Аутор Тема: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)  (Прочитано 1005291 пута)

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4140 послато: Март 12, 2022, 12:45:43 поподне »
Штрбац, Ђурђевдан, Врањска, Б. Крупа

FT182494+

Свакако значајна потврда за српске N2.

О роду Штрбаца је већ доста писано, па ћу додати само мањи део тога што је Милан Карановић у свом раду 'Поуње у Босанској Крајини' написао о њима.

Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малог Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове области који славе Св. Ђурђа.

На карсној заравни испод Грмеч планине између увала сувајске, гудавачке и радићке три су Врањске.
Све три Врањске биле су једно село Врањска. Диобом спахија настала су три села. Мосура је била испашинак и она је млаће насеље.

15. Бадњевића Врањска
Штрпци 7 к. су из Далмације пре 150 г. и пали су најпре у Мали Радић, а пре Омер-паше у Врањску; славе Ђурђевдан.

16. Беширевића Врањска
Штрпци 14. к. (Ђурђевдан) из Малог Радића.

17. Врањска Мосура
Штрбац 1 к. (Ђурћевдан) из Суваје (Босна).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4141 послато: Март 12, 2022, 12:52:31 поподне »
Штрбац, Ђурђевдан, Врањска, Б. Крупа

FT182494+

Свакако значајна потврда за српске N2.

О роду Штрбаца је већ доста писано, па ћу додати само мањи део тога што је Милан Карановић у свом раду 'Поуње у Босанској Крајини' написао о њима.

Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малог Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове области који славе Св. Ђурђа.

На карсној заравни испод Грмеч планине између увала сувајске, гудавачке и радићке три су Врањске.
Све три Врањске биле су једно село Врањска. Диобом спахија настала су три села. Мосура је била испашинак и она је млаће насеље.

15. Бадњевића Врањска
Штрпци 7 к. су из Далмације пре 150 г. и пали су најпре у Мали Радић, а пре Омер-паше у Врањску; славе Ђурђевдан.

16. Беширевића Врањска
Штрпци 14. к. (Ђурђевдан) из Малог Радића.

17. Врањска Мосура
Штрбац 1 к. (Ђурћевдан) из Суваје (Босна).


То, Узи.  :)

Драго ми је због овог. Штрпци ђурђевштаци су вјероватно најразгранатији род у крупском крају, а у Суваји мислим да су убједљиво највећи род. Добро је што се ова веза потврдила. Надам се да ће се врeменом открити и штрбачки SNP.

Мислим да послије овог резултата више нема сумње да су Штрпци=N2.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4142 послато: Март 12, 2022, 01:08:52 поподне »
Штрбац, Ђурђевдан, Врањска, Б. Крупа

FT182494+

Свакако значајна потврда за српске N2.

О роду Штрбаца је већ доста писано, па ћу додати само мањи део тога што је Милан Карановић у свом раду 'Поуње у Босанској Крајини' написао о њима.

Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малог Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове области који славе Св. Ђурђа.

На карсној заравни испод Грмеч планине између увала сувајске, гудавачке и радићке три су Врањске.
Све три Врањске биле су једно село Врањска. Диобом спахија настала су три села. Мосура је била испашинак и она је млаће насеље.

15. Бадњевића Врањска
Штрпци 7 к. су из Далмације пре 150 г. и пали су најпре у Мали Радић, а пре Омер-паше у Врањску; славе Ђурђевдан.

16. Беширевића Врањска
Штрпци 14. к. (Ђурђевдан) из Малог Радића.

17. Врањска Мосура
Штрбац 1 к. (Ђурћевдан) из Суваје (Босна).


Одлично, значајан резултат! У Поуњу су овим Штрпцима Ђурђевштацима блиски још Тодићи, Стричевићи, Замлакари, Радићи и Кужети. Ту везу би свакако требало потврдити днк резултатима.

Паралела се може направити са крајишким Каранима. И за њих Милан Карановић каже да су "старинци", један огранак слави Никољдан, а други, бројнији, Ђурђевдан. За сада су тестирани само они са славом Ђурђевдан и сви припадају хаплогрупи I1-P109. Тестирани су додуше неки Карани (Никољдан) из Дувна и Купреса (хаплогрупа N-P189.2), али је упитано имају ли веза са западнокрајишким Каранима.

С обзиром на нека друга предања и генетику, свакако су и Штрпци и Карани пореклом са ширег простора Херцеговине.

Да додам овде и два најновнија N-P189.2 резултата са 23andMe:

Тривунић, свакако Босна
Лукач, Јовањдан, Ресановци, Босанско Грахово


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4143 послато: Март 12, 2022, 01:18:30 поподне »
Лукач, Јовањдан, Ресановци, Босанско Грахово

Значи, министар полиције Републике Српске је N2.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4144 послато: Март 12, 2022, 01:27:38 поподне »
Значи, министар полиције Републике Српске је N2.

Веома је заступљена N2 на ширем подручју Унца. Посебно раширена код Јовањштака, Бајићи, Бабићи, Лукачи, Келечевићи, Боснићи, Крнете, итд

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4145 послато: Март 12, 2022, 01:34:52 поподне »
Веома је заступљена N2 на ширем подручју Унца. Посебно раширена код Јовањштака, Бајићи, Бабићи, Лукачи, Келечевићи, Боснићи, Крнете, итд

Мислим да је N2 на том простору била присутна и прије Турака, не међу Хрватима, већ међу Србима у влашком статусу.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4146 послато: Март 12, 2022, 02:19:57 поподне »
То, Узи.  :)

Драго ми је због овог. Штрпци ђурђевштаци су вјероватно најразгранатији род у крупском крају, а у Суваји мислим да су убједљиво највећи род. Добро је што се ова веза потврдила. Надам се да ће се врeменом открити и штрбачки SNP.

Мислим да послије овог резултата више нема сумње да су Штрпци=N2.

Дубински тест Радановића из Брда би можда и могао нешто тако открити. Требало би да му стигну резултати за нека два месеца.

Одлично, значајан резултат! У Поуњу су овим Штрпцима Ђурђевштацима блиски још Тодићи, Стричевићи, Замлакари, Радићи и Кужети. Ту везу би свакако требало потврдити днк резултатима.


Ако се нађе неког од њих то ће се и одрадити.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4147 послато: Март 12, 2022, 02:30:09 поподне »
Веома је заступљена N2 на ширем подручју Унца. Посебно раширена код Јовањштака, Бајићи, Бабићи, Лукачи, Келечевићи, Боснићи, Крнете, итд

Велика је штета што међу њима нема ни једног дубинског теста још одрађеног. Мада је већ јасно да су сви они FGC28435+, а за неке од њих то је и потвђено директним тестирањем.

Ван мреже Spajic1

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 50
  • R1a-M458>L1029>YP417>FTA3886
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4148 послато: Март 12, 2022, 08:20:57 поподне »
Велика је штета што међу њима нема ни једног дубинског теста још одрађеног. Мада је већ јасно да су сви они FGC28435+, а за неке од њих то је и потвђено директним тестирањем.
Ништа не обећавам, али пробаћу да наговорим једног Бабића из Боснаског Грахова да уради дубински тест када буде неки попуст. Мени је зет и два сестрића Бабићи.
Поздрав

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4149 послато: Март 12, 2022, 09:17:34 поподне »
Ништа не обећавам, али пробаћу да наговорим једног Бабића из Боснаског Грахова да уради дубински тест када буде неки попуст. Мени је зет и два сестрића Бабићи.
Поздрав

Одлично. Бабићи су велики и стари род на том простору, па би њихов дубински тест био од великог значаја.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4150 послато: Март 13, 2022, 11:54:24 пре подне »
Село Штрпци је део села Тупана око старе цркве св. Ђорђа. Владика Јоаникије је служио службу у цркви у Штрпцу 2011. године.
Он је из Велимља, а то је северно од Тупана. Штрпци се помињу као село у попису из 1530. године. Ово спомињем због реално могуће везе са крајишким Штрпцима, који су већ тестирани као N1a P189, а видимо да су исте хаплогрупе и огранак Вујадиновића у Пиви, Јокановићи. Тупањска висораван протеже се од села Штрбаца до села Кленка.
„Осим засеока Штрпца код Пивског језера има и   гребен  Штрбине,   висок  преко   900  метара.
„Недавно је, вриједни г. Горан др Комар с помоћу г. Ратка Кулића, пронашао на подручју Убала, недалеко мјеста Трса у Пиви, стећак са ћириличним натписом „овдје лежи Хлапац Штрбац слуга Божији“. Датацију споменика Хлапцу Штрбцу др Комар, на основу аналогија са обличјем словних знакова Хлапчева натписа, даје највјероватније "током 15. - 16. вијека". Такође, недалеко локације налаза овог стећка, налази се топоним "Бањске колибе" који засигурно свједочи да су, поред становника Пиве, на овом подручју планинских испасишта, и Бањани имали своје љетње станове. Овим налазом натписа на стећку Хлапца Штрбца могло би се основано претпоставити да су се Бањани и сахрањивали под масивом Дурмитора на локалитету "Грчких главица". Кулић је са сигурношћу казивао о присуству старог натписа на гробном споменику на локалитету „Грчке главице” у подручју Убала у које су Кулићи током љета традиционално изгонили стоку – појаснио је Комар. Он додаје да је у питању планински предио са старом грађеном водом „Убла” до којег се стиже са Трсе преко катунског насеља Кулића И  даље,  јасно  усјеченим  коритом  повременог бујичног потока. На тај начин стиже се у Дуги До и  даље  подножјем  гребена  Урљај,  у  удолину глечерског  поријекла  звану  „Убла”,  свакако  по грађеним водама  од којих је  до  данас  сачувана једна.
– Даље, ка масиву Дурмитора, отвара се кањон Сушице. Поред житеља Пиве, на овом подручју су своје љетње станове имали и Бањани о чему свједочи топоним „Бањске колибе” и род Копривица у Недајну. Наш циљ, „Грчке главице”, представљен је трима заобљеним бријеговима који се уздижу источно од Убала и које доминирају удолином. На једној од главица положено је у давнини гробље које можемо прибројати класичним средњовјековним некрополама представљеним надгробним споменицима типа стећака.
На падини главице, лежи други гробни споменик о којем Кулић свједочи да је прије тридесетак година помјерен са његовог првобитног мјеста. Његове димензије су 1 х 0,44 х 0,35 m. На његовој дужој западној страни ситуиран је ћирилички натпис у три реда који гласи: Овдје лежи Хлапац Штрбац слуга Божији.
- Испричао је Комар је појаснио да личност чији су гробни биљег пронашли, припада влашким скупинама професионалних сточара.
– Грчке главице са спомеником овог Хлапца леже на простору планинског пашњака са добром пијаћом водом. Припадају старом пивском братству Кулића.
Презиме Штрбац је данас личко-босанско. Топоними „Штрпци”, „Штрпце”, „Штрбац” присутни су од Космета и Србије до Босне. Датирање споменика Хлапцу у Пиви могуће је једино на темељу аналогија са обличјем словних знакова његовог натписа – оцијенио је Комар.
У погледу имена Хлапац (Хлап) можемо установити да се јавља током 14. вијека у периоду владавине краља Стефана Уроша II Милутина. Жупан Младен из Требиња је 20. августа 1319. године донио пресуду да је Петар син Тољена дужан Хлапену Валетићу 40 млетачких гроша (К. Јиречек, Споменик СКА XI, Београд, 1892, 103). Касније, ово име се јавља у хрисовуљама краља Милутина великог црквеног градитеља и ктитора.
У његовом хрисовуљу манастиру Св. Стефана у Бањској 1314-16, помиње се Хлап, влах манастира Бањска са његовом дјецом и зетом (В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, књ. I, Београд, 2011, 466). Још раније, у хрисовуљу краља Милутина манастиру Хиландар 1282. године поменут је Хлапота влах манастира Хиландара (В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Зборник средњовековних..., 279)
Познато је да после пропасти Грдановог устанка против Турака (1597. године – Херцеговачка буна), креће масовна миграција из правца источне Херцеговине, боље рећи из племена која су у њему учествовала а то су Бањани, Риђани, Пива итд. Према историјским подацима село Орах је припадало првој српској држави на саставцима ријека Пиве, Таре и Лима. Касније, у Старој Херцеговини, Орах је представљао духовно средиште српског народа Пиве, Голије, Гацка и Рудина.
У Ораху су некада живјела братства Голубовићи, Кулићи, Ћукови (Ћуковићи), Апрцовићи, Гаговићи, Соколовићи и други. Гаговићи и Соколовићи су једна православна лоза, а разгранали су се као Руђићи - Соколовићи - Гаговићи. Родоначелник Гаговића је кнез Вукашин, који се презивао Рудача. Имао је синове Саватија, касније Патријарха српског, који је 1573. године подигао манастир Пиву, и Гаврила, по коме су се прозвали Гаговићи. Постоје историјски записи о томе да су се Гаговићи доселили из Метохије. Ево како је то испричао старац Станиша Гаговић, а 1912. године забиљежио Светозар Томић. (Овај податак налази се у књизи „Пива и Пивљани", коју је 1949. године објавила Српска академија наука и умјетности.) Гаговићи су старином из Призрена, одакле су, најприје, преселили у Пећ, касније у село Јасен у Пиви, а одатле у Крушево, такође у Пиви, гдје су дуго живјели, имали двор и своју придворну цркву.
Највећи део банијских Срба сматра да потиче са простора Херцеговине. На том простору имамо неколико братстава из Бањана и Пиве која припадају хаплогрупи N1a P189.2.
Извод из десетог штампања моје књиге „Ананићи“ – прилог за монографију- , новембар, 2021.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4151 послато: Март 13, 2022, 06:44:54 поподне »
Породица Штрбац била је властелинска  породица у средњем веку. Потичу са Штрбине у Херцеговини, а одатле су отишли на просторе Грахова, Дрвара, Петровца, Кључа итд. То је део породице који слави светог Ђурђа. Други део породице који слави светог Николу, потиче из Лике и из Северне Далмације, тачније Обровца. Штрпци су један од највећих крајишких родова. Славе Ђурђевдан и Никољдан. Штрпци су се разгранали у више огранака. Под првобитним презименом Штрбац има их 19 кућа, под презименом Николашевић 4, Радановић 21, Савић 28, Мектеровић 4, Шпирић 3, Глијаковић 2, Гајић 1, Глишановићи, Греције, Козјаци, Папићи, Павлиновићи, Ристићи, Врбановићи и Мјеркачи (Меркачи), родб. назив ПАПИЋИ. Матица им је у делу Кистања, који се зове Мјеркачи.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4152 послато: Март 15, 2022, 09:00:23 пре подне »
Тривунић, свакако Босна

Тривунић је из Љешева код Илијаша. Слава Јовањдан.

Масали (1). У кући су два полубрата. Једно је прави Масал, а други је Тривунић, кога је довела мати из Оџака, кад се „удала за Масалова оца. Масалов отац је доселио пре окупације из Лужнице (Гостовић) и узео под закуп Челебића Хан. Тривуннћи су старином Латиновићи из Крајине (в. опис Оџака). Масал слави Усјекованије, а Тривунић Јовањдан узиму.

Тривуновићи (4) су старином Латиновићи из Крајине. Доселила им је баба. Боравили су раније у Мракову, Чекрчићима и Читлуку, а пре 70 година су дошли у Оџак. Славе Јовањдан.

Миленко С. Филиповић, Височка нахија.

Генетика је и у овом случају потврдила предање о пореклу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4153 послато: Март 16, 2022, 02:31:43 поподне »
Сабљић, Никољдан, Доњи Карајзовци, Градишка, I2-S17250

Судећи по слави и ретком презимену, врло вероватно постоји веза са Сабљићима из Унца. О њима Петар Рађеновић каже следеће:

Граховаца је 33 куће, а Сабљића 9 кућа. Михаило Граховац (65 г.) из Бастаха прича о старини Граховаца овако: „Некада смо се звали Мандићи и живјели на Змијању, код Ситнице. Била то јака и „згодна“ кућа, Имали у кући по девет жена. Једном им дођу Турци, њих осам, на конак. Затраже вечеру, а послије још и младе снаше. Даду им вечеру и пристану да им даду и снаше. Али иза вечере у сваку зграду оде по један мушкаћ и кад су Турци пошли женама у зграде, дочекају их и још на прагу посијеку сваки свога. Онда оставе све, и куће и благо, узму само новац и побјегну у Грахово, Један од њих био на Змијању као некакав старјешина над селом, па носио сабљу. Његов пород на Грахову добије име Сабљићи. Овамо у Унац населили „се браћа Стојан и Гавро прије пет кољена. Мати им била од Вјерића из Бобољусака. Кад им умре мати, дођу ујацима, поодрасту код њих и пожене се, а онда се истом одвоје од њих и закуће се напосе.“ Други казују да су Граховци, кад су дошли најпре овамо у Растоку, нашли мравињак и на њему направили кућу, јер је мравињак најсретније место за кућу. Граховци су се прозвали тако тек када су дошли овамо из Грахова. Међу њима је био врло чувен по богатству Реља Граховац (умро пре 50 г.). Имао је по 400 оваца, 300 коза, 25 говеди, 9 коња, а што је имао још и по свету блага, прелазило је преко 1000 глава.

Од Сабљића из Дрвара је пореклом и покојни Славиша Сабљић, дугогодишњи новинар и уредник Радио-телевизије Републике Српске, аутор серијала "Капи завичаја".

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4154 послато: Март 16, 2022, 03:28:12 поподне »
А где у Херцеговини има Сабљића Хрвата?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4155 послато: Март 16, 2022, 03:34:11 поподне »
А где у Херцеговини има Сабљића Хрвата?

Има их по западној Херцеговини колико хоћеш: Широки Бријег, Љубушки, Читлук, Томиславград...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4156 послато: Март 16, 2022, 03:58:15 поподне »
А где у Херцеговини има Сабљића Хрвата?
Сабљићи се и у Боки помињу, само ко је конфесије?

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4157 послато: Март 16, 2022, 07:59:45 поподне »
А где у Херцеговини има Сабљића Хрвата?
Постоји презиме муслиманско Сабља , Брдарићи, Пале-Прача,  кантон Горажде.
Личи дал има нека веза мени није познато.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4158 послато: Март 16, 2022, 10:02:47 поподне »
Сабљићи се и у Боки помињу, само ко је конфесије?

Православних Сабљића има у Херцег-Новом и околним насељима. Пореклом из Херцеговине.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4159 послато: Март 18, 2022, 08:14:43 поподне »
По свему судећи још један резултат који указује на везу N2 и Штрбаца: Шпирић, непознато, N2-P189.2

О Шпирићима из Унца:

"Штрпци су се разгранали у више огранака. Под првобитним презименом Штрбац има их 19 к., под презименом Николашевић 4 к., Радановић 21 к., Савић 28 к., Мектеровић 4 к., Шпирић 3 к., Глијаковић 2 к. и Гајић 1 и. Раширили су се преко више села: у В. Штрпце, Преодац, Црни Врх, Прекају и друга. Славе Св. Николу. Казу ју да ·су се прозвали овим новијим именима по својим прецима: Николи, Радану, Сави, Мектеру (Виду), Шпири, Глиши (Глијак) и Гаји. Ови њихови преци могли су живети по прилици пре 150 година. По свима предањима која се чују о Штрпцима они су доселили овамо из Херцеговине."