Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[drajver]

Дражићи су потврђени у Чемерници током друге половине XVIII века.

Према подацима из 1772. године, у Чемерници су пописани Алекса Дражић (стар 25 година), Илија Дражић (стар 39 година) и Филип Дражић (стар 21 годину), сви рођени у Чемерници. На основу ових података и каснијих месечних извештаја (период од 1772. до 1786. године), можемо рећи да су Дражићи имали најмање три породичне задруге у селу. Дакле, очито је да су Дражићи били присутни у Чемерници још током прве половине XVIII века.

Претпостављао сам да су били присутни и раније и да је предање о поријеклу из Кусадка нека новија конструкција.

[НиколаВук]

Лечић, Аранђеловдан, Потоци, Мостар

Припада хаплогрупи R1b-U152>A275>A274, већ прилично разгранатом роду са више јавних и необјављених припадника из Херцеговине, Далмације, Лике, Босанске Крајине и Мачве, а који би најпре могао да се повеже са средњовековним власима Угарцима. Од јавних резултата су му најближи Допуђ из Крушева код Обровца и Миљевић из Јелашиноваца код Санског Моста (оба славе Стевањдан), са разликом на само једном маркеру од упоредивих 23. Међутим, по презимену и предању му је најближи један необјављени резултат из херцеговачког истраживања, са којим има 3 разлике на 23 маркера (маркери DYS456, DYS570 и DYS533), али осим наведене презименско-предањске везе деле и вредност 24 на маркеру DYS635, што би се могло сматрати њиховом карактеристиком, јер је једини поседују у односу на остале припаднике овог рода. Необјављени резултат је на наведеним маркерима изгледа измутирао, с обзиром да тестирани Лечић има углавном модалне вредности за овај род.

Тестирани је навео да им је раније презиме било Ждријеловић и да су се из првобитне матице у Љубомиру код Требиња преселили у Жрвањ код Љубиња, да би касније његов огранак одатле прешао у Потоке код Мостара. У етнографској литератури се могу наћи исти подаци о пореклу Лечића:

"LEČIĆ (p), u Domaševu, Podosoju i Ždrijelovićima (Ljubomir), Trebinju i Zijemlju (Mostar). Porijeklom su iz Ljubomira, gdje su se "u najstarije vrijeme" zvali Ždrijelovići. Predanje kaže da su bila tri brata, a najstariji je bio knez. Kad mu je došao Džafer Bezdagić iz Trebinja da kupi harač "istuče mu majku". Zbog toga ga dvojica braće Lečića ubiju, zatim pobjegnu u Carigrad i prime islam. Najmlađem bratu bilo je ime Leko i od njega su Lečići u Ljubomiru. U Trebinje i Zijemlja su doselili iz Ljubomira. Slave Aranđelovdan." (Ристо Милићевић: "Херцеговачка презимена")

"Лечићи су се у најстарије вријеме звали Ждријеловићи. О њима се прича ово. Била су их три брата; најстарији од њих био је сеоски кнез. Један пут дође купчија Џафер Бегзадић из Требиња, да купи хараче и кад не нађе код куће Ждријеловиће, истуче им мајку. Кад то чују два најстарија брата, стигну Џафера, убију га, побјегну у Цариград и приме ислам. Најмлађем брату било је име Лека. Пошто су два најстарија брата примила Ислам, врате се као богати бегови у Херцеговину и настане у Љубомиру поред свога брата, да га бране од Бегзадића. Један од старије браће погине и од њега су „неки бегови" у Требињу. Од Леке изродили су се Лечићи, који славе Аранђелов дан." (Јевто Дедијер: "Херцеговина")

[Лепеничанин]

Балковић, католик, Земун

Припада хаплогрупи R1b.

Највећа вероватноћа постоји да припада општегерманској грани-U106 или нешто ређој грани Z2118.
Наравно, тек дубинским тестом би се могло поуздано одредити којој грани хаплогрупе R1b тестирани заиста припада.

Хаплотип се одликује повишеним вредностима 25 на дис 390 и 14 на дис392.

У породичном историјату тестираног наводи се да је раније презиме претка тестираног по мушкој линији било Buchberger. Судећи по томе, преци тестираног би требало да су понели презиме по насељу Buchberg, данас Синтар, у румунском делу Баната, северно од Темишвара. Buchberg (нем. Буково Брдо) насељен је у тзв. Другој швапској миграцији, око 1770. године, за владе царице Марије Терезије.

[Небојша]

Вуловић, Никољдан (преслава Св. Агатоник), Мотрић, Рековац, J2b-M205>Y22059


Према речима тестираног, у Мотрићу су 10 генерација, а родоначелник се звао Вула Радовановић, дошао из села Батоте код Бруса. У литератури се о њима каже следеће:

Vulovići (12), doseljenici sa Kopaonika. Slave Sv. Nikolu a preslava im je Sv. Agatonik. S Vulovićima su ista porodica i Adžići u Milutovcu (sr. trstenički), Milojevići u Velikoj Drenovi (sr. trstenički) i Jolušići (вероватно Јошулићи) u Trsteniku.
https://www.poreklo.rs/2012/11/23/poreklo-prezimena-selo-motri%C4%87-rekovac/

Jošulići — Hadžići (11) su iz Trnavaca u Župi, gde je neki njihov stari, po imenu Joša, ubio Turčina i ovamo prebegao, pa, da bi se bolje sakrio, promenio je prekadu i uzeo da slavi Sv. Agatonika mesto dotadanje prekade Sv. Nikole letnjeg. Neki Ivan Jošulić išao je na hadžiluk, te se o toga tri njihove kuće zovu Hadžićima. Taj je Ivan obnovio komaransku crkvu. Slave Sv Nikolu i Sv. Agatonika.
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-milutovac-trstenik/

Jovanovići — Milojevići (3) su iz Sudimlja u okrugu topličkom. Slave Sv. Nikolu.
https://www.poreklo.rs/2013/08/04/poreklo-prezimena-selo-velika-drenova-trstenik/


У Батотама није било Радовановића, али један род слави Никољдан, а преславља Св. Агатоника, реч је о Андрејевићима - Бошковићима (Мечкари).

-Boškovića — Andrejića (7 kuća, Sv. Nikola i Sv. Agatonik) i Rista Mečkar, praded Borisavu Ristiću (rođen 1875. godine), od Mečkara iz Drenove. Od Ristinih sinova: Marka, Đoke, Todora i Save su današnji
-Ristići, Markovići, Đokići i Todorovići (14 kuća, Sv. Nikola i Sv. Agatonik).
https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-batote-brus/


По хаплотипу, Вуловићима је најближа једна породица из околине Нове Вароши, која такође слави Никољдан. Међутим, како је ово онај прелазни хаплотип, са више мутација на важним маркерима (385b, 576, итд), веза није сигурна. Важно је поменути да из Батота воде порекло Батоћани J2b-M205>Y22063 из расинског округа, део ширег рода Расјана. Међутим, они славе Стевањдан, негујују предање о пореклу из Куча, а постоји и осетна разлика у маркерима у односу на Вуловића.

Тестиран је један од Мечкара из околине Бруса (хаплогрупа I2-PH908), али због комбинације слава (Никољдан/Св Агатоник) верујем да може бити везе са Вуловићима (више хаплогрупа у оквиру рода). Огранци Мечкара су доста раширени у копаоничком крају, а веома је индикативно да и они поседују предање о пореклу из Куча (није реткост у том крају).

Мечкари: Милојевићи, Атанасковићи, Лазићи (4 куће, Св. Никола зимњи и Св. Агатоник, 22. августа), потомци су браће "чувених" ловаца Радоње и Радивоја, старих досељеника из засеока Лачно(ј)евића у Бадњу, на копаоничком подручју слива Ибра. Најдаљом старином су од племена Куча. Мечкари су се много селили и на разне стране. Од исељених Мечкара су: Милојевићи-Лачневци y Војмиловићима у Плани; у Александровцу; Милосављевићи у Лепенцу; Мечкари-Ристићи и др. у Батотама.
https://fermillet67.rssing.com/chan-63807206/all_p63.html

[Иван Вукићевић]

Млађеновић, Никољдан, Модран, Бијељина, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=14, DYS448=21 и DYS570=22. Вредност маркера DYS389i=14 је типична за грану  E-V13>Z1057>Y30977>Y37092, са чијим припадницима Млађеновић има најближа поклапања хаплотипова, гледајући само број различитих маркера. Међутим, услед за ову грану веома повишене вредности маркера DYS570=22, не може се тврдити да Млађеновић припада грани Y37092.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

Дакић, Јовањдан, Мала Црна Гора, Жабљак, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180

Припада роду Копривица и Тупањаца, као и претходно тестирани Дакић из истог места.
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=23 коју нема ниједан други тестирани припадник рода. То је уједно и једина вредност макрера која одступа од модалног хаплотипа рода Копривица и Тупањаца.

Обрен Благојевић у свом раду о Пиви наводи следеће:

Дакићи. Велико братство од око 25 кућа, а прије рата било их је много више. Живе у селу Црна Гора, и то у доњем селу, а једна кућа има и у Бојатима. Славили су Јовањдан и припадају стаблу Браниловића. Најближи су им Аџићи, Тијанићи, Тончићи и сродне гране. Дакићима су се прозвали по Аџића удовици Даки, која је имала два сина: Мића и Сима, и од њих су сви Дакићи. Симов унук Лука умро је тек недавно у Војводини од око 110 или чак више година, а Благоје Дакић имао је 11 одраслих, здравих синова, али му попотомство није имало много среће. Једном приликом је кавазбаша Ибра-хим на превару ухватио коџобашу Риста Дакића и са још 16 сељака из Црне Горе одвео и побио на Гласовитој. Дакићи су били познати и као комити за вријеме аустроугарске окупације, па и касније. Једна њихова линија иде овако: Дака-Мићо-Илија-Стојан-Миле-Симо-Радован. Из овог братства је и један од малобројних предратних чланова Комунистичке партије из Пиве, Радоје Дакић Брко, који је као металски радник живио у Београду, а у току рата 1941—1945. године био један од руководилаца устанка у Црној Гори.

Како Аџићи такође припадају роду Копривица и Тупањаца, предање Дакића се може сматрати потврђеним.

[Небојша]

Млађеновић, Никољдан, Модран, Бијељина, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=14, DYS448=21 и DYS570=22. Вредност маркера DYS389i=14 је типична за грану  E-V13>Z1057>Y30977>Y37092, са чијим припадницима Млађеновић има најближа поклапања хаплотипова, гледајући само број различитих маркера. Међутим, услед за ову грану веома повишене вредности маркера DYS570=22, не може се тврдити да Млађеновић припада грани Y37092.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Презиме Млађеновић је, судећи по подацима Р. Кајмаковић, веома раширено на простору Семберије. Било их је више несродних са више крсних слава (Никољдан, Митровдан, Јовањдан). Углавном су пореклом из Херцеговине, или "непознатог порекла". Рекао бих на основу хаплотипа да нема дилеме да тестирани припада "роду Васојевића", с тим да је 570=22 вероватно нека "приватна" мутација. Још један снажан показатељ да је Семберија примила значајнију струју досељеника из Херцеговине и Црне Горе.

[aleksandar I]

Презиме Млађеновић је, судећи по подацима Р. Кајмаковић, веома раширено на простору Семберије. Било их је више несродних са више крсних слава (Никољдан, Митровдан, Јовањдан). Углавном су пореклом из Херцеговине, или "непознатог порекла". Рекао бих на основу хаплотипа да нема дилеме да тестирани припада "роду Васојевића", с тим да је 570=22 вероватно нека "приватна" мутација. Још један снажан показатељ да је Семберија примила значајнију струју досељеника из Херцеговине и Црне Гоге.

Да то је тачно јер је и мајка тестираног,такође, дјевојачки Млађеновић али из Остојићева. Као уз инат Р. Кајмаковић није обрадила Млађеновиће из Модрана јер није имала саговорнике из те породице.

[Иван Вукићевић]

Рекао бих на основу хаплотипа да нема дилеме да тестирани припада "роду Васојевића", с тим да је 570=22 вероватно нека "приватна" мутација.

Код Васојевића је модална вредност 19 на DYS570, док ниједан тестирани нема вредност 21, а камо ли 22.
Ту је и вредност маркера DYS448=21, коју имају само двојица тестираних Васојевића.

Све у свему, веза са Васојевићима је доста упитна.

[drajver]

Хаџистевић, Јовањдан, Грачаница, БИХ

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>Y44303>Y153677 . Припадност хаплогрупи потврђена је преко Dante Labs теста. Хаџистевић се налази тренутно на нивоу парагрупе I2-Y153677* и најближи су му анонимни Италијан из покрајине Кјети(Chieti) у Абруцо регији, као и група буњевачких породица из Бачке и Лике (Рукавине и др.) из подгране BY170480. Веза свих њих је средњовјековне старости (око 700-800 година),а исходишно мјесто највјероватније Захумље (Херцеговина). На YFullu је Хаџистевићу извучен већ одговарајући број маркера, али се пуно комплетирање маркера очекује у наредном периоду.

Тестирани је оставио сљедеће податке о свом поријеклу. Породица Хаџистевић потиче од бијељинског трговца Стевана Спасојевића који је 1851. године ишао на хаџилук. Вјероватно је настањивање у Грачаници било у том периоду. У изворима се Хаџистевићи појављују као једна од истакнутијих српских трговачких породица Грачанице и сјевероисточне Босне.

[Црна Гуја]

Кривокапић, Јовањдан, Бећировића Шуме, Даниловград

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Невген даје и скоро 100% шансе за низводну подграну Y2910, која се најчешће јавља међу источним Словенима, међутим најближа поклапања има са тестиранима из рода Y2902* Б, од којих је Мареновић потврђено Y2910-. На 23 маркера Кривокапић најближе поклапање има са Радишевићем из Мравиња код Подгорице, разликују се на 3 маркера. Од тестираног Пипера из Берана разликује се на 12 од 111 маркера. Обојица наведених славе Аранђеловдан. Тестирани је од Кривокапића из Даниловграда, а старином из Цуца, међутим сви до сада тестирани Кривокапићи припадају хаплогрупи J2a-SK1357 и генетичком роду Цуца-Пјешиваца, па се у овом случају највероватније ради о прибраћеном братству.

[filipi]

Хаџистевић, Јовањдан, Грачаница, БИХ

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>Y44303>Y153677 . Припадност хаплогрупи потврђена је преко Dante Labs теста. Хаџистевић се налази тренутно на нивоу парагрупе I2-Y153677* и најближи су му анонимни Италијан из покрајине Кјети(Chieti) у Абруцо регији, као и група буњевачких породица из Бачке и Лике (Рукавине и др.) из подгране BY170480. Веза свих њих је средњовјековне старости (око 700-800 година),а исходишно мјесто највјероватније Захумље (Херцеговина). На YFullu је Хаџистевићу извучен већ одговарајући број маркера, али се пуно комплетирање маркера очекује у наредном периоду.

Тестирани је оставио сљедеће податке о свом поријеклу. Породица Хаџистевић потиче од бијељинског трговца Стевана Спасојевића који је 1851. године ишао на хаџилук. Вјероватно је настањивање у Грачаници било у том периоду. У изворима се Хаџистевићи појављују као једна од истакнутијих српских трговачких породица Грачанице и сјевероисточне Босне.

Hadži Spaso Hadžistević
Born: 1842
Died: 20 Dec 1878
Cemetery
Pravoslavno groblje Hadžistević
Gračanica, 75320, Gračanica, Bosna i Hercegovina
Bosnia and Herzegovina


Adži Stevo Spasojević grave thumbnail
Adži Stevo SpasojevićBorn: 1783Died: 18 Jul 1870

[Црна Гуја]

Уљар, Никољдан, Брезје, Горажде

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује практично модалан хаплотип, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има са једним тестираним сличног облика презимена из околине Билеће чији резултат није још увек јаван, и са Радовићем из Бунчића код Фоче, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. Обојица такође славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је SNP FT285270 код компаније YSEQ.

Најстарији су у овој кнежини Уљаревићи. Старином су из Риђана код Никшића y Црној Гори. У некој свађи убију Турчина, зато се раселе и настане се у Бањанима у селу Броћанцу. Пошто је у овом селу било незгодно живјети, преселе се брзо y Трњине у Црној Гори. Ни у овоме селу дуго не остадоше, већ се преселе у Трновицу. Прича се да су у Трновици нашли доста омеђина и искречене земље, али нијесу нашли никаквијех становника. У Трновици остану само два брата, а остали оду у Босну, те их сада има у Брчком и на Гласињцу. Од њих су Сушићи у Гацку. Према потомцима тијех првијех досељеника рачуна се, да има од њихова досељења око 150 година. Славе Никољдан.

Јевто Дедијер, Херцеговина

[НУки ⚔🦅⚔]

Хвала на коментару и препоруци.

Моји Уљари су по предању управо од ове породице сличног презимена из Билеће 
Предак се доселио у Горажде пре отприлике 200 година и од њега су гораждански Уљари.

[drajver]

Пипер, Аранђеловдан, Беран Село, Беране

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY93199, роду Озринића. Хаплотип посједује карактеристичне озринићке вриједности DYS389-I/II=14-32 и DYS448=18. У односу на друге тестиране из озринићког рода, одликује се и вриједностима DYS19=15, DYS385ab=13-15, DYS549=12. Нема ниједног озринићког хаплотипа који би се у свим овим карактеристичним вриједностима поклапао са Пипером, тако да се не може на овом нивоу тестираности рећи коме би из озринићког рода Пипер био најближи. Приликом тестирања Пиперу нису извучене вриједности DYS437 и DYS643.

Тестирани има предање о поријеклу из села Близна у Пиперима и старијем презимену Поповић. Исто предање има и раније тестирани Пипер из истог мјеста. Међутим њихови резултати указују на различито патрилинеарно поријекло. Осим тога, ни један ни други не показују неку генетичку повезаност са тестиранима из Пипера.  Да ствар буде компликованија, постоји и трећи тестирани Пипер из Берана, који припада грани R1a-Y2902, и једино овај тестирани има генетичку повезницу са Пиперима, јер се његов резултат поклапа са резултатом Радишевића из Мравиња/Близне у Пиперима. Радишевићи су огранак Ђуровића за које предање говори да су досељеници из Пјешиваца.

[Деус Вулт]

Тестирани Пипер је из села Радулићи код Бијелог Поља, ту су досељени из Беран Села почетком 20.в

[drajver]

Госпић, Никољдан, Хоћевина, Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има блиско поклапање са раније тестираним презимењаком из Старог Влаха. Када се сравне њихови хаплотипови, долази се до прилично модалног хаплотипа, без карактеристичних вриједности. Из тог разлога имају доста блиских, али филогенетички нерелевантних поклапања. Једина немодална вриједност коју обојица дијеле је DYS570=17, али ни та вриједност није посебно карактеристична. Од родова који славе Никољдан и из истог су краја, најближи су му Ненадићи из Црљеница/Пљевља (3/23) и један необјављени тестирани из Милаковића/Прибој (3/23). Ове блискости не морају имати значаја код модалних хаплотипова.

О Госпићима је у етнографској литератури записано сљедеће:

"Према предању, које су Госпићи преносили са колена на колено, они су староседеоци у Љутићима – Матаругама. Тамо се један засеок зове Госпавина. По удовици Госпи њене потомке прозваше Госпићи. "

"Госпићи у Хоћевини су пореклом из Матаруга, па су се одатле раселили. Било их је и у Црљеницама. Из Црљеница је дошао у Хоћевину Димитрије око 1855. године, и оженио се од Анђелића. Димитрије је имао 7 синова: Стјепана, Миладина, Вука, Јована, Дмитра, Неђељка и Рада. Ага им је био Рустемагић. Имао је 40 читлука. Код данашње школе је имао велику шталу и ту је гајио волове од сена које су му давале чифчије. Неђељков син је Добрица (1909). Било их је 1912. године 3 куће. Госпића има и у Голешима. Тамо је отишао један Госпић из Црљеница. У Првом светском рату у црногорској војсш учествовало је 5 Госпића из Хоћевине. Госпићи сматрају да су се од њих одвојили Јошовићи са Пауча, Девеџићи из Матаруга, а можда и Перуничићи." Перунчићи свакако нису јер су друге хаплогрупе.

[drajver]

Шолаја, Јовањдан, Саборско

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће немодалне и карактеристичне вриједности маркера DYS19=15, DYS439=11, DYS458=16. Ове три вриједности дијели са групом родова Пузовић/Шалипуровић са подручја Пријепоља и Пљеваља, па постоји могућност везе. Неки од припадника тог рода, попут Шалипуровића, славе Јовањдан као и Шолаје. На подручју Лике и Кордуна, нема других родова који би посједовали наведене вриједности. Вриједност DYS439=11 може да указује на припадност грани I2-FT14506>A13912.

Шолаје су доста стар род на подручју Огулина. Били су у групи породица које је карловачки генерал Кисл превео из околине Острошца у Поуњу 1605. године. На крају се ова група породица смјестила на подручју Отока и Оштарија у непосредној огулинској околини. У попису огулинских насеља из 1699. године  пописане су и Шолаје као досељени Срби. Јављају се и под презименом Шолајић. Шолаје су уједно биле први насељеници који су населили тада још пусто подручје Саборског (половином 17. вијека). Касније ће се у ово насеље досељавати хрватске породице које ће сачинити већину.

Осим Огулина и Саборског, Шолаје су на подручју Лике биле присутне и у више кореничких насеља. Није јасно да ли су кореничке Шолаје огранак огулинско-саборских Шолаја који су се по ослобађању Коренице 1689. године, населили на том подручју или су тамо старији. У попису Лике 1712. године на подручју Коренице уписана је једна кућа Шолаја (Јован Шолаја). Послије окупације Босне 1878. године, неки од личких Шолаја су се населили на подручју Поуња.

Раније су тестирани Шолаје из гламочког и гатачког краја. Шолаје из ове три групе нису међуобно повезане, иако гламочке Шолаје такође припадају хаплогрупи I2-PH908. Шолаје на подручју Далмације које славе Ђурђевдан могуће су повезанe са гламочким Шолајима.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeq или
неки од дубинских тестова (BIGY, Dante, Nebula, WGS400)

[Црна Гуја]

Арсић, Аранђеловдан, Врање

Припада хаплогрупи R1a-Z280, врло могуће и млађој подграни YP237>L366. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Тасићем из Леснице код Трговишта који такође слави Аранђеловдан, док се од још једног тестираног из Трговишта чији резултат није још увек јаван разликује на само 1 од 23 маркера. На само 1 од 23 маркера разликује се и од већине припадника рода Ћеклића из Црне Горе и Босне и Херцеговине који славе Илиндан (Матановића из Крањег Дола код Цетиња, Драгутиновића из Убе код Цетиња, Ћеклића из Обрње код Калиновика и још неколицине нејавних). Препорука за даље тестирање је појединачни SNP L366, или још боље неки од дубинских тестова (WGS, BigY). Тестирани је у упитнику навео да по предању припадају роду Марганаца, и да им је старије презиме било Михаиловић.

[Exiled]

Шолаја, Јовањдан, Саборско

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће немодалне и карактеристичне вриједности маркера DYS19=15, DYS439=11, DYS458=16. Ове три вриједности дијели са групом родова Пузовић/Шалипуровић са подручја Пријепоља и Пљеваља, па постоји могућност везе. Неки од припадника тог рода, попут Шалипуровића, славе Јовањдан као и Шолаје. На подручју Лике и Кордуна, нема других родова који би посједовали наведене вриједности. Вриједност DYS439=11 може да указује на припадност грани I2-FT14506>A13912.

Шолаје су доста стар род на подручју Огулина. Били су у групи породица које је карловачки генерал Кисл превео из околине Острошца у Поуњу 1605. године. На крају се ова група породица смјестила на подручју Отока и Оштарија у непосредној огулинској околини. У попису огулинских насеља из 1699. године  пописане су и Шолаје као досељени Срби. Јављају се и под презименом Шолајић. Шолаје су уједно биле први насељеници који су населили тада још пусто подручје Саборског (половином 17. вијека). Касније ће се у ово насеље досељавати хрватске породице које ће сачинити већину.

Осим Огулина и Саборског, Шолаје су на подручју Лике биле присутне и у више кореничких насеља. Није јасно да ли су кореничке Шолаје огранак огулинско-саборских Шолаја који су се по ослобађању Коренице 1689. године, населили на том подручју или су тамо старији. У попису Лике 1712. године на подручју Коренице уписана је једна кућа Шолаја (Јован Шолаја). Послије окупације Босне 1878. године, неки од личких Шолаја су се населили на подручју Поуња.

Раније су тестирани Шолаје из гламочког и гатачког краја. Шолаје из ове три групе нису међуобно повезане, иако гламочке Шолаје такође припадају хаплогрупи I2-PH908. Шолаје на подручју Далмације које славе Ђурђевдан могуће су повезанe са гламочким Шолајима.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeq или
неки од дубинских тестова (BIGY, Dante, Nebula, WGS400)

Занимљиви😉