиво у вези Шикамана је то да у предању спомињу Саницу код Кључа као и старије презиме Млађен. Овакво исто предање о старијем месту порекла и старијем презимену има и породица Јеж из Горњих Петровића код Босанске Крупе која додуше припада хаплогрупи I2-PH908. Но, овако нешто свакако не искључује могућност (под условом да су Шикмани E1b-V13>PH1246>BY14151 и да су сродни Радојама и Гргићима) да је и овом роду матица Саница код Кључа (непосредна близина Мркоњића где је матица рода који славе Часне Вериге). Што се Иветића тиче, они су географски у БиХ са практично истог подручја као и тестирани Радоја, тако да би припадност Иветића овом роду била сасвим логична. Иветићи гламочког и ливањског краја у предању помињу тј. наводе углавном Цивљане у Далмацији где је до 1995. године било Иветића са Стевањданом као крсном славом. Гргићи се 1882. године спомињу са Стевањданом као крсном славом углавном у околини Дубице, Градишке и Бања Луке.

J2b-M205>Y22066:

- Старчевић из Малог Прњавора код Добоја

- Јајчанин из околине Сарајева (могуће даљим пореклом из околине Приједора)

Овај род се од осталих припадника хаплогрупе J2b-M205>Y22066 на пројекту, на 23 маркера битније разликује једино по комбинацији 17-17 на 570/576 (осим Старчевића и Јајчанина ову комбинацију више нико не поседује), мада је ово мали број маркера за неке озбиљније закључке оваквог типа. Оно што би се могло претпоставити на основу двојице тестираних је то да је околина Јајца матица овог рода, и да би можда могао бити ограничен углавном на подручје између Босне и Врбаса, уз могућу припадност овом роду и неких породица западно од Врбаса (Јајчани са славом Стевањдан се 1882. године помињу искључиво у околини Приједора, Дубице и Босанске Крупе). Овај род се географски "преклапа" са саничким/герзовачким I2-PH908 родом и са другим I2-PH908 родом који слави Стевањдан и који је географски смештен између Врбаса и Босне.

Надам се да нисам изоставио још неки генетски профилисани род западне/средње Босне са овом славом.
« Последња измена: Мај 03, 2018, 09:20:22 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #24 послато: Мај 03, 2018, 08:41:33 поподне »
- Благојевић из Дренове код Прњавора

- необјављени резултат из околине Костајнице (Босанске)

Заборавих напоменути да ова два тестирана појединца деле заједничку вредност 17 на 19, једини у роду. Самим тим је барем за сада једино извесно то да су међусобно повезани, али не и то да су повезани са саничким/герзовачким стевањштацима с обзиром на ту вредност и то да су географски нешто удаљенији. Ипак, с обзиром на исту славу и близак целокупни хаплотип, рекло би се да јесу исти род са саничким/герзовачким стевањштацима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #25 послато: Мај 03, 2018, 09:25:50 поподне »
Свака част за преглед, Лука!

Ако би пратили наводе Рађеновића, који је у закључцима ипак био умеренији од Карановића, онда би се Озгорастовићима у ужем смислу могли сматрати тестирани R1b-U152, Добријевићи, Трнинићи и Миљевићи. Фале само Роквићи да би се прича комплетирала, али рекао бих да су велике шансе да и они припадају R1b.

Једино што код Рађеновића не штима, јесте резултат Бајића I2-PH908 (близак другим Стевањштацима), што можда говори о испреплатаности ова два рода на том подручју.

Ако би пак пратили Карановића, он је све слављенике Св. Стевана ставио у једну исту групу, али давно подељену. Такође помиње предање о Озгорастовићима, али и матицу код Герзова и Јајца, која за сада важи само за припаднике I2-PH908 и евентуално поједине E-V13 (Часне вериге, "Млађени", итд.).

Када смо код E1b, питање је како се они уклапају у овај род. Исто питање важи и за J-M205, зато што се и у оквиру једних и других јављају она карактеристична презимена из литературе (Шикмани, Јајчани, итд.).

Ови Стевањштаци из околине Прњавора су већ нека друга прича.

На крају, и ја бих рекао да ће Иветићи, слава Стевањдан, бити ова E-V13>PH1246.



Jelic

  • Гост
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #26 послато: Мај 03, 2018, 09:37:43 поподне »
Свака част за преглед, Лука!

Хвала!

Ако би пратили наводе Рађеновића, који је у закључцима ипак био умеренији од Карановића, онда би се Озгорастовићима у ужем смислу могли сматрати тестирани R1b-U152, Добријевићи, Трнинићи и Миљевићи. Фале само Роквићи да би се прича комплетирала, али рекао бих да су велике шансе да и они припадају R1b.

Једино што код Рађеновића не штима, јесте резултат Бајића I2-PH908 (близак другим Стевањштацима), што можда говори о испреплатаности ова два рода на том подручју.

У суштини делује да је тако, мада сам Рађеновић као да није сигуран у ту везу између Бајића и породица које су тестиране као R1b-U152, тако да тој његовој "несигурности" и генетика иде у прилог.

Ако би пак пратили Карановића, он је све слављенике Св. Стевана ставио у једну исту групу, али давно подељену. Такође помиње предање о Озгорастовићима, али и матицу код Герзова и Јајца, која за сада важи само за припаднике I2-PH908 и евентуално поједине E-V13 (Часне вериге, "Млађени", итд.).

Очито да се ради о повезивању тј. груписању на основу исте крсне славе. Није то први и једини такав случај у Крајини.

Што се Млађена тиче, њих за сада не бих сврставао у E1b-V13>PH1246>BY14151 род тј. претпостављао да припадају истом због тога што и породица Јеж њих помиње у свом предању. Питање је да ли се хаплогрупа Млађена уопште и може сазнати, с обзиром на то да је Синиша својевремено на форуму помињао то да су измурли по мушкој линији:

Питање је да ли данас има ових Млађена, јер у самој Саници чини ми се да су прекинули линију тј. да су по мушкој линији Тркуље и да славе другу славу. Скоро тестирани Јежи из Крупе имају неко предање да им је раније презиме било Млађен.

Када смо код E1b, питање је како се они уклапају у овај род. Исто питање важи и за J-M205, зато што се и у оквиру једних и других јављају она карактеристична презимена из литературе (Шикмани, Јајчани, итд.).

Ови Стевањштаци из околине Прњавора су већ нека друга прича.

На крају, и ја бих рекао да ће Иветићи, слава Стевањдан, бити ова E-V13>PH1246.

У суштини, није искључено то као што горе написах да је и E1b-V13>PH1246>BY14151 роду који слави Стевањдан матица Саница код Кључа.

Што се прњаворских тј. стевањштака између Врбаса и Босне тиче, они већином дефинитивно припадају овом другом I2-PH908 роду са 15 на 19 и 10 на 391, мада ће и међу њима бити вероватно породица које су род са Старчевићем и Јајчанином или са овом герзовачком/саничком I2-PH908 екипом.
« Последња измена: Мај 03, 2018, 09:45:54 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #27 послато: Мај 03, 2018, 09:53:37 поподне »
Што се Млађена тиче, њих за сада не бих сврставао у E1b-V13>PH1246>BY14151 род тј. претпостављао да припадају истом због тога што и породица Јеж њих помиње у свом предању. Питање је да ли се хаплогрупа Млађена уопште и може сазнати, с обзиром на то да је Синиша својевремено на форуму помињао то да су измурли по мушкој линији

Зато сам их ставио под наводнике. ;)

Што се прњаворских тј. стевањштака између Врбаса и Босне тиче, они већином дефинитивно припадају овом другом PH908 роду са 15 на 19 и 10 на 391, мада ће и међу њима бити вероватно родова који су род са Старчевићем и Јајчанином или са овом герзовачком/саничком I2-PH908 екипом.

Делује ми да су они ипак источније, тј. да су независни од ове групе.


Заборавих да поменем. Рађеновић за ове Озгорастовиће (R1b-U152 доминантно) наводи као матицу Херцеговину, што се показало тачним захваљујући херцеговачком днк подухвату. Са друге стране, Карановић за групу Стевањштака око Јајца и Герзова (где их је раније било највише) помиње другачије порекло. Наиме, каже се да је неки њихов предак, иначе калуђер из Дечана, још давно ту населио своје "саплеменике". Можемо само претпоставити да су били из околине Дечана.

Друга ствар, у Герзову постоји презиме Бубњевић, слава Стевањдан, а у једном старом запису стоји да се неки Бубњевић из тог краја потписао "од племена Мрњавичића" (средина 18. века). Ово би већ могло упућивати на крајеве око Скадра. Цитирам:

"Dragocena je i zapiska iz 1737. g. na jednom psaltiru, koji je sad u bogoslovskoj biblioteci u Sarajevu. Tu se spominje djak Laza rodom Vujaškovic, od plemena Mrnjavcica. Na jednom je nadgrobnom krstu oznacen otac otac Lazin Vujaško Bubnjevic."

Ако се не варам, код неких Стевањштака из Крајине се помиње Скадар у предању.


У Херцеговини за сада нема блиских I2-PH908 рођака ове крајишке групе која слави Стевањдан, иако је било тестираних породица и са овом славом. Код I2-PH908 некада није лако ни утврдити такву везу. Углавном све би то могло упућивати на нешто јужније порекло ове крајишке I2-PH908 Св. Стеван.

Jelic

  • Гост
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #28 послато: Мај 03, 2018, 10:03:24 поподне »
Зато сам их ставио под наводнике. ;)

Сад тек приметих. :)

Делује ми да су они ипак источније, тј. да су независни од ове групе.

Не знам на кога тачно мислиш. Од тестираних стевањштака између Врбаса и Босне, највећи број припада том другом I2-PH908 роду који свакако није повезан са герзовачким/саничким I2-PH908 родом. Од стевањштака су ту једино тестирани још Старчевић који је несумњиво повезан са Јајчанином и Благојевић који је изгледа род са необјављеном породицом из околине Костајнице, али је као што већ рекох упитно јесу ли он и тај тестирани из Костајнице род са герзовачким/саничким стевањштацима. Ја бих рекао да јесу јер имају њима близак хаплотип, једино та вредност 17 на 19 одваја Благојевића и тестираног из околине Костајнице од њих.

Заборавих да поменем. Рађеновић за ове Озгорастовиће (R1b-U152 доминантно) наводи као матицу Херцеговину, што се показало тачним захваљујући херцеговачком днк подухвату. Са друге стране, Карановић за групу Стевањштака око Јајца и Герзова (где их је раније било највише) помиње другачије порекло. Наиме, каже се да је неки њихов предак, иначе калуђер из Дечана, још давно ту населио своје "саплеменике". Можемо само претпоставити да су били из околине Дечана.

Мада је то у суштини само предање, може наравно бити тачно, али је опет само предање.

Друга ствар, у Герзову постоји презиме Бубњевић, слава Стевањдан, а у једном старом запису стоји да се неки Бубњевић из тог краја потписао "од племена Мрњавичића" (средина 18. века). Ово би већ могло упућивати на крајеве око Скадра. Цитирам:

"Dragocena je i zapiska iz 1737. g. na jednom psaltiru, koji je sad u bogoslovskoj biblioteci u Sarajevu. Tu se spominje djak Laza rodom Vujaškovic, od plemena Mrnjavcica. Na jednom je nadgrobnom krstu oznacen otac otac Lazin Vujaško Bubnjevic."

Ако се не варам, код неких Стевањштака из Крајине се помиње Скадар у предању.

Као што рекох не искључујем такву могућност, али је можда реалнија веза са Херцеговином, тим пре што и многи други генетски профилисани родови са подручја врбаског поддијалекта имају несумњиву везу са Херцеговином тј. источном Херцеговином.

У Херцеговини за сада нема блиских I2-PH908 рођака ове крајишке групе која слави Стевањдан, иако је било тестираних породица и са овом славом. Код I2-PH908 некада није лако ни утврдити такву везу. Углавном све би то могло упућивати на нешто јужније порекло ове крајишке I2-PH908 Св. Стеван.

Има блиских, две породице из околине Чапљине. Мада, и те две породице и герзовачки/санички стевањштаци имају хаплотип близак модалу па није сигурно јесу ли међусобно повезани.
« Последња измена: Мај 04, 2018, 02:34:34 пре подне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #29 послато: Мај 03, 2018, 10:11:16 поподне »

Као што рекох не искључујем такву могућност, али је можда реалнија веза са Херцеговином, тим пре што и многи други генетски профилисани родови са подручја врбаског поддијалекта имају несумњиву везу са Херцеговином тј. источном Херцеговином.

Има блиских, две породице из околине Чапљине. Мада, и те две породице и герзовачки/санички стевањштаци имају хаплотип близак модалу па није сигурно јесу ли међусобно повезани.

Могуће да су са Турцима померени директно у околину Јајца, како каже Карановић, али из неког другог краја.

Сетих се сад да има сличних и у Херцеговини. И то баш са славом Стевањдан.
« Последња измена: Мај 04, 2018, 02:33:51 пре подне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #30 послато: Мај 03, 2018, 10:12:40 поподне »
Могуће да су са Турцима померени директно у околину Јајца, како каже Карановић, али из неког другог краја.

Сетих се сад да има сличних и у Херцеговини. И то баш са славом Стевањдан.

Отежавајућа околност је то што санички/герзовачки стевањштаци имају хаплотип близак модалу тј. хаплотип који је скоро у потпуности модалан, па се о њиховом даљем пореклу тј. старини за сада може само нагађати.

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 84
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #31 послато: Мај 04, 2018, 10:41:04 пре подне »
Лука, Небојша свака част за истраживање и занимљивој преписци и хвала на уложеном труду!

Само да се осврнем на неке ствари које ми баш нису најјасније, ако неко може да ми помогне:

Могуће да ће Трнинићи бити I2-PH908, што се не коси са предањем које су пренели Карановић и Рађеновић. Презимена су настала од три ћерке, Трњине, Рокве и Миље, али је слава остала иста, Св. Стеван. То је уствари само једно од предања, али с обзиром на више хг у оквиру овог рода, делује да може бити тачно.

Обојица аутора Милан Карановић ("Поуље у Босанској Карајини" стр.338) и Петар Рађеновић ("Унац" стр.501) су своје тврдње базирали на писању "Дабро - Босански Источник" 1888. година стр.61 (линк до публикације је постављен на неком од претходних постова).

Прича из Источника од свештеника Обрада Бањца не спомиње три сестре, како је наведено, већ Радана Озгорастовића који жени Роткву. Ротква се после неког времена разболи и остане "саката", прикована за кревет. Радан се уз пристанак своје супруге због новонастале ситуације поново жени другом девојком Трњином. Тадашњи владика у Босни, када се уверио у ову причу, дозвољава брак.

Другу причу сам нашао у литератури и везује се за истраживање Слободана Бурсаћа. Везана за браћу Радана и Добрила, како Радан рано умире његови синови по мајци Миљи бивају прозвани Миљевићи, а потомци млађег брата Добрила, Добријевићи. Познато је да на подручју Гацка постоји село Добрељи које се први пут спомиње 1362. године али постоји и Добрско Село у Ријечкој нахији.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #32 послато: Мај 04, 2018, 12:02:12 поподне »
Обојица аутора Милан Карановић ("Поуље у Босанској Карајини" стр.338) и Петар Рађеновић ("Унац" стр.501) су своје тврдње базирали на писању "Дабро - Босански Источник" 1888. година стр.61 (линк до публикације је постављен на неком од претходних постова).

Прича из Источника од свештеника Обрада Бањца не спомиње три сестре, како је наведено, већ Радана Озгорастовића који жени Роткву. Ротква се после неког времена разболи и остане "саката", прикована за кревет. Радан се уз пристанак своје супруге због новонастале ситуације поново жени другом девојком Трњином. Тадашњи владика у Босни, када се уверио у ову причу, дозвољава брак.

Другу причу сам нашао у литератури и везује се за истраживање Слободана Бурсаћа. Везана за браћу Радана и Добрила, како Радан рано умире његови синови по мајци Миљи бивају прозвани Миљевићи, а потомци млађег брата Добрила, Добријевићи. Познато је да на подручју Гацка постоји село Добрељи које се први пут спомиње 1362. године али постоји и Добрско Село у Ријечкој нахији.

Да, судећи по томе што су и Трнинићи и Миљевићи и Добријевићи R1b-U152, пре ће бити да су у питању три жене тог Радана Озгорастовића, него ли три ћерке извесног Добројевића/Добријевића, како наводи Карановић (једно од предања).

J2b-M205>Y22066:

- Старчевић из Малог Прњавора код Добоја

- Јајчанин из околине Сарајева (могуће даљим пореклом из околине Приједора)

Овај род се од осталих припадника хаплогрупе J2b-M205>Y22066 на пројекту, на 23 маркера битније разликује једино по комбинацији 17-17 на 570/576 (осим Старчевића и Јајчанина ову комбинацију више нико не поседује), мада је ово мали број маркера за неке озбиљније закључке оваквог типа. Оно што би се могло претпоставити на основу двојице тестираних је то да је околина Јајца матица овог рода, и да би можда могао бити ограничен углавном на подручје између Босне и Врбаса, уз могућу припадност овом роду и неких породица западно од Врбаса (Јајчани са славом Стевањдан се 1882. године помињу искључиво у околини Приједора, Дубице и Босанске Крупе). Овај род се географски "преклапа" са саничким/герзовачким I2-PH908 родом и са другим I2-PH908 родом који слави Стевањдан и који је географски смештен између Врбаса и Босне.

Надам се да нисам изоставио још неки генетски профилисани род западне/средње Босне са овом славом.

Сад видим да су њима најближи Лакићи са Змијања (-1 на 23 маркера), чија је матица негде на граници западнобосанског и врбаског поддијалекта, али пре у зони врбаског (Горње Соколово). Једна разлика и то на DYS576 (18).

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 84
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #33 послато: Мај 04, 2018, 12:37:51 поподне »
Нисам сигуран, морам мало више истраживати али мислим да је ова друга прича везана за стару Херцеговину. Што ће рећи да је раздвајање Добријевић - Миљевић настало пре Босне. Док су се Трнинићи и Ротквићи раздвојили у Босни (Трнинића Бријег) када се и први пут спомиње племе Озгорастовића. Тако да Добријевићи и Миљевићи до Босне нису ни знали да су Озгорастевићи :)

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 84
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #34 послато: Мај 04, 2018, 01:22:51 поподне »
Само да поделим нешто што сам прочитао а може да буде релевантно за порекло ових родова на подручију Старе Херцеговине. Знам да је ово све на нивоу приче али можда помогне при тумачењу ДНК анализе. У питању је професор др. Новак Мандић Студо и његово дело Земља звана Гацко II, Београд 1995, стр.9.

Како он наводи пре турског освајања Гацка, у јесен 1465. године у жупи Гацко су постојала два типа села по времену старости и припадности. Старија села су била са аутохтоним српским становништвом а млађа са "влашким" досељеницима. Како он наводи старија села су без наставка -ић, као: Пржине, Корита, Заградац, Кључ, Лука, Јабука, Пољице, Градина итд. а млађа су добила имена по "влашким" породицама које су ту биле у XIV и XV веку. Како даље каже међу овим досељеним имамо и пет села без наставка -ић: Добреви, Гаревац, Рибари, Кокорина и Клубучари које спомињу добровачки извори у XIV и XV веку са "влашким" елементом и презименима као и назив села.

Пред долазак Турака или ускоро након пада Гацка и града Кључа, (мој коментар: врло блиско и опсади Јајца 1527. године) из Гацка су нестале или су се одселиле многе најутицајније породице у држави Стефана Вукчића Косаче и његових синова Влатка и Владислава Херцеговића. Многе од тих породица и данас налазимо највише у Крајини и Далмацији...

... "Власи" су на сваких 10 кућа били дужни да дају по једног коњаника наоружаног за борбу, ако се укаже потреба за војни поход. Влашка су се племена врло тешко привикавала на промену занимања и прелазак на обраду земље и сејање житарица...
« Последња измена: Мај 04, 2018, 01:30:28 поподне ogixxl »

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 84
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #35 послато: Мај 30, 2018, 11:09:45 поподне »
Не знам колико се отишло далеко са истраживањем херцеговачких родова да ли је могуће довести у везу неке од породица из Херцеговине са Озгорастовићима? Ово би било занимљиво јер би нас могло навести на порекло стефањаша Крајине.

Колико је мени познато род Добријевић, Миљевић, Трнинић се на неки начин везује за жупу Љубомир у Херцеговини где су наводно дошли доласком Турака у земље Стефана Вукчића Косаче, дакле кретали су се на југ према Дубровачкој републици. Mноге породице Љубомира и Попова поља су касније пребачене у Имотску крајину да кулуче Турцима у пограничном подручју према Млецима, одакле се расељавају по Северној Даламацији и Лици. Има ли неких родова у Херцеговини који би ДНК анализом и местом пореклa доказали ово?

Што се тиче герзовачких родова да ли у Херцеговини има поклапања са I2-PH908 на неким местима?

симо

  • Гост
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #36 послато: Мај 30, 2018, 11:36:47 поподне »
Не знам колико се отишло далеко са истраживањем херцеговачких родова да ли је могуће довести у везу неке од породица из Херцеговине са Озгорастовићима? Ово би било занимљиво јер би нас могло навести на порекло стефањаша Крајине.

Колико је мени познато род Добријевић, Миљевић, Трнинић се на неки начин везује за жупу Љубомир у Херцеговини где су наводно дошли доласком Турака у земље Стефана Вукчића Косаче, дакле кретали су се на југ према Дубровачкој републици. Mноге породице Љубомира и Попова поља су касније пребачене у Имотску крајину да кулуче Турцима у пограничном подручју према Млецима, одакле се расељавају по Северној Даламацији и Лици. Има ли неких родова у Херцеговини који би ДНК анализом и местом пореклa доказали ово?

По свему судећи, ради се о власима Угарцима.

Ван мреже АГГ

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • I2-PH908
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #37 послато: Септембар 30, 2018, 01:54:23 поподне »
U knjizi Borivoja Ž. Milojevića "Kupreško,Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje" spominju se Mrđeni u Prijanima (Glamočko Polje) , koji slave Sv. Arhiđakona Stefana. Krajem 18.vijeka su došli u Prijane iz Rajakovog Brda kod Podbrda. Krajem 19. vijeka(1875. godine)jedni Mrđeni su otišli u Mednu, drugi u Viluhe i treći u Otomalj. Čudno je da se u šematizmu dabrobosanske Mitropolije iz 1882. godine ne spominju Mrđeni u parohijama Gornja i Dolnja Medna.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Озгорастовићи R1b-U152
« Одговор #38 послато: Новембар 25, 2020, 12:37:12 поподне »
Чланак о Озгорастовићима:

https://www.poreklo.rs/2020/11/25/ozgorastovici-u-krajini/