Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 909502 пута)

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #80 послато: Октобар 23, 2013, 12:41:40 поподне »
е, то је већ боље!
Једино нешто не могу да ухватим никакву логику )) За сада карта још не говори много.
Све породице западно од Неретве (са карте) су старином са потеза Цетина - Бока (бар према предању).

Од осталих, знамо да су Илићи (БГ) поријеклом из Крајине вјероватно и да су Станаћеви (предање каже да су Херцеговци) и Стојановићи из динарских крајева.

Нејасно је поријекло Годијеља и њима сродних породица (Гајића и Сајића), али су вјероватно поријеклом из Херцеговине (постоје двије верзије о Годијељима - западна и источна; западна каже да су у Дробњаке дошли из Катунске нахије, а прије тога су вјероватно из Херцеговине).
« Последња измена: Октобар 23, 2013, 12:49:22 поподне Демић Петар »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #81 послато: Новембар 04, 2013, 03:00:16 поподне »
Још један тестирани Годијељ Ј2б М205 на Српском ДНК Пројекту: Вујанић из Ервеника у Далмацији, слава Јовањдан.
На маркеру има 385а има јединствену вриједност 14 у односу на све остале. То може бити и скорашња мутација.

Вујанићи се помињу и у групи Усораца 1658. у Лици. Из те групе их има код Оточца ,такође са славом Јовањдан.

Биће да су Усорци били ипак разнородна група јер има фамилија различите генетике унутар ње, моји Јерковићи су исто Усорци, али И2а.

Вујанића има на Банији, али не знам гдје и коју славу славе. Вјерујем да Петар зна и да ће написати.

Вујанићи би такође требало да имају херцерговачко поријекло.
« Последња измена: Новембар 04, 2013, 06:02:18 поподне админ »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #82 послато: Новембар 05, 2013, 01:51:54 пре подне »
ПРЕЗИМЕ ВУЈАНИЋ НА БАНИЈИ, ПРЕМА ПОПИСУ СР ХРВАТСКЕ ИЗ 1948. ГОДИНЕ:

I. Општина Двор
1) Брђани Шамарички (24 куће, 136 особа; 4 особе без своје куће)
2) Доњи Јаворањ (1 кућа, 8 особа)
3) Швракарица (1 особа без своје куће)
- укупно Вујанића у општини Двор: 25 кућа, 149 особа

II. Општина Костајница
1) Чапљани (1 кућа, 3 особе)
2) Доњи Храстовац (1 кућа, 4 особе)
3) Папићи (1 кућа, 4 особе)
4) Побрђани (6 кућа, 21 особа; 3 особе без своје куће)
5) Росуље (1 кућа, 7 особа)
6) Свиница (8 кућа, 30 особа)
- укупно Вујанића у општини Костајница: 18 кућа, 72 особе

III. Општина Петриња
1) Брђани (1 особа без своје куће)
2) Мала Градуса (1 кућа, 4 особе)
3) Паукова Мала (8 кућа, 27 особа)
4) Суња (1 особа без своје куће)
5) Тремушњак (2 куће, 6 особа)
- укупно Вујанића у општини Петриња: 11 кућа, 39 особа

IV. Општина Сисак
1) Сисак (1 кућа, 1 особа; 3 особе без своје куће)
- укупно Вујанића у општини Сисак: 1 кућа, 4 особе

- укупно Вујанића на Банији: 55 кућа, 264 особе


КРСНА СЛАВА ВУЈАНИЋА

- Што се тиче крсне славе Вујанића, код Радеке у Горњој Крајини помињу се сљедеће славе: Свети Јован, Свети Георгије и Свети Никола, али се наводи да има и римокатолика.
- Што се тиче сусједних области, Вујанићи се помињу у Славонији, у црквеном шематизму Епархије пакрачке, из 1898. године, гдје се наводе са три крсне славе: Свети Василије, Свети Никола и Свети Георгије.
1) Свети Василије (протопрезвитерат пакрачки, парохија Дољани; протопрезвитерат пакрачки, парохија Кусоњи)
2) Свети Никола (протопрезвитерат новоградишки, парохија Рајић Доњи)
3) Свети Георгије (протопрезвитерат новоградишки, парохија Суботска)
« Последња измена: Новембар 06, 2013, 07:37:35 поподне Демић Петар »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #83 послато: Новембар 22, 2013, 03:01:11 пре подне »
Успио сам наћи још двије српске породице које припадају хаплогрупи Ј2б1 М205.

1. породица Драгош
Исељени у Америку. На основу доступног породичног стабла, прије исељавања, мијешали су се са Мандарићима (Mandarich) и Граовцима (Gravac) (интерсантно је да су се мијешали и Мандарићи и Граовци међусобно, што значи да су вјероватно из истог села).
Драгошима (Накићеновић их помиње као Драгаше) је матица Стрмица код Книна, док је Мандарићима матица Вребац код Госпића. Интересантно је да се помиње једна кућа Драгоша у Госпићу (попис СР Хрватске из 1948. године), док се у Вребцу крај Госпића помињу и Мандарићи и Граовци.
У Далмацији је доста разгранат род Драгаша/Драгоша, сви они славе Јовањдан и досељени су крајем XVII вијека из Босне. Драгаша има и у Дивоселу код Госпића, у више села на Банији, као и у другим српским областима.

2. породица Хркаловић
Исељени у Америку. Личани, из Турјанског (стара општина Оточац, данас општина Врховине). Матица Хркаловића је око Оточца, у селима Дољани и Турјански, а према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, Хркаловићи на простору Горње крајине славили су Јовањдан и Томиндан. Презиме је у црквеној књизи парохије Горње Врховине из 1856. године уписано као Еркаловић, док је на попису СР Хрватске из 1948. године уписано као Хркаловић. Еркаловића има на Банији, у селу Мали Градац (општина Глина).


Драгош и ја имамо поклапање на 13 од 15 маркера, а Еркаловић/Хркаловић и ја на 12 од 15 маркера. И Драгош и Хркаловић имају вриједност 14 на DYS437, што их јасно одређује као Ј2б1 М205. У питању су подаци из базе сајта www.smgf.org.
« Последња измена: Јануар 21, 2014, 10:58:58 поподне Демић Петар »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #84 послато: Новембар 22, 2013, 07:31:17 пре подне »
Успио сам наћи још двије српске породице које припадају хаплогрупи Ј2б1 М205.

1. породица Драгош
Исељени у Америку. На основу доступног породичног стабла, прије исељавања, мјешали су се са Мандарићима (Mandarich) и Граовцима (Gravac) (интерсантно је да су се мјешали и Мандарићи и Граовци међусобно, што значи да су вјероватно из истог села).
Драгошима (Накићеновић их помиње као Драгаше) је матица Стрмица код Книна, док је Мандарићима матица Вребац код Госпића. Интересантно је да се помиње једна кућа Драгоша у Госпићу (попис СР Хрватске из 1948. године), док се у Вребцу крај Госпића помињу и Мандарићи и Граовци.
Проблем је што постоје Драгосавци Јовањштаци, којима је матица баш у Вребцу (није немогуће да су по емиграцији скратили презиме Драгосавац у Драгос). Ипак, држаћу се породичног стабла, у коме су уписани Michael (Михаило), рођен 1890. године, и његов отац Maxim (Максим), обојица под презименом Dragos (Драгош).
У Далмацији је доста разгранат род Драгаша/Драгоша, сви они славе Јовањдан и досељени су крајем XVII вијека из Босне. Драгаша има и у Дивоселу код Госпића, у више села на Банији, као и у другим српским областима.

2. породица Хркаловић
Исељени у Америку. Личани, из Турјанског (стара општина Оточац, данас општина Врховине). Матица Хркаловића је око Оточца, у селима Дољани и Турјански, а према шематизму горњокарловачке епархије из 1883. године, Хркаловићи на простору Горње крајине славили су Јовањдан и Томиндан. Презиме је у црквеној књизи парохије Горње Врховине из 1856. године уписано као Еркаловић, док је на попису СР Хрватске из 1948. године уписано као Хркаловић. Еркаловића има на Банији, у селу Мали Градац (општина Глина).


Драгош и ја имамо поклапање на 13 од 15 маркера, а Еркаловић/Хркаловић и ја на 12 од 15 маркера. И Драгош и Хркаловић имају вриједност 14 на DYS437, што их јасно одређује као Ј2б1 М205. У питању су подаци из базе сајта www.smgf.org.

За Драгоша знао сам раније, али му нисам знао поријекло, па га нисам ни стављао у Пројекат. Је ли тачан овај податак да су из Крајине?

Што се Хркаловића тиче, за њих нисам знао. Међутим, Хркаловићи су интересантни због евентуалне везе са Вујанићем. И Хркаловић и Вујанић се спомињу у списку Усораца из 1658. И једни и други су Ј2б М205 и славе Јовањдан. Мислим да веза постоји.

Да ли имаш хаплотипове и за Хркаловића и за Драгаша?

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #85 послато: Новембар 22, 2013, 11:57:58 пре подне »
За Драгоша знао сам раније, али му нисам знао поријекло, па га нисам ни стављао у Пројекат. Је ли тачан овај податак да су из Крајине?

Што се Хркаловића тиче, за њих нисам знао. Међутим, Хркаловићи су интересантни због евентуалне везе са Вујанићем. И Хркаловић и Вујанић се спомињу у списку Усораца из 1658. И једни и други су Ј2б М205 и славе Јовањдан. Мислим да веза постоји.

Да ли имаш хаплотипове и за Хркаловића и за Драгаша?
Све указује на то да је Драгош Крајишник, по свој прилици из околине Госпића.
Михаило Драгош (Dragos, рођен 1890) је био ожењен Теодором Граовац (Gravac). Михаилови родитељи су Максим Драгаш и Сава Мандарић. Теодорини родитељи су Исак Граовац и Василија Мандарић. Очигледно је да су се и Драгоши и Граовци укрштали са Мандарићима, што значи да су из истог села или из истог краја. Православним Мандарићима је матица Вребац крај Госпића (преко 100 душа по попису СР Хрватске из 1948. године). У Вребцу има и Граоваца, док су Драгоши пописани у оближњем Госпићу. Племенски рјечник Личко - Крбавске жупаније из 1915. године у Вребцу налази Мандариће, Граовце и велики род Драгосаваца. Драгаша је 1915. године било у Дивоселу.

Хркаловићи су из Турјанског.
Симеон Хркаловић (Hrkalovic, рођен 14.2.1896. године) био је син Дмитра Хркаловића (рођен 1854. године) и Деве Божичковић (рођена 1856. године у Турјанском, кћер Филипа Божичковића), а унук Петра Хркаловића (рођен 1828. године у Турјанском)

Нажалост, не могу видјети хаплотипове породица, само видим на којима је разлика.
Од Драгоша се разликујем на DYS385 и на DYS458 (85% поклапање), док се од Хркаловића разликујем на DYS385, на DYS458 и на DYS389I (75% поклапање).

На овом DYS458 се поклапам само са Павковим. Док сви остали Ј2б1 М205 (осим Сајића) код нас на пројкету имају вриједност 16 на том маркеру, Павков и ја имамо вриједност 15. Може ли се нешто закључити из тога, да ли је DYS458 у групи маркера који се брзо мијењају?

Занимљиво је да имам и поклапање на 12 од 15 маркера са Татинијем, талијанским исељеником у Чиле. Нажалост, не постоје подаци о томе одакле је тачно Татини.
« Последња измена: Новембар 22, 2013, 12:11:04 поподне Демић Петар »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #86 послато: Новембар 22, 2013, 12:00:52 поподне »
Презиме Драгаш ме увек асоцира на јужне крајеве, Косово, Македонију, Албанију, где и постоје слични топоними.

Међутим, презиме Драгош се везује за Риђане (Никшић, Стара Херцеговина), где им је иначе и матица. Слично је и са осталим породицама Ј2б1.
Драгошима је матица Стрмица код Книна, али су забиљежени код Накићеновића као Драгаши. Чак и Бачко крај њиховог презимена ставља Драгаш у заграду. Род Драгаша је доста разгранат по Далмацији, сви славе Јовањдан, као и Драгоши у Стрмици. Очигледно је ријеч о истом роду.
Буне ме ови Драгосавци, јер сам свјестан да су исељеници често извртали презимена.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #87 послато: Новембар 22, 2013, 12:14:52 поподне »
Све указује на то да је Драгош Крајишник, по свој прилици из околине Госпића.
Михаило Драгош (Dragos, рођен 1890) је био ожењен Теодором Граовац (Gravac). Михаилови родитељи су Максим Драгаш и Сава Мандарић. Теодорини родитељи су Исак Граовац и Василија Мандарић. Очигледно је да су се и Драгоши и Граовци укрштали са Мандарићима, што значи да су из истог села или из истог краја. Православним Мандарићима је матица Вребац крај Госпића (преко 100 душа по попису СР Хрватске из 1948. године). У Вребцу има и Граоваца, док су Драгоши пописани у оближњем Госпићу. Племенски рјечник Личко - Крбавске жупаније из 1915. године у Вребцу налази Мандариће, Граовце и велики род Драгосаваца. Драгаша је 1915. године било у Дивоселу.

Хркаловићи су из Турјанског.
Симеон Хркаловић (Hrkalovic, рођен 14.2.1896. године) био је син Дмитра Хркаловића (рођен 1854. године) и Деве Божичковић (рођена 1856. године у Турјанском, кћер Филипа Божичковића), а унук Петра Хркаловића (рођен 1828. године у Турјанском)

Нажалост, не могу видјети хаплотипове породица, само видим на којима је разлика.
Од Драгоша се разликујем на DYS385 и на DYS458 (85% поклапање), док се од Хркаловића разликујем на DYS385, на DYS458 и на DYS389I (75% поклапање).

На овом DYS458 се поклапам само са Павковим. Док сви остали Ј2б1 М205 (осим Сајића) код нас на пројкету имају вриједност 16 на том маркеру, Павков и ја имамо вриједност 15. Може ли се нешто закључити из тога, да ли је DYS458 у групи маркера који се брзо мијењају?

Занимљиво је да имам и поклапање на 12 од 15 маркера са Татинијем, талијанским исељеником у Чиле. Нажалост, не постоје подаци о томе одакле је тачно Татини.

Петре, мислим да је то овај Драгош који је пренио податке на y search. Што је још важније тестирао је 37 маркера. Погледаћу кад дођем сс посла мало детаљније његове везе са осталима.

http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=D&lastname=Dragos&viewuid=8FCMZ&p=0

Хркаловића нисам успио наћи на y search

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #88 послато: Новембар 22, 2013, 12:28:27 поподне »
Да, то је он.
Максим Драгош најстарији познати предак, поклапа се на 16 маркера са породицама блиским Годијељима.

Окачио сам и ја своје податке на www.ysearch.org.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #89 послато: Новембар 22, 2013, 12:48:23 поподне »
Мислим да би Усорци као група, с обзиром да се већ два припадника Ј2б М205 са истом славом (Хркаловић и Вујанић) помињу као дио истих, а и трећи Драгош такође слави Јовањдан, могли бити од посебног интереса. Усорци нису сви истог поријекла, али њихове сеобе и положај може бити од интереса за одгонетање поријекла и родова који су Ј2б М205.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #90 послато: Новембар 22, 2013, 12:54:59 поподне »
Видим да је Драгош најближи модалу, коријенским хаплотиповима Јурчевића, Чирка, Пејановића. Али се у само једном маркеру разликује од Вујанића и то у маркеру у којем је Вујанић специфичан у односу на све остале.

С обзиром на исту славу Драгош и Вујанић су сасвим вјероватно доста блиски.

Немам хаплотпи Хркаловића, али и њега би могли ставити у ову групу.

А и Мрђеновић који такође слави Јовањдан се разликује само у једном марклеру од Драгоша.
« Последња измена: Новембар 22, 2013, 01:02:03 поподне Синиша Јерковић »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #91 послато: Новембар 22, 2013, 01:08:43 поподне »
Род Драгоша/Драгаша из Стрмице је насељен око 1692. године из Бјелајског Поља, баш као и Вујанићи.

Можеш ли ми рећи нешто више о маркеру DYS458?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #92 послато: Новембар 22, 2013, 01:16:34 поподне »
Род Драгоша/Драгаша из Стрмице је насељен око 1692. године из Бјелајског Поља, баш као и Вујанићи.

Можеш ли ми рећи нешто више о маркеру DYS458?

Па могу ти само рећи да спада у ред промјенљивијих маркера са већим степеном мутације.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #93 послато: Новембар 22, 2013, 08:32:28 поподне »
Мислим да смо у овој анализи родова који су Ј2б М205 некако заобишли двије значајне породице, а то су Сајићи (Спасојевићи) из Качера (област Рудника у Шумадији) и Гајићи из Баћевца у Шумадијској Колубари. Не само да су ови радови генетски идентични Годијељима Пејановићима и Мијовићима из Дробњака и славе исту славу Томиндан. За Сајиће се каже да су старинци,  а за Гајиће да су досељени из Бихора код Бијелог Поља прије Карађорђевог устанка, дакле прије 1804.

Са простора Бихора становништво се два пута исељавало у Шумадију. Приликом продора Аустријанаца 1737. који су повели са собом католичке Клименте и Србе из Бихора и Пештера и населили их око Авале и Рудника. Друга већа сеоба, православних Срба из Бихора и Пештера у правцу Шумадије била је 1809. за вријеме Карађорђевог продора до Сјенице. Након овога највећи дио Срба се повукао са Карађорђем и етничка структура је била трајно измјењена у том крају. Многи Срби који су остали послије 1809. на Пештеру и Бихору прелазили су на ислам.

Из горњих података који помињу Сајиће као старинце у Бихору (појам старинац у Качеру значи неког ко је ту живио прије Карађорђа), а Гајиће као досељенике из Бихора такође прије Карађорђа, сасвим је јасно да су и Гајићи и Сајићи доселили у сеоби из 1737. заједно са неким арбанашким племенима.

Најзанимљивија ствар је што управо у Бихору имамо велико и веома старо насеље Годијево, данас махом муслиманско, али у 18. вијеку још увијек доминантно српско и православно, са многим црквиштима и старинама.

Питање и за Небојшу и за Петра: Да ли је старије Годијево у Бихору или Годијељи у Дробњаку? Тачније, да ли је Годијево у Бихору матица и за дробњачке Годијеље?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #94 послато: Новембар 22, 2013, 08:50:32 поподне »
И још једна ствар. У селу Црнчи, сусједном Годијеву у Бихору, живјела је породица Гурешић која је славила св. Климента и која је имала јасно предање да од ње потичу Карађорђевићи, то је уосталом и најприхваћенија верзија о њиховом поријеклу. Интересантна је и путања Гурешића до Шумадије. Из Врања у Зети у близини Скадарског језера, према Васојевићима , преко Бихора до Шумадије.

Да ли су и Годијељи имали такву путању до Бихора. Тј. из Годиња у Зети до Годијева у Бихору, а одатле једни у Дробњак у 17.вијеку (Годијељи.Пејановићи и Мијовићи) , а други у 18. вијеку у Шумадију (Сајићи и Гајићи)?

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #95 послато: Новембар 22, 2013, 09:09:57 поподне »
Годијево на Пештеру се први пут помиње крајем XVI вијека (1583. године).
Годиље се помиње као пусто станиште у Никшићком крају још 1477. године.
Годиње у Црмници се помиње још у XIII вијеку.
Годијељи сами за себе кажу да су из Катунске Нахије, не доведе себе у везу ни са Годињем, а камоли са Годијевом.

Извлачиш закључак да смо Арнаути. Лијепо, само на основу чега? Има ли неког међу њима са Ј2б1 М205?

Стављаш на страну родове који имају потврду у својим областима почетком XVIII (нпр. Вујанићи у Ервенику се помињу у документима још 1704. године, насељени 1692. године из Бјелајског Поља...) и дајеш предност родовима који имаји мутно предање да су са Бихора или са Пештера и уопште немају потврду у изворима, не знају ни кад су дошли у крај у коме сад живе. Шта је са осталим родовима који имају предање о Херцеговини (Мрђеновићи, Новаковићи, Демићи)?

Ако ћете нас већ смјештати међу Арнауте, само напријед, али дајте доказе, потврде у документима.
« Последња измена: Новембар 22, 2013, 09:37:22 поподне Демић Петар »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #96 послато: Новембар 22, 2013, 09:56:44 поподне »
Годијево на Пештеру се први пут помиње крајем XVI вијека (1583. године).
Годиље се помиње као пусто станиште у Никшићком крају још 1477. године.
Годиње у Црмници се помиње још у XIII вијеку.
Годијељи сами за себе кажу да су из Катунске Нахије, не доведе себе у везу ни са Годињем, а камоли са Годијевом.

Извлачиш закључак да смо Арнаути. Лијепо, само на основу чега? Има ли неког међу њима са Ј2б1 М205?

Стављаш на страну родове који имају потврду у својим областима почетком XVIII (нпр. Вујанићи у Ервенику се помињу у документима још 1704. године, насељени 1692. године из Бјелајског Поља...) и дајеш предност родовима који имаји мутно предање да су са Бихора или са Пештера и уопште немају потврду у изворима, не знају ни кад су дошли у крај у коме сад живе. Шта је са осталим родовима који имају предање о Херцеговини (Мрђеновићи, Новаковићи, Демићи)?

Ако ћете нас већ смјештати међу Арнауте, само напријед, али дајте доказе, потврде у документима.

Уопште ниси читао оно што сам написао. Нигдје нисам рекао да сте Арнаути.
Арнауте сам споменуо само у контексту сеобе са Пештера и Бихора у Шумадију 1737. године када се заиста један дио католичких Климената преселио у Шумадију, али сам јасно написао да се нису преселили само Клименти већ и православни Срби тог краја.

Затим сам говорио о Сајићима, Гајићима и Годијељима који сви имају идентичан хаплотип и идентичну славу Томиндан и њихово предање о поријеклу са Бихора није ништа "мутније" од предања крајишких Ј2б М205 да су из Херцеговине.

Сем тога, дробњачки Годијељи ипак имају предање да им је предак дошао 1690. из Годиња у Црмници, то предање наводе и Томић и Лубурић, који су ипак много раније теренски обрадили то подручје.

Крајишке Ј2б породице не бих повезивао са овом причом, они су по свему судећи на запад отишли много раније, крајем 16. вијека по свој прилици.

Питање је само одакле? Дробњак отпада, јер су тамо Годијељи доселили 1690., остаје Годиње у Црмници или Годиље код Никшића које спомињеш.

Од тих једна грана је сасвим вјероватно отишла и у бихорско Годијево и даље у Србију.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #97 послато: Новембар 22, 2013, 10:13:18 поподне »
Уопште ниси читао оно што сам написао. Нигдје нисам рекао да сте Арнаути.
Арнауте сам споменуо само у контексту сеобе са Пештера и Бихора у Шумадију 1737. године када се заиста један дио католичких Климената преселио у Шумадију, али сам јасно написао да се нису преселили само Клименти већ и православни Срби тог краја.

Затим сам говорио о Сајићима, Гајићима и Годијељима који сви имају идентичан хаплотип и идентичну славу Томиндан и њихово предање о поријеклу са Бихора није ништа "мутније" од предања крајишких Ј2б М205 да су из Херцеговине.

Сем тога, дробњачки Годијељи ипак имају предање да им је предак дошао 1690. из Годиња у Црмници, то предање наводе и Томић и Лубурић, који су ипак много раније теренски обрадили то подручје.

Крајишке Ј2б породице не бих повезивао са овом причом, они су по свему судећи на запад отишли много раније, крајем 16. вијека по свој прилици.

Питање је само одакле? Дробњак отпада, јер су тамо Годијељи доселили 1690., остаје Годиње у Црмници или Годиље код Никшића које спомињеш.

Од тих једна грана је сасвим вјероватно отишла и у бихорско Годијево и даље у Србију.
Види се између редова шта си хтио написати, али нема везе. Нек ти буде.

Поријекло родова са Бихора је свакако мутније од поријекла било које од крајишких породица, од којих се већина може пратити у архивским документима.

Годијељи су могли добити родовско име и по мјесту у које су дошли. Свака част Томићу и Лубурићу, али очигледно је да су преписивали један од другог. Њихово повезивање Годијеља и Годиња је изгледа само на основу имена (тако ми се чини, можда се варам). Ако Годијељи сами за себе кажу да су из Предиша, из Катунске Нахије, прије вјерујем њима.
Уколико је тачно да су из Предиша, претпостављам да су дошли у никшићки крај (Годиље), а одатле са Новљанима прешли у данашњи Дробњак. Ко зна под којим именом су дошли. Опет, то је све на нивоу претпоставке.

Старина крајишких родова може бити у било ком дијелу Приморја од Неретве до Боке (крајева изложених масовној хеленској колонизацији). Знамо да је Корчула колонизована баш из Книдије, са југозападних обала Мале Азије, гдје и данас имамо Ј2б1 М205. Исто тако можемо бити и тесалски, епирски или македонски Власи. Пуно опција без конкретних доказа.
« Последња измена: Новембар 22, 2013, 10:26:14 поподне Демић Петар »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #98 послато: Новембар 22, 2013, 10:32:45 поподне »
Види се између редова шта си хтио написати, али нема везе. Нек ти буде.

Поријекло родова са Бихора је свакако мутније од поријекла било које од крајишких породица, од којих се већина може пратити у архивским документима.

Годијељи су могли добити родовско име и по мјесту у које су дошли. Свака част Томићу и Лубурићу, али очигледно је да су преписивали један од другог. Њихово повезивање Годијеља и Годиња је изгледа само на основу имена (тако ми се чини, можда се варам). Ако Годијељи сами за себе кажу да су из Предиша, из Катунске Нахије, прије вјерујем њима.
Уколико је тачно да су из Предиша, претпостављам да су дошли у Никшићки крај (Годиље), а одатле са Новљанима прешли у данашњи Дробњак. Ко зна под којим именом су дошли. Опет, то је све на нивоу претпоставке.

Старина крајишких родова може бити у било ком дијелу Приморја од Неретве до Боке (крајева изложених масовној хеленској колонизацији). Знамо да је Корчула колонизована баш из Книдије, са југозападних обала Мале Азије, гдје и данас имамо Ј2б1 М205. Исто тако можемо бити и тесалски, епирски или македонски Власи. Пуно опција без конкретних доказа.

Опет кажем, знам шта сам и написао и мислио. Сем тога, први сам писао да М205 није заступљен значајније код Шиптара, па како онда могу тврдити да су Шиптари. Прије прављења јасне разлике између М205 и М241 вртила се нека прича о Климентама и Ј2б, али ту причу су спомињали и неки други. Ја сам је спомињао, као што рекох, прилично давно пре сазнања о двије различите Ј2б на Балкану.

Сад да ли су Томић и Лубурић преписивали један од другог не знам, али ту причу је бар један од њих морао забиљежити у Дробњаку, свакако је није измишљао, све са навођењем године досељења. То што ти мислиш да су то измислили због сличности имена је опет само твоја препоставка која не мора да буде тачна.

Од грчке колонизације до Годијеља протекло је бар 2000 година, за то вријеме се становништво ко зна колико пута сасвим измјенило, а ти причаш о јасном омеђењу колонизације Грка од Неретве до Боке (за коју узгред нема ни једног доказа да се десила у унутрашњости), али не дај боже у Црмници, јер у Боки је била источна рампа на којој нису дали Грцима даље на исток. А шта ћемо са Будвом, Љешом и Драчом, старим грчким колонијама?

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #99 послато: Новембар 22, 2013, 10:58:08 поподне »
Сад да ли су Томић и Лубурић преписивали један од другог не знам, али ту причу је бар један од њих морао забиљежити у Дробњаку, свакако је није измишљао, све са навођењем године досељења. То што ти мислиш да су то измислили због сличности имена је опет само твоја препоставка која не мора да буде тачна.

Од грчке колонизације до Годијеља протекло је бар 2000 година, за то вријеме се становништво ко зна колико пута сасвим измјенило, а ти причаш о јасном омеђењу колонизације Грка од Неретве до Боке (за коју узгред нема ни једног доказа да се десила у унутрашњости), али не дај боже у Црмници, јер у Боки је била источна рампа на којој нису дали Грцима даље на исток. А шта ћемо са Будвом, Љешом и Драчом, старим грчким колонијама?
Причу о Годињу у Црмници први је забиљежио Томић.
Исто тако, Момир Пејановић, човјек из Годијеља, забиљежио је у свом раду, према казивању Танасије Пејановића, причу о досељавању Годијеља из Предиша. За старину каже да је од Клобука крај Требиња, а да је род досељен из Зете у Предиш. Значи, према казивању Танасије Пејановића стоји Клобук - Зета - Предиш - Дробњак.
Не везују се само Годијељи за требињски крај, већ и Мрђеновићи и Новаковићи.

Причао сам о приморском појасу, не о унутрашњости. Никакве рампе нисам помињао, само сам омеђио простор гдје је хеленски утицај био најјачи, о чему говори и потпуна хеленизација илирских Даорса, док су Хелени избачени из Будве од стране Енхилејаца, илирског племена. Управо у тим крајевима је римски (латински) утицај био јак, управо ти крајеви су издржали прве словенске ударе. Пословењени су у периоду од VI до XI вијека.
Око Љеша и Драча Ј2б1 М205 још увијек није пронађена, у Далмацији (насељаваној из Херцеговине, Конавла и Приморја) јесте. Ако се пронађе Ј2б1 М205 у крајевима око Љеша и Драча, то ће већ промијенити причу.
« Последња измена: Новембар 22, 2013, 11:07:25 поподне Демић Петар »