Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2075184 пута)

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8340 послато: Децембар 16, 2021, 12:04:40 пре подне »
Петрашиновић, Никољдан, Отроци, Врњачка Бања

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Има неке специфичност, као што је ретка вредност 11 на маркеру DYS643, а једини има комбинацију DYS576=19 DYD570=18. Тешко је рећи ко су му најближи, пошто на 16 упоредивих маркера има потпуно поклапање са више њих, али они немају тестиране претходно поменуте маркере. Од Недића (такође Никољдан слави) из Кутлова код Крагујевца се разликује на 3 од 23 маркера и имају исту ретку вредност DYS643=11. Можда припада низводнијој грани BY199059>BY198296.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

По предању су Петрашиновићи дошли из Херцеговине око 1700. Најстарији познати у Отроцима је Миајло Петрашиновић рођ. 1808. У Шушњару код Лазаревца постоје Ђукетићи који потичу од Ђукете Петрашиновића, досељеног из Пријепоља пре 1800. године. Такође славе Никољдан.

Ђукетићи из Шушњара су тестирани и припадају хаплогрупи I2-PH908, тако да веза са Петрашиновићима из Отрока не постоји.

Петрашиновићи из Отрока су део разгранатог рода Гузоња:

-Гузоње (Царевићи-Петрашиновићи, Веселиновићи, Марићи, Јоксимовићи, Влајковићи, Ђаковићи и Вујовићи), Никољдан, су род Гузоњама у Грачацу.

https://www.poreklo.rs/2015/06/29/poreklo-prezimena-selo-otroci-vrnjacka-banja/

Гузоње (Дураклићи, Николчићи, Ћилерџићи, Мијићи, Веселиновићи, Царевићи, Петрашиновићи, Влајковићи 41 к., Св Никола) су старином из Ибарског Колашина-Косово, а овамо су се доселили од Дежеве. Неки се одавде иселили у Железник и у Остружницу у београдској околини, у Гружу, и у Бресницу (у Љубићком срезу). Има их и у Межулужју (у Косамју), у Рудовцима у Колубарском срезу и у Жабарима у Лепеничком срезу).

https://www.poreklo.rs/2012/08/12/poreklo-prezimena-selo-gra%C4%8Dac-vrnja%C4%8Dka-banja/

Уколико је предање о досељавању из Ибарског Колашина тачно, онда је могуће да род Гузоња припада подграни FT49714 односно роду Пипера. Како се за Недиће из Кутлова у литератури наводи податак о даљем пореклу из Новог Пазара, онда је нека ближа веза са Гузоњама сасвим могућа ако се узме у обзир да су подручје општине Зубин Поток (а на чијој се територији Ибарски Колашин својим највећим делом и налази) и подручје општине Нови Пазар две суседне општине. Притом се у предању Гузоња помиње и Дежева код Новог Пазара.
« Последња измена: Децембар 16, 2021, 02:41:40 поподне Лука »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1947
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8341 послато: Децембар 16, 2021, 12:26:12 пре подне »
У сваком случају би било врло корисно да се Петрашиновић тестира у страним фирмама и да сазнамо подграну.

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8342 послато: Децембар 16, 2021, 12:27:36 пре подне »
У сваком случају би било врло корисно да се Петрашиновић тестира у страним фирмама и да сазнамо подграну.

Свакако, то би било итекако пожељно с обзиром на бројност и разгранатост рода којем према подацима из литературе припада.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 932
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8343 послато: Децембар 16, 2021, 04:52:13 поподне »
Постојбина Гузоња-Петрашиновића је врло вероватно у Осредцима на Копаонику.

Они представљају одличан пример утабаних миграција правцем Копаоник-Жупа-Левач.

https://www.poreklo.rs/2018/07/23/poreklo-prezimena-selo-osredci-brus/

-Петрашиновићи (Карићи, Милинчићи, Милованчевићи, Гајићи и Анђелићи), 39 кућа, Св. Никола зимски, пореклом су Гузоње, старином из Херцеговине. Њихови сродници су Петрашиновићи у Мијајловцу у Певчу и у селу Братићима и Милинчићи у Стублу у Александровачкој Жупи.

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8344 послато: Децембар 16, 2021, 04:56:51 поподне »
Постојбина Гузоња-Петрашиновића је врло вероватно у Осредцима на Копаонику.

Они представљају одличан пример утабаних миграција правцем Копаоник-Жупа-Левач.

https://www.poreklo.rs/2018/07/23/poreklo-prezimena-selo-osredci-brus/

-Петрашиновићи (Карићи, Милинчићи, Милованчевићи, Гајићи и Анђелићи), 39 кућа, Св. Никола зимски, пореклом су Гузоње, старином из Херцеговине. Њихови сродници су Петрашиновићи у Мијајловцу у Певчу и у селу Братићима и Милинчићи у Стублу у Александровачкој Жупи.

Само је овде проблем што су Милинчићи тестирани као I2-PH908. Тј. један од њих.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5177
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8345 послато: Децембар 16, 2021, 05:00:06 поподне »
Јотић, Никољдан, Церовица, Станари

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, грани Y134578. Поседује високу вредност 25 на DYS635, која се најчешће среће међу онима који славе Аранђеловдан, па му је тако најближи Ковачевић из околине Сјенице, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера. Та разлика је на маркеру DYS549, где једини од свих из ове гране поседује вредност 12. И поред тога што му је Ковачевић најближи на основу 23 маркера, рекао бих да је Јотић део оних родова са подручја Влашића, Дервенте, Посвине, који припадају овој грани.Како ћемо ускоро имати WGS резултат Грковића из Липика, лакше ћемо моћи да определимо и остале из те шире области, укључујући и Јотиће. Јотићу бих свакако предложио неки WGS тест.

У дефтеру из 1840. Јотићи нису евидентирани у Церовици, а на њиховом месту евидентиран је Јован Николић, па се претпоставља да је можда Јовану био надимак Јото, па је из тог надимка настало презиме Јотић. У дефтеру из 1850. наводи се као домаћин Јотић Никола, а име оца је нечитко. Остаје отворено питање да ли порекло Јотића треба тражити у Николићима, који су 1840. били најбројни у Церовици са чак 5 од укупно 28 кућа. У Шематизму из 1882. се спомињу у Церовици као Јатићи(?). Тестирани наводи да су се у Церовицу доселили из Дријена код Дервенте, крајем 19. века.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 309
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8346 послато: Децембар 16, 2021, 08:01:25 поподне »
Јотић, Никољдан, Церовица, Станари

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, грани Y134578. Поседује високу вредност 25 на DYS635, која се најчешће среће међу онима који славе Аранђеловдан, па му је тако најближи Ковачевић из околине Сјенице, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера. Та разлика је на маркеру DYS549, где једини од свих из ове гране поседује вредност 12. И поред тога што му је Ковачевић најближи на основу 23 маркера, рекао бих да је Јотић део оних родова са подручја Влашића, Дервенте, Посвине, који припадају овој грани.Како ћемо ускоро имати WGS резултат Грковића из Липика, лакше ћемо моћи да определимо и остале из те шире области, укључујући и Јотиће. Јотићу бих свакако предложио неки WGS тест.

У дефтеру из 1840. Јотићи нису евидентирани у Церовици, а на њиховом месту евидентиран је Јован Николић, па се претпоставља да је можда Јовану био надимак Јото, па је из тог надимка настало презиме Јотић. У дефтеру из 1850. наводи се као домаћин Јотић Никола, а име оца је нечитко. Остаје отворено питање да ли порекло Јотића треба тражити у Николићима, који су 1840. били најбројни у Церовици са чак 5 од укупно 28 кућа. У Шематизму из 1882. се спомињу у Церовици као Јатићи(?). Тестирани наводи да су се у Церовицу доселили из Дријена код Дервенте, крајем 19. века.

Није баш везано за анализу али пошто се већ спомиње Церовица.... Церовица је иначе јако велико село, данас нажалост помало и пусто (што је судбина већине српских села). Са мајчине стране вучем корене одатле, међутим видим да у Шематизму епархије Дабро-босанске из 1882. нема њене породице (Зрнић, Ђурђевдан) наведене у Шематизму, а такође ни породице Лукић (има Лучић, па могуће да је грешка, морам да проверим коју славу славе) нпр. коју такође познајем из Церовице. Остале породице које познајем из Церовице и Доње Радње су наведене.

Занимљиво са топонимске стране је нпр. да недалеко од с. Церовица постоји и с. Осредак (такође општина Станари), а да сам у Жумберку наишао на исту појаву. Села Церовица и Осредак Жумберачки једно до другог.

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8347 послато: Децембар 17, 2021, 06:54:37 поподне »
Гавриловић, Јовањдан, Драготина, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности, издваја се највише комбинација 13-14 на 385. Иако имају неколико разлика на 23 упоредива маркера, рекао бих да Гавриловић и Прерадовић из Рујевца код Двора припадају истом генетичком роду. Прерадовић такође слави Јовањдан. Моја препорука за даља тестирања Гавриловићу би била провера припадности на FT25902 подграну.

Гавриловићи су у Драготини забележени у 18. веку. Надам се да ће о њима више рећи Петар Демић.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2829
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8348 послато: Децембар 18, 2021, 12:48:55 пре подне »
Лукић, Никољдан, Руњани, Лозница, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=25 и DYS385a=17. Најближа поклапања има са двојицом тестираних из Ружића код Владичиног Хана, који такође славе Никољдан и поседују обе карактеристичне вредности. Њихови резултати још нису објављени. С обзиром да се ради о географски доста удаљеним подручјима, која нису била обухваћена заједничким миграцијама, не може се тврдити да су Лукићи истог порекла као и породице из Ружића.

Лукићи важе за староседеоце у Руњанима:
https://www.poreklo.rs/2014/07/02/poreklo-prezimena-selo-runjani-loznica/

На мрежи Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
  • J2b1-M205>Y218111, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8349 послато: Децембар 18, 2021, 12:59:05 поподне »
Гавриловић, Јовањдан, Драготина, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности, издваја се највише комбинација 13-14 на 385. Иако имају неколико разлика на 23 упоредива маркера, рекао бих да Гавриловић и Прерадовић из Рујевца код Двора припадају истом генетичком роду. Прерадовић такође слави Јовањдан. Моја препорука за даља тестирања Гавриловићу би била провера припадности на FT25902 подграну.

Гавриловићи су у Драготини забележени у 18. веку. Надам се да ће о њима више рећи Петар Демић.

Гавриловићи спадају међу најраније потврђене српске родове у околини Глине. Представник овог рода - Симо Гавриловић, помиње се у документу насталом око 1689. године и везаном за насељавање ширег подручја око Драготине.



Током друге половине XVIII века, Гавриловићи су потврђени у селима Драготина (најмање три породичне задруге) и Дабрина (најмање једна породична задруга). Ови огранци су свакако повезани, пошто постоји још родова који су присутни у оба села и који прослављају исту крсну славу (Бадрићи, Булати, Тодоровићи).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2117
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8350 послато: Децембар 21, 2021, 03:13:54 поподне »
Аранђеловић, Никољдан, Кудреш, Голубац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP343>YP340>P278.2. Овој подграни припада тек неколицина тестираних у табели Српског ДНК пројекта, и сви деле неколико специфичних вредности (DYS385=11-15, повишену DYS456=18 и снижену DYS549=11). Аранђеловић са свом тројицом за које се са приличном сигурношћу може рећи да припадају овој грани има врло блиска поклапања: од двојице тестираних из околине Приштине (славе Петковдан) чији хаплотипови нису још увек јавни разликује се на 2 и 3 од 23 маркера, док се од Ђорђевића из Матејча код Липкова у Северној Македонији (Алимпијевдан) разликује на 4 од 37 маркера (CDY, DYS442, DYS448 и DYS464). Ђорђевић је и SNP потврђен као припадник гране P278.2. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи ништа о Аранђеловићима, нити о становништву Кудреша.
« Последња измена: Децембар 21, 2021, 03:15:40 поподне Црна Гуја »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3470
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8351 послато: Децембар 21, 2021, 03:27:42 поподне »
Остојић, Аранђеловдан, Врела/Жабљак

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Још уже Остојић припада дробњачкој грани Мандића. Са претходно терстираним Остојићем истог поријекла из Придворице, на 23 разликује се само на маркеру YGATA H4, гдје Остојић из Врела има модалнију вриједност 11. Генерално, хаплотип Остојића је модалан за дробњачки род, без неких карактеристичних маркера.

Остојићи су по свему судећи огранак дробњачких Јакшића, иако су имали и неко, очигледно нетачно предање, да су од "одиве јакшића удате у Бјелопавлиће".

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2117
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8352 послато: Децембар 22, 2021, 03:25:23 поподне »
Тимотијевић, Аранђеловдан, Борци, Рача

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује већи број ретких/специфичних вредности (DYS390=24, DYS385=12-14, DYS458=17, Y-GATA-H4=12), па нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Свакако бих препоручио додатно тестирање, било појединачних SNP-ова (нпр. YP6047 или FT285270), или још боље поручивање неког од дубинских тестова (WGS, BigY). Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ћосић, и да су у Шумадију досељени у 18. веку из драгачевског села Губеревца. Навео је и сва колена од најстаријег познатог претка Петра: Петар-Марко-Стеван-Тимотије-Петар-Микаило-Живан-Алекса-Мирослав-Војкан-Немања. Истоветни подаци налазе се и у тексту о овом селу на порталу:

Цитат
Doseljeni u periodu od 1737. do 1787. godine:

-96, Velemukići (Simići-Simičići; Srećkovići, Jovanovići, Timotijevići i Milojevići), Belo Polje (Kosovo), Mitrovdan.
-102, Vukićevići (Petrovići), Belopavlići, Aranđelovdan.
-224, Ćosići (Stevanovići, Petrićevići, Markovići, Miloševići, Rankovići, Timotijevići, Milutinovići, Petrovići i Ilići-Nikolići), Guberevac (Dragačevo), Aranđelovdan.

https://www.poreklo.rs/2015/05/30/poreklo-prezimena-selo-borci-raca/


Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8353 послато: Децембар 22, 2021, 04:32:31 поподне »
Радовановић, Никољдан, Ђурђево, Рача

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, иако сам хаплотип није у потпуности близак модалу. Од специфичних вредности се издвајају вредност 11 на GATAH4 и комбинација вредности 14-14 на 385.

Радовановићи из Ђурђева су огранак рода Степковића из Ђурђева:

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

1048. Степковићи (Перишићи, Степановићи, Миловановићи, Радиловићи, Миливојевићи, Ранковићи, Бранковићи, Илићи, Јовановићи, Милићи, Милошевићи, Степановићи, Степковићи), Сјеница, Никољдан.
« Последња измена: Децембар 22, 2021, 04:48:48 поподне Лука »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5177
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8354 послато: Децембар 23, 2021, 08:39:07 пре подне »
Јевтић, Стевањдан, Риљац, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. На основу хаплотипа не могу рећи којој подграни припада. Има модалан хаплотип за ову грану, изузев повишене вредности 24 на 635. Али како нема вредност 11 на 643, не могу га сврстати у Y134578. Такође и слава не иде у прилог овој подграни, али само даља тестирања могу дати одговор. Најближи му је Марић (Аранђеловдан) из Подбишћа, са кијим има једну разлику на упоредива 22 маркера.

Тестирани претпоставља да је порекло породице из околине Куршумлије и да је раније презиме било Јаблановић, али је промењено у Јевтић пре 11 генерација.

И у литератури за њих пише: "Јабланци (23), староседеоци, по некима досељеници из Топлице, славе Св. Стевана...".

https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-riljac-trstenik/?script=cir

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3470
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8355 послато: Децембар 26, 2021, 05:01:20 поподне »
Видојевић, Аранђеловдан, Рудо поље, Гацко

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Осим вриједности DYS570=19, све остале вриједности маркера су му једнаке модалним. Има пуно поклапање са Старовићем из Самобора код Гацка, и још једним необјављеном породицом из рода гатачких Косовчића. Иако Косовчићи славе Савиндан,а не Аранђеловдан, због географске близине и дијељеног карактеристичног маркера, веома је могућа веза Видојевића и Старовића.

Сами Видојевићи имају предање да су "прешли у Рисан из Херцеговине око 1628. године, где су се бавили трговином стоком и били месари. Око 1850. године се два брата и сестра исељавају код ујака Лака Радмиловића у село Луковице код Гацка, након што су им родитељи умрли."

Приједлог за даље тестирање:

Неки од геномских тестова BIGY700, Dante labs, YSEQ WGS400, Nebula

Појединачни SNP тест код YSEQ на FT36856  https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=242096&osCsid=f9c4f0d0fa8dd08f7afb293d63cd1094
како би се провјерила припадност роду Косовчића

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 409
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8356 послато: Децембар 26, 2021, 07:25:57 поподне »

Сами Видојевићи имају предање да су "прешли у Рисан из Херцеговине око 1628. године, где су се бавили трговином стоком и били месари. Око 1850. године се два брата и сестра исељавају код ујака Лака Радмиловића у село Луковице код Гацка, након што су им родитељи умрли."


Је ли ово предање забиљежено у неку књигу?

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4360
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8357 послато: Децембар 27, 2021, 10:36:33 пре подне »
Матијашевић, Усековање, Борци/Рача – припада хаплогрупи I2-Y3120

Матијашевићи се заједно са Велемугићима сматрају најстаријом породицом у Борцима, некадашњем Губеревцу. Тестирани Матијашевић је навео предање по коме су старином из Студенице код Пећи, одакле се 1691. године доселио њихов предак, харамбаша Жарко. Презиме су понели по Матеју, унуку харамбаше Жарка, који је имао синове Станислава и Станоја. У литератури* се могу наћи нешто другачији подаци, према којима су се из Студенице на Метохији (данас у општини Исток) у тадашњи Губеревац око 1740. године доселили Станисав (Станислав) и његов син Матеја. У истом извору су на једном месту наводи да се отац Станисава звао Марко Петровић, док се на другом месту каже да му је име било Ранко.

Од Матеја Станис(л)авовог потиче читава група братстава у Борцима, које зову Матејашима. Поред Матијашевића, који носе надимак Жопићи, роду Матејаша у Борцима припадају и Живановићи, Максимовићи, Милановићи, Обрадовићи, Пантићи, Тошићи и Филиповићи. Један огранак Матијашевића иселио се у Јунковац, а други у Чумић, где од њих потичу тамошњи Недићи и Божићи. Божића има и у селима Бадњевац и Доње Јарушице. Од Матијашевића из Бораца порекло воде и Јевтићи из села Доње Јарушице, чији је предак тамо дошао на женино имање.

Као и Матијашевићи сва поменута братства рода Матејаша славе Усековање главе Св. Јована Крститеља.

Хаплотип тестираног Матијашевића одступа од модалног хаплотипа северног карпатско-динарског огранка хаплогрупе I2-Y3120 на четири маркера, од којих су карактеристични DYS385b=14, DYS481=28 и посебно DYS393=12. Међу до сада тестираним појединцима овај хаплотип нема потпуних поклапања на 23 упоредива маркера. Извесна сличност се уочава са хаплотиповима једне групе тестираних из Трговишта у Врањском Поморављу, који славе Аранђеловдан, а чији резултати још нису јавно доступни. Са овим хаплотиповима резултат Матијашевића се подудара на 21 од 23 упоредива маркера и дели карактеристичне вредности маркера DYS385b=14 и DYS481=28.

*Милутин Мића Миловановић, Доње Јарушице - Борци - Ђурђево (села у Доњој Лепеници), Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2005
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8358 послато: Децембар 27, 2021, 01:35:54 поподне »
Мемић, муслиман, Глоди, Зворник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино одудара вредност 32 на 389ii. Не може се рећи са сигурношћу ко му је од тестираних из базе заиста близак.

На попису из 1991. године, у Глодима је пописано 114 особа са презименом Мемић.
« Последња измена: Децембар 27, 2021, 01:40:40 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8359 послато: Децембар 28, 2021, 04:49:28 поподне »
Матијашевић, Усековање, Борци/Рача – припада хаплогрупи I2-Y3120

Матијашевићи се заједно са Велемугићима сматрају најстаријом породицом у Борцима, некадашњем Губеревцу. Тестирани Матијашевић је навео предање по коме су старином из Студенице код Пећи, одакле се 1691. године доселио њихов предак, харамбаша Жарко. Презиме су понели по Матеју, унуку харамбаше Жарка, који је имао синове Станислава и Станоја. У литератури* се могу наћи нешто другачији подаци, према којима су се из Студенице на Метохији (данас у општини Исток) у тадашњи Губеревац око 1740. године доселили Станисав (Станислав) и његов син Матеја. У истом извору су на једном месту наводи да се отац Станисава звао Марко Петровић, док се на другом месту каже да му је име било Ранко.

Од Матеја Станис(л)авовог потиче читава група братстава у Борцима, које зову Матејашима. Поред Матијашевића, који носе надимак Жопићи, роду Матејаша у Борцима припадају и Живановићи, Максимовићи, Милановићи, Обрадовићи, Пантићи, Тошићи и Филиповићи. Један огранак Матијашевића иселио се у Јунковац, а други у Чумић, где од њих потичу тамошњи Недићи и Божићи. Божића има и у селима Бадњевац и Доње Јарушице. Од Матијашевића из Бораца порекло воде и Јевтићи из села Доње Јарушице, чији је предак тамо дошао на женино имање.

Као и Матијашевићи сва поменута братства рода Матејаша славе Усековање главе Св. Јована Крститеља.

Хаплотип тестираног Матијашевића одступа од модалног хаплотипа северног карпатско-динарског огранка хаплогрупе I2-Y3120 на четири маркера, од којих су карактеристични DYS385b=14, DYS481=28 и посебно DYS393=12. Међу до сада тестираним појединцима овај хаплотип нема потпуних поклапања на 23 упоредива маркера. Извесна сличност се уочава са хаплотиповима једне групе тестираних из Трговишта у Врањском Поморављу, који славе Аранђеловдан, а чији резултати још нису јавно доступни. Са овим хаплотиповима резултат Матијашевића се подудара на 21 од 23 упоредива маркера и дели карактеристичне вредности маркера DYS385b=14 и DYS481=28.

*Милутин Мића Миловановић, Доње Јарушице - Борци - Ђурђево (села у Доњој Лепеници), Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2005

На 23andme постоји резултат Божића из Бадњевца код Баточине:

Божић, Усековање главе Св. Јована, Бадњевац, Баточина, Ј2-М172

Божићи спадају у најстарије досељенике и осниваче села. Пореклом су са Косова. На Косову иначе ову славу слави једна породица J-Y14439, па може бити да су и Божићи та подграна J2. Нису им успели одредити ни основну хаплогрупу на 23andme.
https://www.poreklo.rs/2015/03/20/poreklo-prezimena-selo-badnjevac-batocina/

Како у околини Новог Пазара и Лепосавића има породица са овом ретком крсном славом и како оне припадају хаплогрупи J-L26>Y14439, намеће се закључак да тестирани Матијашевић из Бораца вероватно није изворни припадник рода Матејаша из тог села.