Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Витомир Радовић]

Занимљив резултат. Не знам да ли постоји предање о сродству једних и других Радовића, али оба братства славе исту славу и потичу из шире околине Никшића. Чак је и време досељавања слично - Дедијер за Радовиће из Братача наводи да су се доселили око 1700. године из Риђана, док тестирани Радовић из Доње Бијење каже да су дошли средином 18. века из околине Никшића.

Иване, шта би онда по твоме ово значило, ако знамо да Радовићи из Братача имају ЕВ13 ХГ?

[Иван Вукићевић]

Иване, шта би онда по твоме ово значило, ако знамо да Радовићи из Братача имају ЕВ13 ХГ?

Очито су генетички разнородни, али о Радовићима из Доње Бијење не знамо пуно јер нису обрађени у литератури. Најбоље би било када би се тестирани огласио и појаснио да ли имају предање о сродству са Радовићима из Братача.

[Небојша]

Јездић, Никољдан, Гојбуља, Вучитрн, J2a-M92>PF7412

Јездић је навео предање о пореклу из Куча.

Jezdići (7 k., Sv. Nikola). Doselili se oko 1820. iz Kuča. Prvo su se zadržali u Metohiji (kod Đakovice), pa onda na Kosovu, u Dobroj Luci. Tu ih osvetnici nađu, jer su iz matice izbegli od krvne osvete, i u borbi s njima, kažu, palo 17 članova ovog roda. Neki su posle te pogibije otišli u Užice, a drugi ostali na Kosovu i sa Topličanima obrazovali čiflik Mahmud-bega vučitrnskog u Gojbulji. Pojasevi u 1935. od doseljenja u Gojbulju: Jezda, Raka, Radisav, Jovan, Lazar (50 godina). (Атанасије Урошевић, Косово)

Иако Јездићи нису "племенски" Кучи врло могуће да потичу из тих крајева, будући да је на оном истраживању за Црну Гору (404 тестираних) пронађен овај кластер J2a-M92. Ова подграна је код нас најзаступљенија код Срба са Косова и Метохије, посебно у околини Пећи (опет недалеко од Куча). Карактеристика већег броја тестираних породица јесте управо крсна слава Никољдан. Интересантно да је Јездићу генетички доста близак тестирани Црногорац из околине Купреса, који такође слави Никољдан, као и већина из овог кластера J-PF7412. Може се рећи да је ово још једна веза јужних динарских области са Крајином/Средњом Босном. Само презиме Црногорац иде у прилог чињеници да је хаплотип присутан у тој области.

[Грк]

Очито су генетички разнородни, али о Радовићима из Доње Бијење не знамо пуно јер нису обрађени у литератури. Најбоље би било када би се тестирани огласио и појаснио да ли имају предање о сродству са Радовићима из Братача.

Чим нема предања, не знам зашто натезати. Радовићи у Братачу су потврдили предање генетиком, а Радовић је учестало презиме.

[Витомир Радовић]

Чим нема предања, не знам зашто натезати. Радовићи у Братачу су потврдили предање генетиком, а Радовић је учестало презиме.

Слажем се.

[НиколаВук]

Глигоријевић, Никољдан (стара слава Аранђеловдан), Мезграја, Бабушница

Припада хаплогрупи I2-L596>Y16649>Y16419. Поседује две карактеристичне вредности - DYS393=14 и DYS385b=15. На ова два маркера се разликује од необјављеног резултата из пчињског подухвата (2 маркера разлике на упоредивих 23 маркера), пореклом из околине Бујановца са славом Аранђеловдан, који му је уједно и најближе поклапање у бази СДНКП. Са Милосављевићем из Доње Злегиње код Александровца (слава Алимпијевдан) се разликује на 3 од 17 упоредивих маркера, иста разлика је и са необјављеним резултатом са САНУ истраживања из околине Књажевца (слава Аранђеловдан), док са необјављеним Горанцем из косметског подухвата има 5 разлика на упоредивих 23 маркера. Приметно је да су припадници ове гране I2 хаплогрупе (раније означавана као I2c, данас као I2a2) сконцентрисани углавном на подручју јужне и југоисточне Србије.

Тестирани је навео да је његова породица из махале Гмитровци и да су се по предању у Мезграју доселили из села Србице (Горње или Доње) код Призрена. У призренски крај су се доселили из околине Скадра, а најраније порекло се везује за подручје племена Пипери. Међутим, с обзиром на поклапања, реалнија је претпоставка да су преци тестираног старинци југа Србије.

[Црна Гуја]

Којић, Св. Врачи, Клење, Богатић

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Не поседује ниједну специфичнију вредност, а најближа поклапања има са појединим припадницима гране YP237>YP951: од Медића из Косора код Врлике разликује се на 2 од 23, а од Медића из Бастаса код Дрвара и Вановца из Високог на 3 од 23 маркера. Сва тројица наведених славе Ђурђевдан. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Драчева код Требиња, а исти податак је записан и у тексту о Клењу на порталу:

Досељени крајем 17. века

КОЈИЋИ (Врачи, 61 К), из Драчева у Херцеговини од њих су ИСАЈЛОВИЋИ (3 к), ГАЈИЋИ (9 к), и ЈАНКОВИЋИ у Липолисту.

https://www.poreklo.rs/2012/10/31/poreklo-prezimena-selo-klenje-bogati%c4%87-ma%c4%8dva/

[Небојша]

Јенијол, Торбеш, Ростуша, Маврово и Ростуша, Западна Македонија, J2a-M67>FGC21348

Тестирани је навео да је старије презиме породице гласило Мирто. Невген даје највеће шансе за поменуту подграну, мада би то било најбоље потврдити SNP-ом. Јенијол нема ближих поклапања у пројекту, али ни у светским базама. Поседује доста ретку вредност 13 на маркеру 393. Потенцијалних припадника низводне подгране J-S11842 има на југу Србије и у Македонији.

[Црна Гуја]

Великић, Ђурђиц, Ропочево, Сопот

Припада хаплогрупи R1b-U106>L48>Z9>Y6669>BY63937*. Најближа поклапања има са Марићем из Гојне Горе код Горњег Милановца (слава Митровдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера, и са двојицом Чокића из Ковачевца код Младеновца који такође славе Ђурђиц, од обојице се разликује на иста два маркера, DYS389II и DYS456. Блиска поклапања има и са великим бројем нејавних хаплотипова, махом из околине Младеновца.

Ова грана је на основу досадашњих резултата распрострањена међу Србима Шумадије, Старог Влаха, Средње Босне и Далмације, и одликује је карактеристична вредност DYS448=20.2 (у табели заокружена на 21). С обзиром да је Великић радио дубински тест може се утврдити и оквирна удаљеност од осталих припадника ове гране на FTDNA Block стаблу, будући да ова грана још увек не постоји на YFull стаблу. Испод Y6669/FGC18842 па до одвајања Великића од осталих BY63937 (Немца и неколицине Американаца) има укупно 5 SNP-ова, што би на основу TMRCA за Y6669 од око 3100 година значило да Великић, а са њим и сви остали Срби који припадају овој грани, најближе "рођаке" имају тек пре око 2500 година, односно у прото-Германском периоду. Самим тим је и период у ком је ова грана могла доспети на Балкан прилично велики, а први корак у разрешавању мистерије био би дубински тест бар још једног припадника ове гране како би се дефинисао српски огранак и његова старост.

О Великићима је у литератури забележено следеће:

Великићи, славе Ђурђиц. Отац старца Никодија Великића (85 година) дошао је из Војковца у Качеру, прво у Шепшин а одатле у Ропочево. Старином су „Арнаути“.

https://www.poreklo.rs/2014/08/17/poreklo-prezimena-selo-ropocevo-sopot-beograd/

[Jovan566233]

Поздрав ! Има ли неко информације за Пријовиће (херцеговачка голеша св. Јован) и Стикиће ( стари влах, славе Никољдан). Унапред захвалан !

[Витомир Радовић]

Горе наведене информације и чланак су са нашег Порекла.

[Црна Гуја]

Велимановић, Митровдан, Шавац, Параћин

Припада хаплогрупи R1a. Mлађа подграна не може се прецизнo утврдити на овом броју маркера, али постоји могућност да се ради о "старокарпатској" грани Z280>CTS1211>YP343. Од нешто специфичнијих вредности могу се издвојити повишена DYS391=10 и снижена DYS549=11. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му Стефановић из Лађеваца код Краљева (Аранђеловдан) и Новаковић из Горњих Мрка код Подгорице (Аранђеловдан) од којих се разликује на 4 од 23 маркера. Ипак мислим да би због географске блискости најскоријег заједничког претка требао имати са Радовановићем из Ћуприје који такође слави Митровдан, од кога се разликује на 5 од 23 маркера, а са којим дели и вредност DYS549=11. Препорука за даље тестирање је R1a панел, или још боље неки од дубинских тестова (WGS, BigY). Тестирани је у упитнику навео да им је раније порекло из северне Грчке, од номада Каракачана, а раније презиме било је Филимоновић.

[Небојша]

Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево, Босанско Грахово, J2b-M205>Y22059

Вишекруне су најстарији досељеници у Тичево. Дошли су из Отона у Северној Далмацији, вероватно почетком 18. века. Има их исељених и по другим деловима Крајине (околина Бања Луке, Поткозарје). На 23andMe постоји потврда овог резултата у виду двојице Вишекруна J-M205, али се тамо јавља и резултат Вишекруне J1 из Бања Луке. Коментар са друге теме:

J2b-M205         
Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево/Босанско Грахово, БиХ
Вишекруна, Јовањдан, Босанска Крајина, БиХ

- Двојица Вишекруна M205 бацају сумњу на онај резултат Вишекруна J1 из Бања Луке. Односно не на сам резултат будући да је он регуларан, већ на оригиналну хаплогрупу рода. Вишекруне из Грахова су пореклом из Отона у Далмацији, а исељавали су се масовније у Поткозарје, околину Мркоњић Града, итд.

Генетички су Вишекруни блиски практично сви крајишки родови J-Y22063. Међу њима има доста оних који такође славе Јовањдан. Укратко, у тој су групи Усорци из Лике, Дупори из Далмације, Кецмани из Унца, итд. Врло вероватно да постоји ближа веза са Деспинићима (Јовањдан) из Отишића (Врлика) који су за сада тестирани само преко 23andMe. У складу са тим ваљало би поменути географски блиске Бароше (Црни Луг, Босанско Грахово) и Шарце (Цивљане), који славе Никољдан и такође по маркерима упадају у подграну J-Y22063. Ово је уједно и савет за даље тестирање.

[Небојша]

Бацковић, Зачеће Св. Јована, Дреноштица, Никшић, J2a-M92>SK1357

Бацковићи су, према предању, пореклом од Мусића (Потолићи). Генетички се сасвим добро уклапају у род Пјешиваца, са карактеристичном вредношћу 17 на маркеру 576. У односу на претходно тестираног Бацковића из Дреновштице, постоји разлика на маркеру 456 (16, уместо 15). Савет: тест на J-BY102150. Бацковићи из околине Никшића тестирани су и преко 23andMe и такође припадају хаплогрупи J2a-M92.

[Андрић]

Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево, Босанско Грахово, J2b-M205>Y22059

Вишекруне су најстарији досељеници у Тичево. Дошли су из Отона у Северној Далмацији, вероватно почетком 18. века. Има их исељених и по другим деловима Крајине (околина Бања Луке, Поткозарје). На 23andMe постоји потврда овог резултата у виду двојице Вишекруна J-M205, али се тамо јавља и резултат Вишекруне J1 из Бања Луке. Коментар са друге теме:

Генетички су Вишекруни блиски практично сви крајишки родови J-Y22063. Међу њима има доста оних који такође славе Јовањдан. Укратко, у тој су групи Усорци из Лике, Дупори из Далмације, Кецмани из Унца, итд. Врло вероватно да постоји ближа веза са Деспинићима (Јовањдан) из Отишића (Врлика) који су за сада тестирани само преко 23andMe. У складу са тим ваљало би поменути географски блиске Бароше (Црни Луг, Босанско Грахово) и Шарце (Цивљане), који славе Никољдан и такође по маркерима упадају у подграну J-Y22063. Ово је уједно и савет за даље тестирање.

Према наводима Шпире Р. Вишекруне у књизи "Тичево: Између планина Шатор и Јадовник" из 2005 г. се каже да су се Вишекруне у Тичево по причи доселили негдје између 1736. и 1750. године. Тада су се у Тичево доселила шесторица браће од којих се један звао Јован. Три брата међу којима и Јован су остала у Тичеву, а остала тројица браће се један настанио у Кијевце код Градишке близу Козаре, један у Косјерово код Лакташа у Лијевче пољу и један у Герзово код Мркоњића. У црквеном шематизму из 1882 год. је Вишекруна са славом Јовањдан било све од Грахова па до Градишке (значи у Грахову, Рибнику, Мркоњићу, Шипову, Бања Луци, Лакташима и Градишци). У претходно наведеној књизи аутор наводи да их је чак било и у Дугом Пољу код Модриче, а у мом селу (Граци код Мркоњића) постоје Вишекруне које тврде да су прије више од 200 година дошле из Тичева. Тада се у то село населио Ђуро Вишекруна...

[drajver]

Вуковић, Ђурђиц (Пантелиндан), Равни Шорт/Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908>А5913>BY55783, роду Коматовића. Хаплотип, иако приличан модалан, показује неке вриједности маркера, карактеристичне за род Коматовића, попут YGATAH4=11. Вуковић има и једну своју карактеристичну вриједност DYS19=17, коју нема нико други од Коматовића. По укупној блискости, од Коматовића, Вуковићу је најближи Веселиновић из Лече/Нови Пазар (1/23), али са обзиром на модалност и краткоћу хаплотипа не може се тврдити да му је Веселиновић и родословно најближи. За Вуковића би најкорисније било када би се у будућности појавио неки Коматовић, који такође посједује DYS19=17.

Припадност роду Коматовића, код Вуковића је потврђена и предањем, као и "племенском славом" Пантелинданом. У предаљњима тестирани наводи још и раније презиме Јововић као и Црну Гору. О самим Коматовићима писано је и раније:

Koмaтoвићи нaceљaвajу Бpњaк у дpугoj пoлoвини XVIII вeкa. Пo пpeдaњу дoceлили ce из Бaшчe кoд Poжaja. Дoceљeни cу нa имaњe aгe Koмaтинe, кojи иx je узeo пoд зaштиту. Пo њeму иx пpoзвaшe Кoмaтoвићи. Дoceлили ce нa дaн Cв. Ђopђa jeceњeг, пa oд тaд cлaвe ту cлaву. Paниje cу cлaвили Никoљдaн. Пopeклoм cу Кучи.

Peзултaт пoкaзуje дa je oвo њиxoвo пpeдaњe шкaкљивo. У ceлу Cупњe кoд Paшкe, Пeтap Ж. Пeтpoвић je зaбeлeжиo Кoмaтoвићe кojи знajу зa cвoje poђaкe у Пoлици кoд Бepaнa кojи cлaвe cтapу cлaву Пaнтeлиjeвдaн. Taкo дa je тo дoбap индикaтop гдe дa тpaжимo извopиштe Кoмaтoвићa. У Зaгpaђу пocтoje тe пopoдицe кoje cлaвe Пaнтeлиjeвдaн ,  и кoje cу вepoвaтнo у cpoдcтву ca њимa. Oд тиx Зaгpaђaнa cу и Ceкулићи у Kpњину, кoje пoкушaвaм дa тecтиpaм...

Коматовићи припадaју грани I2-PH908>А5913>BY55783 чија се старост процјењује на рани средњи вијек и која је досад забиљежена код Срба из Црне Горе и Србије.

[Црна Гуја]

Предојевић, Алимпијевдан, Лушци Паланка, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP951. Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS456=14. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, од раније тестираног Предојевића из истог места разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Предојевића из Брдара код Санског Моста, Шљивара из Босанског Петровца и Пилиповића из Пркоса код Босанског Петровца на 2 од 23. Од Панића из Горњих Подградаца код Градишке разликује се на 4 од 23 маркера. Сви наведени такође славе Алимпијевдан. У односу на остале припаднике овог рода, тројица Предојевића деле снижену вредност DYS481=22. Препоручио бих даље тестирање (WGS, BigY-700, или бар појединачни SNP тест), како би се дефинитивно потврдила припадност овог рода грани YP951, јер је до сада само један припадник ове гране радио дубински тест.

"Негде од југоистока доспела је преко северне Далмације група родова: Пилиповић–Предојевић. Славе сви Св. Алимпију. Има их у овој области: Пилиповића 59 к. у 21 насеља и од њих Бубале 2 к. (приведен им предак у Бубале и по очуху прозвани, а задржали своју славу), Предојевића б к. у 3 H., и од њих Ћојановића 7 к. — „Закопина“ је Пилиповића Велики Цвјетнић, а Предојевића је Предојевића Главица код Лужачкога Поља. Најпажљивије сам испитивао да ови Предојевићи нису у сродству са оним владикама што су били у Манастиру Хрмњу, па преселили у Манастир Марчу (Грбит: Карловачко Владичанство г.206.), са Хасандашом Предојевићом, који је заузео Бихаћ 1592 г. и са старјеничком породицом Предојевићима у Херцеговини, па се до сада није могло ништа да установи."

Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини

[drajver]

Дражић, Никољдан, Горња Чемерница/Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује неке изразито карактеристичне вриједности: DYS389-I=11, DYS389-II=29, уз још неке које одступају од модала: DYS19=15, DYS576=17, DYS570=17. Вриједност DYS389-I=11 је изразито ријетка, посједује је неколицина тестираних на СДП од којих су двојица са Косова, један из Херцеговине и Аулић из Кокора,Прњавор (слави Ђурђевдан). Аулић не само да је географски најближи, већ поред DYS389-I=11 посједује и друге немодалне вриједности Дражића, DYS389-II=29, DYS576=17, DYS570=17. Укупна удаљеност хаплотипа Аулића и Дражића је 4/23. Сличне специфичне вриједности има и Радовановић (Црвени/Лепосавић/Лучиндан).

Сам тестирани је навео да је "Најстарије порекло је по предању из Кусатка код Смедеревске Паланке." У Кусадку заиста постоје Дражићи као огранак већег рода Силијана који славе Никољдан и који су даљим поријеклом из Старе Србије. Међутим, необичан би био правац миграције из Кусадка на Банију директно. Осим тога, Дражићи су приутни на банији и од раније, па ову информацију о поријеклу из Кусадка треба провјерити.

[Небојша]

Дражић, Никољдан, Горња Чемерница/Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује неке изразито карактеристичне вриједности: DYS389-I=11, DYS389-II=29, уз још неке које одступају од модала: DYS19=15, DYS576=17, DYS570=17. Вриједност DYS389-I=11 је изразито ријетка, посједује је неколицина тестираних на СДП од којих су двојица са Косова, један из Херцеговине и Аулић из Кокора,Прњавор (слави Ђурђевдан). Аулић не само да је географски најближи, већ поред DYS389-I=11 посједује и друге немодалне вриједности Дражића, DYS389-II=29, DYS576=17, DYS570=17. Укупна удаљеност хаплотипа Аулића и Дражића је 4/23. Сличне специфичне вриједности има и Радовановић (Црвени/Лепосавић/Лучиндан).

Сам тестирани је навео да је "Најстарије порекло је по предању из Кусатка код Смедеревске Паланке." У Кусадку заиста постоје Дражићи као огранак већег рода Силијана који славе Никољдан и који су даљим поријеклом из Старе Србије. Међутим, необичан би био правац миграције из Кусадка на Банију директно. Осим тога, Дражићи су приутни на банији и од раније, па ову информацију о поријеклу из Кусадка треба провјерити.

То је нека новија конструкција на основу истог презимена/славе. Дражићи из Кусатка су тестирани на 23andMe и припадају хаплогрупи I1-Z58.

[Петар М. Демић]

Дражић, Никољдан, Горња Чемерница/Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује неке изразито карактеристичне вриједности: DYS389-I=11, DYS389-II=29, уз још неке које одступају од модала: DYS19=15, DYS576=17, DYS570=17. Вриједност DYS389-I=11 је изразито ријетка, посједује је неколицина тестираних на СДП од којих су двојица са Косова, један из Херцеговине и Аулић из Кокора,Прњавор (слави Ђурђевдан). Аулић не само да је географски најближи, већ поред DYS389-I=11 посједује и друге немодалне вриједности Дражића, DYS389-II=29, DYS576=17, DYS570=17. Укупна удаљеност хаплотипа Аулића и Дражића је 4/23. Сличне специфичне вриједности има и Радовановић (Црвени/Лепосавић/Лучиндан).

Дражићи су потврђени у Чемерници током друге половине XVIII века.

Према подацима из 1772. године, у Чемерници су пописани Алекса Дражић (стар 25 година), Илија Дражић (стар 39 година) и Филип Дражић (стар 21 годину), сви рођени у Чемерници. На основу ових података и каснијих месечних извештаја (период од 1772. до 1786. године), можемо рећи да су Дражићи имали најмање три породичне задруге у селу. Дакле, очито је да су Дражићи били присутни у Чемерници још током прве половине XVIII века.