Чекајте мало, што се ово не коментарише?
Чворо, Лучиндан, Миошићи, Пале
Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y56203>Y134578 роду Тарских Никшића. Поседује карактеристичну вредност 437=14, коју дели са Карличићем (Лучиндан) и Шућуром (Ћириловдан). Са обојицом има по три разлике на упоредива 23 маркера. Ако занемаримо 437=14, најближи му је Утвић из Калудре у И. Колашину. Са њим има једну разлику на упоредива 23 маркера и то управо на маркеру 437. Са њим дели и две карактеристичне вредности у роду 458=18 и 570=19. Па је моје мишљење да су са њима најближи у оквиру овог генетичког рода.
Чворо потиче од Чворовића из Заграда. По предању су се у Миошиће доселила три брата крајем 18. века: Неђељко, Јован и Ристо. По једној верзији доселили су се из Роваца, а по другој, заступљенијом, из самог Заграда. Сами Чворовићи из Заграда имају предање да потичу од Марка Чвора.
Гојак се рецимо након убиства склонио у Ровца код кнеза Богдана Војинића, вероватно из страха од одмазде, тако је Никша савезништво изгледа пронашао у Љешњанима-Војинићима, као и њиховој паралелној подграни, којој је припало братство Чворовића. Из ових разлога сумњам да је мотив убиства био ствар престижа, ако га је и било, ми данас немамо доказ ни у предањима ни у документима да је неко од Никшиних синова или сам Никша наследио титулу бана Оногошта.
Дакле Чворе од Чворовића су Y134578, а Чворовићи су BY66632 Љешњани.
Спомињао сам џемат војводе Ђураша који 1477. осим 11 "кућа" (нису насељени већ су полуномади још), има у свом џемату и 59 кућа (ови јесу насељени) влаха Доње Мораче, укључујући оне из села Љешња.
Дакле Ђураш је "владао" над доста Љешњана.
Дакле јасно је као дан да су се неки власи Доње Мораче прибили уз Ђураша. А откуд овај Чворо тамо онда?? Очито је с њим јача и веза ове генетике са Никшићима, а ако није, онда то показује да су штелована предања, а можда и славе у неком моменту. О томе је говорио и Шћепановић у ровачком упливу у предања оних који би могли бити Никшићи са Таре. Шта то чини, то релативизује Лучиндан и Никшиће. А све да Чворо и није од Заграда, опет је нешто утицало на то предање, и ово презиме је превелика случајност да ту нема нечега.
Онда имамо Плањане као Лимске Никшиће из Плане и тог подручја још у 15 в.
Ово почиње помало да вуче на Никшу као на браћу Васу, Озру, Пипу, Красу, Хоту. Јесте у неком моменту дошло до прибијања више разних група уз Никшиће.
Сад опет морам дати предност Љешњанима као изворно власима манастира Мораче, (а и веза Никшића очито постоји ) не само због ове везе већ и због тога што су они 1477. седентизирани, нису као власи Никшићи полуномади. У аналогним ситуацијамаа, власи манастира са Косова из 15 в. су седентизирани (а нису били почетком 14 в.), вјероватни потомци влаха цркве Св. Петра и Павла, Сопоћана су седентизирани, једино власи Милешеве нису..
