Иако се у старијој литератури Хвалинска култура на основу одређених сличности у материјалној култури често наводила као једна од предачких култура Јамној култури, досадашњи археогенетички налази јасно показују да се Хвалинска култура не може идентификовати са носиоцима ПИЕ језика. Међу узорцима ове културе није пронађена ниједна од две основне хаплогрупе које се са потпуном сигурношћу могу идентификовати са раним прото-Индоевропљанима (R1a-M417 и R1b-M269), већ су пронађене углавном неке ретке гране попут R1b-V1636*, R1a-M459*, Q1a1-M25>YP1669, Ј1-Y136727 и I2a2-L701>L699. Тренутно једина опција која има смисла за ноциоце ПИЕ језика је Средњестоговска култура:
https://en.wikipedia.org/wiki/Sredny_Stog_culture
У горе поменутим радовима се првенствено мисли на Urheimat ПИА(прото-индо-анадолског) језика који је бар 1000 година старији од ПИЕ (прото-индоевропског) или како га неки лингвисти сада зову ЦПИЕ (класчни прото-индоевропски или core-PIE) и који је предак свих осталих ИЕ језика укључујући и тохарски али не и анадолским језицима. Према Клоекхорсту ПИА се распао око 4200-4000 пне на анадолске и ЦПИЕ језике, да би се ЦПИЕ распао око 3400 пне на тохарске и остале ИЕ (ПИЕ). То значи да носиоци ПИА језика предатирају Средњи-стог културу чији је плафон старости 4500. Пошто је Хвалинска култура нешто старија, почиње негде око 5000. пне, чини ми се да је зато и Клоекхорст и Пронк везују за њене носиоце.
За главне носиоце анадолских језика Клоекхорст везује и степске сточаре, који су основали Суворово-Новоданиловску културу на простору данашње Молдавије, а који на основу археолошких налаза камених буздована са коњским главама, највероватније потичу из Хвалинске културе. Ови степски сточари се помињу и као "главна елита Средњи-стог културе".
Што се тиче генетичких налаза Хвалинске културе, зар није охрабрујући налаз ове
R1a-M459* (М459 је предачка грани М417) у светлу горе изнете теорије? У сваком случају ТMRCA M417 je 5400 година што постдатира Хвалинску културу. Интересантна је и ова пронађена ретка грана
R1b-V1636*, савремени носиоци R1b-V1636 су, чини ми се доста раширени по блиском истоку, а има их и у Турској, па би можда могло да се каже представљају потомке носиоца анадолских језика.
Што се тиче језичких контаката између ПИЕ и прото-Уралског питање је да ли их је уопште и било, али они се у сваком случају нису могли догодити на простору и у времену Хвалинске културе. Прото-Уралци су у том периоду настањивали источне делове Сибира, на запад се покрећу тек половином трећег миленијума п.н.е., а западно од Урала се појављују тек након 2000 п.н.е., када ПИЕ више одавно не постоји, односно када се већ увелико разгранао на потомачке дијалекте. Стога је можда правилније рећи да се радило о контактима већ раздвојених ИЕ језика (индо-иранског, можда прото-Тохарског) и прото-Уралског. О повезаности прото-Уралаца, сибирске/Нганасан/Yakutia_LNBA аутосомалне компоненте, хаплогрупе N-TAT>L708 и Јамјахташке културе североисточног Сибира врло детаљно говори јуче објављени препринт:
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.10.01.560332v1
Један од најбољих археогенетичких радова објављених последњих година, препорука за све које инетресује ова тематика.
Да, заиста одличан рад и нема дилеме да Urheimat прото-уралског, ако ништа друго, треба тражити источно од Урала. Да ли је његова пра-постојбина баш толико источно, у источном Сибиру, не знам. И сами аутори стављају отклон да не могу прецизно да лоцирају ту локацију:
A large team of Uralicists recently proposed that early Uralic populations were involved in the ST phenomenon, which catalyzed a rapid westward expansion ~4 kya along river networks. While our results are consistent with this scenario, they cannot more precisely inform the question of the location of the Uralic homeland, as they are compatible with multiple hypotheses.
Поменућу само овде да се веза ПИА и прото-уралског може видети и по једној лингвистичкој методи за одређивања архаичности сличних речи између анадолских и осталих ИЕ језика. Када се позове у помоћ реконструисана реч у прото-уралском, која има слични облик, углавном испада да је реч у анадолским језицима старија, тј. архаичнија. У сваком случају биће посла за уралисте поприлично у наредном периоду.
