Аутор Тема: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)  (Прочитано 765452 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11620
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4080 послато: Јануар 18, 2022, 04:07:35 поподне »
Нисам знао да постоји custom icons. У сваком случају, основна хг је већ означена са стране. У тим кружићима бих одна морао уписивати подгране, да би имали смисла, а то је већ пуно пискарања унутар кружића.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 871
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4081 послато: Јануар 18, 2022, 06:25:59 поподне »
Ако би била мапа по хаплогрупи, онда би све подгране могле да имају свој посебан знак, а све би било у истој боји хаплогрупе...

Мада је занимљиво видети разне хаплогрупе заједно.

Штета што постоји ограничење од 10 слојева на гугл мапама. Мада... за бесплатно... Не можемо да се бунимо.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 358
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4082 послато: Јануар 19, 2022, 12:00:35 пре подне »
Радовићи су највеће братство у Крушевицама. Ту су дошли са Луштице, а неко предање говори да су најдаљом старином из Мораче.

У млетачком катастру из 1702. године у Крушевицама постоји само један дом Радовића - Вуко Радовић са шесторо чељади. Биће да је то и први досељеник од овог рода у Крушевицама.

(Милан Милановић, „Бајкове Крушевице“)

У Забрђу на Луштици постоје Радовићи настали од претка који се доселио из Црне Горе крајем 17. века, само што они славе Светог апостола Андреја. Такође, у Клинцима на Луштици је раније постојао род Радовића, за које се сматра да су изумрли током 17. века. Можда су крушевички Радовићи настали од једног од ова два рода.

Што се њихове славе тиче, слава Зачеће Светог Јована је честа слава у Крушевицама, тако да је родоначелник крушевичких Радовића могао узети нову славу при досељење у Крушевице.

https://www.poreklo.rs/2017/10/19/lustica-naselja-i-poreklo-stanovnistva/

На Луштици имамо тестираног Бабовића (Радованићи) РН908, па би и ту могла постојати нека веза.

У мојој другој књизи Радовићи, порекло људи и догађаји, писао сам много о овим Радовићима иимам њихове старе матичне књиге и родословне таблице односно читуље. Ево само мали детаљ из моје књиге:
Радовићи су најбројније братство у Крушевицама по броју домаћинстава и по броју припадника братства. Према једном предању, дошли су у Крушевице из Луштице гдје су се доселили из Мораче. Крушевице су много сличније по начину живота Морачи, одакле су они досељени, па су због тога преселили у Крушевице. Настанили су се у Крушевицама, према предању, код породице Прњат, која им је помагала да започну у новом боравишту и у новим условима. У Крушевице су дошла двојица браће који су били фамилијарни. Браћа су се завадила. У породичној свађи Вуко Радовић је убио брата Рада. Иза Рада је остало једно мушко дијете. Вукови потомци су добили надимак Мушкети. Мушкет значи пушка, а мушкетати значи убити пушком. Вуково потомство је стагнирало до Другог свјетског рата. У Крушевицама је била само једна кућа потомака Мушкета. Сви остали припадници братства Радовића потичу од мушког дјетета које је остало иза убијеног Рада.

У млетачком катастру из 1690. год. пописане су двије куће Радовића и то: Вуко са 6 душа и Саво са 8 душа.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9567
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4083 послато: Јануар 19, 2022, 03:16:33 поподне »
У мојој другој књизи Радовићи, порекло људи и догађаји, писао сам много о овим Радовићима

Хвала, Вито, на допунама и исправкама  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9567
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4084 послато: Јануар 19, 2022, 03:31:08 поподне »
Батрићевић, Подгорица, Црна Гора
- Резултат Батрићевића је интересантан, пошто може бити да смо са њим открили и хаплогрупу једног дела Вељокрајана.

Може бити, мада у Подгорици (Љешкопоље) постоји један мањи род Батрићевића који нису од ових цетињских, већ су се ту доселили из Љешанске нахије, а не знају даље порекло.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже RadovicJ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4085 послато: Јануар 21, 2022, 05:38:26 пре подне »
Pozdrav Vitomire, ja sam od Radovića s Kruševica, i slavimo Začeće Sv. Jovana. Mogu i da potvrdim da se dosta ovih činjenica poklapa i šta ja znam o porodičnom poreklu.

У мојој другој књизи Радовићи, порекло људи и догађаји, писао сам много о овим Радовићима иимам њихове старе матичне књиге и родословне таблице односно читуље. Ево само мали детаљ из моје књиге:
Радовићи су најбројније братство у Крушевицама по броју домаћинстава и по броју припадника братства. Према једном предању, дошли су у Крушевице из Луштице гдје су се доселили из Мораче. Крушевице су много сличније по начину живота Морачи, одакле су они досељени, па су због тога преселили у Крушевице. Настанили су се у Крушевицама, према предању, код породице Прњат, која им је помагала да започну у новом боравишту и у новим условима. У Крушевице су дошла двојица браће који су били фамилијарни. Браћа су се завадила. У породичној свађи Вуко Радовић је убио брата Рада. Иза Рада је остало једно мушко дијете. Вукови потомци су добили надимак Мушкети. Мушкет значи пушка, а мушкетати значи убити пушком. Вуково потомство је стагнирало до Другог свјетског рата. У Крушевицама је била само једна кућа потомака Мушкета. Сви остали припадници братства Радовића потичу од мушког дјетета које је остало иза убијеног Рада.

У млетачком катастру из 1690. год. пописане су двије куће Радовића и то: Вуко са 6 душа и Саво са 8 душа.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 358
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4086 послато: Јануар 21, 2022, 02:38:37 поподне »
Pozdrav Vitomire, ja sam od Radovića s Kruševica, i slavimo Začeće Sv. Jovana. Mogu i da potvrdim da se dosta ovih činjenica poklapa i šta ja znam o porodičnom poreklu.

Ја сам изнио један мали детаљ о вашим Радовићима, а о вама сам писао скоро, могло би се рећи, једну књигу, са доста архивске грађе, црквених докумената итд...
У свих 6 књига сам писао о вама.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11620
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4087 послато: Јануар 29, 2022, 09:01:13 поподне »
Лујић, Јовањдан, Горњи Мујџићи, Шипово, I2-PH908>Z16983

Тестирани каже да у породици постоји предање о пореклу из Ливна. На основу подгране и славе, може се претпоставити да постоји генетичка веза са бројим крајишким родовима I2-Z16983 (Шкрбићи, Меселџије, Тркуље, итд.)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11620
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4088 послато: Фебруар 03, 2022, 09:38:25 пре подне »
Босанчић, Свети Јован Златоусти, Бардача, Србац, I2-S17250

Доста битан резултат, будући да су ови Босанчићи, по свему судећи, пореклом са Змијања. Ово је и први тестирани са ретком славом Свети Јован Златоуст на простору Крајине. О слављеницима ове славе Јањатовић каже следеће:

"СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ је слава која се јавља једино у Крајини, а забележена је 31 пут. То је слава рода Босанчића у парохијама Ведовица, Градишка и Ламиначка, Грмуша, Дубовик, Ратково, Ребровац, Рујница и Стапари. У осталим случајевима мањи огранци већих родова прослављају овог свеца (Илић, Катић, Остојић, Смиљанић, Марковић...) а вероватно је посреди промена славе."


Босанчићи из Раткова се сматрају најстаријом породицом у селу, па у њиховом случају лако може бити реч о оном најстаријем слоју српског становништва Змијања:

"Крајем 70-их година 20. века у Горњем Раткову је живело 11 домаћинстава (Нишкановић, М., 1978). За фамилију Босанчића (једна кућа), постоји предање да су најстарији у селу. На основу усменог предања, они су ту живели још за време кнеза Ратка. Данас се у овом засеоку налази три куће празне, које су биолошким путем угашене."

https://www.poreklo.rs/2012/05/28/poreklo-prezimena-selo-gornje-ratkovo-zmijanje-rs/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11620
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4089 послато: Фебруар 04, 2022, 04:05:04 поподне »
Паламаревић, Михољдан, Хреша, Источно Сарајево, I2-S17250

Паламаревиће нисам пронашао у шематизму, али се презиме Паламар спомиње код Миленка С. Филиповића (Вогошћа и Биоча у Босни): "Миловановић (1 кућа, Миољдан) су старином из Херцеговине и заједничког поријекла са Паламарима и Тривуновићима у Сарајевском Пољу"
Може се рећи да је овим резултатом оборено "предање" о вези са муслиманском породицом Паламаревић из рашке области (хаплогрупа R1a-M458).

Варцаковић, Јовањдан, Брчко, I2-S17250

Новаковић, Аранђеловдан, Лика, I2-S17250 (још једна потврда за Новаковиће-Родиће).


Анђелић, Часне Вериге, Церовица, Добој, E-V13

Потврда једног резултата са маркерима

Мијић, Ђурђевдан, Кључ, Босанска Крајина, E-V13


Милош, непознато, I1-P109

Специфично презиме, присутно код Срба из Далмације (слава Василијевдан), али и у неким другим областима.


Бошковић, Никољдан, Крупањ, J2b-M241>L283

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1927
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4090 послато: Фебруар 04, 2022, 04:23:53 поподне »

Милош, непознато, I1-P109

Специфично презиме, присутно код Срба из Далмације (слава Василијевдан), али и у неким другим областима.


Милоша има много више Хрвата по Далмацији и у читавој Хрватској. Ко зна колико различитих Милоша је дало такво презиме. Срби Милоши у Дрнишу славе Никољдан, за разлику од осталих који славе Василија.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11620
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4091 послато: Фебруар 04, 2022, 04:26:03 поподне »
Милоша има много више Хрвата по Далмацији и у читавој Хрватској. Ко зна колико различитих Милоша је дало такво презиме. Срби Милоши у Дрнишу славе Никољдан, за разлику од осталих који славе Василија.

Лично мислим да су ови пре Срби. Што због поклапања са Србима, што због хаплогрупе, што због личних имена Марко, Никола, итд. Али писао сам им, па ћемо видети.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1927
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4092 послато: Фебруар 04, 2022, 04:41:28 поподне »
Могуће да је Милош из Врбника код Книна, одакле већ имају тројица I1-P109. Дујаковић, Шеат и Петојевић. За последњу двојицу у табели пише друго место порекла, али знам сигурно да су оригинално из Врбника.

Ван мреже MiroN

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 8
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4093 послато: Фебруар 04, 2022, 09:27:12 поподне »
Да ли постоји у доступној литератури информација о даљем пореклу Бошковића тестираних на 23andMe. Такође да ли постоји релација са неким другим родовима из околине.

"Бошковић, Никољдан, Крупањ, J2b-M241>L283"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11620
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4094 послато: Фебруар 04, 2022, 10:35:57 поподне »
Да ли постоји у доступној литератури информација о даљем пореклу Бошковића тестираних на 23andMe. Такође да ли постоји релација са неким другим родовима из околине.

"Бошковић, Никољдан, Крупањ, J2b-M241>L283"

У монографији "Рађевина и Јадар" нисам пронашао Бошковиће са овом славом. Проверићу са тестираним детаље.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11620
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4095 послато: Фебруар 08, 2022, 10:46:24 поподне »
Гојић, J2b-M241>Z631

Гојић је изгледа из Бања Луке. Гојићи су иначе углавном Срби из БиХ. У Бања Луци их је било у селима Кола Доња и Павловац. Према шематизму из 1882. славе више слава на простору Крајине.

Гојић је из Осиње крај Дервенте, слава Ђурђевдан. Резултатат значајан утолико што се код динарских Срба, припадника ове хаплогрупе, тачније подгране J-Y22894, јавља за сада искључиво слава Ђурђевдан. Тај хаплотип је присутан код Срба из Старе Херцеговине, околине Купреса (вероватно и околине Кнежева), затим код Хрвата из Ливна, итд.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4096 послато: Фебруар 09, 2022, 09:35:04 пре подне »
Савић, Никољдан, Бистрица (Бањачучка) раније Црни Врх, Гламоч

FT182494+

Из рада Петра Рађеновића "Унац" о роду Штрбаца-Савића из Црног Врха:

Штрпци су се разгранали у више огранака. Под првобитним презименом Штрбац има их 19 к., под презименом Николашевић 4 к., Радановић 21 к., Савић 28 к., Мектеровић 4 к., Шпирић 3 к., Глијаковић 2 к. и Гајић 1 к. Раширили су се преко више села: у В. Штрпце, Преодац, Црни Врх, Прекају и друга. Славе Св. Николу.

Од свих својих предака Штрпци причају највише о Мијаги и Лауду. Мијага живео пре 120–150 година. Био барјактар пред „сејменима.“ Био и јако „могућан“. Владика кад би излазио овамо, сваке треће године, ноћивао увек код Мијаге.

Црни Врх
Савићи (21 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца и старином из Херцеговине. Овамо у Црни Врх прешли Савићи с Подића пре 130—150 г. Иселио овамо Вид, отац Мијагин.

Село Велики Штрбци се дели на пет крајева: Подић, Шајиновац, Жупа, Брда и Мотике.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11620
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4097 послато: Фебруар 09, 2022, 05:46:16 поподне »
Савић, Никољдан, Бистрица (Бањачучка) раније Црни Врх, Гламоч

FT182494+

Из рада Петра Рађеновића "Унац" о роду Штрбаца-Савића из Црног Врха:

Штрпци су се разгранали у више огранака. Под првобитним презименом Штрбац има их 19 к., под презименом Николашевић 4 к., Радановић 21 к., Савић 28 к., Мектеровић 4 к., Шпирић 3 к., Глијаковић 2 к. и Гајић 1 к. Раширили су се преко више села: у В. Штрпце, Преодац, Црни Врх, Прекају и друга. Славе Св. Николу.

Од свих својих предака Штрпци причају највише о Мијаги и Лауду. Мијага живео пре 120–150 година. Био барјактар пред „сејменима.“ Био и јако „могућан“. Владика кад би излазио овамо, сваке треће године, ноћивао увек код Мијаге.

Црни Врх
Савићи (21 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца и старином из Херцеговине. Овамо у Црни Врх прешли Савићи с Подића пре 130—150 г. Иселио овамо Вид, отац Мијагин.

Село Велики Штрбци се дели на пет крајева: Подић, Шајиновац, Жупа, Брда и Мотике.


Након овог резултата, као и резултата Штрбаца из Кистања и Босанске Крупе, јасно је да је N-P189.2 изворна хаплогрупа овог рода. Без обзира на резултат Шкорића из Горњих Штрбаца у Лици. Како је реч о старом и разгранатом роду на простору Крајине, није искључено да ће се, код изведених презимена пре свега, појављивати још неке хаплогрупе.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4098 послато: Фебруар 09, 2022, 06:38:58 поподне »
Након овог резултата, као и резултата Штрбаца из Кистања и Босанске Крупе, јасно је да је N-P189.2 изворна хаплогрупа овог рода. Без обзира на резултат Шкорића из Горњих Штрбаца у Лици. Како је реч о старом и разгранатом роду на простору Крајине, није искључено да ће се, код изведених презимена пре свега, појављивати још неке хаплогрупе.

Не треба заборавити и N2 Радановића из Брда, који такође припада овој групи Штрбаца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11620
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #4099 послато: Фебруар 12, 2022, 11:52:33 пре подне »
Судимац, Топлица-Расина, I2-S17250

Презиме Судимац је специфично и данас ограничено практично само на расински округ. Већина Судимаца води порекло из села Судимља, јужно од Бруса. Вероватно нису сви међусобно сродни, будући да славе више слава (Никољдан, Стевањдан, Св. Агатоник, итд.).


Турукало, непознато, E-V13

Нисам пронашао више, осим да је презиме присутно у Црној Гори (Подгорица).

Филиповић, Св. Арсеније Сремац, Бачевац, Љубовија, E-V13

Ову ретку славу код нас славе још и Тадићи E-V13>Z16988 из околине Бајине Баште (Љештанско), па нема сумње да је реч о истом генетичком роду. Тадићи иначе припадају старом роду Кузмана:

Kuzmani. Došli su od pivskog manastira Sv. Arsenija; doveo ih je nekakav pop, koji je imao dva sina, jednog opet popa, a drugog seljaka. Pop je popovao u ovom selu i opsluživao crkvu u Kostojevićima, a u poslednje vreme svoga života podigao je uz pripomoć Jevte Koprića i kapelu na starom crkvenom temelju. Kapelu su mu još za života zapalili Vejizovići, te je izgorela i nije ju više podizao. Sina popa poslao je da popuje pri sječoriječkoj crkvi i njega je naselio u Godljevu, gde i danas ima potomstva. Od popovog drugog sina seljaka odeli se sin Novak, pređe u Kostojeviće na svoja letišta i tamo stalno ostane i zasnuje porodicu Novakovića. Od drugog sina do danas su: Tadići i Aleksići, sve Kuzmani (12 k.; Sv. Arsenije).


Добрашиновић, Никољдан, Брда (Братоножићи), Q-Y2209

Ово је први Братоножић са 23andMe којем је одређен нижи SNP Q-Y2209, сви остали су Q-M378