Српски ДНК дан 2017

[Јовица Кртинић]

Друштво српских родословаца „Порекло“ покренуло је 14. септембра 2012. године Српски ДНК пројекат, јединствен подухват из области генетичке генеалогије на нашим просторима. Обележавајући тај датум, а у сарадњи са нашим пријатељима из београдског ДНК центра за генетику, организоваћемо ДНК тестирање под веома повољним условима.

Цена тестирања поводом „Српског ДНК дана“ биће 6.000 динара (редовна цена је 13.000 динара). Уз овај износ биће потребно уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Реч је тестирању којим се утврђује прапорекло по мушкој линији,  тј. по Y-ДНК хромозому, што значи да се могу тестирати само мушкарци (нажалост, наше лабораторије још нису у могућности да раде и тзв. mt-ДНК тестирања, тј. да утврђују прапорекло по женској линији, па из тог разлога није могуће да се тестирају и особе женског пола).

ДНК тестирање ће моћи да се обави у четвртак, 14. септембра 2017. у ДНК центру за генетику (www.dnk.rs), Светозара Ћоровића 10 (угао са Владетином) од 9.00 до 19.00 часова. Они који нису из Београда моћи ће да пошаљу узорак поштом, тако да он стигне на напред поменуту адресу у периоду од 11. до 15. септембра 2017.

Тестирање је безболно и обавља се тако што се са штапићем за букални брис узме узорак утрљаваљем штапића по унутрашњој страни образа.

Добија се резултат на 23 маркера, што је довољно да се одреди припадност одређеној хаплогрупи и утврди сродство са досад тестираним појединцима.

Пријаве за тестирање шаљите на [email protected] са назнаком: Пријава за тестирање за Српски ДНК дан. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.

Напомињемо да чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ (са плаћеном чланарином за 2016. годину) имају право да предложе до три кандидата за тестирање, а они ће бити ослобођени обавезе уплате донације за Српски ДНК пројекат.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта, уз анализе и дискусије на нашем форуму.

Пријаве за тестирање примамо до 11. септембра 2017.

Пожурите!

[Банија]

Радим на томе да приволим на тестирање банијске Рудиће и Сужњевиће.
Ови родови су били доста утицајни, а славе и ријетку крсну славу - Пантелијевдан (колико ми је познато нисмо имали тестираних Крајишника са овом крсном славом).

[СРБ.МНЕ]

nebi bilo lose da malo  relamirate ovu ideju na tv  dosta bise naroda testiralo

[Јовица Кртинић]

nebi bilo lose da malo  relamirate ovu ideju na tv  dosta bise naroda testiralo

Ево, почињемо од сутра око 10.20 у јутарњем програму на Хепи ТВ.

[Бакс]

Ево, почињемо од сутра око 10.20 у јутарњем програму на Хепи ТВ.

Лепо би пало и једно гостовање код Теше.

[Sergio]

Ево, почињемо од сутра око 10.20 у јутарњем програму на Хепи ТВ.

[Amicus]

Надам се да ће бити постављен и видео.

Јовица на овој слици изгледа тип-топ.

[Јовица Кртинић]

Надам се да ће бити постављен и видео.

Јовица на овој слици изгледа тип-топ.

Е тако је то кад се човек врне с одмора

[СРБ.МНЕ]

svaka čaš ja sam skoro odlučio dase testiram

[vidoje 013]

  На више јавних група подијелио сам објаву Броја 1 у  вези тестирања за предстојећи Српски ДНК дан. Ево неких о пдатака о исходима.
 Група:
           Шекулар: 7. свиђања 1. објављивање.
           Беранска Ровца: свиђања 4, виђено 34.
           Кукаљи: свиђања 3, виђено 31, 1.објављивање.
           ООо Рмуши, упадајте, не сазувајте се: 1.свиђање, виђено 45.
 Из наведених група имамо већ тестиране.
            Глас Холмије - Глас Брда и Брђана: 1.свиђање, 1.објављивање.
            Савез Гуслара Србије: свиђање 1.
            Васојевићи највеће српско племе: 3. свиђања.
            Пећ и пријатељи: администратор брисао објаву.
            Коментара нема.
     На групи Васојевићи највеће српско племе пренијет текст: Научник са Харварда,Кљосов: Србби су Аријевци, потичу од Ноиног сина.
           





             
           

 

[Sergio]

Hoće li možda ovih dana biti objavljena preliminarna lista do sada pijavljenih?

[СРБ.МНЕ]

ja bi samo objavljivo one koi pošalju dnk test i testiraju se  do 14 a ovako može njih msau odustati od prijavljenih

[Ojler]

ja bi samo objavljivo one koi pošalju dnk test i testiraju se  do 14 a ovako može njih msau odustati od prijavljenih

нсма те бш разумо 

[СРБ.МНЕ]

jabi samo objavljivo  oni koi  se testiraju

[ДушанВучко]

jabi samo objavljivo  oni koi  se testiraju

Тестиранима ће свакако бити објављени резултати...на шта си мислио? Не може унапред да се зна који од пријављених на крају неће да се тестира, али добро је да се објави списак, да знамо шта да очекујемо и чему да се надамо

[Sergio]

ja bi samo objavljivo one koi pošalju dnk test i testiraju se  do 14 a ovako može njih msau odustati od prijavljenih

За Светски ДНК дан су пријављени били објављивани у пар наврата (на сваких пар дана):
Линк:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.msg47720#msg47720

[Јовица Кртинић]

Поштовани пријатељи,
остало је још десет дана за пријаву за тестирање на Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
Од 18. августа, кад смо објавили позив, до данас је стигло близу 40 пријава, од чега су потврђене пријаве за следеће кандидате:
   
Пеурача, Горњи Будачки (Кордун), Свети Јован
Грунчић, Зрењанин, Срђевдан      
Картал, Матаруге, Пљевља, Лазарева субота
Мрдаљ, Ервеник, Далмација, Ђурђевдан      
Дуканац, Вучковице, Драгачево, Никољдан
Марковић, Ратаре, Смед. Паланка, Свети Јован
Милосављевић, Горње Врановце, Лебане, Аранђеловдан
Богдановић, Црквена, Прњавор, Св. Никола
Кораћ, Војнић, Кордун, Ђурђевдан
Симић, Ариље, Св. Никола
Рељић, Гојчин, Калесија, Свети Јован
Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица   
Гашић, Бошњаци, Сански Мост, Свети Никола
Берић, Горња Ламовита, Приједор, Св. Стефан
Милковић (р. Козлица), Пашин Поток, Кордун, Св. Никола         
Миленковић, Доњи Љубеш, Алексинац, Св. Никола
Доганџић, Штрпце, р. Полог, Макед., Свети Никола
Мудринић, Горњи Јеловац, Приједор, Ђурђевдан
Новаковић, Богутово село, Угљевик, Св. Јован
Бранковић, Липовац, Челинац, Свети Стефан
Пумпаловић, Синаје, Исток (Метохија), Св. Алимпије
Рељић, Добој, Св. Јован
Шипка, Драгочај, Бањалука, Марковдан
Јеж, Горњи Петровићи, Босанска Крупа, Стевањдан
Савић, Лакташи, Илиндан.

Као што видите, за сад предњаче Крајишници.
Не остаје ништа друго него да са трибина запада гласно узвикнемо: Јавиии се исток!

[Тимар]

Поштовани пријатељи,
остало је још десет дана за пријаву за тестирање на Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
Од 18. августа, кад смо објавили позив, до данас је стигло близу 40 пријава, од чега су потврђене пријаве за следеће кандидате:
   
Пеурача, Горњи Будачки (Кордун), Свети Јован
Грунчић, Зрењанин, Срђевдан      
Картал, Матаруге, Пљевља, Лазарева субота
Мрдаљ, Ервеник, Далмација, Ђурђевдан      
Дуканац, Вучковице, Драгачево, Никољдан
Марковић, Ратаре, Смед. Паланка, Свети Јован
Милосављевић, Горње Врановце, Лебане, Аранђеловдан
Богдановић, Црквена, Прњавор, Св. Никола
Кораћ, Војнић, Кордун, Ђурђевдан
Симић, Ариље, Св. Никола
Рељић, Гојчин, Калесија, Свети Јован
Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица   
Гашић, Бошњаци, Сански Мост, Свети Никола
Берић, Горња Ламовита, Приједор, Св. Стефан
Милковић (р. Козлица), Пашин Поток, Кордун, Св. Никола         
Миленковић, Доњи Љубеш, Алексинац, Св. Никола
Доганџић, Штрпце, р. Полог, Макед., Свети Никола
Мудринић, Горњи Јеловац, Приједор, Ђурђевдан
Новаковић, Богутово село, Угљевик, Св. Јован
Бранковић, Липовац, Челинац, Свети Стефан
Пумпаловић, Синаје, Исток (Метохија), Св. Алимпије
Рељић, Добој, Св. Јован
Шипка, Драгочај, Бањалука, Марковдан
Јеж, Горњи Петровићи, Босанска Крупа, Стевањдан
Савић, Лакташи, Илиндан.

Као што видите, за сад предњаче Крајишници.
Не остаје ништа друго него да са трибина запада гласно узвикнемо: Јавиии се исток!

Поздрављам своје Крајишнике и надам се да ће Берић бити R1a, карпатско-далматинска грана . Поздрав за Драгослава .

[СРБ.МНЕ]

dosta ima dako se još ljudi prijavi

[Милош]

Поштовани пријатељи,
остало је још десет дана за пријаву за тестирање на Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
Од 18. августа, кад смо објавили позив, до данас је стигло близу 40 пријава, од чега су потврђене пријаве за следеће кандидате:
   
Пеурача, Горњи Будачки (Кордун), Свети Јован
Грунчић, Зрењанин, Срђевдан      
Картал, Матаруге, Пљевља, Лазарева субота
Мрдаљ, Ервеник, Далмација, Ђурђевдан      
Дуканац, Вучковице, Драгачево, Никољдан
Марковић, Ратаре, Смед. Паланка, Свети Јован
Милосављевић, Горње Врановце, Лебане, Аранђеловдан
Богдановић, Црквена, Прњавор, Св. Никола
Кораћ, Војнић, Кордун, Ђурђевдан
Симић, Ариље, Св. Никола
Рељић, Гојчин, Калесија, Свети Јован
Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица   
Гашић, Бошњаци, Сански Мост, Свети Никола
Берић, Горња Ламовита, Приједор, Св. Стефан
Милковић (р. Козлица), Пашин Поток, Кордун, Св. Никола         
Миленковић, Доњи Љубеш, Алексинац, Св. Никола
Доганџић, Штрпце, р. Полог, Макед., Свети Никола
Мудринић, Горњи Јеловац, Приједор, Ђурђевдан
Новаковић, Богутово село, Угљевик, Св. Јован
Бранковић, Липовац, Челинац, Свети Стефан
Пумпаловић, Синаје, Исток (Метохија), Св. Алимпије
Рељић, Добој, Св. Јован
Шипка, Драгочај, Бањалука, Марковдан
Јеж, Горњи Петровићи, Босанска Крупа, Стевањдан
Савић, Лакташи, Илиндан.

Као што видите, за сад предњаче Крајишници.
Не остаје ништа друго него да са трибина запада гласно узвикнемо: Јавиии се исток!

Ипaк бићe зaнимљивo... Meни cвaкaкo нajзaнимљивиjи Пумпaлoвић, oд кojиx je и нaш aнтpoпoгeoгpaф Paдиcлaв Пумпaлoвић.

[gillle]

Ипaк бићe зaнимљивo... Meни cвaкaкo нajзaнимљивиjи Пумпaлoвић, oд кojиx je и нaш aнтpoпoгeoгpaф Paдиcлaв Пумпaлoвић.

Користим прилику да похвалим господина Пумпаловића, не само његове одличне радове ("Ономастика Бањске и Звечана" и "Ономастика једног дела Ибарског Колашина"), већ и његову предусретљивост и спремност да помогне људима. Тако је мени, пре него што је изашла збирка ономатолошких прилога, уступио свој рад и поклонио књигу "ХРОНИКА СЕЛА СИНАЈА И ОКОЛИНЕ", у којој детаљно описује родослове Пумпаловића и Ашана.


Додао бих још једну врло важну ствар, САНУ у својим "шифоњерима" има још много НЕОБЈАВЉЕНИХ  радова из области које су предмет нашег истраживања.

[Небојша]

Ако се овако настави, може да се назове "Крајишки днк дан".

[Amicus]

Дуканац, Вучковице, Драгачево, Никољдан
Рељић, Гојчин, Калесија, Свети Јован
Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица   
Доганџић, Штрпце, р. Полог, Макед., Свети Никола
Рељић, Добој, Св. Јован
Шипка, Драгочај, Бањалука, Марковдан

Јесу Рељићи у неком договору или је случајно испало?

Хоће ли Шипка међу Марковштаке?

Доганџићи, Доганџићи, нека се јави и један са Светим Стефаном.

[Sergius]

Јесу Рељићи у неком договору или је случајно испало?

Није договорено. Мој кандидат је из Калесије.

Хоће ли Шипка међу Марковштаке?

Требало би према Дивјаку Личком. За сада им добро иде :-)

[Amicus]

Није договорено. Мој кандидат је из Калесије.

Требало би према Дивјаку Личком. За сада им добро иде :-)

Биће занимљиво, надам се поклапању.

А за Шипке, да и ја мислим, то је та екипа.

[Jelic]

Биће занимљиво, надам се поклапању.

А за Шипке, да и ја мислим, то је та екипа.

Изгледа да се до сада није "омануло" са крајишким родовима који славе Марковдан. Даљевић I1 се не рачуна јер је очито реч о призећенику који је пореклом од Мацура, јер имамо и другог Даљевића који јесте I2-CTS10228.

У необјављеним истраживањима имамо још једну "звучну" породицу са овом славом а из те групе породица која такође припада хаплогрупи I2-CTS10228.

[Тромеђа]

Рељић, Гојчин, Калесија, Свети Јован

Рељић, Добој, Св. Јован

Јел постоје неке информације о пореклу за неког од ових Рељића?

[Sergio]

Пеурача, Горњи Будачки (Кордун), Свети Јован
Мрдаљ, Ервеник, Далмација, Ђурђевдан      

Мене највише интересују Пеураче и Мрдаљи. Пеураче зато што смо род (ујчевина), а Мрдаљи зато што су из истог села као и моја породица.

[Jelic]

а Мрдаљи зато што су из истог села као и моја породица.

Можда се испостави и да сте род по мушкој линији.

[Sergio]

Можда се испостави и да сте род по мушкој линији.

То ће бити пета ервеничка породица која се јавно тестира преко Српског ДНК пројекта. За сада су тестирани: Суботићи, Мацуре, Векићи и Вујанићи (све различите хаплогрупе).

Слика:

[симо]

То ће бити пета ервеничка породица која се јавно тестира преко Српског ДНК пројекта. За сада су тестирани: Суботићи, Мацуре, Векићи и Вујанићи (све различите хаплогрупе).

Слика:

Има још једна, у истраживању САНУ, исељена из Ервеника у околину Бос. Петровца, из групе породица које славе Мратиндан- I2-PH908.

Мислим да је Ервеник досад најбоље покривено село са генетским резултатима.

[НиколаВук]

Доганџићи, Доганџићи, нека се јави и један са Светим Стефаном.

Навала Доганџића у последње време. 

[Милица Доганџић]

Браво за презимењаке!  Пробаћу да наговорим моје за ову акцију, али нешто нису одушевљени...

[filipi]

Prijavio bih i drugog testiranog porijeklom sa Ozrena kod Doboja-Jokic Djurdjevdan.

[Jelic]

Prijavio bih i drugog testiranog porijeklom sa Ozrena kod Doboja-Jokic Djurdjevdan.

Броју 1 у ПП податке на готовс!

[filipi]

Броју 1 у ПП податке на готовс!

Prijavljeno je vec,prije par dana.bit ce i formalno sad.

[Sergio]

Има још једна, у истраживању САНУ, исељена из Ервеника у околину Бос. Петровца, из групе породица које славе Мратиндан- I2-PH908.

Мислим да је Ервеник досад најбоље покривено село са генетским резултатима.

На примеру не тако претерано великог далматинског села Ервеник, се може јасно видети сва хетерогеност крајишких Срба што се тиче древних мушких предака. 

[Милош]

Доганџићи, Доганџићи, нека се јави и један са Светим Стефаном.

Узopaк пocтojи, caмo дa ce плaти...

[Sergio]

Мислим да је Ервеник досад најбоље покривено село са генетским резултатима.

Мислим да се све те тестиране породице помињу у млетачком попису из 1709. године.

[Банија]

Радим на томе да приволим на тестирање банијске Рудиће и Сужњевиће.
Ови родови су били доста утицајни, а славе и ријетку крсну славу - Пантелијевдан (колико ми је познато нисмо имали тестираних Крајишника са овом крсном славом).

Ипак ништа од Рудића и Сужњевића, пошто су оба човјека тренутно у иностранству.
Сужњевића ћу одрадити првом приликом кад се врати са пловидбе и кад буде у Србији.

Одлучио сам се умјесто њих за мајчину фамилију (банијски Булати), али смо њих данас тестирали у Београду пошто ни ујак ни ја немамо стрпљења чекати.

[СРБ.МНЕ]

i moi su pripredanju iz hercegovine dako i ja budemimo srece

[boka78]

Јел постоје неке информације о пореклу за неког од ових Рељића?

Ja sam ovaj drugi Reljić sa liste (Doboj). Tačnije rodjen sam i živim u Prijedoru, a otac je iz Doboja (doselio se 1977-god u Prijedor). U Prijedoru ima dosta Reljića a one koje sam upoznao niko ne slavi Jovanjdan pa da ne bude nekakve zabune zbog toga sebe sam svrstao u Dobojlije Što se tiče porijekla na žalost slabo šta znam, ja i brat smo se tek skoro zainteresovali za to ko smo, šta smo i odakle potičemo. Valjda smo porijeklom iz Prijepolja pa smo se odselili u Dalmaciju ( bili Uskoci junaci bla bla bla i te legende  ), potom se preselili u okolinu Martin Broda (opština Drvar) te na kraju u selo Ritešić (opština Doboj) . Brat će raditi kod FTDNA test na Y67 ili Y111 a ja sam odlučio iskoristiti ovaj popust u okviru Srpkog DNK-a dana, izmedju ostalog da podržim taj projekat a i nestrpljiv sam da saznam svoju haplogrupu pošto kako mi je brat rekao rezultati sa FTDNA se znaju dugo čekati. Za sam ovaj projekat imam samo riječi hvale, i trudit cu se da vas podržim koliko mogu. Lijep pozdrav

[filipi]

Ja sam ovaj drugi Reljić sa liste (Doboj). Tačnije rodjen sam i živim u Prijedoru, a otac je iz Doboja (doselio se 1977-god u Prijedor). U Prijedoru ima dosta Reljića a one koje sam upoznao niko ne slavi Jovanjdan pa da ne bude nekakve zabune zbog toga sebe sam svrstao u Dobojlije Što se tiče porijekla na žalost slabo šta znam, ja i brat smo se tek skoro zainteresovali za to ko smo, šta smo i odakle potičemo. Valjda smo porijeklom iz Prijepolja pa smo se odselili u Dalmaciju ( bili Uskoci junaci bla bla bla i te legende  ), potom se preselili u okolinu Martin Broda (opština Drvar) te na kraju u selo Ritešić (opština Doboj) . Brat će raditi kod FTDNA test na Y67 ili Y111 a ja sam odlučio iskoristiti ovaj popust u okviru Srpkog DNK-a dana, izmedju ostalog da podržim taj projekat a i nestrpljiv sam da saznam svoju haplogrupu pošto kako mi je brat rekao rezultati sa FTDNA se znaju dugo čekati. Za sam ovaj projekat imam samo riječi hvale, i trudit cu se da vas podržim koliko mogu. Lijep pozdrav

Pozdrav Boka.I moj djed i ostali preci su sa Ozrena,pa sam nakon testiranja pronasao i dalje rodjake u jednom bratstvu iz Crne Gore.Ima nas vec iz ove regije testiranih,polako se ukljucujemo,vidjet ces,jako zanimljiva stvar.

[Sergius]

Valjda smo porijeklom iz Prijepolja pa smo se odselili u Dalmaciju (bili Uskoci junaci bla bla bla i te legende  ), potom se preselili u okolinu Martin Broda (opština Drvar) te na kraju u selo Ritešić (opština Doboj).

Ово потврђује и Петар Рађеновић у књизи Унац, да је било 11 кућа Рељића (ови Рељићи према шематизму 1882 славе Јовањдан), и сврстава их у групу ранијих досељеника из Далмације, са оскуднијим породичним предањима.

[Тимар]

Ja sam ovaj drugi Reljić sa liste (Doboj). Tačnije rodjen sam i živim u Prijedoru, a otac je iz Doboja (doselio se 1977-god u Prijedor). U Prijedoru ima dosta Reljića a one koje sam upoznao niko ne slavi Jovanjdan pa da ne bude nekakve zabune zbog toga sebe sam svrstao u Dobojlije Što se tiče porijekla na žalost slabo šta znam, ja i brat smo se tek skoro zainteresovali za to ko smo, šta smo i odakle potičemo. Valjda smo porijeklom iz Prijepolja pa smo se odselili u Dalmaciju ( bili Uskoci junaci bla bla bla i te legende  ), potom se preselili u okolinu Martin Broda (opština Drvar) te na kraju u selo Ritešić (opština Doboj) . Brat će raditi kod FTDNA test na Y67 ili Y111 a ja sam odlučio iskoristiti ovaj popust u okviru Srpkog DNK-a dana, izmedju ostalog da podržim taj projekat a i nestrpljiv sam da saznam svoju haplogrupu pošto kako mi je brat rekao rezultati sa FTDNA se znaju dugo čekati. Za sam ovaj projekat imam samo riječi hvale, i trudit cu se da vas podržim koliko mogu. Lijep pozdrav

Поздрављам свог комшију из Приједора 
И ја сам врло нестрпљив да видим која си хаплогрупа.

Иначе, Рељићи се 1882 године воде као слављеници девет различитих слава и у већем дијелу настањени су на простору око Озрена, Козаре и Грмеча, али такође и Власенице. Најбројни су слављеници Јовањдана и Трипуњдана.

[Небојша]

U Prijedoru ima dosta Reljića a one koje sam upoznao niko ne slavi Jovanjdan pa da ne bude nekakve zabune zbog toga sebe sam svrstao u Dobojlije Što se tiče porijekla na žalost slabo šta znam, ja i brat smo se tek skoro zainteresovali za to ko smo, šta smo i odakle potičemo. Valjda smo porijeklom iz Prijepolja pa smo se odselili u Dalmaciju ( bili Uskoci junaci bla bla bla i te legende  ), potom se preselili u okolinu Martin Broda (opština Drvar) te na kraju u selo Ritešić (opština Doboj)

Зна ли се у које време је била ова сеоба? Уколико је реч о релативно скоријој сеоби (до 100 год.), онда се може тражити крајишко порекло Рељића. Тамо их је било са више слава.

[Тимар]

Зна ли се у које време је била ова сеоба? Уколико је реч о релативно скоријој сеоби (до 100 год.), онда се може тражити крајишко порекло Рељића. Тамо их је било са више слава.

Ови Рељићи спомињу се у селу Ритешићи, парохија Дервента 1882 године у шематизму дабро-босанском као слављеници Јовањдана. Тада је ово село имало 51 кућу у којој је живјело 319 душа. Значи, овдје су настањени више од 130 година. Из Мартин Бродом су можда повезани са миграциом из прве половине 19 вијека када су са тих простора организовано пресељавани Срби на простор око Лознице, па да се нека породица зауставила у пролазу кроз село Ритешић.
По мени, ови Рељићи су прије везани за простор Власенице.

[Тимар]

Ови Рељићи спомињу се у селу Ритешићи, парохија Дервента 1882 године у шематизму дабро-босанском као слављеници Јовањдана. Тада је ово село имало 51 кућу у којој је живјело 319 душа. Значи, овдје су настањени више од 130 година. Из Мартин Бродом су можда повезани са миграциом из прве половине 19 вијека када су са тих простора организовано пресељавани Срби на простор око Лознице, па да се нека породица зауставила у пролазу кроз село Ритешић.
По мени, ови Рељићи су прије везани за простор Власенице.

Пардон, село Ритешић, парохија Мајевац, протопрезвитерат Дервента.

[filipi]

Mislim i da je iz Majevca rodom Dr. Reljic,urolog iz Doboja.

[Тромеђа]

Ja sam ovaj drugi Reljić sa liste (Doboj). Tačnije rodjen sam i živim u Prijedoru, a otac je iz Doboja (doselio se 1977-god u Prijedor). U Prijedoru ima dosta Reljića a one koje sam upoznao niko ne slavi Jovanjdan pa da ne bude nekakve zabune zbog toga sebe sam svrstao u Dobojlije Što se tiče porijekla na žalost slabo šta znam, ja i brat smo se tek skoro zainteresovali za to ko smo, šta smo i odakle potičemo. Valjda smo porijeklom iz Prijepolja pa smo se odselili u Dalmaciju ( bili Uskoci junaci bla bla bla i te legende  ), potom se preselili u okolinu Martin Broda (opština Drvar) te na kraju u selo Ritešić (opština Doboj) . Brat će raditi kod FTDNA test na Y67 ili Y111 a ja sam odlučio iskoristiti ovaj popust u okviru Srpkog DNK-a dana, izmedju ostalog da podržim taj projekat a i nestrpljiv sam da saznam svoju haplogrupu pošto kako mi je brat rekao rezultati sa FTDNA se znaju dugo čekati. Za sam ovaj projekat imam samo riječi hvale, i trudit cu se da vas podržim koliko mogu. Lijep pozdrav

Поздрав, Рељићу. Добро дошао!  Мени је бака баш од тих Рељића из Мартин Брода. Увек ме је занимала веза Рељића из других делова Босне са нашим. Чак сам и на факсу упознао неког Рељића из Тузле. Моји Мартинбродски Рељићи славе св. Стевана. По речима мојих рођака пут од Далмације до Мартин Брода је изгледао овако: Кистање - Пећи (Б. Грахово) - Мало Очијево (Дрвар) - Мартин Брод. Једва чекам да видим која сте хаплогрупа. 

[boka78]

Hvala vam na ovakvom prijemu i sve vas skupno još jednom pozdravljam. Vidi se da poznajete materiju heheh jer sve što je nekada bilo samo predanje sada dobija smisao.

Зна ли се у које време је била ова сеоба? Уколико је реч о релативно скоријој сеоби (до 100 год.), онда се може тражити крајишко порекло Рељића. Тамо их је било са више слава.

Po predanju iz Dalmacije u MB se doselili u 17. vijeku a odselili početkom 19-tog. To je sve što znam za sada. Imao sam strica koji je to ozbiljno istraživao prije rata, no na žalost on je preminuo ratne 93-te u Zenici a bilješke su izgubljene

Поздрављам свог комшију из Приједора 
И ја сам врло нестрпљив да видим која си хаплогрупа.

Иначе, Рељићи се 1882 године воде као слављеници девет различитих слава и у већем дијелу настањени су на простору око Озрена, Козаре и Грмеча, али такође и Власенице. Најбројни су слављеници Јовањдана и Трипуњдана.

A tek ja kako sam nestrpljiv komšo, za sada imam favorita a to je I1 P109 no dobro vidjet ćemo šta kaže nauka. Ovde kod Reljića sa prostora Kozare i Potkozarja najčešća je slava Tripunjdan, nisam čuo da postoje ovdašnji Reljići da slave Jovanjdan.

Mislim i da je iz Majevca rodom Dr. Reljic,urolog iz Doboja.

To mi je rodjeni stric hehe. Kako je svijet malen zar ne

Поздрав, Рељићу. Добро дошао!  Мени је бака баш од тих Рељића из Мартин Брода. Увек ме је занимала веза Рељића из других делова Босне са нашим. Чак сам и на факсу упознао неког Рељића из Тузле. Моји Мартинбродски Рељићи славе св. Стевана. По речима мојих рођака пут од Далмације до Мартин Брода је изгледао овако: Кистање - Пећи (Б. Грахово) - Мало Очијево (Дрвар) - Мартин Брод. Једва чекам да видим која сте хаплогрупа. 

Hm B. Grahovo... znači zato mi je srce onako lupalo kada sam prolazio kroz taj kraj i sa žaljenjem gledao ostatke starih kamenih kuća.
   Reljića koji slave SV. Stefana ima i u Smokoviću - Zemunik Donji koliko mi je poznato. Volio bih saznati gdje je sve bilo Reljića u Dalmaciji koji su slavili Jovanjdan. No dobro, tek sam počeo istraživati, napisao jedan post i već dobio dosta korisnih informacija 

[СРБ.МНЕ]

Mi koi smo van Srbije trebalobi već da pošaljemo uzorke kolko li treba iz crne gore da stigne  poštom ako ko zna dami kaže

[Jelic]

Mi koi smo van Srbije trebalobi već da pošaljemo uzorke kolko li treba iz crne gore da stigne  poštom ako ko zna dami kaže

Требало би да брзо стигне ако се шаље у виду обичног писма.

[СРБ.МНЕ]

Требало би да брзо стигне ако се шаље у виду обичног писма.

onda da pošaljem u petak dabi stiglo do srijede

[Предраг56]

Питање (не знам где другде да га поставим)?

За раније тестираног појединца припадника I2 DS - PH908 (на 17  маркера из 2013) да ли би значило нешто тестирање на 23 маркера у Београду (који нема новца за тестирањена на 37 или више маркера преко иностраних лабараторија)у смислу неке ближе идентификације неком од познатих родова који припадају I2 DS -PH908?

Шта би заправо добио таквим тестирањем (на 23 маркера)?
Колико сам схватио код нас се сада ради на 23 маркера испитивање!!!

Хвала
 

[Jelic]

Питање (не знам где другде да га поставим)?

За раније тестираног појединца припадника I2 DS - PH908 (на 17  маркера из 2013) да ли би значило нешто тестирање на 23 маркера у Београду (који нема новца за тестирањена на 37 или више маркера преко иностраних лабараторија)у смислу неке ближе идентификације неком од познатих родова који припадају I2 DS -PH908?

Шта би заправо добио таквим тестирањем (на 23 маркера)?
Колико сам схватио код нас се сада ради на 23 маркера испитивање!!!

Хвала
 

У суштини, ако нема неког претерано блиског на 17 маркера онда му неће помоћи ни 111 маркера.

[Sergius]

onda da pošaljem u petak dabi stiglo do srijede

Пошаљи данас, али пошто је већ касно, онда сутра! Ако будеш слао у петак, тешко да ће стићи прије четвртка идуће седмице.

[Sergio]

Можда је сада право време да се објаве званичне инструкције за слање и плаћање за оне који не живе у Београду.

[Предраг56]

Пошаљи данас, али пошто је већ касно, онда сутра! Ако будеш слао у петак, тешко да ће стићи прије четвртка идуће седмице.

Хвала Сергио!

[СРБ.МНЕ]

onda šaljem sutra

[Небојша]

Мудринић, Горњи Јеловац, Приједор, Ђурђевдан

За Мудриниће типујем да су нека I2a. Они су део рода Мудринић-Мајкић-Марјановић. Тестиран је неки Мајкић (БиХ) на 23andMe (I2a-Dinaric).

То је један разлог. Други је то што се они сматрају старинцима на Змијању/у Крајини, а породице које су по Карановићевој класификацији део те групе за сада су углавном I2a (I2-PH908 најчешће).

За њих се каже да им је предак био са Турцима "под Бечом" (вероватно 16., или 17. век) па да се вратио са "гвожђем у нози" због чега је прозван Гвозден. Од Гвоздена су Марко/Марјан, други син који је прозван Мајком и Мудрица (по мудрости), по којима се наводно прозваше Марјановићи, Мајкићи и Мудринићи.

Хоћемо ли видети како сада изгледа списак?

[Sergio]

Хоћемо ли видети како сада изгледа списак?

И мене интересује.

[Јовица Кртинић]

Ево наставка списка досад пријављених:

Шипрагић, Кокори, Прњавор, Св. Игњатије
Миливојевић, Јарменовци, Топола, Ђурђиц
Стојадиновић, Пасјак, Крушевац, Ђурђевдан
Миловановић, непознато, непознато
Луковић, Плешин, Рашка, Свети Лука
Кочић, Стричићи, Змијање, Св. Игњатије
Пантелић, Блазнава, Топола, Ђурђевдан
Јовановић   , Горње Бабине, Хан Пијесак, Лучиндан
Милинковић, Докмир, Уб, Свети Алимпије
Тодић, Милићи   (Хан Пијесак), Свети Никола
Шестић, Милосавци, Лакташи, Ђурђиц
Врањеш, Сански Мост, р. Мањача, Ђурђевдан
Тешановић, Милошевац, Модрича, Свети Јован
Ћуп, Босански Петровац, Свети Никола
Цвијановић, Доњи Вијачани, Прњавор, Св. Игњатије      
Пејић, Власина Округлица, Митровдан
Јовановић, Драгово, Рековац, Митровдан      
Мазалица, Нови Град, Свети Јован
Тадић, Љештанско, Б. Башта, С.Арсеније Сремац   
Келечевић, Дрвар, Св. Јован
Родић, Баре, Босански Петровац, Аранђеловдан
Стевановић, Загони, Бијељина, Св. Никола
Цветковић, Партеш, Гњилане, Св. Јован
Остић, Средња Шњеготина, Челинац, Св. Игњатије
Кузмић, Грабовница, Котор Варош, Св. Јован
Живковић, Непричава, Лајковац, Ђурђевдан
Бован, Чичево,Коњиц, Св. Јован
Миливојац, Милошево Брдо, Требовљани (Градишка), Св. Никола
Мацут, Вукманићки Церовац, Кордун, Лазарева субота
Вујмиловић, Кадињани, Лакташи, Св. Јован
Кустурић, Горњи Вијачани, Прњавор, Ђурђевдан
Колобарић, Жарковина, Теслић, Св. Пантелејмон
Јовановић   , Дечани, Свети Никола
Ранисављев, Товаришево, Бачка Паланка, Аранђеловдан
Тодоровић, Малинско, Дробњак, Аранђеловдан?      
Милуновић, Маглајани, Лакташи, Ђурђевдан
Симић, Треботин, Крушевац, Свети Тома   
Солдат, Кнешпоље, Читлук, Свети Јован         
Ракоњац, Вишњице, Сјеница, Свети Никола      
Мрдак, Пљевља, Св. Никола
Панић, Кремна, Ђурђиц
Грбовић, Чајниче, Свети Сава
Будић, Шолаји, Кнежево, Ђурђевдан

Биће још...   

[Милош]

Луковић, Плешин, Рашка, Свети Лука

Бићe oвo дa cу "мojи". Tpeбaлo би дa je у питaњу мaлo ceлo Cинoжeцe, пopeд Плeшинa. "1 кућa, пopeклoм из Mopaчe". Шћeпaнoвић cпoмињe Лукићe и Лукoвићe кao Tapcкe Никшићe.

[Банија]

Кочић, Стричићи, Змијање, Св. Игњатије

Имамо већ тестиране Кочиће из истог мјеста (J1-PF7263, род Синобада), али они славе Ђурђевдан.
Занимљиво је да на истом подручју имамо Кочиће са три различите крсне славе (Ђурђевдан, Игњатијевдан, Михољдан).

[Jelic]

Имамо већ тестиране Кочиће из истог мјеста (J1-PF7263, род Синобада), али они славе Ђурђевдан.
Занимљиво је да на истом подручју имамо Кочиће са три различите крсне славе (Ђурђевдан, Игњатијевдан, Михољдан).

Зна ли се, од које од те три гране Кочића са Змијања је Петар Кочић?

[Банија]

Зна ли се, од које од те три гране Кочића са Змијања је Петар Кочић?

Нашао сам податак да је његова породица славила Михољдан, али ваљало би то провјерити.

[Jelic]

Нашао сам податак да је његова породица славила Михољдан, али ваљало би то провјерити.

Хвала на информацији.

Значи, највероватније ћемо морати још да сачекамо да би смо сазнали његову хаплогрупу.

[Небојша]

Ако су славили Михољдан, онда су можда у вези са крајишким родом E-V13>Z5018, коме припадају и крајишки Ћопићи. Мада видим да се негде помиње и Св. Игњатије, што их аутоматски приближава Малешевцима (дакле I2-PH908, или G2a-L497). То све наравно ако је судити по нешто ређој слави (Михољдан и Св. Игњатије).

Није искључено ни да су сви J1-PF7263, али да су мењали славе.

[Гмитар]

Да ли пријављени Стојадиновић није пореклом из Медвеђе/Велике Дренове, пре тога из Топлице где су дошли из Херцеговине?

[Nebo]

Тодоровић, Малинско, Дробњак, Аранђеловдан?      

Код Караџића и Шибалића стоји да Тодоровићи на Малинску славе Аћимовдан (Свете Јоакима и Ану). Они су Ускоци, ту досељени из Липова код Никшића. Старије презиме је Ракојевић, а њих има у Лукову. Даљом старином су са Чева.
Слава указује на Угреновиће.

[Nebo]

Шестић, Милосавци, Лакташи, Ђурђиц

Ретко презиме. А гађа се и слава:

У Подгорици: „Новаковићи“ – Вилићи, Никићи, Поповићи, Стијовићи и Шестићи (Ђурђиц) су истог порекла као Поповићи из Момишића.

У Момишићима: Поповићи (Ђурђиц) – они су истог порекла као и Мугоше, по предању потичу од два рођена брата; раније презиме било им је Новаковић; истог порекла су и Новаковићи у Подгорици.

О Мугошама смо писали подоста.

[Sergius]

По броју кандидата из Крајине види се да је емисија "Људовање" доживјела дебакл ;-)

[Гмитар]

Да ли пријављени Стојадиновић није пореклом из Медвеђе/Велике Дренове, пре тога из Топлице где су дошли из Херцеговине?

Извињавам се на дуплој поруци (ако админ може да замени претходну са овом, како не би дошло до забуне), исправљам се. Из Херцеговине ИЛИ Топлице (у Топлицу са црногорском сеобом) дошли су у Стопању/Почековину па одатле у Велику Дренову.

[Nebo]

Шестић, Милосавци, Лакташи, Ђурђиц

Од ових Шестића је Милош Шестић, велики крвник мог омиљеног клуба 

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A8%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B

[Sergius]

Ако су славили Михољдан, онда су можда у вези са крајишким родом E-V13>Z5018, коме припадају и крајишки Ћопићи. Мада видим да се негде помиње и Св. Игњатије, што их аутоматски приближава Малешевцима (дакле I2-PH908, или G2a-L497). То све наравно ако је судити по нешто ређој слави (Михољдан и Св. Игњатије).

Није искључено ни да су сви J1-PF7263, али да су мењали славе.

Доминантна слава крајишких Кочића је ипак Игњатијевдан. Према шематизму 1882:
Михољдан - Слатина (Кључ)
Ђурђевдан - Лусићи (Бања Лука) - овдје имамо резултат J1-PF7263, али за овај резултат знамо да није из лозе Кочића
Игњатијевдан - Бања Лука, Гомионица, Лусићи (Бања Лука), Божићи (Дубица), Ракељић (Приједор), Турјак, Машићи и Романовци (Градишка), Ратково (Кључ)

[vojinenad]

Од ових Шестића је Милош Шестић, велики крвник мог омиљеног клуба 

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A8%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B

Украде лопту Бороти, срам га било!

[Nebo]

Украде лопту Бороти, срам га било!

А шта ћеш, ако се не може другачије...

[ДушанВучко]

А шта ћеш, ако се не може другачије...

Није свиран фаул, неко је из публике свирао у пиштаљку, Борота помислио да је слободан ударац, а Шестићу је Пижон рекао да иде полако до лопте Све је регуларно , само је неспоразум направила пиштаљка из публике (што је најгоре, вероватно је из публике дунуо у пиштаљку навијач Партизана и одмогао свом клубу, а помогао да ово уђе у историју ) Савет Пижона и реакција Шестића је само доказ брзог размишљања 

[Nebo]

Није свиран фаул, неко је из публике свирао у пиштаљку, Борота помислио да је слободан ударац, а Шестићу је Пижон рекао да иде полако до лопте Све је регуларно , само је неспоразум направила пиштаљка из публике

Па, то, типично за звездаше. Никад ништа регуларно против Партизана...

[ДушанВучко]

Па, то, типично за звездаше. Никад ништа регуларно против Партизана...

Гол је регуларан, судија је рекао да је био контакт за прекршај, али пошто је Борота већ ухватио лопту, одлучио се да не свира ништа, претпостављајући да ће да дегажира, што је повољније него испуцавање слободног ударца...Није свирао ништа, али чула се пиштаљка из публике и Борота је помислио да је свирао судија, али ови су искористили само Боротину забуну Само се ради о сналажљивости

[vojinenad]

А шта ћеш, ако се не може другачије...

Ма није то него овако се дуже памти!

[Pavo]

Kao malo mlađi, morao sam pogledati o čemu ovo vi stariji pričate.

<a href="https://www.youtube.com/v/PsOFQhx98cA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/PsOFQhx98cA</a>

[Банија]

Доминантна слава крајишких Кочића је ипак Игњатијевдан. Према шематизму 1882:
Михољдан - Слатина (Кључ)
Ђурђевдан - Лусићи (Бања Лука) - овдје имамо резултат J1-PF7263, али за овај резултат знамо да није из лозе Кочића
Игњатијевдан - Бања Лука, Гомионица, Лусићи (Бања Лука), Божићи (Дубица), Ракељић (Приједор), Турјак, Машићи и Романовци (Градишка), Ратково (Кључ)

Сами Стричићи припадали су 1882. године парохији Лусићи (Лусићи, Стричићи, Дујаковци, Локвари). Према подацима из исте године у тој парохији имамо пописане Кочиће са славама Ђурђевдан и Игњатијевдан. Петар Кочић је рођен 1877. године у Стричићима, али се на неколико мјеста наводи Михољдан као крсна слава његове породице.

[Nebo]

Живковић, Непричава, Лајковац, Ђурђевдан

Живковић, Непричава:

Радичевићи су се доселили из Црне Горе из Његуша, славе Св. Ђурђа. У њих спадају Нинковићи и Живковићи.

Ово ће бити занимљив резултат.

У турским пореским дефтерима из 1521. и 1523. године, село Његуши је пописано у својих осам махала, од којих су познате: Вељи и Мали Залаз, Врба и Жањев До. Преостала четири села су: Радичевићи, Миочићи, Лицомилићи и Поља. Очито, а то се може закључити и по реду навођења у дефтеру, прве три махале су стари називи заселака у оквиру Вељег Краја.

Радичевићи су стариначко братство, по којем је заселак носио име.

Радичевићи су потомци Радича Милојевића који је живео у другој половини 14. столећа. Често се помињу током 15. столећа у которским документима, а у првој четврти 16. столећа, у турским дефтерима су махала са 31 (1521.), односно 39 (1523. године) кућа. Били су главно братство Старих Његуша.

Бркачићи Вељокрајани су били кнежеви његушки. На основу расположивих докумената, не може се са сигурношћу рећи да ли су Бркачићи кнежевски огранак Радичевића, или је Бркачић старије презиме у оквиру којег се развило бројно братство Радичевића. Од овог рода је и његушки кнез Алекса Божидарев(ић) који се помиње у повељи Ивана Црнојевића из 1489. године, а 1503. године у млетачком документу је назван „кнез Алекса војвода његушки“. Он је и старешина Радичевића по турском дефтеру из 1521. године... У турским дефтерима за Црну Гору из 1521. и 1523. године, постоји село Радичевићи, ...

http://www.poreklo.rs/2013/01/18/poreklo-prezimena-selo-nepri%c4%8dava-lajkovac/

http://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/

[СРБ.МНЕ]

ja sam odusto od testiranja jer bime koštalo 40  eura da preko banke prebacim novac na dva računa

[vojinenad]

Па, то, типично за звездаше. Никад ништа регуларно против Партизана...

Тебра, ја мислим са је и Мажиќ гарант био на утакмици, негде је морао научити неке ствари! Јао бре гробари.....сви сте као из калупа, једино не кукате кад победите. Ај сад реално, ко је коме био "муштерија" у то време?

[Sergio]

ja sam odusto od testiranja jer bime koštalo 40  eura da preko banke prebacim novac na dva računa

Онда бар у скоријој будућности скупи 73 евра па се тестирај преко YSEQ (Y-37). После је лако пребацити резултате на табелу Порекла.
Линк:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=23&products_id=34&osCsid=f295804831bde0394f00f77248093241

[Nebo]

Тебра, ја мислим са је и Мажиќ гарант био на утакмици, негде је морао научити неке ствари! Јао бре гробари.....сви сте као из калупа, једино не кукате кад победите. Ај сад реално, ко је коме био "муштерија" у то време?

Тебра, док вам је Мажића и њему сличних, не бригам за вас. Има да будете прваци до Судњег дана...

[Nebo]

Мрдак:

Ко ово схвати...

"Мрдак, Кучи прешли у Каљића Ријеку и Гранчарево (Бијело Поље); у Чарадју (Гацко) по Мрдаку (1776. год.) па у Малинско (Шавник); Никшић; Косанице, Маоче, Подборова и Трновице (Пљевља) прешли су из Дробњака; види: Мрдаковић (Прилог - допуна података за ово презиме: оно сто Мрдаци сматрају својим заједничком судбоносном тачком у историји је 1689 година и село Премћани. У тој години породица Мрдак је доживјела погибију својих 10 братсвеника. Једини презивјели су пар њих који су у том кобном дану били на испасу код стоке и двије муске бебе у коликевкама. Ово је yначајно из разлога што су се Мрдаци почели расељавати у Пљевља, Бијело Поље, Куче. Да се не би поновила судбина могућег гашења породичног имена Мрдак на једном мјесту. 
Мрдаковић, и као: Вишњић (Дједовић) - Нинковић, у Чарадју (Гацко), види: Мрдак, од којих су у Малинској (Дробњак) и као: Голијанин. Види: Нинковић
Мрдац, Барице и Вранешка Долина (Бијело Поље); из Дробњака као: Мрдак прешли у Косаница, Трновице, Трешњевац, Маоче, Подборову и Пренћане (Пљевља). Њихови су сродници у Матичном Гају (Шавник), од њих су у Никшићу, са обадва презимена..."

(Миљанићи, "Презимена у Црној Гори")


Рекао бих да су Мрдаци Дробњаци исељени у Вранеш, па се, силом прилика, повратили у Шаранце, а касније, по протеривању Турака, дошли у Пљевља. Није искључено ни да су Кучи.

[ДушанВучко]

Тебра, ја мислим са је и Мажиќ гарант био на утакмици, негде је морао научити неке ствари! Јао бре гробари.....сви сте као из калупа, једино не кукате кад победите. Ај сад реално, ко је коме био "муштерија" у то време?

Типична њихова прича "Кад ми побеђујемо и освајамо титуле, то је поштено, а кад Звезда, то је крађа, политика итд" Ја онда наведем податак да од распада СФРЈ па до данас, за време учешћа СПСа у власти, што као носилац владе, што као коалиција (а они су водили Партизан), однос у титулама је 16:4 за Партизан...а они причају о политици хаха...А сад за власти СНСа (причам непристрасно пошто не подржавам ни једне ни друге), на које кукају и представљају се као противници режима, авангарда, итд., опет они имају 3:2 у титулама за њих...Али не вреди опет смо ми привилеговани Ако је Звезда била државни привилегована у СФРЈ, као што кажу, онда је Партизан после распада државе несумњиво...број трофеја и умешаност политике у спорт то показују...У Хрватској је државни пројекат био Динамо (ХДЗ), а код нас Партизан (СПС)...Док је у старој држави Хајдук био трофејнији од Динама, а Звезда од Партизана

[Банија]

Сами Стричићи припадали су 1882. године парохији Лусићи (Лусићи, Стричићи, Дујаковци, Локвари). Према подацима из исте године у тој парохији имамо пописане Кочиће са славама Ђурђевдан и Игњатијевдан. Петар Кочић је рођен 1877. године у Стричићима, али се на неколико мјеста наводи Михољдан као крсна слава његове породице.

Међутим, ево шта каже Мирослав Нишкановић у свом раду о поријеклу становништва змијањских села Горње Ратково, Доње Ратково и Стражице (дио о Кочићима из Горњег Раткова):
"Кочића има девет домаћинстава и славе Игњатијевдан. Поред тога, у Стричићима, родном селу Петра Кочића, има 15 домаћинстава Кочића, од којих четири домаћинства славе Ђурђевдан. Кочићи који славе Ђурђевдан воде поријекло од Дулића по претку који је у Кочиће дошао на женинство а задржао своју славу. Сматра се да су једни од најстаријих у Горњем Раткову и да су њихови преци били савременици кнеза Ратка. О овако великој старини Кочића на Змијању говори нам податак да је на овом подручју половином XVI вијека постојала мезреа Кочић. Презиме Кочић појављује се у историјским изворима још раније. Наиме, у попису Влаха у Цетини из 1436. спомиње се Блаж Кочић. Скарић сматра да Кочићи воде поријекло од херцеговачког племена Малешеваца."

http://www.poreklo.rs/2016/11/13/poreklo-prezimena-zmijanjskih-sela-gornje-i-donje-ratkovo-i-strazice/

[Nebo]

Типична њихова прича "Кад ми побеђујемо и освајамо титуле, то је поштено, а кад Звезда, то је крађа, политика итд" Ја онда наведем податак да од распада СФРЈ па до данас, за време учешћа СПСа у власти, што као носилац владе, што као коалиција (а они су водили Партизан), однос у титулама је 16:4 за Партизан...а они причају о политици хаха...А сад за власти СНСа (причам непристрасно пошто не подржавам ни једне ни друге), на које кукају и представљају се као противници режима, авангарда, итд., опет они имају 3:2 у титулама за њих...Али не вреди опет смо ми привилеговани

У, бре, звездаши, о'ладите мало, имате једну исту проваљену причу, и с њом до бесвести...

[Nebo]

Пантелић, Блазнава, Топола, Ђурђевдан
Тадић, Љештанско, Б. Башта, С.Арсеније Сремац   
Ракоњац, Вишњице, Сјеница, Свети Никола      
Панић, Кремна, Ђурђиц
Грбовић, Чајниче, Свети Сава

Пантелић би могао да буде I1 P109 (превасходно због славе), а можда и северњак 17855, с обзиром да постоји забележен податак да су пореклом од ових Љешњана звездаша  . Иначе, у Блазнаву су дошли из сјеничког краја, а даље порекло им је са Таре, из колашинског краја.

Тадић, од братства Кузмана из Љештанског. Кузмани су из Пиве, њихови огранци су Новаковићи у Костојевићима и Тадићи и Алексићи у Љештанском (Љуба Павловић „Соколска нахија“). Презиме Тадић не би требало да завара, јер оно није донето из Пиве (где имамо Тадиће N1a), већ је презиме настало у Љештанском. Мада, ко зна, видећемо...

Ракоњци су вероватно Кучи пореклом.

Панићи (Николићи) су стара породица у Кремнима. Населио их је некакав Пано. Доселио се из истих крајева одакле су и Витаси и уз њих се населио. Славе Ђурђиц.
Витаси су стара породица. У село је дошло шест блиских сродника Витаса или из села Витаса у близини Љубиња у Херцеговини.
http://www.poreklo.rs/2014/03/07/poreklo-prezimena-selo-kremna-uzice/

Грбовић, Дробњак, I1 P109

[Atlantische]

4 пријављена Игњатијевштака са севера РС, надам се да ће барем један од њих бити G2a-L497, у том региону до сада није забележена G2a (изузев G2a-L91) из околине Рибника.

Типична њихова прича "Кад ми побеђујемо и освајамо титуле, то је поштено, а кад Звезда, то је крађа, политика итд" Ја онда наведем податак да од распада СФРЈ па до данас, за време учешћа СПСа у власти, што као носилац владе, што као коалиција (а они су водили Партизан), однос у титулама је 16:4 за Партизан...а они причају о политици хаха...А сад за власти СНСа (причам непристрасно пошто не подржавам ни једне ни друге), на које кукају и представљају се као противници режима, авангарда, итд., опет они имају 3:2 у титулама за њих...Али не вреди опет смо ми привилеговани

Никад ми неће бити јасна преприка између навијача два братска клуба. 

[Иван Вукићевић]

Мрдак:

Ко ово схвати...

"Мрдак, Кучи прешли у Каљића Ријеку и Гранчарево (Бијело Поље); у Чарадју (Гацко) по Мрдаку (1776. год.) па у Малинско (Шавник); Никшић; Косанице, Маоче, Подборова и Трновице (Пљевља) прешли су из Дробњака; види: Мрдаковић (Прилог - допуна података за ово презиме: оно сто Мрдаци сматрају својим заједничком судбоносном тачком у историји је 1689 година и село Премћани. У тој години породица Мрдак је доживјела погибију својих 10 братсвеника. Једини презивјели су пар њих који су у том кобном дану били на испасу код стоке и двије муске бебе у коликевкама. Ово је yначајно из разлога што су се Мрдаци почели расељавати у Пљевља, Бијело Поље, Куче. Да се не би поновила судбина могућег гашења породичног имена Мрдак на једном мјесту. 
Мрдаковић, и као: Вишњић (Дједовић) - Нинковић, у Чарадју (Гацко), види: Мрдак, од којих су у Малинској (Дробњак) и као: Голијанин. Види: Нинковић
Мрдац, Барице и Вранешка Долина (Бијело Поље); из Дробњака као: Мрдак прешли у Косаница, Трновице, Трешњевац, Маоче, Подборову и Пренћане (Пљевља). Њихови су сродници у Матичном Гају (Шавник), од њих су у Никшићу, са обадва презимена..."

(Миљанићи, "Презимена у Црној Гори")


Рекао бих да су Мрдаци Дробњаци исељени у Вранеш, па се, силом прилика, повратили у Шаранце, а касније, по протеривању Турака, дошли у Пљевља. Није искључено ни да су Кучи.

Баш сам пре неки дан истраживао ово презиме. Према предању су од Брајила Маричића из Брњака у Ибарском Колашину. Одатле су се наводно преко Бјелопавлића, Мораче и Брскута у Кучима доселили у Дробњак и Затарје. Ево њиховог родослова:



Остаје питање по ком основу називају Кастриотима потомке тог Брајила. Вероватно је све детаљно објашњено у књизи Родослов Братства Мрдак-Мрдаковић (1689-2005) Малишe Мрдакa.

[Банија]

4 пријављена Игњатијевштака са севера РС, надам се да ће барем један од њих бити G2a-L497, у том региону до сада није забележена G2a (изузев G2a-L91) из околине Рибника.
Никад ми неће бити јасна преприка између навијача два братска клуба. 

Вјерујем да Кочићи имају највише шансе да буду G2a-L497.
Највећа концентрација крајишких родова који славе Игњатијевдан је на подручју Плашчанске долине, а Змијање би по мом мишљењу лако могло бити њихова претходна станица.

[Nebo]

Баш сам пре неки дан истраживао ово презиме. Према предању су од Брајила Маричића из Брњака у Ибарском Колашину. Одатле су се наводно преко Бјелопавлића, Мораче и Брскута у Кучима доселили у Дробњак и Затарје.

Дакле, Кучи?

[vojinenad]

Типична њихова прича "Кад ми побеђујемо и освајамо титуле, то је поштено, а кад Звезда, то је крађа, политика итд" Ја онда наведем податак да од распада СФРЈ па до данас, за време учешћа СПСа у власти, што као носилац владе, што као коалиција (а они су водили Партизан), однос у титулама је 16:4 за Партизан...а они причају о политици хаха...А сад за власти СНСа (причам непристрасно пошто не подржавам ни једне ни друге), на које кукају и представљају се као противници режима, авангарда, итд., опет они имају 3:2 у титулама за њих...Али не вреди опет смо ми привилеговани

Ма зна и наш друг Небо то, него ја волим да их мало  "пецкам" јер знам како реагују.  А не би признали да смо бољи па да их на муке стављаш као Турци Малог-Радојицу.......него само Крцун......служба......сад Мажиќ......Вучиќ итд, итд......А кад су им генерали ведрили и облачили и оснивали суд удруженог рада да доноси пресуде у њихову корист а против Шајберове одлуке и ФСЈ-а, а Варга се опрашта од публике на почетку другог полувремена па онда имају 15 мин. да у задњем колу штелују резултат, па кад су Дуле и Даниловиќ гостили на слави Дачиќа и Тадиќа и "гепековање" спадало у регуларне методе.......Небески, друже, волим што постојите, али дај мало реалности, Ренџерс, Бајерн, Олимпик, Коло-Коло, нису се жалили на регуларност!

[ДушанВучко]

Ма зна и наш друг Небо то, него ја волим да их мало  "пецкам" јер знам како реагују.  А не би признали да смо бољи па да их на муке стављаш као Турци Малог-Радојицу.......него само Крцун......служба......сад Мажиќ......Вучиќ итд, итд......А кад су им генерали ведрили и облачили и оснивали суд удруженог рада да доноси пресуде у њихову корист а против Шајберове одлуке и ФСЈ-а, а Варга се опрашта од публике на почетку другог полувремена па онда имају 15 мин. да у задњем колу штелују резултат, па кад су Дуле и Даниловиќ гостили на слави Дачиќа и Тадиќа и "гепековање" спадало у регуларне методе.......Небески, друже, волим што постојите, али дај мало реалности, Ренџерс, Бајерн, Олимпик, Коло-Коло, нису се жалили на регуларност!

Ја их волим такве какви су Најбољи другар ми је партизановац и редовно "пени" и пада у ватру кад водимо дискусије, али обично свака личи једна на другу, али опет је занимљиво...Углавном он почиње, па ја аргумент, онда он диже глас и мења боју лица, ја опет аргумент, док не дође до кулминације На њихов аргумент, ја кажем , да у праву си за то, али наш аргумент не прихватају , па и да знају да је то чињеница Али легенда каже да постоји неки објективан партизановац

[Nebo]

Картал, Матаруге, Пљевља, Лазарева субота

Картали су род са Обреновићима, Шарчевићима и Гачевићима. Пореклом су, према једној верзији, из Гацка, а према другој, они су староседеоци. Тако је забележио Танасије Пејатовић. Има их једна кућа у Бабинама, 2 у Козици, 4 у Грабу и 4 у Матаругама.

http://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-mataruge-pljevlja/

Имали смо неког тестираног Гачевића?

[Небојша]

По броју кандидата из Крајине види се да је емисија "Људовање" доживјела дебакл ;-)

Свака част, Сергиус! Ово више није ни Крајишки днк дан, већ уже, Бањалучки днк дан. Добро је што ће бити пуно тестираних из тог дела Крајине. За сада у том крају избија I2-PH908, I2-CTS10288 и E-V13 у нешто већем проценту. Знатно је шаренија ситуација у западним крајишким областима. Видећемо да ли ће се и колико променити ситуација након Српског днк дана.

[Nebo]

Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица   

Ово ми је најзанимљивији резултат.
Својакају их Мађари, чак и Јевреји, али породично предање указује на русинско порекло и Карпате.
Током пар векова живљења у Бачкој и Срему су покатоличени и помађарчени.
Резултат тестирања ће, надам се, разрешити ствар.

[Бакс]

Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица   

Ово ми је најзанимљивији резултат.
Својакају их Мађари, чак и Јевреји, али породично предање указује на русинско порекло и Карпате.
Током пар векова живљења у Бачкој и Срему су покатоличени и помађарчени.
Резултат тестирања ће, надам се, разрешити ствар.

Мислим да је онај писац Иван Ивањи Јеврејин.

[Иван Вукићевић]

Дакле, Кучи?

У Брскуту је било доста старинаца који су отишли под притиском Братоножића и Куча, тако да бих пре очекивао да не припадају роду Куча чак и ако су заиста из тог племена. А може да се деси да је цело предање измишљено пошто се спомиње да је Брајило учествовао у Косовској битки, у том случају су можда Кричи.

Картал, Матаруге, Пљевља, Лазарева субота

Картали су род са Обреновићима, Шарчевићима и Гачевићима. Пореклом су, према једној верзији, из Гацка, а према другој, они су староседеоци. Тако је забележио Танасије Пејатовић. Има их једна кућа у Бабинама, 2 у Козици, 4 у Грабу и 4 у Матаругама.

http://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-mataruge-pljevlja/

Имали смо неког тестираног Гачевића?

Да, Гачевић припада I-PH908 хаплогрупи.

[Nebo]

Мислим да је онај писац Иван Ивањи Јеврејин.

Не знам по ком основу је он Јеврејин, али ови Ивањи од којих је човек који треба да се тестира, су католици.

[Nebo]

Да, Гачевић припада I-PH908 хаплогрупи.

И ово ће бити занимљив резултат, да се потврди (или не) заједничко порекло.

[Pavo]

Не знам по ком основу је он Јеврејин

Po majci, kao i svi mi.

[Неродимац]

Нисам хтео али сам морао ипак да се укључим и апелујем на друштво на следеће...И приликом бесплатног тестирања Срба из Јужне Србије а ево и сада када је попуст буквално сам молио познанике и пријатеље из мог краја (Косово, Урошевац, Неродимље) и објашњавао и слао поруке на форумима и порталима и групама на друштвеним мрежама и нико се није ни заинтересовао а камо ли питао за тестирање а каквих сам се коментара све наслушао о томе нећу ни да пишем...У свему овоме сам схватио да новац и није толико пресудан колико незнање и неинформисаност...Живим у Нишу (велики град) али такво расположење углавном влада и овде, поред Косоваца тако и Нишлија...То може да потврди и ЦОНИЋ а и остали који живе овде да је то тако...Мислим да би неке акције које Порекло има биле делотворне и утицало бих мало на свест људи (поред неколицине нас који покушавамо) и покушамо да објаснимо о чему се ради...Постоје две јаче телевизије у Нишу које су да кажем гледане, а поред РТС, ПИНКА, О2, ПРВЕ ретко се гледају други канали тако да људи немај ни где да виде нити чују за ово што радимо...Ја стварно не желим да износим шта су све разлози да се не тестирају али то ми све говори о том незнању и плаше се неких завера и крађом идентитета а разлога за то нема...И ево и сада видимо да ни у овом тестирању имамо минималан број људи из Јужне Србије (мислим на Ниш, Лесковац, Врање, Косово, па могу рећи и Македоније)...
Хвала на разумевању...

[Rimidalv]

Личани су заказали за сада...

[Nebo]

Po majci, kao i svi mi.

Могуће је да су и ови остали Ивањи временом постали Мађари по мајкама и бабама...
Но, хајде да видимо шта ће показати резултат по мушкој линији.
Због ових недоумица и различитог идентитета у оквиру истог рода кажем да ми је ово најзанимљивији резултат.

[Zor]

Ракоњци су вероватно Кучи пореклом.

 Ја сам писао о свом роду, али од тада имам гомилу нових доказа.

 Тешко да смо Кучи. Ракоњци су били код Бијелог Поља бар од друге половине 15. вијека. Паун Ракоњац, ктитор Никољца је умро 1645. Доста прије брдских миграција. Постоје индиције да су Ракоњци били ктитори Никољца од барем друге половине 15. вијека. И његово име говори за себе, често међу сјеничким власима, власима Бирче и на том подручју итд. али сигурно не међу Кучима и генерално подручју Зете.

 То предање о Кучима је измишљено, односно прирођивање у 18. вијеку, самим тим што дотични који га имају тврде да потичу од Вујадиновића (Дрекаловића), чији је родоначелник из 18. вијека. Није се ни Лутовцу чинило увјерљивим. Била је и нека битка са Османлијама крајем 17. вијека гдје су Кучи учествовали па могуће да датира од тада.

 Има и један род који је повезан са групом родова из истраживања Тодоровића из централне Србије, који је поријеклом са Пештера, а занимљиво не знају да су им Ракоњци рођаци (и обрнуто). Веома су генетски близу. Близу њих имају Ракоњци код Горњег Милановца који имају другачије предање о поријеклу, не помињу Куче, и баш кад је неко писао књигу о Ракоњцима прије десетак година, додао је за њихово предање "како они кажу", из његове перспективе гдје се писац фокусирао на Дрекаловиће, па им ваљда није вјеровао и јер тврде да су тамо јако давно дошли. И они кажу да су се Ракоњци звали Поповићи, и заиста има доказа да јесу, што је логично јер су ктитори а и свештеници. И јесу дошли тамо подавно 16/17 вијек. тако да су они чини се највише у праву.
 
 Ракоњци су скоро сигурно припадали познатим Власима Сјенице, а поријекло би било бугарско са миграцијом из западне Бугарске и Шоплука гдје имамо генетски блиске рођаке (што Кучи немају као ни гомила овдашњих родова), могуће у 13. вијеку, приликом напада Бугара 1254. кад су дошли и до данашњег Бијелог Поља.

 Но, ако сам у праву а мислим или чак знам да јесам, онда су Ракоњци потомци високе бугарске/протобугарске властеле/Бољара Ту на Пештеру постоји и село Бољаре зар не? Занимљиво да у њему живе неки Кучи ако се не варам али то је миграција од 18. вијека.

 Намјеравам дати конкретније информације, али морам још завршити са неким документима који су важни, као нпр. дефтер скадарског санџака из 1582 итд.

[Nebo]

Нисам хтео али сам морао ипак да се укључим и апелујем на друштво на следеће...И приликом бесплатног тестирања Срба из Јужне Србије а ево и сада када је попуст буквално сам молио познанике и пријатеље из мог краја (Косово, Урошевац, Неродимље) и објашњавао и слао поруке на форумима и порталима и групама на друштвеним мрежама и нико се није ни заинтересовао а камо ли питао за тестирање а каквих сам се коментара све наслушао о томе нећу ни да пишем...У свему овоме сам схватио да новац и није толико пресудан колико незнање и неинформисаност...Живим у Нишу (велики град) али такво расположење углавном влада и овде, поред Косоваца тако и Нишлија...То може да потврди и ЦОНИЋ а и остали који живе овде да је то тако...Мислим да би неке акције које Порекло има биле делотворне и утицало бих мало на свест људи (поред неколицине нас који покушавамо) и покушамо да објаснимо о чему се ради...Постоје две јаче телевизије у Нишу које су да кажем гледане, а поред РТС, ПИНКА, О2, ПРВЕ ретко се гледају други канали тако да људи немај ни где да виде нити чују за ово што радимо...Ја стварно не желим да износим шта су све разлози да се не тестирају али то ми све говори о том незнању и плаше се неких завера и крађом идентитета а разлога за то нема...И ево и сада видимо да ни у овом тестирању имамо минималан број људи из Јужне Србије (мислим на Ниш, Лесковац, Врање, Косово, па могу рећи и Македоније)...
Хвала на разумевању...

Да, требало би да се озбиљно поради по овом питању.
Ту су, пре свих, људи који су "на терену" - ти, Владица, надам се да има још по неко.
Мисионарите, шта друго рећи.
Биће ваљда нешто и од оног тестирања Косоваца.

[СРБ.МНЕ]

Картал, Матаруге, Пљевља, Лазарева субота

Картали су род са Обреновићима, Шарчевићима и Гачевићима. Пореклом су, према једној верзији, из Гацка, а према другој, они су староседеоци. Тако је забележио Танасије Пејатовић. Има их једна кућа у Бабинама, 2 у Козици, 4 у Грабу и 4 у Матаругама.

http://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-mataruge-pljevlja/

Имали смо неког тестираног Гачевића?

ja sam kartal i  odusto sam od testiranja  jer bime izašlo 100 eura  banci bi dao  40  eura  skoro ko test koša

[Nebo]

Ја сам писао о свом роду, али од тада имам гомилу нових доказа.

Добро је да си се огласио са богатством података.
Јел чекамо твој резултат?

[Nebo]

ja sam kartal i  odusto sam od testiranja  jer bime izašlo 100 eura  banci bi dao  40  eura  skoro ko test koša

Зашто банци, и зашто толико новца!?

[ДушанВучко]

ja sam kartal i  odusto sam od testiranja  jer bime izašlo 100 eura  banci bi dao  40  eura  skoro ko test koša

Најбоље је кад дођеш у Србију првом приликом, да се тестираш

[СРБ.МНЕ]

Најбоље је кад дођеш у Србију првом приликом, да се тестираш

tako ćei bii nekako  ili pošaljem amerima na 37 markera

[СРБ.МНЕ]

Зашто банци, и зашто толико новца!?

nema direktnog platnog sistema izmedju  crne gore i srbije

[ДушанВучко]

nema direktnog platnog sistema izmedju  crne gore i srbije

Немогуће да су сви тестирани из Црне Горе плаћали износ који наводиш

[СРБ.МНЕ]

Немогуће да су сви тестирани из Црне Горе плаћали износ који наводиш

20 eura tije minimalna cijena  na iznos kad uplaćuješ na neki račun u  srbiji

[ДушанВучко]

ja sam kartal i  odusto sam od testiranja  jer bime izašlo 100 eura  banci bi dao  40  eura  skoro ko test koša

Шта је ових 100 евра?!  Испада да ти је боље да одеш у Бродарево и тамо то обавиш

[СРБ.МНЕ]

Шта је ових 100 евра?!

50 eura i nešto za test dnk centru+ provizija banci  minimum 20 eura par eura donacija sajtu poreklo i provizija 20 eura banci i  bris poštanske usluge i sve oko 100 eura

[ДушанВучко]

50 eura i nešto za test dnk centru+ provizija banci  minimum 20 eura par eura donacija sajtu poreklo i provizija 20 eura banci i  bris poštanske usluge i sve oko 100 eura

Две провизије банци? (и једна је много, халале се вакат)

[СРБ.МНЕ]

Две привизије банци?

da kad uplaćujem na dva računa makar da je išlo na jedan pa i nekako ovako je previše

[ДушанВучко]

da kad uplaćujem na dva računa makar da je išlo na jedan pa i nekako ovako je previše

Да...кад те пут нанесе овамо , онда

[СРБ.МНЕ]

Да...кад те пут нанесе овамо , онда

jedino tako

[Зрно]

Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица   

Ово ми је најзанимљивији резултат.
Својакају их Мађари, чак и Јевреји, али породично предање указује на русинско порекло и Карпате.
Током пар векова живљења у Бачкој и Срему су покатоличени и помађарчени.
Резултат тестирања ће, надам се, разрешити ствар.

Испашће R1a M458

[Zor]

Добро је да си се огласио са богатством података.
Јел чекамо твој резултат?

 Да, али ја чекам резултат од YSEQ. Ја сам раније на YSEQ-у купио E-V13 панел и 37 маркера, тек сам послао прије 12 дана узорак, али не видим да је још стигао, било је неког оправданог успоравања код поште на пар дана али нећу ваљда морати лично ићи у Берлин.

 Ракоњци имају веома специфичан тип E-V13, осим нас и Бугара, ова два из задњег истраживања Србије, за које мислим да су из Шоплука а ближи су генетски бугарским него нашем, и једног из Тузле на анонимном нема га нико на балкану. ради се о томе што имамо dys438=11. Док скоро сви имају 10. Тако да је немогуће да неко нема dys438=11 а да је нама ближи рођак јер сви ови слични хаплотипови дијеле ту вриједност. Има још пар група хаплотипова са dys438=11 које су опет различите.

 И такођер овом хаплотипу стоје близу 3 хаплотипа из источне Европе, Хелон из Пољске, Лутак из Украјине и Казанцев из Русије.
Главна разлика је што балкански на dys389ii имају нетипичну вриједност 16, што опет указује да су балкански са једног извора. Они нису генетски ни просторно блиски (око 1500-2000 година). Казанцев је изгледа поријекпом из Казана, гдје су се населили Волга Бугари. А Хелон има презиме слично легендарном племену Гелона које спомиње Херодот.

 Након што сам нашао доказе који говоре тачно шта би било наше поријекло, скоро је невјероватно али могуће је хисторијски, археолошки је екстремно тешко али и ту тражим, утврдити везу између нас и баш овог племена Гелона.
 А ради се о скитском племену које је изворно грчког поријекла, што би објаснило E-V13 у таквој популацији која је била доминантно R1a-Z93. Изгледа да је могуће дошло до учешћа тог племена у генези Бугара.
 Дакле ако сам E-V13->E-Z5018->E-S2979->E-FGC11457->E-FGC11451 (E-FGC11450-), BY4825 нема на YSEQ још а то је задњи снп код Хелона, треба пар Big-Y па да буде на yfull.

 Дакле ми бисмо били изузетак од стандардне приче за E-V13, дакле нисмо старо балканци барем у задњих 3000 година. Били би изворно Грци, онда око 1000+ година степски Иранци (успут Гелони су били повезани са Краљевским Скитима што показује и археологија и неки митови о поријеклу које спомиње Херодот:)), и на крају Прабугари.

 Овај Хелон се видио сам уби да доказује и да потиче и од библијског патријарха, па је ставио лажну локацију одакле је (граница Турске и Сирије одакле је тај патријарх), та фамилија су Пољаци, с могућим поријеклом из Украјине, једино да можда не потиче од Хазара јер су они потисли Бугаре а исти језик су говорили..

 Ја очекујем повезаност с њима, хаплотип Ракоњаца је веома специфичан, и једва да се могу наћи слични. А сад ако ја могу довести наш род у везу са тим степским народима и без генетике, онда ова сличност са источноевропским хаплотиповима добија смисао.

 Модератор на молгену Лутак (не знам је ли још) припада тој хелоновој грани.

[Sergius]

nema direktnog platnog sistema izmedju  crne gore i srbije

Иста је ситуација и за Републику Српску. Али ја прикупим узорке и новац (иде признаница), ставим у коверту, и пошаљем по некоме Јовици. У првој тури сам послао 6, а сутра ујутро Јовици иду 23 узорка.

[Sergius]

Пардон, у другој тури иде 17 узорака. Укупно 23.

[Sergio]

tako ćei bii nekako  ili pošaljem amerima na 37 markera

Као што рекох, можда да се тестираш у берлинској YSEQ лабораторији на 37 маркера. То ти је можда најјефтинија варијанта у датим околностима. Плаћа се преко девизне картице уз посредство PayPal-a. Cena je 73 evra плус shipping 5 евра.

[Wolf Sagash]

Има НЛБ банка у Србији, ја сам ђеду тамо послао неколико пензија са минималном провизијом. Потребно је тамо отворити рачун и са НЛБ банке у БиХ уплаћивати на НЛБ банку у Србији.

[СРБ.МНЕ]

Иста је ситуација и за Републику Српску. Али ја прикупим узорке и новац (иде признаница), ставим у коверту, и пошаљем по некоме Јовици. У првој тури сам послао 6, а сутра ујутро Јовици иду 23 узорка.

ja nisam imo kome tako da pošaljem i meni bi bilo lakše i jeftinije

Има НЛБ банка у Србији, ја сам ђеду тамо послао неколико пензија са минималном провизијом. Потребно је тамо отворити рачун и са НЛБ банке у БиХ уплаћивати на НЛБ банку у Србији.

znam za to ali moraju oni imati račun u nlb banci  i 6 eurase plaća

[Nebo]

Испашће R1a M458

Ако већ типујемо, ја ценим да је CTS10228.

[vidoje 013]

 Ево још једног који се данас тестирао.  Овај пут, нађох само једног кандидата... Секулић - село Заграђе Полица код Берана. Одатле му је отац. По једнима  старинци - Србљаци. У новије вријеме  се пише, да су од Куча, Дрекаловићи, од Дрекаловог сина Лака, чији се неки потомци презивају Лаковићи. Мислим да је интересантан род. Слава Пантелијевдан.   У склопу приче о кучанском поријеклу је податак , кад су се доселили у Заграђе, славили су Никољдан. Славу промијенили из практичних разлога. Лакше је и љепше славит у августу, него у хладном децембру. Нову славу су задржали до данас.  По том новом предању 1775. г. годину дана послије Прве Похаре Куча, од стране Турака, у Заграђе је са нешто стоке, стигла из Куча, из села Раће, недалеко од Медуна, удовица погинулог Радосава, Тарафана с породицом. На путу из Куча ка Србији стигли на поличку планину, али даље нијесу могли због мајчине болести.  Два сина одлуче да преко Рожаја наставе пут ка Србији и о њиховој судбини се отсада неће ништа сазнати.
 Милош са женом Радом је остао на Пријеким Ливадама - дио поличке планине, и по мајци Тарафани у почетку се презивао Тарафанић. Та ливада по Тарафани, која је ту умрла и сахрањена, и сада зове "Тарафанка". Милош је имао три сина: Радосава, Николу и Нова, званог Раћа, и од њих су  Секулићи из Заграђа, који се дијеле на три огранка: Вукашиновиће ( Шћеповиће, ови су узели  и презиме  Шћеповић) и  и најбројнији потомци од Секуле Николиног. Тестирани је од ове гране.
 Рођакају се  са исламизираним рожајским Ганићима, који су по предању такође Кучи. Милоша су убили муслимани Оџићи, опљачкали су и отјерали стоку, коју су повратили породици, рођаци Ганићи. Отада је улогу старјешине преузела Рада, названа, по својој љепоти, Лијепа Рада. До 1920.  ( избора) ова грана се презивала Радић.
Од Секулића- Радића, односно Вукашиновића је  у своје вријеме народни видар (лијечио ишчашења, ломове руку и ногу...) и свестрани мајстор- за пушке, пиштоље и др. Зеко Секулић.

[Милош]

Ево још једног који се данас тестирао.  Овај пут, нађох само једног кандидата... Секулић - село Заграђе Полица код Берана. Одатле му је отац. По једнима  старинци - Србљаци. У новије вријеме  се пише, да су од Куча, Дрекаловићи, од Дрекаловог сина Лака, чији се неки потомци презивају Лаковићи. Мислим да је интересантан род. Слава Пантелијевдан.   У склопу приче о кучанском поријеклу је податак , кад су се доселили у Заграђе, славили су Никољдан. Славу промијенили из практичних разлога.

Вpлo вaжaн poд, a пoгoтoву зa Koмaтoвићe. Пoкушao caм и ja дa нaгoвopим нeкe oд Ceкулићa из Kpњинa, aли бeзуcпeшнo. Cвaкa чacт!

[СРБ.МНЕ]

kako prolazi  testiranje 

[vidoje 013]

Вpлo вaжaн poд, a пoгoтoву зa Koмaтoвићe. Пoкушao caм и ja дa нaгoвopим нeкe oд Ceкулићa из Kpњинa, aли бeзуcпeшнo. Cвaкa чacт!

Добро би било да се тестира неко од Секулића из Крњина. Чуо сам да постоје двије књиге родословне о Секулићима из Србије ( једна се односи на Секулиће из Крњина), гдје се позивају  да су од Секулића са Полице код Берана. Те књиге нијесам гледао. Зато сам дао и ближе податке о Секулићима из Заграђа код Берана.
 

[Милош]

Добро би било да се тестира неко од Секулића из Крњина. Чуо сам да постоје двије књиге родословне о Секулићима из Србије ( једна се односи на Секулиће из Крњина), гдје се позивају  да су од Секулића са Полице код Берана. Те књиге нијесам гледао. Зато сам дао и ближе податке о Секулићима из Заграђа код Берана.

Пeтap Ж. Пeтpoвић кaжe:Г. Кpњин- Ceкулићи, 11 кућa, Cв. Пaнтeлejмoн, Kучи, били нeкo вpeмe у Вacojeвићимa, a у Kpњин дoшли из Pajeтићa.

[vidoje 013]

Пeтap Ж. Пeтpoвић кaжe:Г. Кpњин- Ceкулићи, 11 кућa, Cв. Пaнтeлejмoн, Kучи, били нeкo вpeмe у Вacojeвићимa, a у Kpњин дoшли из Pajeтићa.

Тестирање ће рећи коначну ријеч. Слава и област Васојевића се уклапа.

[vidoje 013]

  Онда оно предање о два брата која су отишла ка Србији ће бити потврђено или демантовано?

[Nebo]

Тек да пријавим:
Тестирани су Ивањи и Пантелић.

[Radul]

Кад ће бити објављен комплетан списак?

[Sergio]

Да ли објава резултата креће у понедељак или можда чак и раније? 

[Јовица Кртинић]

Да ли објава резултата креће у понедељак или можда чак и раније? 

Од понедељка.

[Јовица Кртинић]

Кад ће бити објављен комплетан списак?

Преко викенда.

[Sergio]

Затишје пред буру... 

[Radul]

Чекајући списак

[Sergius]

Треба држати тензију! ;-)

[Јовица Кртинић]

Ево списка тестираних закључно с петком, 15. септембра:

1. Ганић, Вукосавци, Аранђеловац, Свети Јован
2. Пеурача, Горњи Будачки (Кордун), Свети Јован         
3. Грунчић, Зрењанин, Срђевдан
4. Мрдаљ, Ервеник, Далмација, Ђурђевдан
5. Дуканац, Вучковица, Драгачево, Свети Никола
6. Милосављевић, Горње Врановце, Лебане, Аранђеловдан
7. Грушка, Пољска, Ђурђиц
8. Симић, Ариље, Св. Никола
9. Рељић, Гојчин, Калесија, Свети Јован
10. Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица   
11. Гашић, Бошњаци, Сански Мост, Свети Никола
12. Берић, Горња Ламовита, Приједор   Св. Стефан
13. Милковић (р. Козлица), Пашин Поток, Кордун, Св. Никола   
14. Миленковић, Доњи Љубеш, Алексинац, Св. Никола
15. Мудринић, Горњи Јеловац, Приједор, Ђурђевдан
16. Бранковић, Липовац, Челинац, Свети Стефан
17. Живановић, Бели Поток, Књажевац, Свети Мрата
18. Рељић, Ритешић, Добој, Св. Јован
19. Шипка, Драгочај, Бањалука, Марковдан
20. Јеж, Горњи Петровићи, Крупа на Уни, Стеванњдан
21. Савић, Косијерево, Лакташи, Илиндан      
22. Шипрагић, Кокори, Прњавор, Св. Игњатије
23. Миливојевић, Јарменовци, Топола, Ђурђиц
24. Стојадиновић, Пасјак, Крушевац, Ђурђевдан
25. Миловановић, непознато   непознато
26. Луковић, Плешин, Рашка, Свети Лука
27. Кочић, Стричићи, Змијање, Св. Игњатије
28. Пантелић, Блазнава, Топола, Ђурђевдан
29. Јовановић, Горње Бабине, Хан Пијесак, Лучиндан
30. Милинковић, Докмир, Уб, Свети Алимпије
31. Тодић, Милићи, Свети Никола
32. Шестић, Милосавци, Лакташи, Ђурђиц
33. Врањеш, Сански Мост, р. Мањача, Ђурђевдан
34. Ћуп, Босански Петровац, Свети Никола
35. Цвијановић, Доњи Вијачани, Прњавор, Св. Игњатије
36. Јовановић, Драгово, Рековац, Митровдан
37. Мазалица, Нови Град, Свети Јован
38. Келечевић, Дрвар, Св. Јован
39. Родић, Баре, Босански Петровац, Аранђеловдан
40. Стевановић, Загони, Бијељина, Св. Никола
41. Остић, Средња Шњеготина, Челинац   Св. Игњатије
42. Кузмић, Грабовница, Котор Варош, Св. Јован
43. Бован, Чичево,Коњиц, Св. Јован
44. Миливојац, Милошево Брдо, Требовљани (Градишка), Св. Никола
45. Мацут, Вукманићки Церовац, Кордун, Лазарева субота
46. Вујмиловић, Кадињани, Лакташи, Св. Јован
47. Кустурић, Горњи Вијачани, Прњавор, Ђурђевдан
48. Колобарић, Жарковина, Теслић, Св. Пантелејмон
49. Јовановић, Дечани, Свети Никола
50. Ранисављев, Товаришево, Бачка Паланка, Аранђеловдан
51. Тодоровић, Малинско, Шавник, Аранђеловдан
52. Милетић, Тмава, Куршумлија, Свети Никола
53. Милуновић, Маглајани, Лакташи, Ђурђевдан
54. Симић, Треботин, Крушевац, Свети Тома   
55. Солдат, Кнежица, Кнешпоље, Читлук, Свети Јован
56. Ракоњац, Вишњице, Сјеница, Свети Никола
57. Јовановић, Доња Топоница, Ниш, Свети Никола
58. Опачић, Романовци, Градишка, Свети Лука
59. Секулић, Беране, Свети Никола
60. Панић, Кремна, Ђурђиц
61. Миловановић, Грабовица, Горњи Милановац, Аранђеловдан ран. Св. Никола
62. Слијепчевић, Герзово, Мркоњић Град, Свети Стефан
63. Дабић, Кленак, Шабац, Михољдан
64. Грбовић, Чајниче, Свети Сава
65. Будић, Шолаји, Кнежево, Ђурђевдан
66. Бабић, Трновица, Билећа, Лазарева субота
67. Јокић, Бањалука      
68. Петровић, Радановци, Косјерић, Свети Јован
69. Живановић, Остружница, Београд, Свети Никола
70. Михаиловић, Бистрица, Лазаревац, Свети Никола
71. Наранчић, Бањалука, Свети Јован
72. Пантелић, Доња Сипуља, Лозница, Митровдан
73. Аћин, Зрењанин, Свети Никола
74. Млађеновић, Прњавор, Ђурђевдан
75. Каран, Купрес, Св. Никола
76. Морачанин (р. Дуловић), Мојковац, Св. Стефан
77. Гашић, Матавази, Нови Град, Свети Никола
78. Јокић, Каменица, Озрен, Ђурђевдан

Остало је још да пристигну узорци за следеће:

1. Гардашевић (Биочевић), Херцег Нови Бијела, Аранђеловдан
2. Жмукић, Горње Кривошије, Рисан, Јовањдан
3. Ожеговић, Кути, Зеленика, Херцег Нови, Тројичиндан
4. Поповић, Загреда, Даниловград, Аранђеловдан
5. Богдановић, Црквена, Прњавор, Св. Никола
6. Кораћ, Војнић, Кордун, Ђурђевдан
7. Доганџић, Штрпце, р. Полог, Макед., Свети Никола
8. Новаковић, Богутово село, Угљевик, Св. Јован
9. Пејић, Власина Округлица, Митровдан
10. Драшковић, Чево, Аранђеловдан
11. Тадић, Љештанско, Б. Башта, С.Арсеније Сремац
12. Живковић, Непричава, Лајковац, Ђурђевдан
13. Мајски, Сивац, Ђурђевдан
14. Мрдак, Пљевља, Св. Никола
15. Шипетић, Граб, Лучани, Аранђеловдан
16. Станојевић, Велика Трешњевица, Параћин, Аранђеловдан

[Radul]

Прогноза

29. Јовановић, Горње Бабине, Хан Пијесак, Лучиндан, I1-P109
31. Тодић, Милићи, Свети Никола, R1a-M458
35. Цвијановић, Доњи Вијачани, Прњавор, Св. Игњатије, G2a-L497
37. Мазалица, Нови Град, Свети Јован, I2-PH908

[vidoje 013]

Ево списка тестираних закључно с петком, 15. септембра:

1. Ганић, Вукосавци, Аранђеловац, Свети Јован
2. Пеурача, Горњи Будачки (Кордун), Свети Јован         
3. Грунчић, Зрењанин, Срђевдан
4. Мрдаљ, Ервеник, Далмација, Ђурђевдан
5. Дуканац, Вучковица, Драгачево, Свети Никола
6. Милосављевић, Горње Врановце, Лебане, Аранђеловдан
7. Грушка, Пољска, Ђурђиц
8. Симић, Ариље, Св. Никола
9. Рељић, Гојчин, Калесија, Свети Јован
10. Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица   
11. Гашић, Бошњаци, Сански Мост, Свети Никола
12. Берић, Горња Ламовита, Приједор   Св. Стефан
13. Милковић (р. Козлица), Пашин Поток, Кордун, Св. Никола   
14. Миленковић, Доњи Љубеш, Алексинац, Св. Никола
15. Мудринић, Горњи Јеловац, Приједор, Ђурђевдан
16. Бранковић, Липовац, Челинац, Свети Стефан
17. Живановић, Бели Поток, Књажевац, Свети Мрата
18. Рељић, Ритешић, Добој, Св. Јован
19. Шипка, Драгочај, Бањалука, Марковдан
20. Јеж, Горњи Петровићи, Крупа на Уни, Стеванњдан
21. Савић, Косијерево, Лакташи, Илиндан      
22. Шипрагић, Кокори, Прњавор, Св. Игњатије
23. Миливојевић, Јарменовци, Топола, Ђурђиц
24. Стојадиновић, Пасјак, Крушевац, Ђурђевдан
25. Миловановић, непознато   непознато
26. Луковић, Плешин, Рашка, Свети Лука
27. Кочић, Стричићи, Змијање, Св. Игњатије
28. Пантелић, Блазнава, Топола, Ђурђевдан
29. Јовановић, Горње Бабине, Хан Пијесак, Ђурђевдан
30. Милинковић, Докмир, Уб, Свети Алимпије
31. Тодић, Милићи, Свети Никола
32. Шестић, Милосавци, Лакташи, Ђурђиц
33. Врањеш, Сански Мост, р. Мањача, Ђурђевдан
34. Ћуп, Босански Петровац, Свети Никола
35. Цвијановић, Доњи Вијачани, Прњавор, Св. Игњатије
36. Јовановић, Драгово, Рековац, Митровдан
37. Мазалица, Нови Град, Свети Јован
38. Келечевић, Дрвар, Св. Јован
39. Родић, Баре, Босански Петровац, Аранђеловдан
40. Стевановић, Загони, Бијељина, Св. Никола
41. Остић, Средња Шњеготина, Челинац   Св. Игњатије
42. Кузмић, Грабовница, Котор Варош, Св. Јован
43. Бован, Чичево,Коњиц, Св. Јован
44. Миливојац, Милошево Брдо, Требовљани (Градишка), Св. Никола
45. Мацут, Вукманићки Церовац, Кордун, Лазарева субота
46. Вујмиловић, Кадињани, Лакташи, Св. Јован
47. Кустурић, Горњи Вијачани, Прњавор, Ђурђевдан
48. Колобарић, Жарковина, Теслић, Св. Пантелејмон
49. Јовановић, Дечани, Свети Никола
50. Ранисављев, Товаришево, Бачка Паланка, Аранђеловдан
51. Тодоровић, Малинско, Шавник, Аранђеловдан
52. Милетић, Тмава, Куршумлија, Свети Никола
53. Милуновић, Маглајани, Лакташи, Ђурђевдан
54. Симић, Треботин, Крушевац, Свети Тома   
55. Солдат, Кнежица, Кнешпоље, Читлук, Свети Јован
56. Ракоњац, Вишњице, Сјеница, Свети Никола
57. Јовановић, Доња Топоница, Ниш, Свети Никола
58. Опачић, Романовци, Градишка, Свети Лука
59. Секулић, Беране, Свети Никола
60. Панић, Кремна, Ђурђиц
61. Миловановић, Грабовица, Горњи Милановац, Аранђеловдан ран. Св. Никола
62. Слијепчевић, Герзово, Мркоњић Град, Свети Стефан
63. Дабић, Кленак, Шабац, Михољдан
64. Грбовић, Чајниче, Свети Сава
65. Будић, Шолаји, Кнежево, Ђурђевдан
66. Бабић, Трновица, Билећа, Лазарева субота
67. Јокић, Бањалука      
68. Петровић, Радановци, Косјерић, Свети Јован
69. Живановић, Остружница, Београд, Свети Никола
70. Михаиловић, Бистрица, Лазаревац, Свети Никола
71. Наранчић, Бањалука, Свети Јован
72. Пантелић, Доња Сипуља, Лозница, Митровдан
73. Аћин, Зрењанин, Свети Никола
74. Млађеновић, Прњавор, Ђурђевдан
75. Каран, Купрес, Св. Никола
76. Морачанин (р. Дуловић), Мојковац, Св. Стефан
77. Гашић, Матавази, Нови Град, Свети Никола
78. Јокић, Каменица, Озрен, Ђурђевдан

Остало је још да пристигну узорци за следеће:

1. Гардашевић (Биочевић), Херцег Нови Бијела, Аранђеловдан
2. Жмукић, Горње Кривошије, Рисан, Јовањдан
3. Ожеговић, Кути, Зеленика, Херцег Нови, Тројичиндан
4. Поповић, Загреда, Даниловград, Аранђеловдан
5. Богдановић, Црквена, Прњавор, Св. Никола
6. Кораћ, Војнић, Кордун, Ђурђевдан
7. Доганџић, Штрпце, р. Полог, Макед., Свети Никола
8. Новаковић, Богутово село, Угљевик, Св. Јован
9. Пејић, Власина Округлица, Митровдан
10. Драшковић, Чево, Аранђеловдан
11. Тадић, Љештанско, Б. Башта, С.Арсеније Сремац
12. Живковић, Непричава, Лајковац, Ђурђевдан
13. Мајски, Сивац, Ђурђевдан
14. Мрдак, Пљевља, Св. Никола
15. Шипетић, Граб, Лучани, Аранђеловдан
16. Станојевић, Велика Трешњевица, Параћин, Аранђеловдан

 

  Редни број 59. Секулић.   Исправка. Ранија слава Св.Никола.  Славе Пантелијевдан  од доласка   у село Заграђе - Полица код Берана.   

[Rigel]

Ево списка тестираних закључно с петком, 15. септембра:
      
43. Бован, Чичево,Коњиц, Св. Јован

66. Бабић, Трновица, Билећа, Лазарева субота

Коначно ћемо имати резултат Бабића из Херцеговине, са славом Лазарева субота. Врло значајно за род Шаренаца-Кресојевића.

Боване већ имамо тестиране као R1а>>YP4278.

[Nebo]

1. Гардашевић (Биочевић), Херцег Нови Бијела, Аранђеловдан – Озринићи.
2. Жмукић, Горње Кривошије, Рисан, Јовањдан – у Кривошије сишли са Грахова 1695. године. 
3. Ожеговић, Кути, Зеленика, Херцег Нови, Тројичиндан – из Озринића 1687. године (Ћетко Раичев и Вуко Матков), ранија слава Аранђеловдан.
4. Поповић, Загреда, Даниловград, Аранђеловдан – Озринићи.

Претпостављам да су ово кандидати мог имењака из Озринића.
За већину је јасно којег су порекла, једино ови Жмукићи би могли бити нека друга хаплогрупа, - Ј2а или Е1б.

[Rimidalv]

Од 94 пријављених, никог из Лике, Кордун се мало појачао, свака част за број из Босанске Крајине.

[Sergio]

...Кордун се мало појачао...

Па и ред је био да се Кордун мало појача.

[Небојша]

Од 94 пријављених, никог из Лике, Кордун се мало појачао, свака част за број из Босанске Крајине.

И мени је мало жао због Лике. Свака част за Крајину!

Посебно ми је занимљив резултат овог Слијепчевића из околине Герзова, слава Св. Стеван. Према Карановићу, матица родова који у Крајини славе Стевањдан је управо у околини Герзова.

Видећемо да ли је близак Трнинићима R1b-U152, Бајићима I2-PH908, или оној екипи Стевањштака са потеза Котор-Варош - Дервента. У игри је можда и R1a-Z280>YP237, због Новаковића из крупе на Врбасу. Очито је прилично заступљена ова слава на том потезу.

[Ojler]

Мене не престаје да изненађује источна Србија. Да баш толико никога не занима ова тематика, просто ми је невероватно.

[Јовица Кртинић]

Од 94 пријављених, никог из Лике, Кордун се мало појачао, свака част за број из Босанске Крајине.

Па после кажите како форсирамо Лику и Крбаву

[Sharelock]

Ниједан Ристић!
Зато морам да их приватно гањам, а то кошта и живаца!

[Зрно]

Из Далмације само један. Али више ми одговара Босанска Крајина. Штавише, ово је и најбољи сценарио за мене, само мало да су појачани Гламоч, Ливно, Купрес.

[vidoje 013]

 Из Црне Горе тестирани:  ред.бр. 51; 56. ( Сјеница - поријекло Бијело Поље); 59. 76.
 Да пристигну узорци: ред. бр. 1;2;3;4;10;14.
  Међу тестиранима, и онима  за које се очекују узорци, биће неких  који су по предању поријеклом из Црне Горе?

[Sergius]

У игри је можда и R1a-Z280>YP237, због Новаковића из крупе на Врбасу. Очито је прилично заступљена ова слава на том потезу.

Новаковићев предак је узео славу од Бојанића из истог села, а дошао је однекуд, нико не зна одакле, ДНК тест је био пут да се то сазна. Према роду у који је упао, његова ранија слава је вјероватно била Ђурђевдан, а на 1/18 маркера разлике је од Медића из Мартин брода.

Мислим да би могући исход за Слијепчевића био и E-V13>PH1246 Васојевићи дербенџије, јер са том славом Свети Стефан имамо и Радоју из Гламоча, али и Гргића из Градишке, али који је вјероватно поријеклом са Мањаче.

[Platin]

Мене не престаје да изненађује источна Србија. Да баш толико никога не занима ова тематика, просто ми је невероватно.

Робовање претпоставкама и стереотипима није лако издржати. Нити су тамо сви сиромашни, нити су на остатку српских простора сви богати... па свеједно је распоређеност узорака таква каква је.
Као што је неко генијално овде приметио, треба им понављати ''не бојте се, нисте Турци''. Само ћу да додам - треба им то понављати за доручак, ручак, вечеру и ужину... Па за годину дана кренути у тестирање.

[Sergius]

37. Мазалица, Чађавица, Нови Град, Јовањдан (пошто Мазалица има и у Руишкој)
67. Јокић, Шипово, Ђурђевдан (ако је то човјек којем сам узимао узорак, живи у Градишци)

[Ojler]

Робовање претпоставкама и стереотипима није лако издржати. Нити су тамо сви сиромашни, нити су на остатку српских простора сви богати... па свеједно је распоређеност узорака таква каква је.
Као што је неко генијално овде приметио, треба им понављати ''не бојте се, нисте Турци''. Само ћу да додам - треба им то понављати за доручак, ручак, вечеру и ужину... Па за годину дана кренути у тестирање.

Ако и постоји некакав ирационални страх да ће испасти да нису Срби, онда ће пре бити да се плаше да не испадне да су Бугари или Румуни...

[Грк]

Ипак не треба одустајати од источне Србије, треба бити упоран. Ниш окупирати. Да не буде образ укаљан, јер ће зли језици искористити сваку слабу тачку Српског ДНК пројекта.

[dko]

Нек се не плаше, Шопови испадоше Херцеговци, или ти обрнуто.

[Небојша]

Новаковићев предак је узео славу од Бојанића из истог села, а дошао је однекуд, нико не зна одакле, ДНК тест је био пут да се то сазна. Према роду у који је упао, његова ранија слава је вјероватно била Ђурђевдан, а на 1/18 маркера разлике је од Медића из Мартин брода.

Мислим да би могући исход за Слијепчевића био и E-V13>PH1246 Васојевићи дербенџије, јер са том славом Свети Стефан имамо и Радоју из Гламоча, али и Гргића из Градишке, али који је вјероватно поријеклом са Мањаче.

Нисам знао за тај податак. То онда мења ствари. Практично сви Крајишници YP237 из рода “А” славе Ђурђевдан.

И Гргићи су могли накнадно прећи на Стевањдан, с обзиром да се ова PH1246 везује за једну повећу групу родова која у Крајини слави Часне вериге. Радоја додуше компликује ствар, па је и ова опција могућа, да су Слијепчевићи заправо E-V13.

Има и на 23andMe један Слијепчевић из Босне, E-V13.

[Небојша]

Сад погледах, од 78 тестираних, чак 35 је из Крајине (махом Босанска Крајина + нешто мало Кордун). Чак 44,9%.

Свака част Јовици и Сергиусу. Када би сваки крај дао толико тестираних једном у пар месеци, врло брзо би лепо покрили све области.

[Тромеђа]

Срце ми је пуно кад видим да се тестира оволико Крајишника.   

Ово су ми најинтересантнији резултати:

9. Рељић, Гојчин, Калесија, Свети Јован
18. Рељић, Ритешић, Добој, Св. Јован

Да видимо напокон хаплогрупу Рељића. Имам неки осећај да су R1b.

19. Шипка, Драгочај, Бањалука, Марковдан

Са Шипкама имамо старо кумство.

33. Врањеш, Сански Мост, р. Мањача, Ђурђевдан

Овом би лако могао да буде наш R1a M458 (род Бурсаћ/Зељковић), ако је Карановић у праву.

58. Опачић, Романовци, Градишка, Свети Лука

Да се види коначно хаплотип Опачића (за које претпостављамо хаплогрупу).

50. Ранисављев, Товаришево, Бачка Паланка, Аранђеловдан

Увек су ми интересантни резултати мештана.   


Ја мислим да није било оволико тестирананих за Светски ДНК дан или Српски ДНК дан још од маја прошле године. Свака част свима који су допринели овом тестирању.

[Jelic]

Да се види коначно хаплотип Опачића (за које претпостављамо хаплогрупу).

Не треба се изненадити и ако се не поклопи са оним Опачићем I2a динарик из Доњег Лапца (FT-DNA), јако су бројан род, има их практично у сваком делу Крајине, па није искључено самим тим да су разнородни по мушкој линији тј. да ће бити потребно да их се још тестира да се види која хаплогрупа код њих доминира тј. која је "оригинална".

[Тромеђа]

Не треба се изненадити и ако се не поклопи са оним Опачићем I2a динарик из Доњег Лапца (FT-DNA), јако су бројан род, има их практично у сваком делу Крајине, па није искључено самим тим да су разнородни по мушкој линији тј. да ће бити потребно да их се још тестира да се види која хаплогрупа код њих доминира тј. која је "оригинална".

Тако сам и ја нешто мислио. Или ћемо открити да је I2a доминантна (оригинална) у том роду или да је разноврстан род. У сваком случају ће се доћи до неког закључка. 

[Небојша]

Срце ми је пуно кад видим да се тестира оволико Крајишника.   

Ово су ми најинтересантнији резултати:

Да видимо напокон хаплогрупу Рељића. Имам неки осећај да су R1b.

Са Шипкама имамо старо кумство.

Овом би лако могао да буде наш R1a M458 (род Бурсаћ/Зељковић), ако је Карановић у праву.

Да се види коначно хаплотип Опачића (за које претпостављамо хаплогрупу).

Увек су ми интересантни резултати мештана.   


Ја мислим да није било оволико тестирананих за Светски ДНК дан или Српски ДНК дан још од маја прошле године. Свака част свима који су допринели овом тестирању.

Опачићи би требали бити I2a. Што због оног Опачића из Лике са FTDNA (I2a), што због чињенице да Лучинштаци по Крајини углавном припадају овој хаплогрупи.

Не знам да се Врањеши везују за Бурсаће? Помињу се уз Богуновиће и Мршиће (староседеоце). С обзиром да славе Ђурђевдан, рекао би да су род Мршићима I2-PH908.

Шипке славе Марковдан, дакле I2-CTS10228.

Процена за поједине Крајишнике. За неке је лако погодити, већ има индиција:

2. Пеурача, Горњи Будачки (Кордун), Свети Јован       
4. Мрдаљ, Ервеник, Далмација, Ђурђевдан - I2-PH908
11. Гашић, Бошњаци, Сански Мост, Свети Никола
12. Берић, Горња Ламовита, Приједор, Св. Стефан
13. Милковић (р. Козлица), Пашин Поток, Кордун, Св. Никола
15. Мудринић, Горњи Јеловац, Приједор, Ђурђевдан
16. Бранковић, Липовац, Челинац, Свети Стефан - I2PH908
19. Шипка, Драгочај, Бањалука, Марковдан - I2-CTS10228
20. Јеж, Горњи Петровићи, Крупа на Уни, Стеванњдан - R1b-U152
21. Савић, Косијерево, Лакташи, Илиндан  - E-V13>Z5018   
22. Шипрагић, Кокори, Прњавор, Св. Игњатије - I2-PH908
27. Кочић, Стричићи, Змијање, Св. Игњатије - I2-PH908
32. Шестић, Милосавци, Лакташи, Ђурђиц
33. Врањеш, Сански Мост, р. Мањача, Ђурђевдан - I2-PH908
34. Ћуп, Босански Петровац, Свети Никола
35. Цвијановић, Доњи Вијачани, Прњавор, Св. Игњатије - I2PH908
37. Мазалица, Нови Град, Свети Јован - I2-PH908
38. Келечевић, Дрвар, Св. Јован - I2-PH908
39. Родић, Баре, Босански Петровац, Аранђеловдан - I2-CTS10228
41. Остић, Средња Шњеготина, Челинац   Св. Игњатије
42. Кузмић, Грабовница, Котор Варош, Св. Јован
44. Миливојац, Милошево Брдо, Требовљани (Градишка), Св. Никола
45. Мацут, Вукманићки Церовац, Кордун, Лазарева субота
46. Вујмиловић, Кадињани, Лакташи, Св. Јован
47. Кустурић, Горњи Вијачани, Прњавор, Ђурђевдан
53. Милуновић, Маглајани, Лакташи, Ђурђевдан
55. Солдат, Кнежица, Кнешпоље, Читлук, Свети Јован
58. Опачић, Романовци, Градишка, Свети Лука - I2-PH908
62. Слијепчевић, Герзово, Мркоњић Град, Свети Стефан - R1b-U152
65. Будић, Шолаји, Кнежево, Ђурђевдан
67. Јокић, Бањалука   
71. Наранчић, Бањалука, Свети Јован J2b-M205
74. Млађеновић, Прњавор, Ђурђевдан
75. Каран, Купрес, Св. Никола - I1-P109
77. Гашић, Матавази, Нови Град, Свети Никола

Сад видим да сам све I2a испуцао. Међу осталима вероватно има R1a, N2, I1, итд. За ове имамо неке индиције.

[Jelic]

Тако сам и ја нешто мислио. Или ћемо открити да је I2a доминантна (оригинална) у том роду или да је разноврстан род. У сваком случају ће се доћи до неког закључка. 

Постоји сигурно нека "оригинална" хаплогрупа међу њима, само је још увек питање која је то хаплогрупа. Можда два тестирана као што рекох неће бити довољни за закључак о томе.

[nikolic]

Робовање претпоставкама и стереотипима није лако издржати. Нити су тамо сви сиромашни, нити су на остатку српских простора сви богати... па свеједно је распоређеност узорака таква каква је.
Као што је неко генијално овде приметио, треба им понављати ''не бојте се, нисте Турци''. Само ћу да додам - треба им то понављати за доручак, ручак, вечеру и ужину... Па за годину дана кренути у тестирање.

Ако и постоји некакав ирационални страх да ће испасти да нису Срби, онда ће пре бити да се плаше да не испадне да су Бугари или Румуни...

Што бре причате "генијалне" небулозе о стварима о којима немате појма? Јел можда знате неког из источне Србије да вам је реко да би се тестирао ал не сме јер се боји да неће испасти Србин? Уосталом, ми са Турцима мало везе имамо, зна се ко се на овим просторима турчио, тога овде скоро и да није било.

Боље на време да схватите да овде људе једноставно то не занима, бар не у тој мери да дођу до одлуке да се тестирају. Ево например причам ја о томе са два другара који су колко толко упознати са тематиком. Један каже: Ма то је мени прескупо. Реално, он би то исто рекао и да је 500 динара, а не 6.500. Људима је овде жао да дају паре на такве ствари, а није им жао, нити им је превише када треба да потроше 2.000 на алкохол за једно вече. И тако сваки викенд. Реакција број два: мене то не занима, мене занима кави су људи били моји преци, каквим су животом живели, да ли су се у нечему истицали. Ово друго у потпуности подржавам и поштујем. Не можеш некога на силу натерати да се тестира. Или можеш: Изволи, ја ћу наћи пар кандидата, узми им брис, плати харач и сазнај резултат.

[Ojler]

Што бре причате "генијалне" небулозе о стварима о којима немате појма? Јел можда знате неког из источне Србије да вам је реко да би се тестирао ал не сме јер се боји да неће испасти Србин? Уосталом, ми са Турцима мало везе имамо, зна се ко се на овим просторима турчио, тога овде скоро и да није било.

Боље на време да схватите да овде људе једноставно то не занима, бар не у тој мери да дођу до одлуке да се тестирају. Ево например причам ја о томе са два другара који су колко толко упознати са тематиком. Један каже: Ма то је мени прескупо. Реално, он би то исто рекао и да је 500 динара, а не 6.500. Људима је овде жао да дају паре на такве ствари, а није им жао, нити им је превише када треба да потроше 2.000 на алкохол за једно вече. И тако сваки викенд. Реакција број два: мене то не занима, мене занима кави су људи били моји преци, каквим су животом живели, да ли су се у нечему истицали. Ово друго у потпуности подржавам и поштујем. Не можеш некога на силу натерати да се тестира. Или можеш: Изволи, ја ћу наћи пар кандидата, узми им брис, плати харач и сазнај резултат.

Јеси ли ти уопште прочитао шта сам написао или ти треба допунско објашњење?

[Platin]

Што бре причате "генијалне" небулозе о стварима о којима немате појма? Јел можда знате неког из источне Србије да вам је реко да би се тестирао ал не сме јер се боји да неће испасти Србин? Уосталом, ми са Турцима мало везе имамо, зна се ко се на овим просторима турчио, тога овде скоро и да није било.

Боље на време да схватите да овде људе једноставно то не занима, бар не у тој мери да дођу до одлуке да се тестирају. Ево например причам ја о томе са два другара који су колко толко упознати са тематиком. Један каже: Ма то је мени прескупо. Реално, он би то исто рекао и да је 500 динара, а не 6.500. Људима је овде жао да дају паре на такве ствари, а није им жао, нити им је превише када треба да потроше 2.000 на алкохол за једно вече. И тако сваки викенд. Реакција број два: мене то не занима, мене занима кави су људи били моји преци, каквим су животом живели, да ли су се у нечему истицали. Ово друго у потпуности подржавам и поштујем. Не можеш некога на силу натерати да се тестира. Или можеш: Изволи, ја ћу наћи пар кандидата, узми им брис, плати харач и сазнај резултат.

Најлакше је прво 'испалити' новчани разлог. Да постоје они који се неће тестирати ни када у Србији буде милион узорака то је сасвим јасно и неоспорно.
Па опет, верујем да постоји једнак удео људи који се баве (или то желе) историјом на свим просторима, и нашим и свим осталим просторима.
У сваком случају, овде је све добровољно. нека тако и остане.

О познавању свих крајева... Био сам у војсци СРЈ 9 месеци, имао сам одличну прилику да видим свашта, много тога нисам очекивао, за много нисам ни знао да постоји. А баш смо били лепо распоређени, од Сомбора до Бујановца, од Плава до Врањске бање, и све около.
Заједнички живот и посебно рад су за мене сигурно најбољи начин да се неко упозна.

[ДушанВучко]

Не треба се изненадити и ако се не поклопи са оним Опачићем I2a динарик из Доњег Лапца (FT-DNA), јако су бројан род, има их практично у сваком делу Крајине, па није искључено самим тим да су разнородни по мушкој линији тј. да ће бити потребно да их се још тестира да се види која хаплогрупа код њих доминира тј. која је "оригинална".

Ja бих "типовао" да ће се уклопити у род Никшића, можда ДИС 19 буде 17 као код Ерцега, Чворовића, Шћепановића и мене Обзиром на коментаре на страници овог презимена где већина наводи давно порекло са Требјесе, верујем да је то већинска хаплогрупа Опачића...али да сачекамо, ово само "типујем"

[Jelic]

Ja бих "типовао" да ће се уклопити у род Никшића, можда ДИС 19 буде 17 као код Ерцега, Чворовића, Шћепановића и мене Обзиром на коментаре на страници овог презимена где већина наводи давно порекло са Требјесе, верујем да је то већинска хаплогрупа Опачића...али да сачекамо, ово само "типујем"

Опачић из Доњег Лапца има 16 на DYS19.

[Jelic]

13    24    16    11    14-15    11    13    13    13    11    31

Ово је хаплотип Опачића из Доњег Лапца на 12 маркера.

[ДушанВучко]

13    24    16    11    14-15    11    13    13    13    11    31

Ово је хаплотип Опачића из Доњег Лапца на 12 маркера.

Аха...овај се потпуно уклапа са стандардом ,барем на ових 12...свакако ће бити занимљиво упоредити их,с обзиром да важе за разгранат род,бројчано и територијално

[nikolic]

Јеси ли ти уопште прочитао шта сам написао или ти треба допунско објашњење?

Јесам, ал боље да нисам. Пошто си написао да је могуће да због резултата неко "испадне" Бугарин или Румун, ајд сад једно "допунско објашњење" да сви чују: Који то резултат гарантује да неко ко сматра себе Србином, уствари није то што мисли него је Бугарин, Турчин или нешто треће?

Најлакше је прво 'испалити' новчани разлог. Да постоје они који се неће тестирати ни када у Србији буде милион узорака то је сасвим јасно и неоспорно.
Па опет, верујем да постоји једнак удео људи који се баве (или то желе) историјом на свим просторима, и нашим и свим осталим просторима.
У сваком случају, овде је све добровољно. нека тако и остане.

О познавању свих крајева... Био сам у војсци СРЈ 9 месеци, имао сам одличну прилику да видим свашта, много тога нисам очекивао, за много нисам ни знао да постоји. А баш смо били лепо распоређени, од Сомбора до Бујановца, од Плава до Врањске бање, и све около.
Заједнички живот и посебно рад су за мене сигурно најбољи начин да се неко упозна.

Па овај други је баш професор историје. И не занима га. Можда је некоме тешко да схвати, мени није.

[Тромеђа]

Не знам да се Врањеши везују за Бурсаће? Помињу се уз Богуновиће и Мршиће (староседеоце). С обзиром да славе Ђурђевдан, рекао би да су род Мршићима I2-PH908.

Погрешио сам. Не спомиње Карановић Врањеше, већ Рађеновић.

О старини и пореклу Бурсаћа и Танкосића причао ми је пок. Симо–Симић Танкосић (имао тада 80 г.) из Дугопоља у Лици овако:„Наши се стари звали некада Мрњавчевићи. Доселе однекуда издалека у Далмацију њих четири брата: Момчило, Бурсе, Врањеш и још један, не може да ми налети на језик, како му би име. Од њих постала четири племена: Момчиловићи, Бурсаћи, Врањеши и оно четврто племе..."

[Ojler]

Јесам, ал боље да нисам. Пошто си написао да је могуће да због резултата неко "испадне" Бугарин или Румун, ајд сад једно "допунско објашњење" да сви чују: Који то резултат гарантује да неко ко сматра себе Србином, уствари није то што мисли него је Бугарин, Турчин или нешто треће?

Па ево овако:

• Ако започнем реченицу синтагмом "Ако и постоји", онда рачунам да није потребно нагласити да мислим да су мале шансе да то на шта одговарам постоји. То је уобичајена језичка форма која би требала да је јасна.
• Туђица "ирационалан" коју сам употребио се преводи нашом речи "неразуман". Што ће рећи да и ако постоји неко ко би се бојао резултата тестирања из наведених разлога, такав страх је неразуман. То мислим јер сматрам да хаплогрупе немају никакве везе са нечијим националним опредељењем.
• На крају, све и да постоје такви случајеви, не знам по ком основу би се баш у источној Србији плашили да не испадну "Турци", а не би у осталим нашим крајевима. Пошто су делови источне Србије међу последњима придружени нашој држави, негде је дошло прилично касно до националне идентификације. О томе је управо ових дана било речи на другим темама. Зато би једино неко могао да се плаши да ће "испасти Бугарин", опет потпуно без икаквих основа и не разумевајући принципе генетичке генеалогије нити чему она служи.

Према томе, немам појма одакле си ти извукао закључке да сам ја написао како је могуће да због резултата неко "испадне" Бугарин или Румун па се нећу ни трудити да ти одговарам на "генијалне" небулозе како ти рече. Ти си очито експерт за источну Србију па ваљда боље знаш.

[nikolic]

Па ево овако:

• Ако започнем реченицу синтагмом "Ако и постоји", онда рачунам да није потребно нагласити да мислим да су мале шансе да то на шта одговарам постоји. То је уобичајена језичка форма која би требала да је јасна.
• Туђица "ирационалан" коју сам употребио се преводи нашом речи "неразуман". Што ће рећи да и ако постоји неко ко би се бојао резултата тестирања из наведених разлога, такав страх је неразуман. То мислим јер сматрам да хаплогрупе немају никакве везе са нечијим националним опредељењем.
• На крају, све и да постоје такви случајеви, не знам по ком основу би се баш у источној Србији плашили да не испадну "Турци", а не би у осталим нашим крајевима. Пошто су делови источне Србије међу последњима придружени нашој држави, негде је дошло прилично касно до националне идентификације. О томе је управо ових дана било речи на другим темама. Зато би једино неко могао да се плаши да ће "испасти Бугарин", опет потпуно без икаквих основа и не разумевајући принципе генетичке генеалогије нити чему она служи.

Према томе, немам појма одакле си ти извукао закључке да сам ја написао како је могуће да због резултата неко "испадне" Бугарин или Румун па се нећу ни трудити да ти одговарам на "генијалне" небулозе како ти рече. Ти си очито експерт за источну Србију па ваљда боље знаш.

Хохохо. Баш ме насмеја. Генијална будалаштина је то што ти разрађујеш некакву теорију за коју има основа само у твојој глави. Дакле, да поновим, 99,9% људи незна шта је то хаплогрупа, каква је то врста тестирања, а камоли да се све то може везати за порекло народа. Не морам да будем експерт, довољно је да обавим пар разговора на терену па да видим шта људи мисле о томе и зашто се скоро нико не тестира. А не да глумим Милана Тарота и претпостављам да је то зато што неко мисли да ће можда испасти Турчин кад види резултате.

[Ojler]

Хохохо. Баш ме насмеја. Генијална будалаштина је то што ти разрађујеш некакву теорију за коју има основа само у твојој глави. Дакле, да поновим, 99,9% људи незна шта је то хаплогрупа, каква је то врста тестирања, а камоли да се све то може везати за порекло народа. Не морам да будем експерт, довољно је да обавим пар разговора на терену па да видим шта људи мисле о томе и зашто се скоро нико не тестира. А не да глумим Милана Тарота и претпостављам да је то зато што неко мисли да ће можда испасти Турчин кад види резултате.

Драго ми је ако сам те орасположио. Но потпуно си промашио тему и ништа ниси разумео од оног што сам написао, па ми и даље приписујеш нешто што је потпуно супротно ономе што сам рекао.

Милан Тарот

[Platin]

Па овај други је баш професор историје. И не занима га. Можда је некоме тешко да схвати, мени није.

Мени је чудно да неко ко се професионално бави историјом не жели за себе да сазна... Али могу да прихватим да такви случајеви постоје.

[Pavo]

Мени је чудно да неко ко се професионално бави историјом не жели за себе да сазна... Али могу да прихватим да такви случајеви постоје.

Pa što bi saznao?  Problem je u tom što je genetska genealogija još uvijek dosta ezoterična.  Ja sam u par navrata savjetovao ljudima testiranje, ali kad me pitaju o detaljima, ja im iskreno odgovorim.  Ne, ne možeš saznati gdje ti je predak živio prije 300 godina.  Ne, ne možeš saznati kako ti se predak prezivao prije 300 godina.  Ne, nema dovoljno testiranih da vidiš jesu li ti neki prezimenjaci koje znaš u rodu.  Iz mog iskustva, ljude ne zanima genetsko prapodrijetlo.  Zanima ih nešto skorije i novije što genetska genealogija obično ne može rasvijetliti.  Bar ne za do 100 Eura. 

[Sergius]

Нисам знао за тај податак. То онда мења ствари. Практично сви Крајишници YP237 из рода “А” славе Ђурђевдан.

И Гргићи су могли накнадно прећи на Стевањдан, с обзиром да се ова PH1246 везује за једну повећу групу родова која у Крајини слави Часне вериге. Радоја додуше компликује ствар, па је и ова опција могућа, да су Слијепчевићи заправо E-V13.

Има и на 23andMe један Слијепчевић из Босне, E-V13.

Код резултата Новаковића на теми Крајишки ДНК дан сам ово навео, пошто његова слава одудара од тог рода.

Кад је у питању Радоја, ништа он не "компликује", он је Гргићу на 1 маркер разлике, а ближи је неким Васојевићима из ЦГ него Милићу и Новаковићу из Мркоњића, који славе другу славу.

[Јовица Кртинић]

Данас објављујемо прве пристигле резултате.

[Amicus]

Данас објављујемо прве пристигле резултате.

Можемо отворити табелу за статистику.

[Небојша]

Кад је у питању Радоја, ништа он не "компликује", он је Гргићу на 1 маркер разлике, а ближи је неким Васојевићима из ЦГ него Милићу и Новаковићу из Мркоњића, који славе другу славу.

Ниси ме разумео. Не "компликује" њихова блискост, већ чињеница да се међу Стевањштацима не налазе само ови R1b-U152.

[Jelic]

Почињемо са објављивањем резултата Српског ДНК дана 2017.

Берић, Стевањдан, Горња Ламовита, Приједор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичнијих вредности једино се издваја нешто нижа вредност 15 на DYS19 па самим тим и због славе није искључено да је повезан са Кудићем из Котор Вароши и Кљајићем из Добоја.

Тестирани је навео да је даље порекло по предању из Далмације, а пре тога можда из Херцеговине.

[Jelic]

Шипка, Марковдан, Драгочај, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Несумњиво је повезан са другим тестираним породицама по Крајини исте хаплогрупе које славе Марковдан, од којих су неке попут Даљевића као и Шипке део рода Ивеза - Љубоја (Љубојевић), па се може рећи да је прича око овог рода поприлично заокружена јер поред Шипке и Даљевића у необјављеним истраживањима постоји још једна од породица у оквиру рода Ивеза - Љубоја (Љубојевић) која је такође I2-CTS10228. Било би занимљиво имати овај род и СНП - ом профилисан.

[Jelic]

Рељић, Јовањдан, Гојчин, Калесија

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту му је најближи Ненадић из Рудог, разликују се на 3 од упоредивих 23 маркера. Иначе Рељић поседује не баш толико честе вредности за динарик, попут вредности 19 на 458 и 10 на 549. Можда због вредности 19 на 458 није искључена повезаност у даљој прошлости са Јевтићем из Вардишта код Вишеграда који такође слави Јовањдан.

Нисам успео ништа у литератури наћи за Рељиће па ако неко зна нешто нека напише. Тестирани је оставио да су можда даљим пореклом из Црне Горе.

[Небојша]

Шипка, Марковдан, Драгочај, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Несумњиво је повезан са другим тестираним породицама по Крајини исте хаплогрупе које славе Марковдан, од којих су неке попут Даљевића као и Шипке део рода Ивеза - Љубоја (Љубојевић), па се може рећи да је прича око овог рода поприлично заокружена јер поред Шипке и Даљевића у необјављеним истраживањима постоји још једна од породица у оквиру рода Ивеза - Љубоја (Љубојевић) која је такође I2-CTS10228. Било би занимљиво имати овај род и СНП - ом профилисан.

Род Шипка-Кежа-Ђукић је по свему судећи староседелачки на простору Змијања. Карановић их по неким особинама изједначава са осталим породицама које се сматрају староседелачким.

Сматра се да су Шипке, као и остали из овог рода, у вези са чувеном кнежевском породицом Кнежевић са Змијања.
http://www.infobiro.ba/article/909697

[Jelic]

Бранковић, Стевањдан, Липовац, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Кудићем из Котор Вароши и Кљајићем из Добоја са којима поред исте славе, географске блискости дели и нешто ређе вредности за динарик попут 15 на DYS19 и 10 на DYS391. Очито је да се ради о великом роду на потезу Бања Лука-Добој коме готово сигурно припада још фамилија са славом Стевањдан на том ширем географском подручју.

Тестирани је навео предање по ком су у Липовац (не зна се одакле) дошла три брата, Бранко, Тешо и Гајо, и од којих су данашње фамилије Бранковић, Тешановић и Гајић у Липовцу.

[Jelic]

Род Шипка-Кежа-Ђукић је по свему судећи староседелачки на простору Змијања. Карановић их по неким особинама изједначава са осталим породицама које се сматрају староседелачким.

Сматра се да су Шипке, као и остали из овог рода, у вези са чувеном кнежевском породицом Кнежевић са Змијања.
http://www.infobiro.ba/article/909697

Мада их има и са неким другима хаплогрупама у оквиру овог рода (Даљевић I1-Z63 и Суботић E1b-V13) мислим да сада више нема сумње која им је "основна" хаплогрупа.

Такође би било занимљиво да се тестира неко од Кнежевића, јер њих очито има на подручју Змијања:

"Кнежевића има осам домаћинстава и славе Марковдан. Поријеклом су од кнеза Ратка. Питањем поријекла ове породице посебно се бавио Карановић и даље поријекло ове породице веже за Херцеговину."

http://www.poreklo.rs/2016/11/13/poreklo-prezimena-zmijanjskih-sela-gornje-i-donje-ratkovo-i-strazice/

[Amicus]

Рељић, Јовањдан, Гојчин, Калесија

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту му је најближи Ненадић из Рудог, разликују се на 3 од упоредивих 23 маркера. Иначе Рељић поседује не баш толико честе вредности за динарик, попут вредности 19 на 458 и 10 на 549.

Нисам успео ништа у литератури наћи за Рељиће па ако неко зна нешто нека напише. Тестирани је оставио да су можда даљим пореклом из Црне Горе.

У Зборнику за историју БиХ, бр. 7, из 2012. године, на странама 104-105 помињу се Рељићи у Пребиловцима, где су се по Дедијеру доселили између 18. и 19. века. Тамо су се доселили из Заушја, што је део Бјелојевића, који су смештени северно-западно од Храсна.

А у књизи Hrasno sa okolinom - kroz vijekove - u vjerskom pogledu (стр. 67-68), у Свитави се помиње Рељића кућа, али не могу да погодим контекст времена у које је аутор смешта, очигледно је у питању период 19. века или раније.

Можда би то могао бити неки траг и ових тестираних Рељића?

[filipi]

Bit ce zanimljivo da vidimo i rezultat i drugog Reljica,Jovandan,kod Doboja.

[Sergio]

Да ли ће се опет објављивати по пет резултата дневно или...?

[Jelic]

Да ли ће се опет објављивати по пет резултата дневно или...?

Ритам није устаљен, ја ћу објављивати колико год могу резултата дневно и колико ми то време дозвољава.

[Небојша]

Bit ce zanimljivo da vidimo i rezultat i drugog Reljica,Jovandan,kod Doboja.

Миленко С. Филиповић помиње изумрли род Рељића у Милошевцу, што није далеко од Ритешића, одакле је други тестирани Рељић. Може бити да су само иселили.

Старо становништво овог краја је махом исељено у Славонију и Срем, а новији досељеници су углавном из источне Херцеговине и Полимља. У том смислу може бити интересантна веза са првим Рељићем (уколико постоји), пошто је он близак Ненадићу који није далеко од Полимља.

[Atlantische]

Старо становништво овог краја је махом исељено у Славонију и Срем, а новији досељеници су углавном из источне Херцеговине и Полимља. У том смислу може бити интересантна веза са првим Рељићем (уколико постоји), пошто је он близак Ненадићу који није далеко од Полимља.

Ненадићи од којих претпостављам да је тестирани живе буквално уз реку Лим. 

[Зрно]

Ја прогнозирам да Гашић, Мудринић и Савић нису Динарици.

[Зрно]

Гашић је највероватније Крич или мој, што су мање шансе.

[Небојша]

Ја прогнозирам да Гашић, Мудринић и Савић нису Динарици.

Чим их Лука не објављује, нису.

[Jelic]

Јеж, Стевањдан, Горњи Петровићи, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Јеж је несумњиво повезан са географски блиским Берићем исте славе из Ламовите код Приједора. Такође, оно што нисам приметио код резултата Берића а сада са резултатом Јежа примећујем је то да су и Берић и Јеж очито повезани са Бајићем из Дрвара и Дукићем из Лике. Изгледа да се ради о још једном сада већ добро "профилисаном" роду на простору Крајине.

Иначе тестирани Јеж наводи да су старином највероватније из околине Јајца тј. да су одатле дошли у Горње Петровиће, и да засигурно нису били део миграција из Лике на подручју Босанске Крупе. Помиње и то да је старо презиме Јежа Млађеновић.

[Небојша]

Јеж, Стевањдан, Горњи Петровићи, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Јеж је несумњиво повезан са географски блиским Берићем исте славе из Ламовите код Приједора. Такође, оно што нисам приметио код резултата Берића а сада са резултатом Јежа примећујем је то да су и Берић и Јеж очито повезани са Бајићем из Дрвара и Дукићем из Лике. Изгледа да се ради о још једном сада већ добро "профилисаном" роду на простору Крајине.

Иначе тестирани Јеж наводи да су старином највероватније из околине Јајца тј. да су одатле дошли у Горње Петровиће, и да засигурно нису били део миграција из Лике на подручју Босанске Крупе. Помиње и то да је старо презиме Јежа Млађеновић.

Дефинитивно се у оквиру крајишких Стевашњтака издвајају два, три рода.

Први род су Трнинићи-Миљевићи R1b-U152, други овај где су Бајићи и остали I2-PH908 и трећи чине породице E-V13>PH1246 (Гргић, Радоја).

Иначе, као што рече Лука, породица Јеж је део оне групе "Стевањаштака" који су досељени "од Јајца", за разлику од Трнинића и осталих који углавном долазе из Далмације и Лике.

У том смислу би им требали бити блиски (дакле I2-PH908) још и Мијатовићи, Јајчани и Шикмани. Сада више верујем да је и онај Слијепчевић из околине Герзова I2-PH908. То није далеко од Јајца.

Невероватно колико се породица са славом Св. Стеван пријавило за ово тестирање. Посебно из Крајине. Је л ово слава Републике Српске, или шта.

[Jelic]

Је л ово слава Републике Српске, или шта.

 

Класична херцеговачка слава, да не кажем "прађедовска" слава крајишника тј. њихових предака досељених из Херцеговине.

[Nebo]

Класична херцеговачка слава, да не кажем "прађедовска" слава крајишника тј. њихових предака досељених из Херцеговине.

Једна од најчешћих слава и државна слава у Републици Српској.
Да, и моје искуство тако говори: сви Крајишници које сам упознао а славе Светог Стефана, кажу за себе да су старином Херцеговци.

[Jelic]

Дефинитивно се у оквиру крајишких Стевашњтака издвајају два, три рода.

Први род су Трнинићи-Миљевићи R1b-U152, други овај где су Бајићи и остали I2-PH908 и трећи чине породице E-V13>PH1246 (Гргић, Радоја).

Иначе, као што рече Лука, породица Јеж је део оне групе "Стевањаштака" који су досељени "од Јајца", за разлику од Трнинића и осталих који углавном долазе из Далмације и Лике.

У том смислу би им требали бити блиски (дакле I2-PH908) још и Мијатовићи, Јајчани и Шикмани. Сада више верујем да је и онај Слијепчевић из околине Герзова I2-PH908. То није далеко од Јајца.

Невероватно колико се породица са славом Св. Стеван пријавило за ово тестирање. Посебно из Крајине. Је л ово слава Републике Српске, или шта.

Оно што такође примећујем јесте то да група око Јежа, Бајића, Дукића и Берића уопште по маркерима није далеко од групе породица из Красаве код Крупња која такође слави Стевањдан.

Можда су истог "корена", у Херцеговини још?

[Небојша]

С обзиром да се пријавио велики број "Стевањштака" из тих западних крајева Српске, ево оног њиховог магловитог предања из околине Герзова, које је почетом 20. века забалежио Карановић:

"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, хероја муслимана који је у ту у боју пао у борби са у Змајом Огњеном Вуком. У Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова која слави Архиђакона Стефана патрона владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер из Високих Дечана прошао кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали су му се ти крајеви, па је послао своје саплеменике да се тамо населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту аутономије. Један је род назван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некој војсци. Вероватно је да су њихови преци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па су се ту и настанили."

"...Највише родова је са славом Св. Архиђакона Стефана у околини Јајца"

Мање више ова прича о Дечанима, али није немогуће да су дошли у време пада Јајца, где су многи остали до данас.

[симо]

С обзиром да се пријавио велики број "Стевањштака" из тих западних крајева Српске, ево оног њиховог магловитог предања из околине Герзова, које је почетом 20. века забалежио Карановић:

"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, хероја муслимана који је у ту у боју пао у борби са у Змајом Огњеном Вуком. У Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова која слави Архиђакона Стефана патрона владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер из Високих Дечана прошао кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали су му се ти крајеви, па је послао своје саплеменике да се тамо населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту аутономије. Један је род назван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некој војсци. Вероватно је да су њихови преци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па су се ту и настанили."

"...Највише родова је са славом Св. Архиђакона Стефана у околини Јајца"

Мање више ова прича о Дечанима, али није немогуће да су дошли у време пада Јајца, где су многи остали до данас.

Карановић је на више мјеста споменуо ове родове који славе св. Стевана из околине Јајца.

"Jedan ogranak rodova sa slavom Sveti Stevan Arhiđakon i sa predanjem da su od Skadra, od plemena Mrnjavčića, pod prezimenom Mlađen naselio se u blizinu Kamengrada. Takođe, grupa rodova u Gerzovu su, po sačuvanom predanju od Skadra, od plemena Mrnjavčića i svi slave Svetog Stevana Arhiđakona."

По наводу Јежа Млађеновић им је старије презиме.

"Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је надгробном крсту означен отац Лазин, Вујашко Бубњевић. Највише је родова са славом св.Архиђакона Стефана у околини Јајца. Расељене родове у Поуњу зову Јајчанин, а оне у оклини Сарајева Крајишник."

[Небојша]

Карановић је на више мјеста споменуо ове родове који славе св. Стевана из околине Јајца.

"Jedan ogranak rodova sa slavom Sveti Stevan Arhiđakon i sa predanjem da su od Skadra, od plemena Mrnjavčića, pod prezimenom Mlađen naselio se u blizinu Kamengrada. Takođe, grupa rodova u Gerzovu su, po sačuvanom predanju od Skadra, od plemena Mrnjavčića i svi slave Svetog Stevana Arhiđakona."

По наводу Јежа Млађеновић им је старије презиме.

"Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је надгробном крсту означен отац Лазин, Вујашко Бубњевић. Највише је родова са славом св.Архиђакона Стефана у околини Јајца. Расељене родове у Поуњу зову Јајчанин, а оне у оклини Сарајева Крајишник."

Ово је већ интересантно. Област високих Дечана није толико далеко од Скадра.

[Небојша]

Треба видети каква је потенцијална генетска веза ових родова са тим крајевима. Иако постоји релана шанса да су се они тек на простроу Крајине спојили, "ородили".

Гргићи и Радоје E-V13>PH1246 имају доле блиске Васојевиће, а слични хаплотипови су присутни и на простору источне Херцеговине. Ови I2-PH908 генерално имају хаплотип који није далеко од "модалног", па у том смислу имају пуно потенцијалних рођака на све стране.

А за ове R1b-U152 из Крајине смо већ утврдили (необјављени резултати) да им је матица вероватно простор данашње источне Херцеговине.

[Jelic]

Треба видети каква је потенцијална генетска веза ових родова са тим крајевима. Иако постоји релана шанса да су се они тек на простроу Крајине спојили, "ородили".

Гргићи и Радоје E-V13>PH1246 имају доле блиске Васојевиће, а слични хаплотипови су присутни и на простору источне Херцеговине. Ови I2-PH908 генерално имају хаплотип који није далеко од "модалног", па у том смислу имају пуно потенцијалних рођака на све стране.

А за ове R1b-U152 из Крајине смо већ утврдили (необјављени резултати) да им је матица вероватно простор данашње источне Херцеговине.

Гргићи и Радоје могу бити "оригинално" пореклом од других крајишких родова са једном специфичном славом, а идентичним хаплотипом.

Што се тиче I2-PH908, њихови потенцијални рођаци су можда као што рекох родови из околине Крупња.

А што се тиче R1b-U152 "Озгорастовића" они су несумњиво или пореклом од неких сродника или од самих родова са потеза Љубиња-Требиње који тренутно нису за објављивање.

[симо]

Уколико је матица I2-PH908 Стевањштака Герзово и околина, и ако се заиста ради о јасно дефинисаном роду, ту се свакако ради о Србима у влашком статусу које у попису из 1531. године спомиње и Курипешић, који је прошао кроз Герзово, наводи га под обликом Gersono. Он наводи да на том подручју живе православни Срби досељени из Смедерева (Smedraw) и грчког Београда (griechisch Weussenburg). Овдје се прије свега ради о подручју Смедеревског санџака који је обухватао и подручје све до Дрине. О овом правцу досељавања у Крајину мало је говорено, али је податак Курипешића недвосмислен. Овај правац досељавања има и своју историјску логику. Када су на подручју Смедеревског санџака укидане влашке повластицве, српско становништво у циљу очувања истих се помјерало на границе, па и у подручје Босанске крајине. Наравно, и српско становништво у Смедеревском санџаку је било поријеклом из Старог Влаха, Херцеговине и Црне Горе. Овдје се ради само о етапним путањама.

Турски попис клишког санџака из 1550. године показује да је подручје Герзова густо насељено српским православним становништвом у влашком статусу. Иако се не помиње само Герзово, помиње се оближња Пецка, и све то у саставу нахије Сокол, што је некадашња жупа Плива.

Везу крајишких I2-PH908 са Герзовом лако би доказали уколико би се тестирала породица Бубањ-Бубњевић из тог краја.

[Небојша]

Гргићи и Радоје могу бити "оригинално" пореклом од других крајишких родова са једном специфичном славом, а идентичним хаплотипом.

Што се тиче I2-PH908, њихови потенцијални рођаци су можда као што рекох родови из околине Крупња.

А што се тиче R1b-U152 "Озгорастовића" они су несумњиво или пореклом од неких сродника или од самих родова са потеза Љубиња-Требиње који тренутно нису за објављивање.

И мени ова опција делује најреалније. Да су "Озгорастовићи" заправо микс R1b-U152 и I2-PH908, са матицом у источној Херцеговини, а да су им се у Крајини "прибили" ови E-V13>PH1246.

Остаје да се види какву улогу играју крајеви око Скадра, који се очито провлаче у предањима ових родова.

[Небојша]

Везу крајишких I2-PH908 са Герзовом лако би доказали уколико би се тестирала породица Бубањ-Бубњевић из тог краја.

Мислим да ће зато и бити занимљив резултат овог Слијепчевића (Св. Стеван) из Герзова. Мале су шансе да није у вези са овом групом.

[Jelic]

И мени ова опција делује најреалније. Да су "Озгорастовићи" заправо микс R1b-U152 и I2-PH908, са матицом у источној Херцеговини, а да су им се у Крајини "прибили" ови E-V13>PH1246.

Остаје да се види какву улогу играју крајеви око Скадра, који се очито провлаче у предањима ових родова.

"Озгорастовићи" су највероватније "искључиво" R1b-U152. Имамо Миљевиће, Добријевиће и Трниниће из те групе породица, можда још само фале Роквићи али мислим да више нема никакве сумње да су највероватније и они R1b-U152. Чини се и да је "матица" R1b-U152 "правих" Озгорастовића некако западније, у околини Грахова и Дрвара, док је "матица" ових I2-PH908 некако источније, у околини Герзова и Јајца.

[Небојша]

"Озгорастовићи" су највероватније "искључиво" R1b-U152. Имамо Миљевиће, Добријевиће и Трниниће из те групе породица, можда још само фале Роквићи али мислим да више нема никакве сумње да су највероватније и они R1b-U152. Чини се и да је "матица" R1b-U152 "правих" Озгорастовића некако западније, у околини Грахова и Дрвара, док је "матица" ових I2-PH908 некако источније, у околини Герзова и Јајца.

Да, него се за све њих каже да су "Озгорастовићи". У тој су групи чак и Гргићи нпр. Исто тако, код Рађеновића се за Бајиће I2-PH908 каже да су огранак Трнинића, који су R1b-U152. Зато мислим да су били испреплетани.

Мада за сада делује тако као што си рекао. Да су ови R1b нешто западније. И у оном уводном тексту о породицама које славе Стевањдан се каже да оне имају само магловито предање да су некада били једно. Значи има ту простора за свакакве комбинације.

[Jelic]

Да, него се за све њих каже да су "Озгорастовићи". У тој су групи чак и Гргићи нпр. Исто тако, код Рађеновића се за Бајиће I2-PH908 каже да су огранак Трнинића, који су R1b-U152. Зато мислим да су били испреплетани.

Мада за сада делује тако као што си рекао. Да су ови R1b нешто западније. И у оном уводном тексту о породицама које славе Стевањдан се каже да оне имају само магловито предање да су некада били једно. Значи има ту простора за свакакве комбинације.

Једина "веза" I2-PH908 родова који славе Стевањдан са R1b-U152 родовима је то преко Бајића, а и то је непоуздано тј. неке ствари се ту не поклапају, и то је ДНК само потврдио.

Што се тиче E-V13>PH1246, и они су на неки начин географски "изолованији" од R1b-U152 родова, једино ту мало пометњу уноси Радоја који је из околине Гламоча. Биће да су они пре негде горе на Козари стационирани.

Сличну забуну уносе и Бајићи који се такође налазе у окружењу R1b-U152 родова. Мада, с обзиром на то да су у оквиру рода I2-PH908 "крајишких стевањштака" Бајић и Дукић ближи један са другим него што су ближи Јежу и Берићу, то може навести на закључак да су се на запад, у Лику и околину Дрвара, иселили раније него Берић и Јеж.

[Берић]

Први пут се јављам- ја сам Берић чији су резултати објављени.Веома пажљиво пратимо дискусију и желим да додам податак да су Протићу настали од Берића који су постали проте-попови, па одатле презиме Протићу.Поријекло Протића је везано за мјесто Бараћи и околна места (Герзово није далеко).У црквеним књигама постоји више од 10 попова са презименом Берић у овим крајевима у времену од прије 100-тињак година.Е сад, ја имам неку информацију да су Берићи родом из Далмације, чак са Пељешца.Можда је (поред заједничке хаплогрупе)могућа и географска повезаност презимена око славе Св.Стефана
Надам се да ће ово бар мало помоћи у откривању повезаности споменутих презимена(Јеж,Берић,Бајић...)

[Sergius]

Што се тиче E-V13>PH1246, и они су на неки начин географски "изолованији" од R1b-U152 родова, једино ту мало пометњу уноси Радоја који је из околине Гламоча. Биће да су они пре негде горе на Козари стационирани.

Мислим да је код Радоје и Гргића ствар јасна, и да нема "пометње". Они су, исто као и родови који славе Часне вериге - дербенџије, Васојевићи које су Турци насељавали да чувају планинске превоје, кланце, путеве кроз шуме. Матица је свима околина Мркоњића, па Гргић је дефинитивно поријеклом с Мањаче, тамо има Гргића с том славом, а и село одакле је из општине Градишка, се зове Вилуси (такво има и на Мањачи). Предак Радоје и Гргића је вјероватно чувао Млиништа.

Вјерујем да ће и резултат Слијепчевића (с обзиром на E-V13 резултат о којем је говорио Небојша) из Герзова потврдити везу Гргић-Радоја.

[Jelic]

Мислим да је код Радоје и Гргића ствар јасна, и да нема "пометње". Они су, исто као и родови који славе Часне вериге - дербенџије, Васојевићи које су Турци насељавали да чувају планинске превоје, кланце, путеве кроз шуме. Матица је свима околина Мркоњића, па Гргић је дефинитивно поријеклом с Мањаче, тамо има Гргића с том славом, а и село одакле је из општине Градишка, се зове Вилуси (такво има и на Мањачи). Предак Радоје и Гргића је вјероватно чувао Млиништа.

Вјерујем да ће и резултат Слијепчевића (с обзиром на E-V13 резултат о којем је говорио Небојша) из Герзова потврдити везу Гргић-Радоја.

Погрешио сам за Козару, али да, свакако им је порекло тј. нека "полазна тачка" источније од Дрвара и Грахова.

За Слијепчевића ћемо видети, није искључено и да је I2-PH908.

[симо]

Сад видим да већ има у резултатима САНУ један резултат I2-PH908 Стевањштака из околине Герзова (Пецка) који не стоји далеко од осталих из ове групе.

[Jelic]

Сад видим да већ има у резултатима САНУ један резултат I2-PH908 Стевањштака из околине Герзова (Пецка) који не стоји далеко од осталих из ове групе.

Не да не стоји далеко, већ се потпуно уклапа генетски у поменуту групу.

[magriva620]

Први пут се јављам- ја сам Берић чији су резултати објављени.Веома пажљиво пратимо дискусију и желим да додам податак да су Протићу настали од Берића који су постали проте-попови, па одатле презиме Протићу.Поријекло Протића је везано за мјесто Бараћи и околна места (Герзово није далеко).У црквеним књигама постоји више од 10 попова са презименом Берић у овим крајевима у времену од прије 100-тињак година.Е сад, ја имам неку информацију да су Берићи родом из Далмације, чак са Пељешца.Можда је (поред заједничке хаплогрупе)могућа и географска повезаност презимена око славе Св.Стефана
Надам се да ће ово бар мало помоћи у откривању повезаности споменутих презимена(Јеж,Берић,Бајић...)

Берића у Далмацији има у околини Кистања,и вероватно су се одатле иселили у Босну.

[Jelic]

Берића у Далмацији има у околини Кистања,и вероватно су се одатле иселили у Босну.

Ти Берићи славе Јовањдан и требало би да су повезани са Петковићима из Дрвара исте славе који су тестирани као I2-PH908, међутим нису генетски блиски Берићу који слави Стевањдан.

За сада изгледније делује да су Берићи са славом Стевањдан пре пореклом из околине Герзова него из Далмације.

[Банија]

Према Бачку, далматински Берићи славе Јовањдан (матица у Вариводама код Книна) и Никољдан (матица у Уздољу код Книна).

[ДушанВучко]

Ти Берићи славе Јовањдан и требало би да су повезани са Петковићима из Дрвара исте славе који су тестирани као I2-PH908, међутим нису генетски блиски Берићу који слави Стевањдан.

За сада изгледније делује да су Берићи са славом Стевањдан пре пореклом из околине Герзова него из Далмације.

Можда је и бивши кошаркаш Мирослав Мића Берић од њих...Он је из Богатића (Мачва)
Порекло становништва места Богатић (Мачва). Стање од почетка 18. века па до прве половине 20. века
Из Херцеговине су дошли:

БЕРИЋИ (Јовањдан, 149-15к), и од њих СИНЂЕЛИЋИ (25-4 к), МУЊИЋИ (1 к), и, КЕВИЋИ у Брежђу (Подгорина),“ по предању, дошли из околине Требиња, а довео их је Бора.

[Jelic]

Можда је и бивши кошаркаш Мирослав Мића Берић од њих...Он је из Богатића (Мачва)
Порекло становништва места Богатић (Мачва). Стање од почетка 18. века па до прве половине 20. века
Из Херцеговине су дошли:

БЕРИЋИ (Јовањдан, 149-15к), и од њих СИНЂЕЛИЋИ (25-4 к), МУЊИЋИ (1 к), и, КЕВИЋИ у Брежђу (Подгорина),“ по предању, дошли из околине Требиња, а довео их је Бора.

Повезивање на основу презимена се често покаже нетачним. Сем презимена и славе, између Берића из Богатића и Берића из Далмације вероватно не постоји никаква друга веза, вероватно ни она пресудна, генетска веза.

[Небојша]

Сад видим да већ има у резултатима САНУ један резултат I2-PH908 Стевањштака из околине Герзова (Пецка) који не стоји далеко од осталих из ове групе.

Изгледа да је добар део тог становништва са потеза Гламоч - Змијање, у који спада и Герзово, прешао у Северну Далмацију првих година Турске владавине Босном.

Осим што се назире генетска веза имзмеђу ових крајева, ту је и забелешка коју је Др. Башагић пронашао у турским изворима, цитирам:

"Dr. Safetbeg Bašagic je našao u Turskim izvorima o naseljavanju pravoslavnog stanovništva u opustele krajeve Jajca 1527. Tih su godina begunci iz Bosne sagradili crkvu u Kninskom Polju, koja je posvecena Sv. Đorđu. Kako je to slava znatnog dela starinaca, verovatno su ti naseljenici iz Donjih Krajeva, pogranicnih oblasti sredovekovne Bosne."

[симо]

Изгледа да је добар део тог становништва са потеза Гламоч - Змијање, у који спада и Герзово, прешао у Северну Далмацију првих година Турске владавине Босном.

Осим што се назире генетска веза имзмеђу ових крајева, ту је и забелешка коју је Др. Башагић пронашао у турским изворима, цитирам:

"Dr. Safetbeg Bašagic je našao u Turskim izvorima o naseljavanju pravoslavnog stanovništva u opustele krajeve Jajca 1527. Tih su godina begunci iz Bosne sagradili crkvu u Kninskom Polju, koja je posvecena Sv. Đorđu. Kako je to slava znatnog dela starinaca, verovatno su ti naseljenici iz Donjih Krajeva, pogranicnih oblasti sredovekovne Bosne."

Мислим да није немогуће да се на поменуто подручје доселила нека српска популација са истока Црне Горе, на граници са албанским елементом. Међу герзовачким Стевањштацима постоји и породица Кокеза/Кокезић за чије име већина аутора наводи албански коријен (у преводу би презиме значило Зрнић). Кокеза има још католика у Огорју код Сиња. У околини Јајца је насеље Клименте. Неки спомињу да је име насеља од старе цркве св. Климента, али ми то објашњење не дјелује увјерљиво. Уосталом и сам васојевићки хаплотип код породица у Мркоњићу и Гламочу говори о евидентној вези.

Тако да та прича о поријеклу "од Скадра" можда и није бајка.

Такође, не треба заборавити ни предање српских породица у Белој Крајини које говоре да су од ријеке Бојане, а управо су те породице насељаване од Гламоча, Јања и Унца.

[Небојша]

Мислим да није немогуће да се на поменуто подручје доселила нека српска популација са истока Црне Горе, на граници са албанским елементом. Међу герзовачким Стевањштацима постоји и породица Кокеза/Кокезић за чије име већина аутора наводи албански коријен (у преводу би презиме значило Зрнић). Кокеза има још католика у Огорју код Сиња. У околини Јајца је насеље Клименте. Неки спомињу да је име насеља од старе цркве св. Климента, али ми то објашњење не дјелује увјерљиво. Уосталом и сам васојевићки хаплотип код породица у Мркоњићу и Гламочу говори о евидентној вези.

Тако да та прича о поријеклу "од Скадра" можда и није бајка.

Такође, не треба заборавити ни предање српских породица у Белој Крајини које говоре да су од ријеке Бојане, а управо су те породице насељаване од Гламоча, Јања и Унца.

Може бити да је један део дошао и одатле. Што се генетике тиче, има ту и прилично R1b-BY611 (околина Гламоча). Како ове хаплогрупе нема превише у Старој Херцеговини (мислим ниједан до сада у самој Херцеговини), а присутна је у Крајини дефинитивно, остаје да су из нешто источнијих крајева пореклом, можда баш околине Скадра.

[Sharelock]

... сви Крајишници које сам упознао а славе Светог Стефана, кажу за себе да су старином Херцеговци.

У најави: о Крајишницима I2-PH908 погледаћете у Sharelock-овој књизи "Генеалогија III том"!

[Radul]

Хоће ли бити још резултата данас?

[Jelic]

Хоће ли бити још резултата данас?

Од мене је то то, Гуја можда објави по који резултат.

[Jelic]

Пеурача, Јовањдан, Горњи Будачки, Кордун

Припада хаплогрупи E1b-V13, највероватније грани Z5017>Z19851. Мада Пеурача има и неке вредности због којих би могао да буде и род Куча, ипак 25 на 390 и 11 на 439 говоре да би ипак требало да припда Z5017>Z19851. У роду Z5017>Z19851 једини има вредност 17 на 458.

Тестирани је навео Пеураче на Кордун највероватније дошле из Крбавског Поља (Лика).

[Jelic]

Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи Q, а због блискости са Чотићем из Љубушког који је радио СНП тестове по својој прилици грани Z5902>YP1600. Интересантан род и грана за истраживање која је очито присутна код Срба јер у необјављеним истраживањима постоји један тестирани из источне Херцеговине (околина Невесиња) који припада овој хаплогрупи тј. кластеру.

Тестирани по мушкој линији није повезан са Стефановићем I2-PH908 из истог места, па би Ацо можда могао да појасни о чему се тачно ради. Тестирани је такође у упитнику навео да су старином из Ријеке Црнојевића.

[Sergius]

Бранковић, Стевањдан, Липовац, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908

Овдје треба рећи да постоји један близак необјављени резултат из западне Србије, иста слава Стевањдан, са идентичним првим кактеристичним распоредом13-24-15-10-14-15, који има само 10 од укупно свих објављених и необјављених резултата, и са разликом од 2/17 средње и бржемутирајућих маркера у односу на овај род. Мислим да се тај резултат веома лијепо у њега уклапа.

С обзиром на миграције у то подручје Србије, али и у подручје око манастира Липље и Ступље у Босни, рекао бих да је Херцеговина неко поријекло овог рода.

Које би то могле бити породице у Херцеговини с овом славом, с обзиром да исту славу дијеле тестирани из Босне и из Србије?

[Jelic]

Савић, Илиндан, Бања Лука

Припада хаплогрупи E1b-V13, по својој прилици њеној грани Z5018>L241. Изгледа да се ради о једном роду код крајишких родова који славе Илиндан јер је Савићу поприлично близак Рачић такође из Бања Луке и који такође слави Илиндан, а није му далеко ни Прерадовић Доњих Вијачана код Прњавора са такође истом славом. Једино што је мало чудно јесте то што за читав род и хаплогрупу E1b-V13 Савић има чудну комбинацију 14-16 на 385a/b, међутим по другим маркерима се сасвим добро уклапа. Иначе овај крајишки род са славом Илиндан је доста близак Даниловићу из Мораче, па би то можда могао бити индикатор за њихово најстарије порекло.

Савић је у упитнику навео да су у Бања Луку пристигли највероватније крајем 18. века са простора између Прњавора и Котор Вароши, што још више учвршћује везу са Прерадовићем из Доњих Вијачана. За даље порекло је навео Црну Гору.

[Jelic]

Овдје треба рећи да постоји један близак необјављени резултат из западне Србије, иста слава Стевањдан, са идентичним првим кактеристичним распоредом13-24-15-10-14-15, који има само 10 од укупно свих објављених и необјављених резултата, и са разликом од 2/17 средње и бржемутирајућих маркера у односу на овај род. Мислим да се тај резултат веома лијепо у њега уклапа.

С обзиром на миграције у то подручје Србије, али и у подручје око манастира Липље и Ступље у Босни, рекао бих да је Херцеговина неко поријекло овог рода.

Које би то могле бити породице у Херцеговини с овом славом, с обзиром да исту славу дијеле тестирани из Босне и из Србије?

Изгледа да ово није једини пример да су поједини родови са простора западне Босне блиски неким родовима у западној Србији. Очито је да се дакле ради о заједничком корену још у Херцеговини.

[aleksandar I]

Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи Q, а због блискости са Чотићем из Љубушког који је радио СНП тестове по својој прилици грани Z5902>YP1600. Интересантан род и грана за истраживање која је очито присутна код Срба јер у необјављеним истраживањима постоји један тестирани из источне Херцеговине (околина Невесиња) који припада овој хаплогрупи тј. кластеру.

Тестирани по мушкој линији није повезан са Стефановићем I2-PH908 из истог места, па би Ацо можда могао да појасни о чему се тачно ради. Тестирани је такође у упитнику навео да су старином из Ријеке Црнојевића.

Да, Стевановић је мој кандидат и један у низу од 5 породица Стевановића из Загона који тврде да нису у сродству и који славе различите славе.

За Ж. Стевановића сам се опредијелио зашто што је хтио да се тестира и зато што слави Никољдан. Претпостављао сам да је презиме "танка основа" а и везе Стефановића (у домовнику у храма св. Георгија у Бијељини смо забиљежени као Стевановићи) за Загонима су прекинуте још крајем 19. вијека. Не знам зашто, ваљда што је прадједједа умро млад,  породица наслонила на прабабину страну и ту је мање-више све јасно.

Но, ово је ипак "добар податак" за Порекло. Одређену сличност са Чотићем сам примијетио, мада мислим да и ту има доста разлика. Податак о Ријеци Црнојевића сам чуо од једног млађег Стевановића који је близак род са овим. Опрезан, какав јесам, споменуо сам им да је та Hg нађена код Братоножића.

Стевановићи имају породични надимак, или можда старије презиме Кешкић. Наравно, нису знали шта је кешке или по романијски ћешке, ако је то уопште коријен за овај надимак или презиме.

Матица су им Загони, засеок Ковачићи. Зашто Ковачићи не знам, али из истог засеока су Савићи, од којих је покојни Љубиша Савић Маузер. Успут Љубиша Савић је био приличито риђ..

Дио Стевановића, а код нас у "Семберији и Брдима" ништа није мало ни села ни породице, живи у сусједној Љељенчи. Сви их колоквијално зову Кешкићи.

[Sergio]

Пеурача, Јовањдан, Горњи Будачки, Кордун

Припада хаплогрупи E1b-V13, највероватније грани Z5017>Z19851. Мада Пеурача има и неке вредности због којих би могао да буде и род Куча, ипак 25 на 390 и 11 на 439 говоре да би ипак требало да припда Z5017>Z19851. У роду Z5017>Z19851 једини има вредност 17 на 458.

Тестирани је навео Пеураче на Кордун највероватније дошле из Крбавског Поља (Лика).

У питању је моја ујчевина. Био сам радознао да сазнам хаплогрупу мог покојног деде. Узорак је дао брат од ујака. Пеураче имају (непроверено) предање да су у Горњи Будачки (Кордун) дошли из Крбавског Поља (Лика). Током 20. века су имали интересантан миграциони пут. После Првог светског рата породица мог прадеде је колонизована у Македонију (место које се данас зове Јосифово, а онда се звало Карађорђево или тако нешто...). Прадеда је умро између два светска рата (умро је од последица задобијених у саобраћајној несрећи која се десила док је путовао аутобусом). Иза њега је остала удовица (девојачки Кнежевић пореклом из Широке Куле, Лика) и седморо деце. Мој деда је рођен у Македонији. Он је био најстарије дете. После Другог светског рата Македонија је била опустошена због бугарске репресије. Породици Пеурача је одобрена нова колонизација. Овај пут су из Македоније колонизовани у северозападни део Бачке (село Колут). У Колуту су пре рата живеле Подунавске Швабе. Њих су комунисти сместили у логоре (а касније депортовали у Немачку), па су у празне куће насељаване породице углавном из Лике. Већина је била православна уз пар католичких породица. Пеураче су дошле из Македоније када је село било скоро у потпуности попуњено. Нису добили пуно земље. Мој деда је у Колуту упознао бившу партизанку из Лике (девојачки Кентрић из Рудопоља). Са њом је добио двоје деце (мог ујака и моју мајку).

[симо]

Да, Стевановић је мој кандидат и један у низу од 5 породица Стевановића из Загона који тврде да нису у сродству и који славе различите славе.

За Ж. Стевановића сам се опредијелио зашто што је хтио да се тестира и зато што слави Никољдан. Претпостављао сам да је презиме "танка основа" а и везе Стефановића (у домовнику у храма св. Георгија у Бијељини смо забиљежени као Стевановићи) за Загонима су прекинуте још крајем 19. вијека. Не знам зашто, ваљда што је прадједједа умро млад,  породица наслонила на прабабину страну и ту је мање-више све јасно.

Но, ово је ипак "добар податак" за Порекло. Одређену сличност са Чотићем сам примијетио, мада мислим да и ту има доста разлика. Податак о Ријеци Црнојевића сам чуо од једног млађег Стевановића који је близак род са овим. Опрезан, какав јесам, споменуо сам им да је та Hg нађена код Братоножића.

Стевановићи имају породични надимак, или можда старије презиме Кешкић. Наравно, нису знали шта је кешке или по романијски ћешке, ако је то уопште коријен за овај надимак или презиме.

Матица су им Загони, засеок Ковачићи. Зашто Ковачићи не знам, али из истог засеока су Савићи, од којих је покојни Љубиша Савић Маузер. Успут Љубиша Савић је био приличито риђ..

Дио Стевановића, а код нас у "Семберији и Брдима" ништа није мало ни села ни породице, живи у сусједној Љељенчи. Сви их колоквијално зову Кешкићи.

Грана хаплогрупе Q којој припада Чотић није повезана са хаплогрупом Q из Братоножића. Заправо Чотић нема засад никог ни приближно блиског, осим Стевановића.

Најинтересантније је да су им филогенетски најближи тестирани из Шри ланке и Индије, међутим та веза може бити стара и неколико хиљада година. И остали најближи хаплотипови су из тог азијског правца.

Како год, ова грана Q-YP1600 је засад најспецифичнија и најрјеђа грана у свјетским оквирима, а да је присутна на нашем пројекту.

[Небојша]

Пеурача, Јовањдан, Горњи Будачки, Кордун

Припада хаплогрупи E1b-V13, највероватније грани Z5017>Z19851. Мада Пеурача има и неке вредности због којих би могао да буде и род Куча, ипак 25 на 390 и 11 на 439 говоре да би ипак требало да припда Z5017>Z19851. У роду Z5017>Z19851 једини има вредност 17 на 458.

Тестирани је навео Пеураче на Кордун највероватније дошле из Крбавског Поља (Лика).

На 12 маркера има поклапање са Николићем из околине Подгорице (род Куча), али би због географског порекла могао бити део Бјелица Z5017. Не јавља се род Кучa за сада у Крајини?

[Jelic]

Не јавља се род Кучa за сада у Крајини?

Мислим да не.

А између осталог, код Пеураче ипак вредности 25 на 390 и 11 на 439 "пресуђују" у корист Z5017>Z19851+.

[aleksandar I]

Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина
Интересантан род и грана за истраживање која је очито присутна код Срба јер у необјављеним истраживањима постоји један тестирани из источне Херцеговине (околина Невесиња) који припада овој хаплогрупи тј. кластеру.

Надам се да кршим правила "Форума", ако да бришите. Сад сам на брзаке прегледао овај хаплотип и набројао 2 разлике на 23 између Стевановића и "анонимног".

[Небојша]

Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи Q, а због блискости са Чотићем из Љубушког који је радио СНП тестове по својој прилици грани Z5902>YP1600. Интересантан род и грана за истраживање која је очито присутна код Срба јер у необјављеним истраживањима постоји један тестирани из источне Херцеговине (околина Невесиња) који припада овој хаплогрупи тј. кластеру.

Тестирани по мушкој линији није повезан са Стефановићем I2-PH908 из истог места, па би Ацо можда могао да појасни о чему се тачно ради. Тестирани је такође у упитнику навео да су старином из Ријеке Црнојевића.

Опет нека херцеговачка веза. Што због Чотића, што због тестираног из источне Херцеговине. Q1a је баш ретка код нас. Постоји на 23andMe неки Q1b Василић из околине Модриче. Ако су поуздане ове старе ознаке са 23andMe, онда нису у вези.

Иако нема превише тестираних из Семберије (свега 15-ак), занимљиво је да постоји велика разноврсност хаплогрупа.

I2-PH908
I2-CTS10228
R1a-Z280>L1280
R1a-Z280>YP4278
N-P189.2
E-V13 (23andMe)
J2b2-M241
Q1a
J2a-M92

[Jelic]

Надам се да кршим правила "Форума", ако да бришите. Сад сам на брзаке прегледао овај хаплотип и набројао 2 разлике на 23 између Стевановића и "анонимног".

Све је ок, неће ништа да се брише. Несумњиво су повезани Стевановић и тај анонимни резултат.

[vid.knezevic]

У питању је моја ујчевина. Био сам радознао да сазнам хаплогрупу мог покојног деде. Узорак је дао брат од ујака. Пеураче имају (непроверено) предање да су у Горњи Будачки (Кордун) дошли из Крбавског Поља (Лика). Током 20. века су имали интересантан миграциони пут. После Првог светског рата породица мог прадеде је колонизована у Македонију (место које се данас зове Јосифово, а онда се звало Карађорђево или тако нешто...). Прадеда је умро између два светска рата (умро је од последица задобијених у саобраћајној несрећи која се десила док је путовао аутобусом). Иза њега је остала удовица (девојачки Кнежевић пореклом из Широке Куле, Лика) и седморо деце. Мој деда је рођен у Македонији. Он је био најстарије дете. После Другог светског рата Македонија је била опустошена због бугарске репресије. Породици Пеурача је одобрена нова колонизација. Овај пут су из Македоније колонизовани у северозападни део Бачке (село Колут). У Колуту су пре рата живеле Подунавске Швабе. Њих су комунисти сместили у логоре (а касније депортовали у Немачку), па су у празне куће насељаване породице углавном из Лике. Већина је била православна уз пар католичких породица. Пеураче су дошле из Македоније када је село било скоро у потпуности попуњено. Нису добили пуно земље. Мој деда је у Колуту упознао бившу партизанку из Лике (девојачки Кентрић из Рудопоља). Са њом је добио двоје деце (мог ујака и моју мајку).

Поздрав,
Прочитао сам твоју поруку о Карађоревцу (Јосифову). Мени је тамо ћаћа рођен 1938.  Моји су ту дошли као колонисти из Малог Цвјетнића код Дрвара. Тата ми је рођен је као Дмитар али бугараши су правили проблем у општини па су га уписали у књигу рођених као Мита па је покојни деда додао р па ми тата постаде Митар. Био сам тамо први пут летос, још имам неке фамилије али је већином у мом случају отишло у Банат. Ја сам из села Сутјеска (већина Херцеговци) а мајка је из села Крајишник .
Срдачан поздрав,
Вид Кнежевић

[aleksandar I]

Иако нема превише тестираних из Семберије (свега 15-ак), занимљиво је да постоји велика разноврсност хаплогрупа.

Општи бућкуриш
За сад, чини ми се у благој предности N-P189.2.

[Sergio]

Поздрав,
Прочитао сам твоју поруку о Карађоревцу (Јосифову). Мени је тамо ћаћа рођен 1938.  Моји су ту дошли као колонисти из Малог Цвјетнића код Дрвара. Тата ми је рођен је као Дмитар али бугараши су правили проблем у општини па су га уписали у књигу рођених као Мита па је покојни деда додао р па ми тата постаде Митар. Био сам тамо први пут летос, још имам неке фамилије али је већином у мом случају отишло у Банат. Ја сам из села Сутјеска (већина Херцеговци) а мајка је из села Крајишник .
Срдачан поздрав,
Вид Кнежевић

Мој прадеда је умро 1938. год. Деда је рођен 1928. год. Мајка мог деде је била девојачки Кнежевић (миграција из Лике у Македонију после Првог светског рата). Ово је баш често презиме. Да ли постоји шанса да су Кнежевићи из Широке Куле (Лика) и Кнежевићи из Малог Цвјетнића род?

[vid.knezevic]

Мој прадеда је умро 1938. год. Деда је рођен 1928. год. Мајка мог деде је била девојачки Кнежевић (миграција из Лике у Македонију после Првог светског рата). Ово је баш често презиме. Да ли постоји шанса да су Кнежевићи из Широке Куле (Лика) и Кнежевићи из Малог Цвјетнића род?

Велика вероватноћа ако славе Никољдан. Јављам ти се на ПП , да не направимо тему Кнежевићи  (мада бих јако волео  )

[Црна Гуја]

Гашић, Никољдан, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, грани YP237>YP951. Припада великом крајишком роду А, нема потпуних поклапања, али врло је близак са свим припадницима рода. Најближи су му Ђапа и Петровић (1/17), затим Грубор (2/23), Новаковић (3/23), Медић (2/18) и Демоња (2/15). Од свих осталих се разликује благо повишеном вредношћу DYS456=17.

[Црна Гуја]

Мудринић, Ђурђевдан, Горњи Јеловац, Приједор

Као и Гашић, припада хаплогрупи R1a-Z280, грани YP237>YP951. Поседује две специфичне вредности у односу на остале припаднике овог рода, DYS390=24 и DYS385b=13. Најближи му је Гашић (3/23), потом Грубор и Новаковић (4/23), Медић и Петровић (3/18), Ђапа (2/17) и Демоња (3/15).

[Црна Гуја]

Новаковић, Јовањдан, Богутово Село, Угљевик

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Павковићем (Грачац, Лика) и Мандићем (Чачак) из општег рода А. Са обојицом се разликује на само 1 од 23 маркера, и са обојицом на истом маркеру (DYS570), с тим што је разлика на овом маркеру код Павковића 1 а код Мандића 2.

[Небојша]

Мудринић, Ђурђевдан, Горњи Јеловац, Приједор

Као и Гашић, припада хаплогрупи R1a-Z280, грани YP237>YP951. Поседује две специфичне вредности у односу на остале припаднике овог рода, DYS390=24 и DYS385b=13. Најближи му је Гашић (3/23), потом Грубор и Новаковић (4/23), Медић и Петровић (3/18), Ђапа (2/17) и Демоња (3/15).

Значајан резултат. Помињали смо баш пре неки дан род Мајкић-Мудринић. Због Мајкића I2a (БиХ) са 23andMe сам мислио да би можда могли бити Динарик. У сваком случају, Z280>YP237 се у нешто већем броју јавља код породица које се у Крајини сматрају староседелачким (досељеници из Средње Босне, или раније из Херцеговине).

Више о томе овде:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=135.20
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1494.msg63974#msg63974

За ову групу родова (Мудринић-Мајкић-Марјановић) се каже да им је предак био са Турцима "под Бечом" (вероватно 16., или 17. век) па да се вратио са "гвожђем у нози" због чега је прозван Гвозден. Од Гвоздена су Марко/Марјан, други син који је прозван Мајком и Мудрица (по мудрости), по којима се наводно прозваше Марјановићи, Мајкићи и Мудринићи.

[aleksandar I]

Новаковић, Јовањдан, Богутово Село, Угљевик

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Павковићем (Грачац, Лика) и Мандићем (Чачак) из општег рода А. Са обојицом се разликује на само 1 од 23 маркера, и са обојицом на истом маркеру (DYS570), с тим што је разлика на овом маркеру код Павковића 1 а код Мандића 2.

Жарко Новаковић је мој кандидат. Тешко је избјећи одређен предрасуде, али пошто је изразити плавушан, претпоставио сам да ће бити R1a. Такође, и због тога што тренутно у на  подручју Угљевика ова Hg "води".

Међутим, без обзира на слабо познавање ове Hg, одмах сам примијетио да не припада Шаренцима, или евентуално Аврамијевштацима. Касније ми је Акса потрвдио да се лијепо уклапа у род М458 А и да је без сумње М458>Л1029.

Подаци о старијем поријеклу, као и код осталих са овог подручја, су неодређени "негдје из Херцеговине". Зна имена доста својих предака; од оца па даље Иван, Жарко, Саво, Перо, Јевто, курђел Новак.

Поријеклом је из Богутова Села, засеок Горњи Вучјак. То је некада било велико село (1981 =1.974 становника а 1991. 494) Село нестаје јер је ту површински коп Рудника и термоелектране "Угљевик. 100% је српско. Из истог села су нпр. политичичар Богић Богоћевич и пјевач Митар Мирић. Важи за село "одрешитих људи"..... Брђани.

[симо]

Значајан резултат. Помињали смо баш пре неки дан род Мајкић-Мудринић. Због Мајкића I2a (БиХ) са 23andMe сам мислио да би можда могли бити Динарик. У сваком случају, Z280>YP237 се у нешто већем броју јавља код породица које се у Крајини сматрају староседелачким (досељеници из Средње Босне, или раније из Херцеговине).

Више о томе овде:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=135.20
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1494.msg63974#msg63974

За ову групу родова (Мудринић-Мајкић-Марјановић) се каже да им је предак био са Турцима "под Бечом" (вероватно 16., или 17. век) па да се вратио са "гвожђем у нози" због чега је прозван Гвозден. Од Гвоздена су Марко/Марјан, други син који је прозван Мајком и Мудрица (по мудрости), по којима се наводно прозваше Марјановићи, Мајкићи и Мудринићи.

Нисам никад до краја био увјерен у десигнацију YP237>YP1951 мада ми је јасно због чега је изведена. Маркерна блискост са YP1951 заиста постоји, а и један тестирани са наших простора (Шкарица) је и на Пројекту Фтдна Р1а сврстан као YP237>YP1951. Међутим, Шкарица колико знам није СНП потврђен YP1951, а грана YP1951 није уопште присутна на Балкану, заправо је изразито сјевернословенска, тако да би наши YP1951 били својеврсан куриозитет.

Са друге стране они су по маркерима исто тако уклопљиви у R1a-Y2613 која је широко заступљена на нашим просторима, па ми има више логике да припадају овој грани.

Наравно, могуће је да се заиста ради о YP237>YP1951, али док се не уради СНП тест мислим да не можемо бити до краја сигурни. Било би добро да тај тест уради некао од породица са већим бројем маркера, Медићи нпр.

[Небојша]

Нисам никад до краја био увјерен у десигнацију YP237>YP1951 мада ми је јасно због чега је изведена. Маркерна блискост са YP1951 заиста постоји, а и један тестирани са наших простора (Шкарица) је и на Пројекту Фтдна Р1а сврстан као YP237>YP1951. Међутим, Шкарица колико знам није СНП потврђен YP1951, а грана YP1951 није уопште присутна на Балкану, заправо је изразито сјевернословенска, тако да би наши YP1951 били својеврсан куриозитет.

Са друге стране они су по маркерима исто тако уклопљиви у R1a-Y2613 која је широко заступљена на нашим просторима, па ми има више логике да припадају овој грани.

Наравно, могуће је да се заиста ради о YP237>YP1951, али док се не уради СНП тест мислим да не можемо бити до краја сигурни. Било би добро да тај тест уради некао од породица са већим бројем маркера, Медићи нпр.

Да, неки из овог рода (Медићи, Демоње, итд.) су раније и били у оквиру Y2613, па су накнадно пребачени.

Видим да је Кадијевић потврђено YP237. Значи за ове из Крајине нема још увек СНП потврде.

[симо]

Да, неки из овог рода (Медићи, Демоње, итд.) су раније и били у оквиру Y2613, па су накнадно пребачени.

Видим да је Кадијевић потврђено YP237. Значи за ове из Крајине нема још увек СНП потврде.

Кадијевић је YP237>L366 и те гране има још по Балкану. Говорио сам о грани YP237>YP1951 која је баш лоцирана на сјеверу Пољске и практично је нема јужно од Чешке и Словачке. Уколико су наши YP237>YP1951 онда би морали објаснити како је ова грана завршила баш у Босанској крајини, а да је нема нигдје около. Рецимо ова грана је доста присутна на подручју Кашуба.

[Sergius]

Да, неки из овог рода (Медићи, Демоње, итд.) су раније и били у оквиру Y2613, па су накнадно пребачени.

Видим да је Кадијевић потврђено YP237. Значи за ове из Крајине нема још увек СНП потврде.

Генерално YP951, али ни Y2613 нису довољно истражене, а старости су 3.200 година, и мени бар, по маркерима, дјелују веома близу.

Све док њих бар 10 не издвоји 88$ за онај Z280 панел код Y Seq, нећемо знати. Интересантно да испод Y2608 у понуди имају само YP1626 (POL, SVK) и YP613 (RUS, CZE), јако младе обе TMRCA cca 1500 година. Значи нису ни Хрвати дали за Big Y, а ми им трпамо наше Србе.

За наше YP951, рекао бих да их од Y2613, а Јарић је СНП потврђен Y2608, издваја YGATAH=12.

Треба рећи да Y2613 налазимо источно, не само код Срба у Јагодини, Пријепољу, Црној Гори, него и у Румунији, Бугарској, итд. Са TMRCA од 3.200 година могла је доћи са више племена, и не само она, можда и Y2608, која је TMRCA 1.950 година.

Суммњам да наши Y2613 или YP951 имају везе са старо Хрватима, јер знамо да је земља коју су Срби у Далмацији и Лици населили била пуста, и тешко да је било интереса код Хрвата за прелазак на православље, поготово зато што су власт били римокатолици Италијани и Аустријанци.

Требаће нам неколико Big Y -на да дефинишемо можда неке српске СНП-ове испод Y2613 и YP237, па да можемо имати опције потврде код Y seq.

За крај бих додао да доста наших који су сигурно испод Y2613 и YP237, има жива предања о поријеклу које је источно, а то је ЦГ, Србија, Македонија итд.

[Небојша]

За крај бих додао да доста наших који су сигурно испод Y2613 и YP237, има жива предања о поријеклу које је источно, а то је ЦГ, Србија, Македонија итд.

Ови крајишки Y2613 сврстани су углавном у родове који долазе с југа, а у Црној Гори и имају блиска поклапања. Ови потенцијални YP237 из Крајине махом упадају у "староседелачке" родове. Видимо да ове подгране има и на Банији, која је насељена махом из Босанске Крајине у више таласа.

[симо]

Треба рећи да Y2613 налазимо источно, не само код Срба у Јагодини, Пријепољу, Црној Гори, него и у Румунији, Бугарској, итд. Са TMRCA од 3.200 година могла је доћи са више племена, и не само она, можда и Y2608, која је TMRCA 1.950 година.

Треба рећи да су и Хрвати чакавци и Срби у Крајини који су тестирани као R1a>Y2613>Y2608 имали заједничког претка прије 1950 година. То је егзактна, СНП тестом потврђена чињеница. Од те чињенице треба поћи и извлачити закључке.

Да ли су припадници не тако старе гране могли у периоду до сеобе Словена ући и у српски и у хрватски племенски корпус, остаје питање за разматрање. Моје мишљење по том питању је већ познато.

Треба такође додати да су у оном скорашњем раду о хрватској генетици, и сами хрвастки научници закључили да је Y2608 модални хрватски R1a хаплотип. Онај који доминира.

[Небојша]

Суммњам да наши Y2613 или YP951 имају везе са старо Хрватима, јер знамо да је земља коју су Срби у Далмацији и Лици населили била пуста, и тешко да је било интереса код Хрвата за прелазак на православље, поготово зато што су власт били римокатолици Италијани и Аустријанци.

Не знам због чега је немогуће да неко, због повољнијег положаја, промени веру? Видимо да је то био чест случај у тим крајевима западно. Под повољнијим положајем сматрам нпр. тај влашки статуст.

Нисам сигуран колико су те бајке о потпуном нестнаку Хрвата из западних крајева тачне. Део је свакако морао остати, али је то српски мит који негујемо.

Не кажем да је тако било конкретно у овом случају. Штавише све ми више изгледа да су ови Y2613 заиста могли доћи с југа. Са друге стране они и међу Хрватима из Лике имају релавино блиске рођаке (судећи по Y-STR), па читаво ово питање захтева детаљнију анализу.

[Sergius]

Ови крајишки Y2613 сврстани су углавном у родове који долазе с југа, а у Црној Гори и имају блиска поклапања. Ови потенцијални YP237 из Крајине махом упадају у "староседелачке" родове. Видимо да ове подгране има и на Банији, која је насељена махом из Босанске Крајине у више таласа.

Дискутабилна су та писанија и подјеле на старинце и досељенике. Имам осјећај да су досељеници дошли након "старинаца" неких 100 година, па их тако прозвали. До сада смо видјели неколико резултата који су "старинци", а упадају у неке профилисане херцеговачке и црногорске родове.

[Небојша]

Дискутабилна су та писанија и подјеле на старинце и досељенике. Имам осјећај да су досељеници дошли након "старинаца" неких 100 година, па их тако прозвали. До сада смо видјели неколико резултата који су "старинци", а упадају у неке профилисане херцеговачке и црногорске родове.

То што су из Херцеговине не значи да нису старинци у односу на остале. Вероватно да су само раније стигли, или да су се можда постепено померали из Средње Босне, па тако помешани са староседеоцима стекли неке сличне особине.

Тако су нпр. међу старинцима из Крајине два убедљиво најјача рода Штрбци и Карани, за које знамо да су генетски Бањани (N2) и Дробњаци (I1-P109). Дакле свакако су даљим пореклом с југа.

[Sergius]

Треба рећи да су и Хрвати чакавци и Срби у Крајини који су тестирани као R1a>Y2613>Y2608 имали заједничког претка прије 1950 година. То је егзактна, СНП тестом потврђена чињеница..

Треба такође додати да су у оном скорашњем раду о хрватској генетици, и сами хрвастки научници закључили да је Y2608 модални хрватски R1a хаплотип. Онај који доминира.

Колико сам разумио, само је Јарић од наших потврђен Y2608.

Није спорно да је Y2608 оригинална хаплогрупа хрватског племена, али не нужно и ексклузивно хрватска. Испод ње су, већ рекох, YP1626 (POL, SVK) и YP613 (RUS, CZE). Хоћемо њих прогласити Хрватима? Ајмо онда прогласити Србима и нпр. 800.000 Руса, и још на стотине хиљада Украјинаца, Пољака, Бјелоруса, Чеха, Нијемаца који су I2-PH908, која је млађа од Y2608?

Нисмо начисто да Z16983 прогласимо ексклузивно српском, а 300 година је млађа од Y2608. Не видим зашто је немогуће да је Y2608 дошла на Балкан с више од једним племеном. О узводној Y2613, коју смо видјели и у Румунији да не говорим.

[симо]

Колико сам разумио, само је Јарић од наших потврђен Y2608.

Није спорно да је Y2608 оригинална хаплогрупа хрватског племена, али не нужно и ексклузивно хрватска. Испод ње су, већ рекох, YP1626 (POL, SVK) и YP613 (RUS, CZE). Хоћемо њих прогласити Хрватима? Ајмо онда прогласити Србима и нпр. 800.000 Руса, и још на стотине хиљада Украјинаца, Пољака, Бјелоруса, Чеха, Нијемаца који су I2-PH908, која је млађа од Y2608?

Нисмо начисто да Z16983 прогласимо ексклузивно српском, а 300 година је млађа од Y2608. Не видим зашто је немогуће да је Y2608 дошла на Балкан с више од једним племеном. О узводној Y2613, коју смо видјели и у Румунији да не говорим.

Зато сам и написао да је то ствар разматрања, а ја имам о том своје мишљење, које не намећем као једино исправно.

[Sharelock]

... Ајмо онда прогласити Србима и нпр. 800.000 Руса, и још на стотине хиљада Украјинаца, Пољака, Бјелоруса, Чеха, Нијемаца који су I2-PH908, која је млађа од Y2608?

Ако би неко то ипак покушао да докаже, какве врсте доказа треба очекивати?
Ако би неко презентовао тражене доказе, какве би опште импликације то имало?

[Акса]

Помиње се ова група у којем је Медић и други. На ФTДНА Р1а пројекту Медићев хаплотип је груписан међу YP951 хаплотиповима. Невген на основу 37 маркера даје 100% да припада поменутој грани. Такође има још један хаплотип на 37 маркера а то је Петровић и за његов хаплотип Невген даје велику вероватноћу са 97% и све друге хаплотипове из те групе која су на 23 маркера указују да су YP951. Ово ће и дубље тестирање да потврди.

Ја сам давно скренуо пажњу на сличности Y2613 и YP951 хаплотипова. Није то случај само са овим гранама, већ и са још неким другим што је логично за Р1а јер је разгранут.
Ја ћу да објасним како се може на основу 23 маркера одретити да ли је неко Y2613 или YP951. На маркеру DYS481 они који су Y2613 у 95% имају ниску вредност најчешће 21 и 22, јавља се и 20, не тако често, а вредност 23 је веома ретак, скоро па непостојећи. Док они који припадају YP951 на том истом маркеру готово сви редом имају 23, 24 је ретак, а 21 и 22 нема или постоји неки изузетак, али ја до сада нисам уочио те вредности.  Овај маркер је кључан и најбитнији за распознавање. Такође у случају 23 маркера, припадност одлучују и маркери DYS576 и DYS570.

Да одговорим још Мудринићу и Гашићу можда прате форум, што се тиче YP951 на јужнословенском простору има га свугде помало, ја сам их налазио у истраживањима.

[Грк]

Гашић, Никољдан, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, грани YP237>YP951. Припада великом крајишком роду А, нема потпуних поклапања, али врло је близак са свим припадницима рода. Најближи су му Ђапа и Петровић (1/17), затим Грубор (2/23), Новаковић (3/23), Медић (2/18) и Демоња (2/15). Од свих осталих се разликује благо повишеном вредношћу DYS456=17.

Има ли Гашић икакву родбинску везу са Гашићима из Поповог поља, село Чваљина?

[Милош]

Има ли Гашић икакву родбинску везу са Гашићима из Поповог поља, село Чваљина?

Имaмo jeднoг тecтиpaнoг Гaшићa, Лaбљaнe, Пeћ, кojи je пopeклoм из Чвaљинe, xaплoгpупa E-V13...

[Jelic]

Имaмo jeднoг тecтиpaнoг Гaшићa, Лaбљaнe, Пeћ, кojи je пopeклoм из Чвaљинe, xaплoгpупa E-V13...

Упитна је веза Гашића из Лабљана са овима из Чваљине, јер имамо и један резултат из истраживања Херцеговаца који као да не подржава ту везу између метохијских и херцеговачких Гашића. Ваљало би да се тестира неко од Гашића баш из саме Чваљине.

[Милош]

Упитна је веза Гашића из Лабљана са овима из Чваљине, јер имамо и један резултат из истраживања Херцеговаца који као да не подржава ту везу између метохијских и херцеговачких Гашића. Ваљало би да се тестира неко од Гашића баш из саме Чваљине.

Пo пpeдaњу мeтoxиjcкиx Гaшићa, у пpвoj пoлoвини XIX вeкa je пpeдaк дoшao из Чвaљинe. Звao ce Japгaћиje (?)... Пиcaли cмo o тoмe нa зaтвopeнoм дeлу.

[Jelic]

Пo пpeдaњу мeтoxиjcкиx Гaшићa, у пpвoj пoлoвини XIX вeкa je пpeдaк дoшao из Чвaљинe. Звao ce Japгaћиje (?)... Пиcaли cмo o тoмe нa зaтвopeнoм дeлу.

Знам, али није немогуће да је то предање нетачно. Поготово због тога што лично име Јаргаћије није типично за Херцеговину одакле по предању долазе метохијски Гашићи.

Треба видети са чваљинским Гашићима да ли они нешто знају о својим исељеницима у Метохији. Ако не знају, онда се само ради о повезивању на основу презимена.

Као што већ рекох, у истраживању Херцеговаца постоји резултат једне породице која је сродна Гашићима из Чваљине и та породица није E1b-V13.

[Милош]

Знам, али није немогуће да је то предање нетачно. Поготово због тога што лично име Јаргаћије није типично за Херцеговину одакле по предању долазе метохијски Гашићи.

Треба видети са чваљинским Гашићима да ли они нешто знају о својим исељеницима у Метохији. Ако не знају, онда се само ради о повезивању на основу презимена.

Као што већ рекох, у истраживању Херцеговаца постоји резултат једне породице која је сродна Гашићима из Чваљине и та породица није E1b-V13.

Дa... Вишe вучe нa гpчкo Jopгaћ-Jopгoc... Ниcaм глeдao кoмe би oни пo мapкepимa били нajближи. Moждa cу зaиcтa Гpци или мoждa Цинцapи пopeклoм.

[Zor]

 Гашић вјероватно припада генетски роду Куча дакле Z16661, на 23 маркера се уклапа у кучки хаплотип, с тим да има пар одступања, то су необични dys19=14, на dys635=23. dys19=14 је карактеристичан за Берише (E-FGC33625), но на осталим маркерима се ту Гашић не уклапа добро са њима.

 Међутим на осталим маркерима заиста се добро уклапа у род Куча, укључујући поклапање dys481=23 (већина V13 има 22), те чињеницу да су Кучи једни од ријетких E-V13 код којих је вриједност на dys576 већа од оне на dys570. Кучи ту имају углавном 20-18 и 19-18. Гашић такођер 19 и 18, уз поклапање на осталим (385, 389 итд), тако да мислим да је Гашић повезан с Кучима, с тим да се чини да је његов заједнички предак с Кучима живио раније него предак свих ових Куча.

 Ја осим својих рођака (ко зна можда испадну кучки хаплотип мада не вјерујем ) чекам и неке резултате по централној Србији који би могли можда бити везани за Пештер како стоји код предања неких да су "од Сјенице", јер осим мог рода и нема других у овој тури.
 Не знам још своју подграну и не могу да веома поуздано предвидим која је, али вјероватно E-FGC11457, могуће Z17107 или можда Y3183.

[Милош]

Гашић вјероватно припада генетски роду Куча дакле Z16661, на 23 маркера се уклапа у кучки хаплотип, с тим да има пар одступања, то су необични dys19=14, на dys635=23. dys19=14 је карактеристичан за Берише (E-FGC33625), но на осталим маркерима се ту Гашић не уклапа добро са њима.

 Међутим на осталим маркерима заиста се добро у род Куча, укључујући поклапање dys481=23 (већина V13 има 22), те чињеницу да су Кучи једни од ријетких E-V13 код којих је вриједност на dys576 већа од оне на dys570. Кучи ту имају углавном 20-18 и 19-18. Гашић такођер 19 и 18, уз поклапање на осталим (385, 389 итд), тако да мислим да је Гашић повезан с Кучима, с тим да се чини да је његов заједнички предак с Кучима живио раније него предак свих ових Куча.

 Ја осим својих рођака (ко зна можда испадну кучки хаплотип мада не вјерујем ) чекам и неке резултате по централној Србији који би могли можда бити везани за Пештер како стоји код предања неких да су "од Сјенице", јер осим мог рода и нема других у овој тури.
 Не знам још своју подграну и не могу да веома поуздано предвидим која је, али вјероватно E-FGC11457, могуће Z1707 или можда Y3183.

Дa, билo je тe пpичe дa je близaк кучкoм xaплoтипу, aли нe и дa пpипaдa Kучимa. Дaклe нeки "бpaт" Kучa...

[Zor]

Дa, билo je тe пpичe дa je близaк кучкoм xaплoтипу, aли нe и дa пpипaдa Kучимa. Дaклe нeки "бpaт" Kучa...

 Дефинитвно изгледа повезан с њима али и да је нешто раније одвојен од њих. Може упућивати и на неку ранију локацију Куча.. Нека само уради маркер DYS388, ако је 13 100 % је "Куч", а и ако није може бити.

[Gasic]

Ја сам тај Гашић који се тестирао  . Пратим форум и читам Ваше коментаре. Постоји неко предање о (Цинцарима - у коју ја сумњам) али све је то рекла казала.
Оно што знам је да смо веома малобројна породица у Приједору (неколико чланова), да у самом граду - ужем центру један дио града Приједора се зове "Гашића насеље" јер је то била наша земља која нам је 1945-8 одузета. Прадеда који је заврсио трговачку школу у Бечу, трговац.
Мислим да би били сигурни треба времена да се тестира још људи да се одмота клупко.

[Pavo]

Milica Stojanović(inače sestra mnogo poznatijeg Mladena) 1926. piše da su Gašići doselili u Prijedor iz Rasavaca.  To je 1885. parohija Oštra Luka i šematizam u njoj uredno navodi Gašiće koji slave Nikoljdan.

[Pavo]

Gašića s istom slavom je 1885. bilo i u parohiji Eminovci, južno od Oštre Luke.  To je danas selo Bosanski Milanovac kod Kamengrada.   Pregledajući podatke iz A-U katastra, Gašića je u ovoj parohiji 1885. bilo u samim Eminovcima(na zemlji Hasan-bega Kulenovića) i Bošnjacima(na zemlji Muhamed-bega Krupića). 

[Gasic]

Јесте, то смо ми из Бошњака. Прадеде Влако и Зарија рођена браћа су отишли на школовање у Беч и вратили се у Приједор. У селу Зецови који су одма уз Расавце које спомиње госпођа Стојановић поред Приједора имали смо имање и шуму која је и данас у нашем власништву (то нам нису одузели као што су земљу у граду). Али никад нас није било много увијек једна или двије куће. Пошто су татина два стрица убијена у Јасеновцу.

[Pavo]

Јесте, то смо ми из Бошњака. Прадеде Влако и Зарија рођена браћа су отишли на школовање у Беч и вратили се у Приједор. У селу Зецови који су одма уз Расавце које спомиње госпођа Стојановић поред Приједора имали смо имање и шуму која је и данас у нашем власништву (то нам нису одузели као што су земљу у граду). Али никад нас није било много увијек једна или двије куће. Пошто су татина два стрица убијена у Јасеновцу.

Vidim i da su Nikola i Damjan Gašić iz Bošnjaka 1933. agrarnom reformom dobili zemlju koju su obrađivali, dok je Trivo Gašić dobio rješenje o vlasništvu 1935. 

[Jelic]

Грана хаплогрупе Q којој припада Чотић није повезана са хаплогрупом Q из Братоножића. Заправо Чотић нема засад никог ни приближно блиског, осим Стевановића.

Најинтересантније је да су им филогенетски најближи тестирани из Шри ланке и Индије, међутим та веза може бити стара и неколико хиљада година. И остали најближи хаплотипови су из тог азијског правца.

Како год, ова грана Q-YP1600 је засад најспецифичнија и најрјеђа грана у свјетским оквирима, а да је присутна на нашем пројекту.

Што би онда могло да упућује на то да није стигла овде током средњег века, и да је такође "мистериозног" даљег порекла попут N2-P189.2 чије се неко "исходиште", у Пиви и Бањанима налази, тј. која се налази у непосредном суседству?

[crni]

Што би онда могло да упућује на то да није стигла овде током средњег века, и да је такође "мистериозног" даљег порекла попут N2-P189.2 чије се неко "исходиште", у Пиви и Бањанима налази, тј. која се налази у непосредном суседству?

Грана хаплогрупе Q којој припада Чотић није повезана са хаплогрупом Q из Братоножића. Заправо Чотић нема засад никог ни приближно блиског, осим Стевановића.
Најинтересантније је да су им филогенетски најближи тестирани из Шри ланке и Индије, међутим та веза може бити стара и неколико хиљада година. И остали најближи хаплотипови су из тог азијског правца.
Како год, ова грана Q-YP1600 је засад најспецифичнија и најрјеђа грана у свјетским оквирима, а да је присутна на нашем пројекту.

http://www.davidkfaux.org/ShetlandY-DNAExcelNew.htm

Својевремено је David K. Faux вршио днк истраживања шкотских острвља Шетланд и Оркни сакупио маркере и одредио хаплогрупе, приказао је то у табели, линк приложен изнад, гдје је нашао двојицу Q на Шетланду , "старинаца" поријеклом из Норвешке. Речена двојица су Hay(son) дато 37 маркера, и Laurenson дат на 12 маркера. Нисам улазио у поређења маркера ових шетланђана са нашим али свакако заслужују пажњу обзиром на појаву ове хаплогрупе у Европи далекоазијског поријекла.

[Radul]

Чекајући резултате

[Jelic]

Чекајући резултате

Почетком следеће недеље ће их бити тек.

[Be like Bill]

http://www.davidkfaux.org/ShetlandY-DNAExcelNew.htm

Својевремено је David K. Faux вршио днк истраживања шкотских острвља Шетланд и Оркни сакупио маркере и одредио хаплогрупе, приказао је то у табели, линк приложен изнад, гдје је нашао двојицу Q на Шетланду , "старинаца" поријеклом из Норвешке. Речена двојица су Hay(son) дато 37 маркера, и Laurenson дат на 12 маркера. Нисам улазио у поређења маркера ових шетланђана са нашим али свакако заслужују пажњу обзиром на појаву ове хаплогрупе у Европи далекоазијског поријекла.

Postoji ceo jedan projekat na FTDNA koja se bavi skandinavskim Q haplotipovima

https://www.familytreedna.com/public/qnordic?iframe=ycolorized

Većina njih pripada grani L940 koja je "sestrinska" našoj Z5902. Obe imaju zajednički SNP L56

https://www.yfull.com/tree/Q-L940/

https://www.yfull.com/tree/Q-Z5902/

Na Nordic Q project-u pronašao sam jedan (i samo jedan ) haplotip koji je Z5902 pozitivan, na žalost bez imena testiranog i bez zemlje porekla. Koliko vidim, po markerima nije blizak našima, no izgleda da je testirao SNP Y6807 koji je u YFull stablu paralelan sa Y6798 koji zajednički dele jedan Tamil i Čotrić. Teško je reći nešto više o poreklu grane Z5902 bez imena testiranog (možda je u pitanju neki svež doseljenik u neku skandinavsku zemlju) ali verujem da se radi o potomku stanovništva koje je ovde od pre seobe naroda, posebno jer je Y6798/ Y6807 stara nekih 15 000 godina (oko 11 500 do zajedničkog pretka Čotrića i Tamila)

[Sergio]

Почетком следеће недеље ће их бити тек.

Штета што резултати не пристижу брже.

[Pavo]

Штета што резултати не пристижу брже.

Možda jedan dan tehnologija bude na razini da staviš nešto kao toplomjer u usta i za 5 sekundi pogledaš 111 markera.

[Platin]

Možda jedan dan tehnologija bude na razini da staviš nešto kao toplomjer u usta i za 5 sekundi pogledaš 111 markera.

Сумњам... ипак треба нека хемија и апарат да учествују у процесу

Али, верујем да ће технологија да постане много јефтинија него сада. И ово сада је бесплатно у поређењу са ценама од пре 10 година.

[Pavo]

Сумњам... ипак треба нека хемија и апарат да учествују у процесу

Ako može ovo, valjda će i to moći.

[Sergius]

Рељић, Јовањдан, Гојчин, Калесија

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту му је најближи Ненадић из Рудог, разликују се на 3 од упоредивих 23 маркера. Иначе Рељић поседује не баш толико честе вредности за динарик, попут вредности 19 на 458 и 10 на 549. Можда због вредности 19 на 458 није искључена повезаност у даљој прошлости са Јевтићем из Вардишта код Вишеграда који такође слави Јовањдан.

Извињавам се што се мало касније укључујем, да ли би могла постојати веза Рељића и Шкрбе из Сарајева (раније До, Берковићи)? Иста слава Јовањдан, а разлика јесте већа, 5/23, али је на брзомутирајућим маркерима.

[Jelic]

Извињавам се што се мало касније укључујем, да ли би могла постојати веза Рељића и Шкрбе из Сарајева (раније До, Берковићи)? Иста слава Јовањдан, а разлика јесте већа, 5/23, али је на брзомутирајућим маркерима.

Није искључено.

[boka78]

Почетком следеће недеље ће их бити тек.

Uh godina prodje, ovi dani nikada Znači rezultat ovog drugog Reljića to jest mene mogu da očekujem tek sledeće sedmice

[Wolf Sagash]

Рељић, Јовањдан, Гојчин, Калесија

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту му је најближи Ненадић из Рудог, разликују се на 3 од упоредивих 23 маркера. Иначе Рељић поседује не баш толико честе вредности за динарик, попут вредности 19 на 458 и 10 на 549. Можда због вредности 19 на 458 није искључена повезаност у даљој прошлости са Јевтићем из Вардишта код Вишеграда који такође слави Јовањдан.

Нисам успео ништа у литератури наћи за Рељиће па ако неко зна нешто нека напише. Тестирани је оставио да су можда даљим пореклом из Црне Горе.

Свијет је заиста мали. Упознах јуче теситараног Рељића на једној крсној слави у Љубињу и сморишмо остале госте причом о хаплотиповима.

[Sergius]

Свијет је заиста мали. Упознах јуче теситараног Рељића на једној крсној слави у Љубињу и сморишмо остале госте причом о хаплотиповима.

Мој кандидат и друг. Прижељкивао је поријекло из Љубиња, одатле му кум, и зна доста добрих људи. Без обзира на Ненадића из Рудог, ја бих заиграо на везу са Шкрбом из Берковића, разлика није велика, а иста је слава.

Одакле су Шкрбе старином?

П.С. Хвала за поздраве које ми је пренио Рељић :-)

[Jelic]

Мој кандидат и друг. Прижељкивао је поријекло из Љубиња, одатле му кум, и зна доста добрих људи. Без обзира на Ненадића из Рудог, ја бих заиграо на везу са Шкрбом из Берковића, разлика није велика, а иста је слава.

Одакле су Шкрбе старином?

П.С. Хвала за поздраве које ми је пренио Рељић :-)

Шкрбе у Херцеговини данас живе у Неуму ја мислим, а ове сарајвеске Шкрбе су старином из столачког краја. Слава им је иста, и мислим да су и једни и други по предању од Милорадовића.

[Sergius]

Шкрбе у Херцеговини данас живе у Неуму ја мислим, а ове сарајвеске Шкрбе су старином из столачког краја. Слава им је иста, и мислим да су и једни и други по предању од Милорадовића.

Да. Берковићи су српски дио предратне општине Столац. Село До.

[Грк]

Škrbe su iz Dola kod Stoca, tj. Berkovića. I danas Škrba ima u Dolu i ti iz Sarajeva su iz ovog kraja, a predanje kaže da su od Miloradovića.

[Ojler]

Petar Šobajić vezuje Škrbe iz Dola za Mihiće, što bi ih svrstalo u bratstvo Mirilovića. Rezultati testiranja za Škrbe ne govore u prilog tome. Testirani Škrba koji se pominjao na forumu je bio I2a Dinarik jug.

[Nebo]

Шта би са овим?

[Sergius]

Шта би са овим?

Сутра ваљда креће.

[Јовица Кртинић]

Сутра ваљда креће.

Да, сутра или, најкасније, у четвртак.

[Лепеничанин]

Мајски, Ђурђевдан, Сивац, Бачка.

Припада хаплогрупи R1b. Поклапа се са већ тестираним Мајским.

Издваја се нарочито необичном вредношћу 14 на маркеру 392. Није јасно којој би грани требало да припада. Сврстан је под грану U-106, али би у овом случају, по мени, било неопходно тестирати СНП, било панел или гађањем појединачног СНП-а.

[Sergius]

Уопа! Је ли то кренуло?

[Jelic]

Радовић, Ђурђевдан, Крњача, Прибој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са Радовићем из Крајчиновића код Прибоја се поклапа на свим маркерима, тако да нема сумње да су ове две породице повезане тј. исти род. Оба Радовића имају хаплотип близак модалу, осим вредности 26 на 481 која је ниска за динарик. Није искључена повезаност ова два Радовића са другим породицама у близини које такође славе Ђурђевдан, попут Глушчевића из Пријепоља итд.

[Jelic]

Јовановић, Лучиндан, Бабине Горње, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи I2-PH908, по својој прилици роду Никшића. Одлично се уклапа у род Никшића, једина вредност која се издваја је 32 на 389ii коју у овом роду поседује само Јовановић. У овом случају се може рећи да је генетика потврдила предање о пореклу. Ево шта је тестирани навео о свом даљем пореклу:

"Према предању поријеклом смо од Никшића, односно са обронака планине Голије. Одатле само дошли у Бијеле воде код Сокоца Р. Српска, (па су нас тада звали Бјеловодац), а одатле на село Горње Бабине (ово село помиње се још у сумарном попису Санџака Босна из 1468-69). Два брата су остала на Г. Бабинама, а њихов отац са још три сина населио су у селу Кнежина код Сокоца. Према некој мојој рачуници населили су се на Горње Бабине око 1830. Постоји још тезе да смо однекуд од Пријепоља."

[Radul]

Јовановић, Лучиндан, Бабине Горње, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи I2-PH908, по својој прилици роду Никшића. Одлично се уклапа у род Никшића, једина вредност која се издваја је 32 на 389ii коју у овом роду поседује само Јовановић. У овом случају се може рећи да је генетика потврдила предање о пореклу. Ево шта је тестирани навео о свом даљем пореклу:

"Према предању поријеклом смо од Никшића, односно са обронака планине Голије. Одатле само дошли у Бијеле воде код Сокоца Р. Српска, (па су нас тада звали Бјеловодац), а одатле на село Горње Бабине (ово село помиње се још у сумарном попису Санџака Босна из 1468-69). Два брата су остала на Г. Бабинама, а њихов отац са још три сина населио су у селу Кнежина код Сокоца. Према некој мојој рачуници населили су се на Горње Бабине око 1830. Постоји још тезе да смо однекуд од Пријепоља."

Честитам буразеру . Додао бих да сте на Бабине дошли око 1850е. 

[Jelic]

Стојадиновић, Ђурђевдан, Пасјак, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има две нешто специфичније вредности, попут 12 на 389i и 16 на 458. Остале вредности су близу модала па је тешко рећи који му је хаплотип заиста близак. Ово је тестирани навео о даљем пореклу:

"Предање о старијем пореклу, евентуално ранијем презимену и сл: По предању Стојадиновићи су даљим пореклом из Црне Горе. Први подаци о прецима Стојадиновића налазимо у попису становништва из 1834.године за село Пасјак где су уписана три брата Јаћимовића - Стојан, Јован и Мијајло. Од Стојана данас воде порекло по његовој ћерки Слови фамилија Петронијевић. Од Јована порекло воде породице Јовановић, Симић и Костић. Од Мијајла који је имао два сина, Гвоздена и Стојадина, порекло воде породице Гвозденовић и Стојадиновић. Презиме Стојадиновић се користи од око 1860.године када Стојадинова деца га користе. Кумство старо око 200 година са фамилијом Ракић из села Текија код Крушевца."

[Jelic]

Симић, Томиндан, Треботин, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу, на 17 маркера се потпуно поклапа са Живковићем из Драгијевице код Осечина, а на 23 маркера има само једну разлику са Познановићем из Двора на Уни. С обзиром да му географски ова два хаплотипа и нису толико блиска тешко је успоставити неку везу. Остали PH908 родови на пројекту који славе Томиндан ми не делују блиско Симићу. Ово је о пореклу тестирани навео у упитнику:

"Po predanju poreklom smo iz obliznjeg sela Cerove. Nema podataka da je prezime menjano. Krsna slava koja se smatra da od vajkada nije menjana je cesta u tom selu, ali to se ne moze reci za prezime jer ga ne nosi po mom saznanju, mozda gresim, ni jedno domacinstvo. "Poticemo od Luke Simica koji se u vreme Miloseve Srbije doselio sa sinom Marinkom iz Cerove." To je zapisao profesor Miljojko Simic on je iz moje familije i sacinio je rodoslov koji pocinje pomenutim Lukom. U turskim defterime je Luka popisan bez prezimena, a njegov sin Marinko je upisan kao "kmet Marinko Lukin" sa bratom Blagoem i slugom Zivkom. Deca Marinkova su se upisivala kao Marinkovici da bi kasnije njihiva deca uzela (ili vratila) prezime Simic. Blagoje se u rodoslovu ne pominje mada je imao potomstvo koje se ne moze pratiti jer je jedna crkvena knjiga koja je i najbitnija za moje poreklo izgubljena."

[Jelic]

Слијепчевић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, сад већ и више него добро профилисаном роду крајишких стевањштака. Причало се већ о томе да би матица овог рода могла бити у околини Герзова, и овај резултат је то потврдио. Једина вредност која је специфична за Слијепчевића у овом роду је 14 на 439, по осталим вредностима се сасвим добро уклапа у овај род. Није искључена повезаност ове групе родова у Крајини са родовима из Красаве код Крупња који такође славе Стевањдан.

[Небојша]

Слијепчевић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, сад већ и више него добро профилисаном роду крајишких стевањштака. Причало се већ о томе да би матица овог рода могла бити у околини Герзова, и овај резултат је то потврдио. Једина вредност која је специфична за Слијепчевића у овом роду је 14 на 439, по осталим вредностима се сасвим добро уклапа у овај род. Није искључена повезаност ове групе родова у Крајини са родовима из Красаве код Крупња који такође славе Стевањдан.

Након последњих резултата, очекиван епилог. Потврђена веза дела Стефањштака I2-PH908 са Герзовом.

[Jelic]

Јокић, Ђурђевдан, Каменица, Маглај

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу. На пројекту му је најближи Ђурић из Двора на Уни, имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Ђурић слави такође Ђурђевдан тако да је некаква веза у даљој прошлости могућа.

Ово тестирани наводи о свом пореклу:

"На Озрен су из Црне Горе дошла три брата, Михаило, Благоје и Јоко Стефановић и од Јоке су настали Јокићи."

[симо]

Слијепчевић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, сад већ и више него добро профилисаном роду крајишких стевањштака. Причало се већ о томе да би матица овог рода могла бити у околини Герзова, и овај резултат је то потврдио. Једина вредност која је специфична за Слијепчевића у овом роду је 14 на 439, по осталим вредностима се сасвим добро уклапа у овај род. Није искључена повезаност ове групе родова у Крајини са родовима из Красаве код Крупња који такође славе Стевањдан.

Не само Герзово, већ и Саница (тамо је постојао стариначки род Млађена који је славио св. Стефана).

На основу пописа из 1550. године кретање и насељавање овог рода у Крајини би се могло повезати са Малкоч-бегом, босанским и херцеговачким санџакбегом, јер су припадници овог рода настањени углавном на његовим посједима и у Герзову и у Саници. За саничке Млађене је остало записано да су били дербенџије, чувари кланца.

У дербенџијској служби су били и крајишки "Васојевићи" (Часне вериге) код Мркоњић града. Чини се да је ова служба омогућавала нешто дужи опстанак хришћанским породицама, чак иако су се налазиле на прометним мјестима.

[Небојша]

Јовановић, Никољдан, Доња Топоница, Ниш

Припада хаплогрупи J2a, по свему судећи подграна Z7700. TRMCA ове гране је око 9000 година, а у оквиру ње, према Yfull-у, постоји више давно одвојених подграна. Најзаступљенија је на Блиском истоку, али је присутна и у Европи. Јавља се пре свега на западу, тј. северозападу Европе.

У великој бази YHRD свега једно поклапање (и то не потпуно) на Кипру.

Нисам пронашао више о овим Јовановићима у монографијама, ако неко има више података, нека напише.

[Jelic]

Симић, Никољдан, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Кљајићем из Братача из Невесиња који такође слави Никољдан. Имају две заједничке карактеристичне вредности попут 14 на 393 и 25 на 390. И по укупном хаплотип су блиски. Није искључено да овом роду припадају и друге породице које славе Никољдан и имају 14 на 393 (Гојаковић из Пријепоља и Марић и Миросаваца код Лопара, са Гојаковићем Симић дели и комбинацију 15-15 на 385a/b). Ту су и две породице које славе Аранђеловдан (Лукићи из Сочанице код Дервенте Аврамовићи из Драгинца код Лознице), као и двојица Јањатовића из Лике.

Тестирани је у упитнику навео само то да им је најстарији предак по мушкој линији дошао на мираз (не зна се одакле) и да им је по мушкој линији сродна породица Јовановић у Ариљу.

[Radul]

Јовановић, Никољдан, Доња Топоница, Ниш

Припада хаплогрупи J2a, по свему судећи подграна Z7700. TRMCA ове гране је око 9000 година, а у оквиру ње, према Yfull-у, постоји више давно одвојених подграна. Најзаступљенија је на Блиском истоку, али је присутна и у Европи. Јавља се пре свега на западу, тј. северозападу Европе.

У великој бази YHRD свега једно поклапање (и то не потпуно) на Кипру.

Нисам пронашао више о овим Јовановићима у монографијама, ако неко има више података, нека напише.

За очекивати је, да је Ј2а појачано присутан на југу Србије, због утицаја грчких миграција. Поздрав Ј2а брате

[Небојша]

Субјективни осећај (који се не мења последњих неколико истраживања) - I2a-Dinaric разбија! I2-PH908 посебно, очекивано.

[Jelic]

Кочић, Игњатијевдан, Стричићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Овај резултат, као и неколицина резултата из необјављених истраживања, дефинитивно потврђују да су Малешевци као род доминантно и вероватно "изворно" I2-PH908. Кочићи се, као део Малешеваца, у Херцеговини спомињу још у 15. веку, и по свему судећи Кочићи из Стричића су потомци тих Кочића. Кочић је близак свима из рода Малешеваца, а посебно Алексићу из Никшића.

[filipi]

Јокић, Ђурђевдан, Каменица, Маглај

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу. На пројекту му је најближи Ђурић из Двора на Уни, имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Ђурић слави такође Ђурђевдан тако да је некаква веза у даљој прошлости могућа.

Ово тестирани наводи о свом пореклу:

"На Озрен су из Црне Горе дошла три брата, Михаило, Благоје и Јоко Стефановић и од Јоке су настали Јокићи."

Ovo je drugi Ozrenac testirani,prvi je Sjever a drugi Jug.Mislim da ce ba Ozrenu CTS10228 biti preko 80 %

[Jelic]

Mislim da ce ba Ozrenu CTS10228 biti preko 80 %

Да то није мало превише Филипи?

[Небојша]

Ovo je drugi Ozrenac testirani,prvi je Sjever a drugi Jug.Mislim da ce ba Ozrenu CTS10228 biti preko 80 %

Ау, ово постаје све занимљивије. Свако верује да је "његова" хг у крају који он воли, или из ког потиче, преко 50%. Ја мислим да ће хаплогрупа J у Лици бити преко 30%, више него у Турској и Грчкој заједно.

[Лепеничанин]

Шестић, Ђурђиц, Милосавци, Лакташи (Бања Лука)

Припада хаплогрупи R1b.

Има врло необичан хаплотип, са вредношћу 12 на маркеру 393 и комбинацијом 13-15 на маркеру 385, Милан ће га ускоро поставити у табелу. Могао би припадати различитим "источним" гранама R1b, па чак и оној најисточнијој М73. Готово је сигурно да не припада тзв. "западним" гранама, а за опредељење конкретне гране опет је неопходно тестирати СНП.

Тестирани верује да су његови преци у Лијевче Поље дошли из Херцеговине. Релативна блискост са муслиманом Тасом отвара неку такву могућност, али са дугим искуством у вези са хаплогрупом једино могу тестираном да препоручим да уради панел код Y seq.

[Небојша]

За очекивати је, да је Ј2а појачано присутан на југу Србије, због утицаја грчких миграција. Поздрав Ј2а брате

Мислим да хаплогрупа J2a-M410 код нас заслужује детаљнију анализу. Не због саме заступљености, већ због велике разноврсности хаплотипова/подграна. То отвара могућност више различитих миграционих путева.

[Jelic]

Живановић, Мратиндан, Бели Поток, Књажевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има ретку вредност 12 на 393 за динарик, остатак хаплотипа је близак модалу. Можда није искључена повезаност Живановића са Суботићем из Врбе код Гацка који има сличан хаплотип и такође вредност 12 на 393. Можда није искључена ни Живановићева повезаност са другим родовима у пројекту који славе Мратиндан.

Иначе тестирани наводи да су старинци у Белом Потоку.

[filipi]

Да то није мало превише Филипи?

Pa kada su preci danasnjih Ozrenaca stigli na Ozren sredinom i pocetkom 19 vijeka to nije bio veliki broj ljudi.Sve su to rodovi iz Hercegovine i sjevera Crne Gore,Piva itd.Kasnije su i za njima dolazili njihovi rodjaci uglavnom.Jedino ce se pojaviti mozda neki N1 od Baje Pivnjana

[Wolf Sagash]

Pa kada su preci danasnjih Ozrenaca stigli na Ozren sredinom i pocetkom 19 vijeka to nije bio veliki broj ljudi.Sve su to rodovi iz Hercegovine i sjevera Crne Gore,Piva itd.Kasnije su i za njima dolazili njihovi rodjaci uglavnom.Jedino ce se pojaviti mozda neki N1 od Baje Pivnjana

Мислим да је та сеоба Херцеговаца на Озрен била нешто раније од 19. вијека. У 19 вијеку Херцеговцо углавном насељавају градове по Босни. Неки мањи талас исељавања се збио између два свјетска рата а чинили су га углавном повратници из Америке.

[Amicus]

Pa kada su preci danasnjih Ozrenaca stigli na Ozren sredinom i pocetkom 19 vijeka to nije bio veliki broj ljudi.Sve su to rodovi iz Hercegovine i sjevera Crne Gore,Piva itd.Kasnije su i za njima dolazili njihovi rodjaci uglavnom.Jedino ce se pojaviti mozda neki N1 od Baje Pivnjana

На Озрену би требало бити и старинаца, и мишљења сам да би се тамо могла очекивати нека разноврснија статистика од оне преко Спрече и Босне, и тако мислећи не видим начина да I2a добаци фантастичних 80%.

[Jelic]

И последњи хаплотип од мене за данас.

Миливојевић, Ђурђиц, Јарменовци, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 17 упоредивих маркера има једну разлику са Ковачевићем из Грахова код Никшића. С обзиром на то да славе сличну славу није немогуће да су Миливојевићи исељеници од овог граховског братства. Не стоји му далеко ни Савић из Дрешнице код Блаца (даљим пореклом са Копаоника) који слави Ђурђевдан као и Ковачевић. Преслава Миливојевића је Ђурђевдан, слава коју славе Ковачевић и Савић.

Миливојевићи би требало да су огранак Ивановића из Јарменоваца за које се у тексту на порталу каже да су старинци у овом месту. Међутим, тестирани наводи да су у Јарменовце досељени по предању из околине Сјенице што би можда објаснило блискост са Ковачевићима из Грахова.

[filipi]

Мислим да је та сеоба Херцеговаца на Озрен била нешто раније од 19. вијека. У 19 вијеку Херцеговцо углавном насељавају градове по Босни. Неки мањи талас исељавања се збио између два свјетска рата а чинили су га углавном повратници из Америке.

Da,prve tragove naseljavanja iz Hercegovine i CG imamo i u 18 vijeku. I najbolje očuvana predanja o porijeklu ne sežu dublje od 18. vijeka.

[Одисеј]

На Озрену би требало бити и старинаца, и мишљења сам да би се тамо могла очекивати нека разноврснија статистика од оне преко Спрече и Босне, и тако мислећи не видим начина да I2a добаци фантастичних 80%.

Ево и мало лингвистичких аргумената. Срби на Озрену традиционално су били говорници средњобосанског дијалекта, који је стариначки. Касније херцеговачке струје утичу на физиономију говора, па се он све више креће у новоштокавском и херцеговачком смјеру, али и даље остају бројни трагови. Значи да на Озрену ипак постоји непрекинути континуитет присуства Срба, тј. православаца. Само не вјерујем да се генетска слика тих старинаца битно разликује од оне типичне за источнохерцеговачке Србе. Очекивао бих да је И2а међу стариначким породицама исто преко 40%.

[filipi]

На Озрену би требало бити и старинаца, и мишљења сам да би се тамо могла очекивати нека разноврснија статистика од оне преко Спрече и Босне, и тако мислећи не видим начина да I2a добаци фантастичних 80%.

Trebalo je biti da ih kuga i ratovi u 17 vijeku nisu pomeli.Vec sad znamo i neke rodove u okolini Doboja i u Doboju da su Dinariik na osnovu hercegovackog projekta.Ja sam odmah otkrio tri roda.

[filipi]

Ево и мало лингвистичких аргумената. Срби на Озрену традиционално су били говорници средњобосанског дијалекта, који је стариначки. Касније херцеговачке струје утичу на физиономију говора, па се он све више креће у новоштокавском и херцеговачком смјеру, али и даље остају бројни трагови. Значи да на Озрену ипак постоји непрекинути континуитет присуства Срба, тј. православаца. Само не вјерујем да се генетска слика тих старинаца битно разликује од оне типичне за источнохерцеговачке Србе. Очекивао бих да је И2а међу стариначким породицама исто преко 40%.

Tokom 17. vijeka, a poslije pomenutih ratova, nije bilo većih ratnih stradanja, ali su epidemije kuge zatirale mnoga ognjišta. Bosnu je kuga u 18. vijeku pohodila nekoliko puta. Narodno predanje govori da su Srpska Rječica i Trbuk prije kuge bila muslimanska naselja, a da su muslimani iz Donje Paklenice odselili u selo Šije, preko Bosne. Tada je, vjerovatno, stradalo i srpsko stanovništvo na Ozrenu, neki su odselili, a neki izumrli, ali ipak nije došlo do narušavanja etničke strukture, jer su i novonaseljeni bili pravoslavci iz Stare Hercegovine. Među ozrenskim Srbima uopšte nema starosjedilaca, rijetki su rodovi, koji o sebi i misle da su stranci, a njihove tvrdnje su nejasne. I najbolje očuvana predanja o porijeklu ne sežu dublje od 18. vijeka.

[Jelic]

Ево и мало лингвистичких аргумената. Срби на Озрену традиционално су били говорници средњобосанског дијалекта, који је стариначки. Касније херцеговачке струје утичу на физиономију говора, па се он све више креће у новоштокавском и херцеговачком смјеру, али и даље остају бројни трагови. Значи да на Озрену ипак постоји непрекинути континуитет присуства Срба, тј. православаца. Само не вјерујем да се генетска слика тих старинаца битно разликује од оне типичне за источнохерцеговачке Србе. Очекивао бих да је И2а међу стариначким породицама исто преко 40%.

Питање је да ли се и ту ради о "правим" старинцима тј. о становништву које ту има континуитет од средњег века или о старијим досељеницима из Херцеговине. Биће пре да је ово друго.

[Nebo]

Шестић, Ђурђиц, Милосавци, Лакташи (Бања Лука)

Припада хаплогрупи R1b.

Тестирани верује да су његови преци у Лијевче Поље дошли из Херцеговине. Релативна блискост са муслиманом Тасом отвара неку такву могућност, али са дугим искуством у вези са хаплогрупом једино могу тестираном да препоручим да уради панел код Y seq.

Ретко презиме. А гађа се и слава:

У Подгорици: „Новаковићи“ – Вилићи, Никићи, Поповићи, Стијовићи и Шестићи (Ђурђиц) су истог порекла као Поповићи из Момишића.

У Момишићима: Поповићи (Ђурђиц) – они су истог порекла као и Мугоше, по предању потичу од два рођена брата; раније презиме било им је Новаковић; истог порекла су и Новаковићи у Подгорици.

О Мугошама смо писали подоста.

Сећам се једног интервјуа где је Милош Шестић поменуо како су његови Шестићи старином из Зете...

[Небојша]

Сад сам погледао тестиране из Босанске Крајине, у најширем смислу те речи (117 тестираних, са маркерима). Иако се I2a значајно поправила, опет је негде на 29-30%, док је I2-PH908 испод 20%.

Изгледа да се I2a најчешће јавља у источним крајевима око Бања Луке и западно око Дрвара, мада је реално има свуда. Ово је занимљиво с обзиром на проценат у другим крајевима БиХ, али је негде и нормално због природе миграција.

Како стоје ствари, Западна Босна може бити област са најмање I2a код Срба у БиХ. Разлог за то може бити висок проценат R1a, али и разгранатост појединих хаплогрупа. Да не доносим преурањене закључке, сачекајмо крај овог истраживања (где опет има више тестираних источно).

Занимљиво да је и R1b у Крајини негде око 6%, што је на нивоу херцеговачког просека. Углавном је присутна кроз подгране R1b-U152 и R1b-L23>BY611. Веома се ретко јавља код Срба из Посавине, Подриња, околине Сарајева, итд.

[Atlantische]

Живановић, Никољдан, Остружница, Чукарица, Београд

Припада хаплогрупи G2a-U1, највероватније њеној грани L1264. Нема блиских поклапања на пројекту.
Снип којем Живановић највероватније припада је стар 7800 година, са најскоријим заједничким претком свих припадника ове гране од пре 4100 година.

Хаплогрупа G2a-U1 је у Европи присутна кроз две основне гране, од којих је једна L1264, која се проналази од Балтика до централне Азије, и за њу је извесно да се ширила са Индоевропљанима.

Тестирани је о пореклу навео следеће:

По запису из књига, Живановићи су живели у Дечу код Земуна., вероватно између I и II српског устанка јер непоседујемо прецизне записе. У попису становништва из 1867. за Београдску нахију, Посавски срез (Остружница), под редним бројем 104, помиње се мој предак Новак Живановић. Ја сам пето колено. *По речима потомака старијих породица из Остружнице помиње се прича да су Живановићи потомци Петра Новаковића – Чардаклије, дипломате из Првог српског устанка, неки кажу и фамилије Младена Миловановића (његовог брата), али за то немамо никакв ваљан документ. По породичној причи помиње се старо презиме Новаковић или Стевановић (без доказа), а истражујући порекло, дошао сам до податка да у Дечу и данас постоје породице које носе презиме Живановић. Старији становници Остружнице помињу да су Живановићи једна од старијих породица у Остружници јер се њихова огњишта (куће) налазе прекопута Остружничке цркве (посвећена Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског), која се сматра за центар Остружнице.

[Црна Гуја]

Грунчић, Срђевдан, Зрењанин

Припада хаплогрупи R1a-Z280, карпатско-далматинској грани Y2613. Најближи су му тестирани из рода А, а са Грбићем из Рачића код Бихаћа и Богдановићем из Јелићке код Приједора, са којима дели исту славу, има потпуно поклапање (са првим на 23 а са другим на 17 маркера). Нема информација о старијем пореклу, али на основу овог резултата прилично је сигурно да му се у релативно скоријој прошлости неко од предака доселио са простора Босанске Крајине.

[Црна Гуја]

Милинковић, Алимпијевдан, Докмир, Уб

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближи су му тестирани из рода Б, Бурмазовић (1/17, такође слави Алимпијевдан), Аксић (2/18) и Дуњићи (2/17). По предању су досељени из Дуба код Бајине Баште у другој половини 18. века.

[Јовановић од Романије]

Јовановић, Лучиндан, Бабине Горње, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи I2-PH908, по својој прилици роду Никшића. Одлично се уклапа у род Никшића, једина вредност која се издваја је 32 на 389ii коју у овом роду поседује само Јовановић. У овом случају се може рећи да је генетика потврдила предање о пореклу. Ево шта је тестирани навео о свом даљем пореклу:

"Према предању поријеклом смо од Никшића, односно са обронака планине Голије. Одатле само дошли у Бијеле воде код Сокоца Р. Српска, (па су нас тада звали Бјеловодац), а одатле на село Горње Бабине (ово село помиње се још у сумарном попису Санџака Босна из 1468-69). Два брата су остала на Г. Бабинама, а њихов отац са још три сина населио су у селу Кнежина код Сокоца. Према некој мојој рачуници населили су се на Горње Бабине око 1830. Постоји још тезе да смо однекуд од Пријепоља."

Поздрав, ја сам овај Јовановић  Пошто нисам вичан да протумачим резултате које сам добио, рецимо шта значи  "једина вредност која се издваја је 32 на 389ii"?

[Jelic]

Поздрав, ја сам овај Јовановић  Пошто нисам вичан да протумачим резултате које сам добио, рецимо шта значи  "једина вредност која се издваја је 32 на 389ii"?

Значи да је то вредност карактеристична само за одређеног појединца, да је у роду нико други не поседује. Вероватно је реч о некој мутацији у задњих пар генерација јер су остале вредности типично "никшићке".

[Јовановић од Романије]

Значи да је то вредност карактеристична само за одређеног појединца, да је у роду нико други не поседује. Вероватно је реч о некој мутацији у задњих пар генерација јер су остале вредности типично "никшићке".

Дакле ову мутацију имао само ми за сада?  Како би могао да сазнам са ким сам у сродству? Јер ја осим да само са обронака Голије нема ни један други податак. 

[Atlantische]

Дакле ову мутацију имао само ми за сада?  Како би могао да сазнам са ким сам у сродству? Јер ја осим да само са обронака Голије нема ни један други податак. 

Тачно, из рода Никшића тренутно искључиво Ваш хаплотип поседује ову мутацију, што га наравно не одваја од рода Никшића, већ резултат чини још уникатнијим и говори да се на том маркеру разликујете од других расељених Никшића и оних у матици.

Тестирани који су вам генетски блиски односно са којима делите заједничког претка у последњих 500-тињак година се налазе на следећем линку, у табели су груписани под називом род Никшића (тестираних: 16).
http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

[Јовановић од Романије]

Тачно, из рода Никшића тренутно искључиво Ваш хаплотип поседује ову мутацију, што га наравно не одваја од рода Никшића, већ резултат чини још уникатнијим и говори да се на том маркеру разликујете од других расељених Никшића и оних у матици.

Тестирани који су вам генетски блиски односно са којима делите заједничког претка у последњих 500-тињак година се налазе на следећем линку, у табели су груписани под називом род Никшића (тестираних: 16).
http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

Живо ме интересује колико је стара ова мутација.   Има ли шта млађе од 500 година, да нађем село у ЦГ из кога смо 

[Radul]

Живо ме интересује колико је стара ова мутација.   Има ли шта млађе од 500 година, да нађем село у ЦГ из кога смо 

За сада у роду имате двојицу са Y37, ако би желио да бараташ прецизнијим годинама онда бих препоручио надоградњу на стандард Y37; тада би био солидан прорачун. Ја сам већ то радио преко YSEQ овај панел.
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&cPath=23_30&products_id=40762&osCsid=6680caa04f2c5527e9beef6a8d1285f6

YSEQ је најближи, најјефтини и најбољи са понудама. Ту можеш радити и СНП тестове За ситније гране испод PH908.

За сада покушај наћи у књигама нешто о Никшићима, око Никшића може ти  НиколаВук помоћи. Чланови Порекла имају приступ дигиталној библиотеци која барата са мноштвом књига, које су од користи сваком родословцу.

[НиколаВук]

За сада покушај наћи у књигама нешто о Никшићима, око Никшића може ти  НиколаВук помоћи. Чланови Порекла имају приступ дигиталној библиотеци која барата са мноштвом књига, које су од користи сваком родословцу.

ДушанВучко и ја смо овде дежурни Никшићи. 

[Јовановић од Романије]

За сада у роду имате двојицу са Y37, ако би желио да бараташ прецизнијим годинама онда бих препоручио надоградњу на стандард Y37; тада би био солидан прорачун. Ја сам већ то радио преко YSEQ овај панел.
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&cPath=23_30&products_id=40762&osCsid=6680caa04f2c5527e9beef6a8d1285f6

YSEQ је најближи, најјефтини и најбољи са понудама. Ту можеш радити и СНП тестове За ситније гране испод PH908.

За сада покушај наћи у књигама нешто о Никшићима, око Никшића може ти  НиколаВук помоћи. Чланови Порекла имају приступ дигиталној библиотеци која барата са мноштвом књига, које су од користи сваком родословцу.

Коју двојицу?

[Radul]

Коју двојицу?

Томашевић Y37 маркера
Бечановић  Y67 маркера

остали су Y23 маркера

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

[ДушанВучко]

ДушанВучко и ја смо овде дежурни Никшићи. 

👍   Moжда и појачање добијемо на форуму 

[Jelic]

Не само Герзово, већ и Саница (тамо је постојао стариначки род Млађена који је славио св. Стефана).

На основу пописа из 1550. године кретање и насељавање овог рода у Крајини би се могло повезати са Малкоч-бегом, босанским и херцеговачким санџакбегом, јер су припадници овог рода настањени углавном на његовим посједима и у Герзову и у Саници. За саничке Млађене је остало записано да су били дербенџије, чувари кланца.

У дербенџијској служби су били и крајишки "Васојевићи" (Часне вериге) код Мркоњић града. Чини се да је ова служба омогућавала нешто дужи опстанак хришћанским породицама, чак иако су се налазиле на прометним мјестима.

Млађена у околини Кључа по шематизму из 1882 има са славом Стевањдан. Било би свакако занимљиво видети њихов резултат тј. да ли су такође део ове I2-PH908 екипе.

[симо]

Млађена у околини Кључа по шематизму из 1882 има са славом Стевањдан. Било би свакако занимљиво видети њихов резултат тј. да ли су такође део ове I2-PH908 екипе.

Питање је да ли данас има ових Млађена, јер у самој Саници чини ми се да су прекинули линију тј. да су по мушкој линији Тркуље и да славе другу славу. Скоро тестирани Јежи из Крупе имају неко предање да им је раније презиме било Млађен.

[Jelic]

Питање је да ли данас има ових Млађена, јер у самој Саници чини ми се да су прекинули линију тј. да су по мушкој линији Тркуље и да славе другу славу. Скоро тестирани Јежи из Крупе имају неко предање да им је раније презиме било Млађен.

Ако је то тачно, онда штета што се неће моћи проверити веза са I2-PH908 родовима.

[Atlantische]

Кочић, Игњатијевдан, Стричићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Овај резултат, као и неколицина резултата из необјављених истраживања, дефинитивно потврђују да су Малешевци као род доминантно и вероватно "изворно" I2-PH908. Кочићи се, као део Малешеваца, у Херцеговни спомињу још у 15. веку, и по свему судећи Кочићи из Стричића су потомци тих Кочића. Кочић је близак свима из рода Малешеваца, а посебно Алексићу из Никшића.

Резултат Кочића дефинитивно причу о исељеним Малешевцима ''вуче'' у правцу две различите сеобе две различите генетске групације Малешеваца из херцеговачке матице у северније Крајеве.

Искрено, мислио сам да ће од 4 тестирана Игњатијевштака са српског ДНК дана једино Кочић бити G2a-L42, међутим погрешио сам.

Поставља се питање где је била линија ''разграничења'' између оригиналних I2-PH908 и ''прибраћених'' G2a-L42 Малешеваца на подручју Крајине, тачније колико су западно (I2-PH908) односно источно (G2a-L42) били присутни ови генетски различити родови исте крсне славе и порекла из истих крајева.

Мислим да би било добро имати резултат Паспаља Игњатијевштака са подручја Поткозарја (Приједор и Градишка), јер ми делује да би нас управо њихов резултат одвео у правом смеру за истраживање претходних сеоба Малешеваца из ових крајева.

[Jelic]

Резултат Кочића дефинитивно причу о исељеним Малешевцима ''вуче'' у правцу две различите сеобе две различите генетске групације Малешеваца из херцеговачке матице у северније Крајеве.

Искрено, мислио сам да ће од 4 тестирана Игњатијевштака са српског ДНК дана једино Кочић бити G2a-L42, међутим погрешио сам.

Поставља се питање где је била линија ''разграничења'' између оригиналних I2-PH908 и ''прибраћених'' G2a-L42 Малешеваца на подручју Крајине, тачније колико су западно (I2-PH908) односно источно (G2a-L42) били присутни ови генетски различити родови исте крсне славе и порекла из истих крајева.

Мислим да би било добро имати резултат Паспаља Игњатијевштака са подручја Поткозарја (Приједор и Градишка), јер ми делује да би нас управо њихов резултат одвео у правом смеру за истраживање претходних сеоба Малешеваца из ових крајева.

Да, слажем се. Поткозарје би могла бити та нека "граница" између I2-PH908 и G2a-L42 Малешеваца.

[Немања]

Симић, Никољдан, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Кљајићем из Братача из Невесиња који такође слави Никољдан. Имају две заједничке карактеристичне вредности попут 14 на 393 и 25 на 390. И по укупном хаплотип су блиски. Није искључено да овом роду припадају и друге породице које славе Никољдан и имају 14 на 393 (Гојаковић из Пријепоља и Марић и Миросаваца код Лопара, са Гојаковићем Симић дели и комбинацију 15-15 на 385a/b). Ту су и две породице које славе Аранђеловдан (Лукићи из Сочанице код Дервенте Аврамовићи из Драгинца код Лознице), као и двојица Јањатовића из Лике.

Тестирани је у упитнику навео само то да им је најстарији предак по мушкој линији дошао на мираз (не зна се одакле) и да им је по мушкој линији сродна породица Јовановић у Ариљу.

Поздрав свима, ја сам један од горе споменутих, Аврамовић из Драгинца. Занима ме може ли се ишта закључити на основу ове групе резултата о временима раздвајања, и најважније који би тестови били добри за даље расветљавање?

Направио сам мапу са прикаченим локацијама наведених. Пинови су обојени према родовима и славама.
Линк до мапе: https://goo.gl/xGevWk

[Jelic]

Поздрав свима, ја сам један од горе споменутих, Аврамовић из Драгинца. Занима ме може ли се ишта закључити на основу ове групе резултата о временима раздвајања, и најважније који би тестови били добри за даље расветљавање?

Направио сам мапу са прикаченим локацијама наведених. Пинови су обојени према родовима и славама.
Линк до мапе: https://goo.gl/xGevWk

Не може се закључити ништа без СНП тестирања и тестирања на већем броју маркера. Ова, условно речено "родовска" подела је направљена само на основу СТР резултата на малом броју маркера и не мора бити тачна тј. прецизна.

[Немања]

Не може се закључити ништа без СНП тестирања и тестирања на већем броју маркера. Ова, условно речено "родовска" подела је направљена само на основу СТР резултата на малом броју маркера и не мора бити тачна тј. прецизна.

Претпостављам да би за то било потребно да се тестира више људи да би се утврдиле међусобне везе?

[Jelic]

Претпостављам да би за то било потребно да се тестира више људи да би се утврдиле међусобне везе?

Не, већ да тестирани који су подељени по родовима прошире своје маркере и ураде СНП тестирање.

[Драган]

Поздрав, ја са Драган Миливојевић ово ми је прва порука на форуму. Јуче сам добио резултат  ДНК анализе коју сам урадио поводом Српског ДНК дана.Пошто још нисам довољно савладао термине и ознаке у генетичкој генеалогији, замолио бих неког од искуснијих форумаша да ми појасни резултат анализе који сам добио.biološkog uzorka su dati u sledećoj tabeli:
Lokus
Dragan Milivojević
17.2291.1
DYS576 18,      DYS389I 13,
DYS448  19, DYS389II 31
DYS19 17, DYS391 11, DYS481 29, DYS549 11
DYS533 12, DYS438 10, DYS43715, DYS57018 DYS635 23, DYS390 24
DYS439 13, DYS392 11
DYS643 10, DYS393 13 DYS458 17, DYS385a 14 DYS385b 15
DYS456
15
YGATAH4
11
*obojena polja označavaju minimalan Y haplotip
Poređenjem dobijenog haplotipa sa Y haplotipovima iz baze https://yhrd.org/ nije utvrđeno potpuno poklapanje ni sa jednim Y haplotipom.
Na osnovu dobijenog Y haplotipa kompjuterskom simulacijom na sajtu http://www.nevgen.org/ utvrđeno je da se radi o haplogrupi I2a1b3
  Хвала унапред на помоћи.

[filipi]

Поздрав, ја са Драган Миливојевић ово ми је прва порука на форуму. Јуче сам добио резултат  ДНК анализе коју сам урадио поводом Српског ДНК дана.Пошто још нисам довољно савладао термине и ознаке у генетичкој генеалогији, замолио бих неког од искуснијих форумаша да ми појасни резултат анализе који сам добио.biološkog uzorka su dati u sledećoj tabeli:
Lokus
Dragan Milivojević
17.2291.1
DYS576 18,      DYS389I 13,
DYS448  19, DYS389II 31
DYS19 17, DYS391 11, DYS481 29, DYS549 11
DYS533 12, DYS438 10, DYS43715, DYS57018 DYS635 23, DYS390 24
DYS439 13, DYS392 11
DYS643 10, DYS393 13 DYS458 17, DYS385a 14 DYS385b 15
DYS456
15
YGATAH4
11
*obojena polja označavaju minimalan Y haplotip
Poređenjem dobijenog haplotipa sa Y haplotipovima iz baze https://yhrd.org/ nije utvrđeno potpuno poklapanje ni sa jednim Y haplotipom.
Na osnovu dobijenog Y haplotipa kompjuterskom simulacijom na sajtu http://www.nevgen.org/ utvrđeno je da se radi o haplogrupi I2a1b3
  Хвала унапред на помоћи.

Radi se o haplogrupi I-CTS10228 (YP196)-PH908.Zajednicki predak zivio prije oko 1850 godina.Ovo je najdominantnija grana kod srpskog naroda.I-CTS10228 je tipicni slovenski marker,preko 80 % nosilaca zivi u istocnoj Evropi u slovenskim zemljama.
ovde mozes vidjet testirane kod nas,na Srpskom DNK projektu.

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

[filipi]

@Dragan Milivojevic
Na Srpskom DNK projektu na onoj tabeli gore imas poklapanja sa    Милошевић Никољдан   Чучуге/Уб/СРБ.

[Црна Гуја]

Тодић, Никољдан, Милићи

Припада хаплогрупи Е-V13. Једино релативно блиско поклапање има са Кузмановићем из Осипаонице код Смедерева (Општи род А, 2 разлике на 17 маркера), с тим што је на маркеру DYS456 разлика 2. Нема детаљнијих података о даљем пореклу, осим да су презиме добили по извесном Тоду, који се доселио у подручје данашњих Милића половином 19. века.

[Лепеничанин]

@Dragan Milivojevic
Na Srpskom DNK projektu na onoj tabeli gore imas poklapanja sa    Милошевић Никољдан   Чучуге/Уб/СРБ.

Поздрав Драгане!

Ваш резултат није вам дао коначан одговор на питања о пореклу, али прилично је битан за наш народ у целини.

http://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-%C4%8Du%C4%8Duge-ub/

Значи, Милошевићи су у Чучугама још у 18. веку, а ваши преци су у Јарменовцима најстарији...тако да је ваш заједнички хаплотип засигурно хаплотип веома заступљен у тадашњем становништву Србије.

[Црна Гуја]

Секулић, Пантелијевдан, раније Никољдан, Беране

Припада хаплогрупи E-V13. У упитнику се наводи да су по предању од Куча-Дрекаловића, међутим значајне разлике на више маркера (391, 458, 576, 570, 481, 533, 635, 643) показују да је прилично удаљен од хаплотипа Куча. Поготово је уочљива разлика на маркеру 570, где Секулић има јако високу вредност 23, у поређењу са Кучком 18/19. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту.

[Милош]

Секулић, Пантелијевдан, раније Никољдан, Беране

Припада хаплогрупи E-V13. У упитнику се наводи да су по предању од Куча-Дрекаловића, међутим значајне разлике на више маркера (391, 458, 576, 570, 481, 533, 635, 643) показују да је прилично удаљен од хаплотипа Куча. Поготово је уочљива разлика на маркеру 570, где Секулић има јако високу вредност 23, у поређењу са Кучком 18/19. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту.

Oбopeнo пpeдaњe o Kучимa, aли и вeзa Зaгpaђaнa ca Koмaтoвићимa...

[симо]

Oбopeнo пpeдaњe o Kучимa, aли и вeзa Зaгpaђaнa ca Koмaтoвићимa...

Да, и ја сам мислио да ће бити нека друга хаплогрупа.

[Црна Гуја]

Петровић, Јовањдан, Радановци, Косјерић

Припада хаплогрупи Е-V13, роду Z5018>S2972 A. Најближа поклапања има са Илићем из Лесковца (потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера), Лучићем из Прибоја (1/23) и Лисичићем из Крушева код Пљеваља (2/19). По доступној литератури Петровићи потичу из Дробњака, а родоначелник је Обрад Комаранин који се у 17. веку доселио у Радановце из Комарнице у данашњој Црној Гори (Стара Херцеговина), по њему је заселак добио име Обрадовићи.

[Црна Гуја]

Дабић, Михољдан, Кленак, Шабац

Припада хаплогрупи Е-V13. Има прилично необичан хаплотип, без претерано блиских поклапања на Пројекту, мада би могао бити нешто даљи род Бјелопавлићима у оквиру гране Z16988. Од необичнијих вредности издвајају се нешто нижа вредност DYS391=9 и нешто виша DYS549=14. По породичном предању даљим пореклом су из Херцеговине.

[Zmijanjac]

Поздрав, ја сам тај новотестирани Кочић! Радујем се дискусијама на овом форуму у будућности!

[Sharelock]

Поздрав, ја сам тај новотестирани Кочић! Радујем се дискусијама на овом форуму у будућности!

Сада, када си сазнао да ти је презиме настало 30-их година XIV века, разлог више за радост!

[Sergius]

Поздрав, ја сам тај новотестирани Кочић! Радујем се дискусијама на овом форуму у будућности!

Добродошао!

Захваљујући твом тесту, сад ћемо имати навалу кандидата из Прњавора, Челинца, Котор Вароша, Теслића, Дервенте, јер су у околину манастира Липље и Ступље Малешевци мигрирали прије 500 година, и у тим општинама та слава је прилично честа.

Јуче се баш обрадовао један од тестираних начелника ових општина који слави Игњатијевдан.

[Небојша]

Грунчић, Срђевдан, Зрењанин

Припада хаплогрупи R1a-Z280, карпатско-далматинској грани Y2613. Најближи су му тестирани из рода А, а са Грбићем из Рачића код Бихаћа и Богдановићем из Јелићке код Приједора, са којима дели исту славу, има потпуно поклапање (са првим на 23 а са другим на 17 маркера). Нема информација о старијем пореклу, али на основу овог резултата прилично је сигурно да му се у релативно скоријој прошлости неко од предака доселио са простора Босанске Крајине.

Било би добро проверити са тестираним да ли има неке везе са Крајином. Уколико не памте скорији долазак, веза може датирати из неког старијег периода.

Најстарији помен презимена је у Мађарској, у месту Батања код Сегедина 1737, а на истом месту спомињу се и 1922, 1924, 1928. године. Један члан ове породице спомиње се 1928. у Вршцу, у Војводини.

Вероватно да су из Батање дошли у Кикинду. Тамо се 1796. спомиње Паво Грунчић.

У Великом Бечкереку рођен је 1875. учитељ Душан Грунчић, а као емигрант у Немачку и Енглеску јавља се свештеник Милан Грунчић.

У Српском презименику Грунчићи се воде у Петровом Селу код Кладова 1885. године, који кажу да су дошли из Црне Горе. Ово може бити занимљив податак, с обзиром да се и тамо јавља презиме колико сам успео видети. Можда би упућенији могли помоћи, али изгледа да се везује за исељенике из Бјелопавлића.

Презиме Грунчић се јавља и међу бачким Буњевцима.

[Eror]

Било би добро проверити са тестираним да ли има неке везе са Крајином. Уколико не памте скорији долазак, веза може датирати из неког старијег периода.

Најстарији помен презимена је у Мађарској, у месту Батања код Сегедина 1737, а на истом месту спомињу се и 1922, 1924, 1928. године. Један члан ове породице спомиње се 1928. у Вршцу, у Војводини.

Вероватно да су из Батање дошли у Кикинду. Тамо се 1796. спомиње Паво Грунчић.

У Великом Бечкереку рођен је 1875. учитељ Душан Грунчић, а као емигрант у Немачку и Енглеску јавља се свештеник Милан Грунчић.

У Српском презименику Грунчићи се воде у Петровом Селу код Кладова 1885. године, који кажу да су дошли из Црне Горе. Ово може бити занимљив податак, с обзиром да се и тамо јавља презиме колико сам успео видети. Можда би упућенији могли помоћи, али изгледа да се везује за исељенике из Бјелопавлића.

Презиме Грунчић се јавља и међу бачким Буњевцима.

Када сам радио у Мајданпеку, упознам колегу који је исто рођен и школовао се у Руми, Грбић, пореклом из Босанске Крајине са славом Срђевдан. Рекох му да знам да и Грбићи из Лике славе исту славу. Он каже да се и сам бавим мало истраживањем порекла и колико се сећам, помињао је Скадар и околину, да је дошао до закључка да је у том крају постојао култ Св. Срђа, да је било више цркава које су му биле посвећене... Можда занимљив траг с обзиром и на ово што је Небојша навео.

[Zor]

Не знам још своју подграну и не могу да веома поуздано предвидим која је, али вјероватно E-FGC11457, могуће Z17107 или можда Y3183.

 FGC11457 и Y3183 су имали неке хаплотипове најсличнијим Ракоњцима али нисмо Z5018 (јесмо V13+) што значи да нисмо сигурно у вези с Кучима, е сад Z17107 је једна од "резервних" варијанти код моје тезе о поријеклу, по одређеним вриједностима би се могло рећи да би требала бити ова грана, али је јако тешко гарантовати код V13. Ова грана има своју балканску браншу присутну у Далмацији и код Албанаца која је Z17107->Z38456 , као и код Грка из Смирне и Фокеје који нису нешто блиски албанским и далматским (као што јесу грчки R1b BY611 одатле) па се не ради вјероватно о Арванитима. Z38456 грана има јако високе вриједности на dys458. И постоји источна варијанта Z17107 коју имају два Руса (један потврђен и један сигурно у вези с њим), Украјинац и Мађар који су Z17107+ али Z38456- , они имају стандардне вриједности на dys458, као и ја. Па ако будем Z17107 биће занимљиво видјети коме сам ближи. Односно је ли Z38456 + или -. Наравно може бити нека сасвим трећа грана.

[gruncic]

Грунчић, Срђевдан, Зрењанин

Ја сам нов на овом форуму и интересује ме порекло породице Грунчић.
Мој отац је из  Зрењанина и ја сам се тестирао 14.09.2'17.
У резултату се види да имам подударнист са Грбићем из Бихаћа на 23 маркера.
Можете ли ми објаснити која је то подударност , повезаност.
Иначе живим у Крагујевцу и мислим да сам једини у овом делу Србије са овим
презименом.
Горе поменути учитељ Грунчић је по мом сећању наш рођак.
Поздрав

[симо]

У Српском презименику Грунчићи се воде у Петровом Селу код Кладова 1885. године, који кажу да су дошли из Црне Горе. Ово може бити занимљив податак, с обзиром да се и тамо јавља презиме колико сам успео видети. Можда би упућенији могли помоћи, али изгледа да се везује за исељенике из Бјелопавлића.

Овај податак би могао бити интересантан. У Бјелопавлићима постоји лужанско братсво Петричевића које је славило Срђевдан. Шобајић позивајући се на Јовићевића наводи да су од Петричевића из Цеклина. Оно што је интересантно јесте да Јовићевић наводи да су из Цеклина, од крви побјегла 5 браће, један је отишао у Бјелопавлиће, а чак четири су отишла у Лику. Не знам колико је ово предање тачно,али кад си споменуо Бјелопавлиће сјетио сам се да би би било добро да се спомене.

[Милош]

Овај податак би могао бити интересантан. У Бјелопавлићима постоји лужанско братсво Петричевића које је славило Срђевдан. Шобајић позивајући се на Јовићевића наводи да су од Петричевића из Цеклина. Оно што је интересантно јесте да Јовићевић наводи да су из Цеклина, од крви побјегла 5 браће, један је отишао у Бјелопавлиће, а чак четири су отишла у Лику. Не знам колико је ово предање тачно,али кад си споменуо Бјелопавлиће сјетио сам се да би би било добро да се спомене.

Пocтojи и Влaшкoвић из Гaja кoд Koвинa, кojи би тpeбao дa je пo пpeдaњу oд Бjeлoпaвлићa (иaкo oн тo нe знa). Пpипaдa кapпaтcкo-дaлмaтинcкoм клacтepу, aли нe знaм дa ли cу иcтe пoдгpaнe ca Гpунчићeм...

[симо]

Пocтojи и Влaшкoвић из Гaja кoд Koвинa, кojи би тpeбao дa je пo пpeдaњу oд Бjeлoпaвлићa (иaкo oн тo нe знa). Пpипaдa кapпaтcкo-дaлмaтинcкoм клacтepу, aли нe знaм дa ли cу иcтe пoдгpaнe ca Гpунчићeм...

Да, њега се нисам сјетио. И ови Петричевићи у Бјелопавлићима сада славе Петковдан, али су славили Срђевдан.

[Милош]

Да, њега се нисам сјетио. И ови Петричевићи у Бјелопавлићима сада славе Петковдан, али су славили Срђевдан.

Aкo будe имaлo пpocтopa зa joш кojeг пojeдинцa у oквиpу тecтиpaњa "100 Cpбa ca jугa Cpбиje и KиM" имao биx нa "лaгepу" Влaшкoвићa из Лучкe Pиjeкe, пa би ce cитуaциja pacпeтљaлa. Билo би интepecaнтнo кaд би "Гaшaни" иcпaли xeтepoгeни, cacтaвљeни oд cтapoceдeoцa и Бjeлoпaвлићa...

[gillle]

Aкo будe имaлo пpocтopa зa joш кojeг пojeдинцa у oквиpу тecтиpaњa "100 Cpбa ca jугa Cpбиje и KиM" имao биx нa "лaгepу" Влaшкoвићa из Лучкe Pиjeкe, пa би ce cитуaциja pacпeтљaлa. Билo би интepecaнтнo кaд би "Гaшaни" иcпaли xeтepoгeни, cacтaвљeни oд cтapoceдeoцa и Бjeлoпaвлићa...

Велики број породица у Драгову (Левач) води порекло из Ибарског Колашина, понајвише има Влашковића. Некима је то и званично презиме, а некима секундарно.

[marigold]

Велики број породица у Драгову (Левач) води порекло из Ибарског Колашина, понајвише има Влашковића. Некима је то и званично презиме, а некима секундарно.

Да ли су неки од њих славили Митровдан? Чукундеда мог оца је из Драгова (не зна се презиме), а дошао је Црне Горе (бар како се прича). Чекамо резултате од 14.09., па ми је овај податак интересантан, Драгово има 3 засеока (Дубница, Болујци и Пуљци) и није имало много становника.

[Дробњак]

Велики број породица у Драгову (Левач) води порекло из Ибарског Колашина, понајвише има Влашковића. Некима је то и званично презиме, а некима секундарно.

Влашковићи из Драгова би требало да славе Св. Луку, а да су пореклом из Топлице.

Да ли су неки од њих славили Митровдан? Чукундеда мог оца је из Драгова (не зна се презиме), а дошао је Црне Горе (бар како се прича). Чекамо резултате од 14.09., па ми је овај податак интересантан, Драгово има 3 засеока (Дубница, Болујци и Пуљци) и није имало много становника.

Митров дан славе Мирјанићи. Они би требало да су староседеоци Драгова.

[Милош]

Влашковићи из Драгова би требало да славе Св. Луку, а да су пореклом из Топлице.

У пpaву cи. Cтojи дa cу из Пapaдe у Toплици. Cлaвe Cв. Луку, a пpecлaвљajу Cв. Пaнтeлejмoнa.

[Jelic]

Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Карактеристичну вредност 11 на 439 Стевановић дели са Баљем из Љубиња, ни по укупном хаплотипу нису далеко па је врло могуће да су повезани. Стевановић не делује блиско Стефановићу из истог места који додуше слави и другу славу, Никољдан.

Позивам Ацу да нешто више каже о овом тестираном Стевановићу.

[Jelic]

Мрдак, Никољдан, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи хаплотип на пројекту му је Тешановић из Ђурђевца код Мионице (1 разлика на упоредива 23 маркера) и Бојанић из Трнаваца код Рудог (2 разлике на упоредива 23 маркера). Са Бојанићем дели и исту славу, а с обзиром на то да је Рудо насељавано из краја одакле је Мрдак добре су шансе да су ове две породице у даљој прошлости повезане.

Према једном предању, Мрдаци су из Куча, а према другом су старинци у Пљевљима. С обзиром на хаплогрупу, биће да је ово друго предање тачније.

[Милош]

У пpaву cи. Cтojи дa cу из Пapaдe у Toплици. Cлaвe Cв. Луку, a пpecлaвљajу Cв. Пaнтeлejмoнa.

Инaчe oвo мoжe бити oнa cтpуja из Toплицe кoja je нaceлилa Лeвaч. Taкo имaмo и тecтиpaнoг Aвpaмoвићa из Дoњe Caбaнтe, кojи cлaви Лучиндaн, a дaљим пopeклoм je из Tpeбињa у Toплици, кoje je нa пap килoмeтapa oд Пapaдe.

[gillle]

Да ли су неки од њих славили Митровдан? Чукундеда мог оца је из Драгова (не зна се презиме), а дошао је Црне Горе (бар како се прича). Чекамо резултате од 14.09., па ми је овај податак интересантан, Драгово има 3 засеока (Дубница, Болујци и Пуљци) и није имало много становника.

КРАЉЕВСКО ДРАГОВО, књига Мирослава Ж. Симића, обилује фотографијама, подацима и уредно одрађеним родословима свих породица из Драгова.

Влашковићи о којима сам писао славе Св. Петку и из Ибарског Колашина су досељени.

Ако неко жели конкретан податак из наведене књиге нека ми се јави на ПП, да не реметимо тему.

[Nebo]

Према једном предању, Мрдаци су из Куча, а према другом су старинци у Пљевљима. С обзиром на хаплогрупу, биће да је ово друго предање тачније.

Постоји и она трећа група Мрдака и Мрдаковића, који су у ствари најбројније братство овог презимена. Они су старином из Дробњака (односно из оног дела Дробњака уз Тару, где су се касније населили Шаранци) па су временом прешли Тару и населили села на десној обали - најпре у Премћане, касније и у Косаницу, Маоче, Подборову, Трновице. 1689. године, много су страдали од Турака (вероватно у склопу аустро-турског рата), а оно што је преживело, касније се населило у Пљевља и Бијело Поље. Према другим верзијама, овај покољ Мрдака догодио се 1775, према трећим око 1800. године. Неки су се тада одселили у Куче. Можда ови Мрдаци који за себе кажу да су из Куча, у ствари представљају повратну миграцију?

Сама прича о сеоби из Дробњака преко Таре, и то пре или у 17. веку, указује да су Мрдаци били старинци у области Комарнице или на Језерима, које су одатле прогнали Дробњаци или Шаранци.

Најбоље би било да нам сам тестирани напише нешто о породичном предању свог рода.
 

[Atlantische]

Мрдак, Никољдан, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи хаплотип на пројекту му је Тешановић из Ђурђевца код Мионице (1 разлика на упоредива 23 маркера) и Бојанић из Трнаваца код Рудог (2 разлике на упоредива 23 маркера). Са Бојанићем дели и исту славу, а с обзиром на то да је Рудо насељавано из краја одакле је Мрдак добре су шансе да су ове две породице у даљој прошлости повезане.

Према једном предању, Мрдаци су из Куча, а према другом су старинци у Пљевљима. С обзиром на хаплогрупу, биће да је ово друго предање тачније.

Искрено сам се и надао оваквом резултату, пре свега јер ми у FTDNA поклапањима 12/12 стоји један Мрдак, који је додуше сакрио све податке па и контакт.

[aleksandar I]

Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Карактеристичну вредност 11 на 439 Стевановић дели са Баљем из Љубиња, ни по укупном хаплотипу нису далеко па је врло могуће да су повезани. Стевановић не делује блиско Стефановићу из истог места који додуше слави и другу славу, Никољдан.

Позивам Ацу да нешто више каже о овом тестираном Стевановићу.

Нисам превише очекивао, али ето да се повећа број тестираних из Бијељине, са акцентом на Загоне

Тестиран је Здравко Стевановић, један од водећих стручњака за воде у РС. Припада најбројнијим Стевановићима на потезу Дољи Загони - Хасе. Непосредна близина Бијељине, око 5 km. Куће им се налазе уз магистрални пут Бијељине - Тузла. Сахрањују се у Хасама. У монографији професора Ристе Матића "Загони", као један од предака им се помиње Лујо, али није ми при руци те не могу детаљније о томе.

Тестирани је навео приликом разговора, али није био сигуран, да им је даље поријекло из околине Цетиња. Породично иха називају Лајаци, односно могуће старије презиме Лајаковић. Не знају одкале, међутим, мало сам чепркао по литератури, те сам код Велимира Михајловића у "Презименику" нашао податак да је Лајк од личног имена Влајко, које се доминатно међу мушким члановима породице. Овај податак можда потврђује ову тезу. Опет на другом мјесту прочитао  да је то скраћени облик од имена Владимир. Отац тестираног је Владимир,  а дјед Станко (то име носи његов рођени брат).

Доста сам радио на овоме због приче о друговању мог дједа Јове у младим данима са извјесним Војом Лајком, међутим, овај резултат несумњиво оповргава вео о било каквом сродству.

Од ових Стевановића је бивши репрезентативац младе селекције Србије. Дакле Миладин Стевановић I2-PH908. Надам се да ће успјети!!!!

[Jelic]

Дамјановић, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Дамјановић се на 23 маркера потпуно поклапа са Вукотићем из Праге код Никшића. Ово је и разумљиво с обзиром на то да су Дамјановићи и Вукотићи по предању најближи унутар племена Озринића. На једном маркеру се Дамјановић разликује од Тодоровића из Јасеновог Поља код Никшића. Ово исто није чудно јер Тодоровићи заједно са Ђоковићима из Јасеновог Поља потичу од Дамјановића.

[Jelic]

Вулаш, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Најближе поклапање у роду Озринића има са Поповићем из Кочана код Никшића, имају једну разлику на 23 маркера. Занимљив резултат јер су се Вулаши означавали уз Домазетовиће као једини старинци на Чеву који су остали до данас на подручју тог племена. Међутим, као што се види, и Вулаши су Озринићи тј. од Озра пореклом, па се поставља питање да ли су Озринићи генетски најхомогеније племе на територији данашње ЦГ?

[Jelic]

Поповић, Аранђеловдан, Загреда, Даниловград

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Поприлично се добро уклапа у род Озринића, што између осталог и предање каже. Поповићи из Загреде су по предању од Озринића - Гардашевића, тако да је ово предање потврђено генетски.

[Nebo]

Занимљив резултат јер су се Вулаши означавали уз Домазетовиће као једине старинци на Чеву који су остали до данас на подручју тог племена.

Да, предање Озринића Вулаше сматра старинцима.
Ово ретко презиме постоји и на Његушима, они су огранак Пуношевића.
Било би занимљиво да се испостави да су сродни.

[Небојша]

Жмукић, Јовањдан, Кривошије, Црна Гора

Тестирани Жмукић припада роду J2a-M92>CTS2906>S8230. Стандардан цуцко-пјешивачки хаплотип.

Постоји занимљива легенда о томе како је Свети Сава једном дошао код неког Жмукића, али је овај био неправедан и негостољубив према њему, због чега је Сава проклео све Жмукиће и од тада код њих не буде никад више од три детета. У том крају их има 60-ак кућа.

Славе Јовањдан, а преслављају Малу Госпојину, по чему асоцирају на још неке породице из рода J2a-M92.

[Jelic]

Гардашевић, Аранђеловдан, Бијела, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Добро се уклапа у род Озринића, на 17 упоредивих маркера се у потпуности поклапа са Пејовићем из Љешанске нахије. Пејовићи су такође грана Озринића-Гардашевића, као и тестирани Гардашевић.

[Пеца]

Гардашевић, Аранђеловдан, Бијела, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Добро се уклапа у род Озринића, на 17 упоредивих маркера се у потпуности поклапа са Пејовићем из Љешанске нахије. Пејовићи су такође грана Озринића-Гардашевића, као и тестирани Гардашевић.

Дакле тврдња Гардашевића коју је забиљежио Андрија Лубурић, да су Авдаловићи од њих није тачна.

[Nebo]

Хаплогрупа Жмукића и година досељења са Грахова у Кривошију коју је забиљежио Накићеновић (1695) се солидно уклапају у причу о разури Башедољаца и Доњекрајаца.

Радул је писао о томе, а ја сам га цитирао:

http://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

[Небојша]

Ожеговић, Св. Тројица, Кути, Херцег Нови

Ожеговићи припадају хаплогрупи J2b2-M241, по свему судећи подграни PH1602 (TMRCA 3100 год.)

У тај крај су доселили 1687. са Чева. Многи аутори су их сврставали у Озриниће зато што се за њих, осим да су са Чева, говори и да су славили Аранђеловдан, као и да им је старије презиме било Озринић. По мушкој линији не постоји веза, што не искључује опцију да су дошли из те области.

Први њихови досељеници у Боку зову се Ћетко Рајчевић речени Ожеговић и Вуко Матков Ожеговић речени Росић.

У околини Фоче постоји бројна муслиманска породица Ожеговић, која је наводно у вези са овим Ожеговићима. Презиме је присутно у западној Херцеговини, али и код Срба из Крајине.

Та веза може бити посебно занимљива, зато што је ова подграна J2b2-M241 присутна у Крајини (Шевић, Париповић). Овој грани код нас припадају још и Ковач из Ливна, као и неки Бугари.

Крајишки Ожеговићи славе Св. Стевана (09.01)

Још је В. Скарић помињао да би крајишки Ожеговићи (само на основу имена, наравно) могли бити од ових из Црне Горе. Међутим, сада када знамо хаплогрупу, та веза није немогућа, посебно зато што многи Крајишници имају “днк парњаке” на том простору.

Мени је ово посебно интересантно, пошто су ми крајишки Ожеговићи род.

Од ових Ожеговића из Крајине је млади српски фудбалер Огњен Ожеговић

[Jelic]

Тодоровић, Аранђеловдан, Малинско, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Добро се уклапа у род Озринића, мада једини има вредност 14 на 439 у овом роду. За Тодоровиће из Малинска Шибалић и Караџић кажу да су се у Малинско доселили из Липове равни код Никшића, а тамо са Чева где су се презивали Ракојевић. Такође код Шибалића и Караџића стоји погрешан податак да Тодоровићи славе Аћимовдан.

На сајту племена Озринићи Тодоровићи из Малинска се сврставају у исељене Озриниће:

"Дурутовићи (раније Удовичићи), Тодоровићи, Радојевићи, Минићи и Радовићи у Пиви и Горњем Пољу код Никшића. Раније су се звали Ракојевићи."

Како год, генетика је овде потврдила предање о пореклу.

[Atlantische]

Милетић, Никољдан, преслава Св. Агатоник, Тмава, Куршумлија.

Припада хаплогрупи G2a-L497, извесно најприсутнијем роду ове хаплогрупе на пројекту L42-YSC33.

Сви припадници рода P303>L497 A01 су му блиски, али нема пуних поклапања.

Тестирани је о свом пореклу навео следеће:

Чукундеда Витор се доселио у Тмаву (Куршумија) 1884.

У Топлица - етнички процеси и традиционална култура нађох податак да је Тмава окарактерисана као насеље ''мешаног'' порекла становништва, односно да добар део њених становника чине колонисти, па се поставља питање одакле се доселио наведени предак тестираног.

[Sergio]

Мрдак, Никољдан, Пљевља

Таман помислих да је Мрдаљ из Ервеника дошао на ред, кад оно није Мрдаљ већ Мрдак. 

[Бакс]

Нешто мало E-V13 и R1a у овој тури тестирања.
I2-PH908 дословно доминира овог пута.
А богами, није ни лош резултат за G2a.

[Милош]

Милетић, Никољдан, преслава Св. Агатоник, Тмава, Куршумлија.

Припада хаплогрупи G2a-L497, извесно најприсутнијем роду ове хаплогрупе на пројекту L42-YSC33.

Сви припадници рода P303>L497 A01 су му блиски, али нема пуних поклапања.

Тестирани је о свом пореклу навео следеће:

Чукундеда Витор се доселио у Тмаву (Куршумија) 1884.

У Топлица - етнички процеси и традиционална култура нађох податак да је Тмава окарактерисана као насеље ''мешаног'' порекла становништва, односно да добар део њених становника чине колонисти, па се поставља питање одакле се доселио наведени предак тестираног.

Moгућe дa имa вeзe ca Meтoxиjoм, тaчниje Mojcтиpoм...

[Sergio]

I2-PH908 дословно доминира овог пута.

Томе доста доприноси циљано тестирање Озринића.

[Atlantische]

Moгућe дa имa вeзe ca Meтoxиjoм, тaчниje Mojcтиpoм...

Проблем је што су сви наши L42>YSC33 на 23 маркера изузетно блиски, и сем неких специфичних вредности попут 13 на 439 (које опет код неких не морају да указују на неку ближу везу већ се десе одвојено) тешко је пронаћи неко јасније поклапање које се може разазнати на мањем броју маркера.

Ту већ долази у ''помоћ'' литература о историји миграција у једној регији, иста слава, па би верујем овом Милетићу добро дошло да се појави L42>YSC33 у нпр околини Пећи, то би верујем прилично разбистрило ствари.

[Милош]

Ту већ долази у ''помоћ'' литература о историји миграција у једној регији, иста слава, па би верујем овом Милетићу добро дошло да се појави L42>YSC33 у нпр околини Пећи, то би верујем прилично разбистрило ствари.

Зap нeмa oнaj Пeтpoвић из Бeлoг Пoљa кoд Пeћи ?

[Jelic]

Зap нeмa oнaj Пeтpoвић из Бeлoг Пoљa кoд Пeћи ?

Петровић није иста грана хаплогрупе G2a као Милетић.

[Милош]

Петровић није иста грана хаплогрупе G2a као Милетић.

Jacнo...

[Иван Вукићевић]

Вулаш, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Најближе поклапање у роду Озринића има са Поповићем из Кочана код Никшића, имају једну разлику на 23 маркера. Занимљив резултат јер су се Вулаши означавали уз Домазетовиће као једини старинци на Чеву који су остали до данас на подручју тог племена. Међутим, као што се види, и Вулаши су Озринићи тј. од Озра пореклом, па се поставља питање да ли су Озринићи генетски најхомогеније племе на територији данашње ЦГ?

Дакле, предање Домазетовића о сродству са Вулашима је потврђено. Ако се добро сећам, једино је Ђорђе Вукотић сматрао да су Вулаши од Озринића, сви остали аутори су сматрали да су старинци.

Озринићи су свакако најхомогеније српско племе. У Црној Гори су једино хомогенији Хоти јер су протерали све старинце, а у том племену нема новијих досељеника (у Озринићима има пар кућа у Загреди).

[Jelic]

Дакле, предање Домазетовића о сродству са Вулашима је потврђено. Ако се добро сећам, једино је Ђорђе Вукотић сматрао да су Вулаши од Озринића, сви остали аутори су сматрали да су старинци.

Озринићи су свакако најхомогеније српско племе. У Црној Гори су једино хомогенији Хоти јер су протерали све старинце, а у том племену нема новијих досељеника (у Озринићима има пар кућа у Загреди).

Овде се поставља и питање откуд толико карактеристично презиме Домазетовић ако Домазетовићи јесу прави Озринићи као што генетика каже. Једино логично делује објашњење да су Озринићи јако стари као племе, да су се веома рано самим тим и разгранали и почели узимати међу собом, па отуд презиме Домазетовић.

[Небојша]

Грунчић, Срђевдан, Зрењанин

Ја сам нов на овом форуму и интересује ме порекло породице Грунчић.
Мој отац је из  Зрењанина и ја сам се тестирао 14.09.2'17.
У резултату се види да имам подударнист са Грбићем из Бихаћа на 23 маркера.
Можете ли ми објаснити која је то подударност , повезаност.
Иначе живим у Крагујевцу и мислим да сам једини у овом делу Србије са овим
презименом.
Горе поменути учитељ Грунчић је по мом сећању наш рођак.
Поздрав

Поздрав,

Уколико је поменути учитељ Ваш рођак, то би значило да са Крајином немате везе последњих 150 година, а опет генетски најближа особа долази управо из тог краја. Можда је у питању даља веза, из периода Војне границе (Банат), или чак нешто треће.

Код R1a подударање на 23 маркера некада и не открива превише, па је незахвално прогнозирати колика је блискост (без детаљније анализе), али за сада Крајишници остају Ваши најближи рођаци. Бар на основу критеријума по којима се врши груписање у СДП (Y-STR).

 

[Иван Вукићевић]

Овде се поставља и питање откуд толико карактеристично презиме Домазетовић ако Домазетовићи јесу прави Озринићи као што генетика каже. Једино логично делује објашњење да су Озринићи јако стари као племе, да су се веома рано самим тим и разгранали и почели узимати међу собом, па отуд презиме Домазетовић.

То је једино логично објашњење. Слично важи и за Куче који су се одавно разродили и то у далеко већој мери.

[marigold]

КРАЉЕВСКО ДРАГОВО, књига Мирослава Ж. Симића, обилује фотографијама, подацима и уредно одрађеним родословима свих породица из Драгова.

Влашковићи о којима сам писао славе Св. Петку и из Ибарског Колашина су досељени.

Ако неко жели конкретан податак из наведене књиге нека ми се јави на ПП, да не реметимо тему.

Хвала, већ смо гледали у тој књизи, помиње се Милутин из Црне Горе, али ништа више (презиме, одакле је дошао...). Сачекаћу резултате тестирања, па ћу видети шта даље.

[gruncic]

Хвала на одговору , Звонимир Грунчић

[Pavo]

Уколико је поменути учитељ Ваш рођак, то би значило да са Крајином немате везе последњих 150 година, а опет генетски најближа особа долази управо из тог краја. Можда је у питању даља веза, из периода Војне границе (Банат), или чак нешто треће.

Ne nađoh ih u u Bečkereku ali 1828. su u Kikindi dva domaćinstva Gruntića, Stevino i Pajino.  Paja se kao kućevlasnik u Kikindi spominje i 1796. 

[gruncic]

Поштовани ,

Сто се тиче породице Грунчић , имам мало података од оца јер је  био дете кад му је умро отац.
Остало ми је у сећању да су тетке причале да су стари били из Меленаца. Мможда има података у
књигама роћених или умрлих.
Интересантно је да у Суботици има више Грунчића који су католици. Ја сам нашао у књигама у архиву
Суботице записе од 1750.године . У књигама православних нисам пронашао ништа.
Мој син је на ФБ контактирао момка сличних година и код њих постоји предање да су се доселили са
Косова и касније прешли у католичанство .


Поздрав

[Бакс]

Поштовани ,

Сто се тиче породице Грунчић , имам мало података од оца јер је  био дете кад му је умро отац.
Остало ми је у сећању да су тетке причале да су стари били из Меленаца. Мможда има података у
књигама роћених или умрлих.
Интересантно је да у Суботици има више Грунчића који су католици. Ја сам нашао у књигама у архиву
Суботице записе од 1750.године . У књигама православних нисам пронашао ништа.
Мој син је на ФБ контактирао момка сличних година и код њих постоји предање да су се доселили са
Косова и касније прешли у католичанство .


Поздрав

Грунчићи се појављују и у Батањи. То је некада било српско село, али је остало ван Војводине и Србије, па је највећи део становништва прешао у Србију.

С пописа 1828. год:

318. Grunsits, Zsilko
322. Grunsiti, Mita
343. Grunszits, Marjan
345. Grunsziti, Mija
346. Grunsziti, Manila
802. Grunsiti, Gyuka

http://www.poreklo.rs/2015/01/17/batanja-battonya-bekes-zupanija-madjarska/

[Pavo]

Грунчићи се појављују и у Батањи. То је некада било српско село, али је остало ван Војводине и Србије, па је највећи део становништва прешао у Србију.

U Batanji su 1770. bili ovi kućedomaćini :

Jerko Grunsity
Jován Grunsity
Pavel Grunsity
Gaja Grunsity
Arsza Grunsity
Vasza Grunstiy

[Бакс]

U Batanji su 1770. bili ovi kućedomaćini :

Jerko Grunsity
Jován Grunsity
Pavel Grunsity
Gaja Grunsity
Arsza Grunsity
Vasza Grunstiy

Дакле, већ тад су били раширени.
Рекао бих да су ово потомци најмање два човека, то јест, два брата. Деда им је сигурно био неки Грунча. Тај је могао живети око 1700. године.

[Pavo]

Hmm, problem je što 1742. uopće nema Grunšića u selu.  Ima istina 5-6 osoba bez prezimena, ali primjetna je velika razlika u broju kuća.  Porast s 47 domaćinstava 1742. na 250 domaćinstava 1770. 

Jedan dio tog porasta je doseljavanje Rumunja.  Njih je prilično lako razlikovati od Srba jer su Srbi 1770. popisani tako da je ime prvo, prezime drugo.  Rumunji su popisani na mađarski način, tako da prezime dolazi prvo a ime drugo.  Očito je doselilo i nešto Srba. 

[Сол]

1748. год у крањскои Постоини /Adelsberg (Словениа) обитаваше исвесни Siegfried Freiherr v. Grünschitz

[Гмитар]

За сада стоји овако

I2a - 55% (PH908 - 53%) [21]
E - 16% [6]
R1a - 13% [5]
J - 8% [3]
G - 8% [3]
R1b - 5% [2]
Q - 3% [1]

Узорак од [38] људи, занимљиво је да нема ниједан I1.

[aleksandar I]

Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Карактеристичну вредност 11 на 439 Стевановић дели са Баљем из Љубиња, ни по укупном хаплотипу нису далеко па је врло могуће да су повезани. Стевановић не делује блиско Стефановићу из истог места који додуше слави и другу славу, Никољдан.

Позивам Ацу да нешто више каже о овом тестираном Стевановићу.

Не знам да ли је примијећено, или сам нешто прерачунао, али чини мисе да је Стевановић доста близак и са Јурковићем/Чанак/Лика/ХР. Исти је A13912+.

Колико сам видио имају једну разлику на DYS 576/570 Јурковић комбинација 17-18; Стевановић18-19. Оба су врло брзи.

Или нешто нисам добро видио!!!!!!

[Сремац]

Не знам да ли је примијећено, или сам нешто прерачунао, али чини мисе да је Стевановић доста близак и са Јурковићем/Чанак/Лика/ХР. Исти је A13912+.

Колико сам видио имају једну разлику на DYS 576/570 Јурковић комбинација 17-18; Стевановић18-19. Оба су врло брзи.

Или нешто нисам добро видио!!!!!!

Јесте, има 11 на DYS439, попут Јурковића, Раднића, али и Јукића са ФТДНА који је A13912+.

[Александар Николић]

Pratim rezultate ovih sedam dana, ali nikako da izađe rezultat za mog prijatelja Grušku Vladimira.
Pre izvesnog vremena kad sam ja davao uzorak, rezultati su brzo bili objavljeni. Šta je problem i da li je navedeni rezultat gotov ?
Hvala unapred na odgovoru !

[Jelic]

Луковић, Лучиндан, Плешин, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Има скоро модални хаплотип за род Никшића, осим ниске вредности 9 на 643 коју у роду Никшића не поседује нико.

Тестирани је у упитнику навео да им је старо презиме Коларевић.

Негде се овде спомињало да су Луковићи старином из црногорског Колашина и да су део "тарских никшића" тј. да би требали бити блиски родовима који славе Лучиндан и имају 19=14. То очито није случај, па би с обзиром на ту чињеницу требало наћи Веруовиће из Пријепоља за тестирање да би се ова дилема решила.

[Jelic]

Pratim rezultate ovih sedam dana, ali nikako da izađe rezultat za mog prijatelja Grušku Vladimira.
Pre izvesnog vremena kad sam ja davao uzorak, rezultati su brzo bili objavljeni. Šta je problem i da li je navedeni rezultat gotov ?
Hvala unapred na odgovoru !

Резултат Грушке је стигао, биће објављен на форуму.

[Jelic]

Милосављевић, Аранђеловдан, Горње Врановце, Лебане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због славе, географског места порекла и вредности 15 на 19 Милосављевић је вероватно повезан са Стојановићем из Врањске Бање и Рајковићем из Пејина код Црне Траве. У прилог овој генетичкој блискости иде и податак који је тестирани навео у упитнику да су се Милосављевићи доселили у другој половини 19. века из околине Врања.

[Jelic]

Козлица, Никољдан, Пашин Поток, Цетинград, Кордун

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи је "Игњатијевштацима" Радуловићу и Малетићу, разликује се само на једном маркеру од упоредивих 23 од обојице, а Радуловић му је и јако географски близак па вероватно да нека веза у прошлости постоји. Има за YSC33 род на пројекту нешто вишу вредност 11 на GATAH4 коју уз њега у том роду поседује само Вулетић из Црмнице.

[Jelic]

Ранисављев, Аранђеловдан, Товаришево, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи хаплотип на пројекту му је Богдановић из Ђурђева код Жабља у Бачкој, разликују се на 3 маркера од упоредива 23. С обзиром да су и један и други из Бачке, можда нека веза постоји. Ранисављев има нешто необичнију вредност 16 на 456.

Тестирани је у упитнику навео следеће:

"Стара Србија, Ивањица, могуће село Ковиље код Ивањице, или север Црне Горе. Први предак је Х/Ранисав кој је пописан 1715. у Товаришеву у првој црквеној књизи, и касније његови потомци у протоколима крштених, умрлих и венчаних."

[Никола Стојановић]

Милосављевић, Аранђеловдан, Горње Врановце, Лебане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због славе, географског места порекла и вредности 15 на 19 Милосављевић је вероватно повезан са Стојановићем из Врањске Бање и Рајковићем из Пејина код Црне Траве. У прилог овој генетичкој блискости иде и податак који је тестирани навео у упитнику да су се Милосављевићи доселили у другој половини 19. века из околине Врања.

Ево ми рођака. Молим да ме он или члан који га је препоручио контактира приватном поруком.

[Небојша]

Ганић, Јовањдан, Вукосавци/Аранђеловац, Србија

Припада хаплогрупи Ј2a-M410, по свему судећи подграни Z7700 (TMRCA 8700). Нема ближих поклапања у нашем пројекту. Можда је Самац из Босанске Крајине иста подграна, мада има превише разлика. Што се тиче јавних база, најближи му је Румун Лупеу, из Арада (Ysearch).

За Ганиће се каже да су доселили „од Сјенице“.

Извор: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

[Jelic]

Колобарић, Пантелијевдан, Жарковина, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претарно блиских хаплотипова на пројекту, од карактеристичнијих вредности се издвајају 15 на 19 и 11 на 533. С обзиром да крај одакле је Колобарић није обрађиван етнолошки, ако неко нешто зна нека напише.

[Лепеничанин]

Грушка , пореклом из Пољске

Припада хаплогрупи R1b, некој од "западних" L51 грана.

Такав резултат није чудан за Пољаке. Пољску одликује велика разноврсност R1b, тако да је потребно одредити СНП како би се сазнала подграна.

[Небојша]

Козлица, Никољдан, Пашин Поток, Цетинград, Кордун

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи је "Игњатијевштацима" Радуловићу и Малетићу, разликује се само на једном маркеру од упоредивих 23 од обојице, а Радуловић му је и јако географски близак па вероватно да нека веза у прошлости постоји. Има за YSC33 род на пројекту нешто вишу вредност 11 на GATAH4 коју уз њега у том роду поседује само Вулетић из Црмнице.

Иако међу Кордунашима нема пуно тестираних, приметно је појачано присуство G2a хаплогрупе тамо.

Видовић, Козлица, Маћешић

Презиме Козлица било је присутно и код муслимана из Крајине (досељеници из Лике).

[Jelic]

Остић, Игњатијевдан, Шњеготина Средња, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Поприлично је близак Томашу из Прњавора, разликују се на 2 маркера од упоредивих 23, па и уз географску блискост нема сумње да су ове две породице у роду највероватније међусобно најближе. Близак је јако и Ћустићу из Осиње код Дервенте са којим разликује на једном маркеру од упоредивих 18.

Иначе, морам да приметим да "посавски" Малешевци, за разлику од својих "рођака" у матичној Херцеговини, имају неке особености попут вредности 15 на 19, затим 12 на 389i, 30 на 389ii и нешто повишеније вредности на маркерима 576 и 570. Кочић из Стричића код Бања Луке као да има некако "прелазан" хаплотип између ове две групе унутар истог рода, јер има вредност 16 на 19 и вредности на 576 и 570 које су у границама модала и те вредности га приближавају више Малешевцима у Херцеговини, међутим вредност 30 на 389ii свакако дели са фамилијама које су му географски ближе. Ово свакако није чудно када се узме у обзир да су Малешевци јако стари као род, да се први пут помињу у средњем веку, и да је могуће и да исељени Малешевци по западној Србији такође имају неке своје "особености" попут вредности 19 на 458 коју има Ђуровић из Дреноваца код Косјерића. Такође, може се већ сада извести закључак да су највероватније готово све породице на потезу Бања Лука - Модрича које славе Игњатијевдан I2-PH908.

[Atlantische]

Козлица, Никољдан, Пашин Поток, Цетинград, Кордун

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи је "Игњатијевштацима" Радуловићу и Малетићу, разликује се само на једном маркеру од упоредивих 23 од обојице, а Радуловић му је и јако географски близак па вероватно да нека веза у прошлости постоји. Има за YSC33 род на пројекту нешто вишу вредност 11 на GATAH4 коју уз њега у том роду поседује само Вулетић из Црмнице.

Вредност 30 на 389ii дели са Маћешићем и Радуловићем, а узевши у обзир и географску блискост рекао бих да нема сумње да су повезани.

[Wolf Sagash]

Иако међу Кордунашима нема пуно тестираних, приметно је појачано присуство G2a хаплогрупе тамо.

Видовић, Козлица, Маћешић (23andMe)

Презиме Козлица било је присутно и код муслимана из Крајине (досељеници из Лике).

Козлица има и у Требињу,али не знам ништа о њима. Могуће а су новији досељеници.

[Jelic]

Милуновић, Ђурђевдан, Маглајани, Лакташи

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца 437=14. Милуновић је први "исељеник" од рода Зубаца, добро се уклапа у род Зубаца, једини у роду има комбинацију 15-15 на 385а/б међутим ако узмемо у обзир да двојица припадника овог рода имају нетипичну комбинацију 13-16 на овом сету маркера за динарик онда је ствар јасна. Овај резултат, као и резултати Игњатијевштака и двојице припадника R1a-YP4278 хаплогрупе који имају блиско поклапање са родовима из околине Требиња и Мостара, са подручја одакле је и Милуновић, несумњиво доказују да је подручје између Бања Луке и Прњавора насељено између 15. и 17. века претежно са подручја данашње источне Херцеговине. Овој чињеници иде и у прилог то што на овом подручју нема припадника хаплогрупа попут I1-P109, J2b1, N2 P189.2 које се у Босни налазе доста западније, а у Херцеговини источније.

[Clavdivs]

Морачанин, Стевањдан, Мојковац, Црна Гора

Припада хаплогрупи I1-Z63. Од тестираних су му блиски сви из рода В. Најближи су му Боћић из Доњих Вратара и Миловановић из Руњана (поклапање 17/17), као и Алексић из Сврзигаћа (16/17).

Тестирани је у упитнику навео да су Морачани пореклом Селаковићи из Поповог Поља (Требиње), те да су по пресељењу у Горњу Морачу имали презиме Дуловић.

Имајући у виду неке необјављене резулате из Херцеговине (као и крсне славе тестираних), може се закључити да је предање Морачана (Дуловића) о пореклу из Поповог Поља генетски потврђено.

С друге стране, тестирани није по мушкој линији повезан са претходно тестираним морачким Селаковићима: Јекнићем из Сврка (Колашин) и Дуловићем из Церова (Бијело Поље), који припадају хаплогрупи G2a-M406. У овом случају се вероватно ради о саплемењивању или прибраћивању.

[Небојша]

Милуновић, Ђурђевдан, Маглајани, Лакташи

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца 437=14. Милуновић је први "исељеник" од рода Зубаца, добро се уклапа у род Зубаца, једини у роду има комбинацију 15-15 на 385а/б међутим ако узмемо у обзир да двојица припадника овог рода имају нетипичну комбинацију 13-16 на овом сету маркера за динарик онда је ствар јасна. Овај резултат, као и резултати Игњатијевштака и двојице припадника R1a-YP4278 хаплогрупе који имају блиско поклапање са родовима из околине Требиња и Мостара, са подручја одакле је и Милуновић, несумњиво доказују да је подручје између Бања Луке и Прњавора насељено између 15. и 17. века претежно са подручја данашње источне Херцеговине. Овој чињеници иде и у прилог то што на овом подручју нема припадника хаплогрупа попут I1-P109, J2b1, N2 P189.2 које се у Босни налазе доста западније, а у Херцеговини источније.

На овом потезу, Бања Лука - Прњавор, очито има пуно I2-PH908. Невероватно колико их "искаче" у тим крајевима, за разлику од западних крајишких области где је управо I2-PH908 испод неког просека. Али можда ће се и то променити.

[Jelic]

Вујмиловић, Јовањдан, Кадињани, Лакташи

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има више вредности које одступају од модала, попут 19 на 458, 16 на 456, 28 на 481 и 20 на 635. Самим тим нема ближих поклапања, мада није искључено да је повезан са Рељићем из Калесије који слави исту славу и има такође вредност 19 на 458.

[Jelic]

На овом потезу, Бања Лука - Прњавор, очито има пуно I2-PH908. Невероватно колико их "искаче" у тим крајевима, за разлику од западних крајишких области где је управо I2-PH908 испод неког просека. Али можда ће се и то променити.

Ако је тачно оно што претпостављамо а то је да је становништво тих крајева готово у потпуности старином из источне Херцеговине, онда је за очекивати да на том подручју I2-PH908 буде заиста јако бројна.

[Селаковић]

Морачанин, Стевањдан, Мојковац, Црна Гора

Припада хаплогрупи I1-Z63. Од тестираних су му блиски сви из рода В. Најближи су му Боћић из Доњих Вратара и Миловановић из Руњана (поклапање 17/17), као и Алексић из Сврзигаћа (16/17).

Тестирани је у упитнику навео да су Морачани пореклом Селаковићи из Поповог Поља (Требиње), те да су по пресељењу у Горњу Морачу имали презиме Дуловић.

Имајући у виду неке необјављене резулате из Херцеговине (као и крсне славе тестираних), може се закључити да је предање Морачана (Дуловића) о пореклу из Поповог Поља генетски потврђено.

С друге стране, тестирани није по мушкој линији повезан са претходно тестираним морачким Селаковићима: Јекнићем из Сврка (Колашин) и Дуловићем из Церова (Бијело Поље), који припадају хаплогрупи G2a-M406. У овом се случају се вероватно ради о саплемењивању или прибраћивању.

Недостају нам Г2а М406 у Попову Пољу. Да нису одигли сви за Прњавор?

[Jelic]

Недостају нам Г2а М406 у Попову Пољу. Да нису одигли сви за Прњавор?

Могуће

Као што Clavdivs рече, има поклапања Морачанин са једном групом родова у Попову која такође слави Стевањдан, па су велике шансе да су Селаковићи ипак I1.

[Atlantische]

Могуће

Као што Clavdivs рече, има поклапања Морачанин са једном групом родова у Попову која такође слави Стевањдан, па су велике шансе да су Селаковићи ипак I1.

Самим тим је вероватније да су Стеваншњаци који су исељени из Горње Мораче I1-Z63 пре него G2a-M406.

[Jelic]

Шипрагић, Игњатијевдан, Кокори, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Шипрагић се на два маркера од упоредива 23 разликује од Остића из Челинца, и на 3 од упоредива 23 од Томаша из Штрбаца код Прњавора, па нема сумње да су ове три породице блиске.

Иначе тестирани наводи да се његов предак доселио око 1890. године у Кокоре, али не зна се одакле, и да од тада носе ово презиме. Овакав податак може бити тачан, с обзиром на то да се презиме Шипрагић не помиње у шематизму из 1882. године.

[НиколаВук]

Морачанин, Стевањдан, Мојковац, Црна Гора

Припада хаплогрупи I1-Z63. Од тестираних су му блиски сви из рода В. Најближи су му Боћић из Доњих Вратара и Миловановић из Руњана (поклапање 17/17), као и Алексић из Сврзигаћа (16/17).

Тестирани је у упитнику навео да су Морачани пореклом Селаковићи из Поповог Поља (Требиње), те да су по пресељењу у Горњу Морачу имали презиме Дуловић.

Имајући у виду неке необјављене резулате из Херцеговине (као и крсне славе тестираних), може се закључити да је предање Морачана (Дуловића) о пореклу из Поповог Поља генетски потврђено.

С друге стране, тестирани није по мушкој линији повезан са претходно тестираним морачким Селаковићима: Јекнићем из Сврка (Колашин) и Дуловићем из Церова (Бијело Поље), који припадају хаплогрупи G2a-M406. У овом случају се вероватно ради о саплемењивању или прибраћивању.

Постоји још један тестирани са предањем да потиче од морачких Дуловића и са славом Стевањдан, а то је Магделинић из Богаја код Рожаја; он је, међутим, испао I2 PH908, па се ту највероватније ради о прибраћивању стариначког рода из рожајског краја уз јако и добро организовано досељено братство из Брда.

[Милош]

Луковић, Лучиндан, Плешин, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Има скоро модални хаплотип за род Никшића, осим ниске вредности 9 на 643 коју у роду Никшића не поседује нико.

Тестирани је у упитнику навео да им је старо презиме Коларевић.

Негде се овде спомињало да су Луковићи старином из црногорског Колашина и да су део "тарских никшића" тј. да би требали бити блиски родовима који славе Лучиндан и имају 19=14. То очито није случај, па би с обзиром на ту чињеницу требало наћи Веруовиће из Пријепоља за тестирање да би се ова дилема решила.

Cпoмињу ce у литepaтуpи кao Koлapи, кojи cу дoceлили из Mopaчe. Meнe oвo пoдceћa нa вeлики poд Tpeбaљeвaцa, кoje нeгдe нaзивajу Mopaчaни, a нeгдe Poвчaни. Paceлили cу ce кpajeм XVII вeкa из Poвaчкoг Tpeбaљeвa...

[симо]

Шипрагић, Игњатијевдан, Кокори, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Шипрагић се на два маркера од упоредива 23 разликује од Остића из Челинца, и на 3 од упоредива 23 од Томаша из Штрбаца код Прњавора, па нема сумње да су ове три породице блиске.

Иначе тестирани наводи да се његов предак доселио око 1890. године у Кокоре, али не зна се одакле, и да од тада носе ово презиме. Овакав податак може бити тачан, с обзиром на то да се презиме Шипрагић не помиње у шематизму из 1882. године.

Презиме је вјероватно настало по недалеком мјесту Шипраге.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5

[Jelic]

Cпoмињу ce у литepaтуpи кao Koлapи, кojи cу дoceлили из Mopaчe. Meнe oвo пoдceћa нa вeлики poд Tpeбaљeвaцa, кoje нeгдe нaзивajу Mopaчaни, a нeгдe Poвчaни. Paceлили cу ce кpajeм XVII вeкa из Poвaчкoг Tpeбaљeвa...

Зар од "Требављеваца" није тестирани Михајловић из Претрешње код Блаца који такође слави Лучиндан, али није PH908 као Луковић већ Z17855>A16413?

[Jelic]

Презиме је вјероватно настало по недалеком мјесту Шипраге.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5

Могуће да је то место из ког се доселио предак тестираног.

[Jelic]

Цвијановић, Игњатијевдан, Доњи Вијачани, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Цвијановић је јако близак Томашу из Штрбаца код Прњавора, имају само једну разлику на упоредива 23 маркера па нема сумње да су повезани. Иначе Цвијановић има једини уз Ђуровића из Косјерића вредност 12 на 439 и на том маркеру се управо и разликује од Томаша.

[Милош]

Зар од "Требављеваца" није тестирани Михајловић из Претрешње код Блаца који такође слави Лучиндан, али није PH908 као Луковић већ Z17855>A16413?

Вepoвaтнo cу Tpeбaљeвци paзнopoдни... У ocтaлoм имaмo Mopaчкo и Poвaчкo Tpeбaљeвo. Кaд будeмo jeднoм дoбили peзултaт Mилeтићa из Пpидвopицe нa Poгoзни, знaћeмo кo je кo.

[Jelic]

Вepoвaтнo cу Tpeбaљeвци paзнopoдни... У ocтaлoм имaмo Mopaчкo и Poвaчкo Tpeбaљeвo. Кaд будeмo jeднoм дoбили peзултaт Mилeтићa из Пpидвopицe нa Poгoзни, знaћeмo кo je кo.

Свакако је за причу о тарским Никшића најважнији, боље речено пресудан резултат Веруовића.

[autarijat]

moze li neka info o ovom rodu "Trebaljevaca". i danas je tamo veliko naselje podieljeno na Moracki i Rovacki dio.ali to su sve doseljenoci od  poslije Berlinskog kongresa.da lo postoje podaci o starinackom stanovnostvu ovog kraja?

[НиколаВук]

Цвијановић, Игњатијевдан, Доњи Вијачани, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Цвијановић је јако близак Томашу из Штрбаца код Прњавора, имају само једну разлику на упоредива 23 маркера па нема сумње да су повезани. Иначе Цвијановић има једини уз Ђуровића из Косјерића вредност 12 на 439 и на том маркеру се управо и разликује од Томаша.

Да ли од ових Цвијановића потиче глумац Зоран Цвијановић? Можда и политичарка из РС Жељка Цвијановић?

[Atlantische]

Да ли од ових Цвијановића потиче глумац Зоран Цвијановић? Можда и политичарка из РС Жељка Цвијановић?

Жељкино рођено презиме је Грабовац.

[Jelic]

Јокић, Ђурђевдан, Натпоље, Шипово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Јокић је близак родовима на пројекту који такође славе Ђурђевдан и имају 15 на 19. Изгледа да је због Брборића из Љубиња и пар необјављених резултата такође из Љубиња овој групи родова "матица" у том крају. Свакако би било добро имати и СНП профилисаним ову групу родова између осталог и због тога да би се њихова међусобна повезаност потврдила.

За саме Јокиће тј. о њиховом даљем пореклу нисам ништа пронашао, па ако неко нешто зна нека напише.

[Милош]

Свакако је за причу о тарским Никшића најважнији, боље речено пресудан резултат Веруовића.

Пoвeзao caм иx ca T. Никшићимa збoг cлaвe и пpeдaњa o Mopaчи, a нe o Poвцу или Жупу... Пoгpeшиx.
Ocим Вepуoвићa, интepecaнтни мoгу бити и Paoнићи, иaкo cлaвe Ђуpђeвдaн, aли нajвишe Илиjaшeвићи из Jaceницe...

[Jelic]

Пантелић, Ђурђевдан, Блазнава, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, од специфичнијих вредности издваја се вредност 14 на 437 и вредност 16 на 456.

У литератури за Пантелиће стоји следеће:

"Ђиласовићи (Пантелићи, Марковићи, Адамовићи, Танасковићи, Белићи) 26 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се предак Лазар пре Карађорђа. Имао кућу од леса. Ђиласовићи у Церовцу су им род. Мисле да су им стари дошли од Сјенице."

http://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-blaznava-topola/

[Милош]

moze li neka info o ovom rodu "Trebaljevaca". i danas je tamo veliko naselje podieljeno na Moracki i Rovacki dio.ali to su sve doseljenoci od  poslije Berlinskog kongresa.da lo postoje podaci o starinackom stanovnostvu ovog kraja?

Зa Tpeбaљeвцe пo Poгoзни ce кaжe дa cу кpajeм XVII вeкa дoceлили из Tpeбaљeвa. Нaзивajу иx Mopaчaни, aли и Poвчaни. Cлaвe Лучиндaн.

[Небојша]

Живковић, Ђурђевдан, Непричава/Лајковац, Србија

Припада хаплогрупи J2b-M205>Y22059. Најближи из пројекта му је можда Печеница из Подриња (даље Гласинац) због комбинације 15-19 на 385ab и вредности 15 на 458. Ту је и нешто ређа вредност 15 на маркеру 456, по којој мало одудара од модалног хаплотипа, али генерално веома чест M205 хаплотип.

Живковићи имају предање о пореклу из Херцеговине, а у литератури се каже да су део шире групе Радичевића и да су доселили из Црне Горе из Његуша, славе Св. Ђурђа.


Извор: ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислав Миљанић


Ово није први M205 са предањем о пореклу из Његуша. У Херцеговини (Гацко) постоје Супићи J2b-M205, даље Варезићи из Дробњака.

ВАРЕЗИЋИ су некада живјели у Жабљаку, мјесту које се тада по њима звало „Варезина Вода“. Ту су се, према предању, доселили са Његуша. Држали су доста коза и оваца и млијеко-варенику на том мјесту варили, по чему се то мјесто и извор назва Варезина Вода, а они Варезићи. И одавде су се раселили – једни пођу у село Смријечно, у Жупи пивској, а други у Врбу и Чемерно, у гатачком крају, гдје се прозову СУПИЋИ. Варезићи у Пиви и Супићи у Херцеговини славе Никољдан.

Још неки M205 из ЦГ везују своје порекло за шири простор Катунске нахије. Остаје да се види колико су та предања тачна.

[autarijat]

Зa Tpeбaљeвцe пo Poгoзни ce кaжe дa cу кpajeм XVII вeкa дoceлили из Tpeбaљeвa. Нaзивajу иx Mopaчaни, aли и Poвчaни. Cлaвe Лучиндaн.

zanimljivo.kako.se  prezivaju ti ljudi danas?porijeklom sam iz Kl ali za ove Trebaljevce nijesam nikada cuo.ako.ima.neko sa tog prostora volio bih da mi posalje nesto vise informacija o ovome

[ДушанВучко]

Луковић, Лучиндан, Плешин, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Има скоро модални хаплотип за род Никшића, осим ниске вредности 9 на 643 коју у роду Никшића не поседује нико.

Тестирани је у упитнику навео да им је старо презиме Коларевић.

Негде се овде спомињало да су Луковићи старином из црногорског Колашина и да су део "тарских никшића" тј. да би требали бити блиски родовима који славе Лучиндан и имају 19=14. То очито није случај, па би с обзиром на ту чињеницу требало наћи Веруовиће из Пријепоља за тестирање да би се ова дилема решила.

Код Кљајевића за рашку област се помиње: Луковићи у Алуловићима, Колари (Луковићи) у Синожицама, огранак су братства Колара, доселили се из Мораче из Синоженаца. Огранак су братства Коларевића, славе Св. Луку

[Jelic]

Доганџић, Никољдан, Штрпце, КиМ

Припада хаплогрупи I2a1a-M26. Ово је први тестирани са овом хаплогрупом на српском етничком простору, није претерано близак Тановићу из БиХ који припада истој хаплогрупи.

Тестирани је навео да су се у Штрпце доселили из околине Тетова у данашњој Македонији. Можда треба очекивати сличан хаплотип тј. сродне породице у истраживању 100 Срба са југа Србије и КиМ.

[ДушанВучко]

zanimljivo.kako.se  prezivaju ti ljudi danas?porijeklom sam iz Kl ali za ove Trebaljevce nijesam nikada cuo.ako.ima.neko sa tog prostora volio bih da mi posalje nesto vise informacija o ovome

Племе Никшићи, рашка област: Требаљевци (Радосављевићи) у Завадама, Крушеву, Бреберишту, Придворици и Д. Крњину, пореклом су из Роваца, били у Требаљеву морачком, имају рођаке у селу Крушеву на Ибру.Славе Св. Луку

[Небојша]

Живковић, Ђурђевдан, Непричава/Лајковац, Србија

Припада хаплогрупи J2b-M205>Y22059. Најближи из пројекта му је можда Печеница из Подриња (даље Гласинац) због комбинације 15-19 на 385ab и вредности 15 на 458. Ту је и нешто ређа вредност 15 на маркеру 456, по којој мало одудара од модалног хаплотипа, али генерално веома чест M205 хаплотип.

Живковићи имају предање о пореклу из Херцеговине, а у литератури се каже да су део шире групе Радичевића и да су доселили из Црне Горе из Његуша, славе Св. Ђурђа.


Извор: ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислав Миљанић


Ово није први M205 са предањем о пореклу из Његуша. У Херцеговини (Гацко) постоје Супићи J2b-M205, даље Варезићи из Дробњака.

ВАРЕЗИЋИ су некада живјели у Жабљаку, мјесту које се тада по њима звало „Варезина Вода“. Ту су се, према предању, доселили са Његуша. Држали су доста коза и оваца и млијеко-варенику на том мјесту варили, по чему се то мјесто и извор назва Варезина Вода, а они Варезићи. И одавде су се раселили – једни пођу у село Смријечно, у Жупи пивској, а други у Врбу и Чемерно, у гатачком крају, гдје се прозову СУПИЋИ. Варезићи у Пиви и Супићи у Херцеговини славе Никољдан.

Још неки M205 из ЦГ везују своје порекло за шири простор Катунске нахије. Остаје да се види колико су та предања тачна.

Небо се у оном тексту о Његушима осврнуо и на Радичевиће:
http://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/

Не знам колико је реално да су ови његушки Радичевићи M205. Заборавих да кажем да су Радичевићи (а самим тим и Живковићи) досељени у првој половини 18. века.

[Милош]

Доганџић, Никољдан, Штрпце, КиМ

Припада хаплогрупи I2a1a-M26. Ово је први тестирани са овом хаплогрупом на српском етничком простору, није претерано близак Тановићу из БиХ који припада истој хаплогрупи.

Тестирани је навео да су се у Штрпце доселили из околине Тетова у данашњој Македонији. Можда треба очекивати сличан хаплотип тј. сродне породице у истраживању 100 Срба са југа Србије и КиМ.

Mнoгe cpпcкe пopoдицe нa jугу Kocoвa имajу пpeдaњe o Maкeдoниjи, Teтoву, Дeбpу... Cвaкaкo зaнимљив peзултaт и joш вишe шapeни и oнaкo шapeну cлику...

[Одисеј]

Доганџић, Никољдан, Штрпце, КиМ

Припада хаплогрупи I2a1a-M26. Ово је први тестирани са овом хаплогрупом на српском етничком простору, није претерано близак Тановићу из БиХ који припада истој хаплогрупи.

Тестирани је навео да су се у Штрпце доселили из околине Тетова у данашњој Македонији. Можда треба очекивати сличан хаплотип тј. сродне породице у истраживању 100 Срба са југа Србије и КиМ.

Је ли ово онај огранак што доминира међу Сардинцима?

[Jelic]

Је ли ово онај огранак што доминира међу Сардинцима?

Да.

[Jelic]

Гашић, Никољдан, Матавази, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Иако се по хаплотипу у потпуности уклапа у род Родића, нека за сада остане ван тог рода због недостатка предања о томе као и због другачије славе.

[Jelic]

Родић, Аранђеловдан, Бара, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Иначе овај Родић по свему судећи није сродан Родићу из Дрвара који припада хаплогрупи I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328.

[vojinenad]

Гашић, Никољдан, Матавази, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Иако се по хаплотипу у потпуности уклапа у род Родића, нека за сада остане ван тог рода због недостатка предања о томе као и због другачије славе.

Ред је био да се већ појави и један I2-CTS10228!!!

[Одисеј]

И2а на овом тестирању дословно разбија ривале. Једино су се можда Озринићи плански тестирали, с тим што је можда и неко од њих послао узорак чисто да би открио којој хаплогрупи припада, а не да би утврдио је ли сродан са осталим Озринићима.

[Небојша]

И2а на овом тестирању дословно разбија ривале. Једино су се можда Озринићи плански тестирали, с тим што је можда и неко од њих послао узорак чисто да би открио којој хаплогрупи припада, а не да би утврдио је ли сродан са осталим Озринићима.

У принципу I2-PH908 јесте доминантан, али на оваквом узорку, то додатно, планско тестирање, може још више подићи проценат. Мислим да се Озринићи баш зато организују, да провере сродност, односно да ли су предања тачна. Углавном јесу, али има и изузетака (пример Ожеговића J2b2-M241)

Више чуди веома слаба R1a. С обзиром на тестирана подручја (скоро 50% узорка из западних српских крајева), очекивао сам више. Мада када су те прве 2, 3 хаплогрупе у питању, може и то да се промени до краја.

Сетимо се мајског истраживања и I2a.

[НиколаВук]

Доганџић, Никољдан, Штрпце, КиМ

Припада хаплогрупи I2a1a-M26. Ово је први тестирани са овом хаплогрупом на српском етничком простору, није претерано близак Тановићу из БиХ који припада истој хаплогрупи.

Тестирани је навео да су се у Штрпце доселили из околине Тетова у данашњој Македонији. Можда треба очекивати сличан хаплотип тј. сродне породице у истраживању 100 Срба са југа Србије и КиМ.

Врло занимљив резултат. Највероватније и Доганџићи из Доње Гуштерице код Липљана такође припадају овој хаплогрупи, јер и они имају предање о досељењу из Тетова након што су "поубијали арамије у својој кући". Слава им је Јовањдан (стара слава), али славе и Никољдан (нова слава); рачунају се као оснивачи наведеног села (засновали су, односно обновили село пре средине 18. века).

Због оваквих резултата са великим нестрпљењем ишчекујем тестирање КиМ и југа Србије. 

[ДушанВучко]

У принципу I2-PH908 јесте доминантан, али на оваквом узорку, то додатно, планско тестирање, може још више подићи проценат. Мислим да се Озринићи баш зато организују, да провере сродност, односно да ли су предања тачна. Углавном јесу, али има и изузетака (пример Ожеговића J2b2-M241)

Више чуди веома слаба R1a. С обзиром на тестирана подручја (скоро 50% узорка из западних српских крајева), очекивао сам више. Мада када су те прве 2, 3 хаплогрупе у питању, може и то да се промени до краја.

Сетимо се мајског истраживања и I2a.

Да, ово је тек прво полувреме, ако смо до пола стигли...

[Nebo]

Пантелић, Ђурђевдан, Блазнава, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, од специфичнијих вредности издваја се вредност 14 на 437 и вредност 16 на 456.

У литератури за Пантелиће стоји следеће:

"Ђиласовићи (Пантелићи, Марковићи, Адамовићи, Танасковићи, Белићи) 26 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се предак Лазар пре Карађорђа. Имао кућу од леса. Ђиласовићи у Церовцу су им род. Мисле да су им стари дошли од Сјенице."

http://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-blaznava-topola/

Има још један детаљ везан за ову групу родова, из њиховог предања, да су им претка звали Ђилас, и да су њихови преци пре Пештера живели у Горњем Колашину. Не знам да ли би могли бити Ускоци, односно да ли се хаплотип тестираног Пантелића може повезати са Херцеговином.
Знам да је повезивање с другим родовима код динарика незахвално, али не треба искључити неку овакву верзију.
Гледајући временске одреднице, преци су им се могли доселити на Пештер после Друге велике сеобе (1737) када је био велики талас досељеника у запустеле рашке и старовлашке крајеве, а касније, крајем 18. века, прелазе у Шумадију.

[Sharelock]

...Мислим да се Озринићи баш зато организују, да провере сродност, односно да ли су предања тачна...

MANHATTAN PROJECT... а за годину дана ново сунце на земљи!

[Никола Стојановић]

У принципу I2-PH908 јесте доминантан, али на оваквом узорку, то додатно, планско тестирање, може још више подићи проценат. Мислим да се Озринићи баш зато организују, да провере сродност, односно да ли су предања тачна.

Легендарна реченица.

[Sergius]

Да ли од ових Цвијановића потиче глумац Зоран Цвијановић? Можда и политичарка из РС Жељка Цвијановић?

http://avaz.ba/vijesti/teme/154434/ni-funkcionerima-nije-do-slavlja

Željka Cvijanović (SNSD), premijerka Republike Srpske, tvrdi da će novogodišnje praznike, tradicionalno, provesti s porodicom u kući..

- Osim proslave Nove godine, pripremat ćemo i slavu, 2. januara, kada moja porodica slavi Sv. Ignjatija Bogonosca - naglasila je premijerka Cvijanović.

[Sergius]

Иначе, морам да приметим да "посавски" Малешевци, за разлику од својих "рођака" у матичној Херцеговини, имају неке особености попут вредности 15 на 19, затим 12 на 389i, 30 на 389ii и нешто повишеније вредности на маркерима 576 и 570. Кочић из Стричића код Бања Луке као да има некако "прелазан" хаплотип између ове две групе унутар истог рода, јер има вредност 16 на 19 и вредности на 576 и 570 које су у границама модала и те вредности га приближавају више Малешевцима у Херцеговини, међутим вредност 30 на 389ii свакако дели са фамилијама које су му географски ближе. Ово свакако није чудно када се узме у обзир да су Малешевци јако стари као род, да се први пут помињу у средњем веку, и да је могуће и да исељени Малешевци по западној Србији такође имају неке своје "особености" попут вредности 19 на 458 коју има Ђуровић из Дреноваца код Косјерића. Такође, може се већ сада извести закључак да су највероватније готово све породице на потезу Бања Лука - Модрича које славе Игњатијевдан I2-PH908.

Веома добра запажања. За сада, у зони између Врбаса и Босне, и Саве и Влашића, нисмо "уловили" ниједан G2a хаплотип код Игњатијевштака, сви су I2-PH908, и с обзиром на познату миграцију прије 500 година, вјероватно је "уплив" G2a у род Малешеваца настао након 16. вијека, можда чак тада, јер већ га имамо у миграцијама које су се десиле у Далмацију и Лику, гдје имамо Игњатијевштаке који су G2a.

Види се да у овој зони сви имају 15 на 19. Ово може значити да су сви до сада тестирани одавде имали заједничког претка уназад 500 година (Цвијановић и Томаш дефинитивно јесу), код којег се десила та мутација, или можда нисмо нашли никога у Херцеговини (код необјављених резултата сви су 16) са том вриједношћу. Вријеме ће показати.

Оно што је сигурно: бацати шаргију и фатати се гусала! :-)

[Небојша]

Легендарна реченица.

У ком то смислу легендарна?

[Банија]

Козлица, Никољдан, Пашин Поток, Цетинград, Кордун

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи је "Игњатијевштацима" Радуловићу и Малетићу, разликује се само на једном маркеру од упоредивих 23 од обојице, а Радуловић му је и јако географски близак па вероватно да нека веза у прошлости постоји. Има за YSC33 род на пројекту нешто вишу вредност 11 на GATAH4 коју уз њега у том роду поседује само Вулетић из Црмнице.

Што се тиче Кордуна, Козлица је било у Гејковцу код Војнића.

Матица Козлица је у Мекињару (Лика), гдје се помињу још 1712. године (Вукмир Козлица) и гдје их је према подацима из 1915. године било 6 кућа.
Према црквеним подацима из 1883. године, крсна слава Козлица са подручја Горњокарловачке епархије је Никољдан.

[НиколаВук]

http://avaz.ba/vijesti/teme/154434/ni-funkcionerima-nije-do-slavlja

Željka Cvijanović (SNSD), premijerka Republike Srpske, tvrdi da će novogodišnje praznike, tradicionalno, provesti s porodicom u kući..

- Osim proslave Nove godine, pripremat ćemo i slavu, 2. januara, kada moja porodica slavi Sv. Ignjatija Bogonosca - naglasila je premijerka Cvijanović.

Дакле њен муж је сигурно од ових Цвијановића Малешеваца.

[Зрно]

Што се тиче Кордуна, Козлица је било у Гејковцу код Војнића.

Матица Козлица је у Мекињару (Лика), гдје се помињу још 1712. године (Вукмир Козлица) и гдје их је према подацима из 1915. године било 6 кућа.
Према црквеним подацима из 1883. године, крсна слава Козлица са подручја Горњокарловачке епархије је Никољдан.

У ком смислу је матица Козлица у Мекињару. У то исто време већ су били у Велићу код Сиња (слава Ђурђевдан). Код њих је неко предање да су старином из Пољица у Поповом пољу.

[Банија]

У ком смислу је матица Козлица у Мекињару. У то исто време већ су били у Велићу код Сиња (слава Ђурђевдан). Код њих је неко предање да су старином из Пољица у Поповом пољу.

Матица Козлица са славом Никољдан је Мекињар.

[Црна Гуја]

Миловановић, непозната слава и место порекла

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближа поклапања има са Николићем (Никољдан, Ваљево) и Кесићем (Ђурђевдан, Грачац) из општег рода А, са Николићем се разликује на 3 од 23, а са Кесићем на 4 од 23 маркера. Од необичних вредности истичу се DYS439=12 и DYS549=13.

[Jelic]

Веома добра запажања. За сада, у зони између Врбаса и Босне, и Саве и Влашића, нисмо "уловили" ниједан G2a хаплотип код Игњатијевштака, сви су I2-PH908, и с обзиром на познату миграцију прије 500 година, вјероватно је "уплив" G2a у род Малешеваца настао након 16. вијека, можда чак тада, јер већ га имамо у миграцијама које су се десиле у Далмацију и Лику, гдје имамо Игњатијевштаке који су G2a.

Види се да у овој зони сви имају 15 на 19. Ово може значити да су сви до сада тестирани одавде имали заједничког претка уназад 500 година (Цвијановић и Томаш дефинитивно јесу), код којег се десила та мутација, или можда нисмо нашли никога у Херцеговини (код необјављених резултата сви су 16) са том вриједношћу. Вријеме ће показати.

Оно што је сигурно: бацати шаргију и фатати се гусала! :-)

Што се тиче родова у Херцеговини и северозападној Црној Гори који славе Игњатијевдан, остала су још само два значајна рода која нису тестирана. За један од та два рода ћемо ја се надам ускоро добити резултат, па можда није искључено да ће тај резултат имати 15 на 19, али чисто сумњам, некако мислим да је то ипак одлика "посавских" Малешеваца тј. њиховог заједничког претка који се давно доселио из источне Херцеговине на то подручје.

Ваљало би, причали смо већ о томе, направити ту неку границу између G2a-L497 и I2-PH908 родова који славе Игњатијевдан. Могуће је да због Кочића, најзападнија граница распростирања I2-PH908 родова који славе Игњатијевдан није река Врбас, већ могуће Поткозарје. У Поткозарју постоји одређени број родова који славе Игњатијевдан, попут Паспаља и још неких, па би било занимљиво њихов резултат видети.

[Црна Гуја]

Бабић, Лазаревдан, Трновица, Билећа
 
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Осим благо повишене вредности DYS393=14 у потпуности се уклапа у род Шаренаца. Најближа поклапања има са Елезом (1/23), Елезовићем (2/23), Стајићем (1/19) и Цветковићем 2/19.

[Jelic]

Бабић, Лазаревдан, Трновица, Билећа
 
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Осим благо повишене вредности DYS393=14 у потпуности се уклапа у род Шаренаца. Најближа поклапања има са Елезом (1/23), Елезовићем (2/23), Стајићем (1/19) и Цветковићем 2/19.

Још једна потврда за Шаренце. Бабићи су им по предању сродни, уз још неке породице по источној Херцеговини које славе Лазаревдан, попут Зимоњића, Жерајића итд.

[Гмитар]

Занимљиво, познајем два Бабића и два Шаренца, не знајући да су међусобно сродни увек су ме подсећали једни на друге некако. Сви су 190цм+ и имају смеђу (коврџаву) косу, а сигуран сам да ни они међусобно не знају да су сродни.

пс: заправо познајем и два Елезовића и они се мање-више уклапају у овај опис... Не знам да ли је још неко ово приметио?

[Црна Гуја]

Мрдаљ, Ђурђевдан, Ервеник, Далмација

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246. У потпуности се уклапа у групу крајишких родова који припадају овој грани, а најближе поклапање има са Врцељом из Лике, разликују се на само 1 од 23 маркера. И слава им се поклапа, па нема сумње да се ради о јако блиским родовима.

[Црна Гуја]

Пантелић, Митровдан, Доња Сипуља, Лозница; раније презиме Љутић па Нинковић

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246. Такође се уклапа у горепоменути крајишки род, најближе поклапање има са Здјеларом (1/19), а затим са Мрдаљем (3/23) и Врцељом (4/23). По предању су дошли из Куча око 1800. године.

[Црна Гуја]

Тадић, Свети Арсеније Сремац, Љештанско, Бајина Башта

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5017. Најближе поклапање има са Узуновићем из Рогаче код Гуче, разликују се на 4 од 23 маркера. По породичном предању старије порекло је од Пиве, тачније од Пивског манастира, а пре тога су наводно дошли из Његуша.

[НиколаВук]

Тадић, Свети Арсеније Сремац, Љештанско, Бајина Башта

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5017. Најближе поклапање има са Узуновићем из Рогаче код Гуче, разликују се на 4 од 23 маркера. По породичном предању старије порекло је од Пиве, тачније од Пивског манастира, а пре тога су наводно дошли из Његуша.

Пре неколико месеци је изашао резултат од још једног Тадића колико се сећам, исто E-V13>Z5017, из околине Љубовије, исто са предањем да је из Пиве. Колико је он близак овом тестираном?

Ево резултата од овог Тадића из Љубовије:

Тадић, Јовањдан, Дрлаче, Љубовија

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017. Нема претерано блиских хаплотипова, али дели неке карактеристичне вредности са Селмановићем, па може бити да припада некој подграни испод Z16988 која је блиска Климентима. Према породичном предању Тадићи су досељени из Смријечна (Пива).

[Црна Гуја]

Пре неколико месеци је изашао резултат од још једног Тадића колико се сећам, исто E-V13>Z5017, из околине Љубовије, исто са предањем да је из Пиве. Колико је он близак овом тестираном?

Разликују се на 5 од 19 маркера, блискост и ако постоји свакако није скорашња.

[НиколаВук]

Разликују се на 5 од 19 маркера, блискост и ако постоји свакако није скорашња.

Занимљиво и зачуђујуће, с обзиром да су географски удаљени само десетак километара (Љештанско-Дрлаче)...

[Црна Гуја]

Занимљиво и зачуђујуће, с обзиром да су географски удаљени само десетак километара (Љештанско-Дрлаче)...

Јесте, мени је управо прво и пало на памет да га упоредим са Тадићем из Дрлача, и ја очекивах да би могли бити исти род.

[Sharelock]

Занимљиво и зачуђујуће, с обзиром да су географски удаљени само десетак километара (Љештанско-Дрлаче)...

То и ја кажем и додајем: зато промените постулате постојећег модела!

[Црна Гуја]

Кустурић, Ђурђевдан, Горњи Вијачани, Прњавор

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Има неколико специфичних вредности (DYS391=9, DYS385=17-17, DYS437=15), па нема претерано блиских поклапања. Најближи су му Јагуз (5/23) и Ћопић (6/23) из рода А. Занимљиво је да се у истом роду А налази и Прерадовић из Доњих Вијачана, који је СНП потврђен као L241+, али се од Кустурића разликује на чак 6 од 18 упоредивих маркера.

[Црна Гуја]

Ћуп, Никољдан, Босански Петровац

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Најближе поклапање има са Вукајловићем (Стевањдан, Криваја, Приједор) из рода Г, разликују се на 4 од 23 маркера.

[Sergio]

Мрдаљ, Ђурђевдан, Ервеник, Далмација

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246. У потпуности се уклапа у групу крајишких родова који припадају овој грани, а најближе поклапање има са Врцељом из Лике, разликују се на само 1 од 23 маркера. И слава им се поклапа, па нема сумње да се ради о јако блиским родовима.

Честитке земљаку Мрдаљу. Он је пети јавно тестирани из Ервеника. Ервеничке породице: Мрдаљи, Векићи, Суботићи и Вујанићи се помињу у млетачком попису из 1709. године, тако да се може видети дуг временски континуитет тих родова на том месту.
 
Ервеничани (Буковица):
- Суботић Е1b
- Мрдаљ Е1b
- Векић I2а
- Вујанић Ј2b
- Мацура I1

[Црна Гуја]

Јовановић, Никољдан, Дечани, Ђаковица

Припада хаплогрупи E-V13>S2972. Најближе поклапање има са Минчићем из рода А, разликују се на 2 од 19 маркера. Од необичних вредности истичу се нешто нижа DYS19=13 и нешто виша DYS448=21.

[Sergio]

Ервеничани (Буковица):
- Суботић Е1b
- Мрдаљ Е1b
- Векић I2а
- Вујанић Ј2b
- Мацура I1

Покушаћу да наговорим Жежеља из Ервеника да се тестира. Мада нисам сигуран да ћу успети.

[Бранко Милосављевић]

Милосављевић, Аранђеловдан, Горње Врановце, Лебане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због славе, географског места порекла и вредности 15 на 19 Милосављевић је вероватно повезан са Стојановићем из Врањске Бање и Рајковићем из Пејина код Црне Траве. У прилог овој генетичкој блискости иде и податак који је тестирани навео у упитнику да су се Милосављевићи доселили у другој половини 19. века из околине Врања.

Поштовање свима,
Ја сам тестирани Бранко Милосављевић. Желим овом приликом да вас поздравим и да кажем да се радујем будућим дискусијама на овом форуму.

Пријавио сам се за тестирање како бих открио више о пореклу, а пре свега место одакле су моји населили Горње Врановце. Отац слабо памти приче старијих о насељавању, али зна да су доселили негде из Пчињског округа. Памти и помен места Џеп код Владичиног Хана, али није сигуран да ли је то место порекла његовог деде или бабе по оцу. Сврстан сам у род јужна Србија Аранђеловдан 19=15 па ми је драго да ћу имати са још неким да прочешљам предања о пореклу.

Иначе, додатак причи о досељавању у Горње Врановце је да Милосављевићи потичу од неког Милосава, који је имао брата Љубисава од којих потичу Љубисављевићи, исто досељени у Горње Врановце, али није нам познато да ли су два брата доселила па су се онда оделила, или су Милосав и Љубисав одељени раније, па је само једна грана од сваких досељена.

[Црна Гуја]

Панић, Ђурђиц, Кремна, Ужице

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Најближи му је Ћуп из рода Г, разликују се на 3 од 23 маркера. Поседује благо повишену вредност DYS390=25.

[Pavo]

Јовановић, Никољдан, Дечани, Ђаковица

Припада хаплогрупи E-V13>S2972. Најближе поклапање има са Минчићем из рода А, разликују се на 2 од 19 маркера. Од необичних вредности истичу се нешто нижа DYS19=13 и нешто виша DYS448=21.

Đogović ih ovako opisuje:

"Jovanović, tri kuće.  Jedna kuća došla je iz susednog sela Loćana 1966. godine.  Kažu da se u Loćanima smatraju Srbima starincima.  Slava Sveti Nikola, mala slava Sveti Nikola letnji.  Informator Stanka Jovanović, 60 god."

U Loćanima nalazi dvije kuće s istom tradicijom, ali još kažu da je iz njihove kuće prenijeta vatra u konak novosagrađenog manastira Dečani.

U Loćanima su 1912. živjele tri kuće Jovanovića.  Ante Jovanovog, Riste Koljinog i Filipa Danilovog.  Filipovi potomci su se 1985. prezivali Danilović ih bilo ih je 6 kuća u Loćanima.  Od Riste je te godine bila jedna kuća Ristića.  Bilo ih je još pod prezimenima Mijatović, Đokić i Simić. 

[симо]

Јовановић, Никољдан, Дечани, Ђаковица

Припада хаплогрупи E-V13>S2972. Најближе поклапање има са Минчићем из рода А, разликују се на 2 од 19 маркера. Од необичних вредности истичу се нешто нижа DYS19=13 и нешто виша DYS448=21.

Ово је мој кандидат, тачније мој крштени кум.

Јовановићи спадају у неколицину најстаријих породица које су живјеле у близини манастира Дечани у селу Лоћане. Поред њих у исту групу породицу спадају и:

"Ђокић 2к, 1к дошла 1966 из суседног села Лоћане. Приповедају да су стари Срби и да су њихови преци живели у Лоћанима 250г пре градње манастира Високи Дечани. Кажу да је о њима све записано у књигама у манастиру и да је њихово презиме некада било Јовановић. По предању и Даниловићи из Лоћана такође су Јовановићи. По овом предању у врло блиском сродству су Јовановићи, Даниловићи, Ђокићи, Симићи, Ристићи и Мијатовићи. Међу собом се не жене и не удају. У Лоћанима је остала само 1к Ђокића. Остале се одселиле у Пећ, Приштину, Митровицу и Београд. Св. Никола"

С обзиром да су сев породице веома старе и да су живјеле на земљи манастира Дечана и  њихова историја је везана за историју манастира. Прве податке о селу налазимо у Дечанској хрисовуљи 1330 године, старији назив села је Улоћани. У попису из 1485. у селу живе Срби са својим свештеником Радосавом.

Генетика Јовановића показује везу са несловенским становништвом. Поред Минчића, којег је навео Гуја, Јовановићу, иако на мањем броју маркера није далеко ни Лапчевић из Жупе Александровачке, који такође слави Никољдан. Лапчевићи су се прилично давно доселили у Жупу из Тетова.

Оно што би можда могло бити интересантно јесте помињање влашких катуна манастира Дечани у хрисовуљи из 1330. године. Манастир је имао неколико влашких катуна који су се углавном бавили узгојем различитих врста стоке. Тако се спомињу и власи Лепчиновци који су узгајали свиње за манастир. Име су добили по родоначелнику Лепчину, записани су и његови синови.Истраживачи нису до сада дефинитвно лоцирали Лепчиновце, али је општи закључак да је то могло бити негдје на дечанском властелинству гдје су и пољопривредно услови били погодни. У том смислу многи помињу управо околину села Лоћана, село Раставицу. С обзиром на старост и генетику Јовановића можда би се могла претпоставити ова веза.

Везано за горе поменуте Лапчевиће и њихово поријекло из Тетова,  треба поменути да у Галичнику међу Мијаци постоји јак род Лепчевци и генерално се овај коријен Лепч* налази углавном на подручју Македоније, Косова, југа Србије.

[симо]

Кустурић, Ђурђевдан, Горњи Вијачани, Прњавор

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Има неколико специфичних вредности (DYS391=9, DYS385=17-17, DYS437=15), па нема претерано блиских поклапања. Најближи су му Јагуз (5/23) и Ћопић (6/23) из рода А. Занимљиво је да се у истом роду А налази и Прерадовић из Доњих Вијачана, који је СНП потврђен као L241+, али се од Кустурића разликује на чак 6 од 18 упоредивих маркера.

Хаплотип Кустурића изгледа мало измутиран. Блиски су му и Вукобратовић из Вргинмоста, Кордун (5/22) и Маринковић из Бунића, Лика (4/16) који обојица славе Ђурђевдан као и Кустурић, па могуће да нека веза постоји.

[Sharelock]

Кустурић, Ђурђевдан, Горњи Вијачани, Прњавор...Припада хаплогрупи E-V13>L241...

Од имена Кустур, настану Кустурићи, а остали родови њихов засеак прозову „Кустури“. Када су се исељавали из махале „Кустури“, други им дају надимак Кустурице те узму тај породични надимак за презиме.
У овом моделу има логике, питање да ли и објективне истине.

[Селаковић]

Панић, Ђурђиц, Кремна, Ужице

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Најближи му је Ћуп из рода Г, разликују се на 3 од 23 маркера. Поседује благо повишену вредност DYS390=25.

Дакле ипак немају генетске везе с Витасима. У литератури стоји:

–Панићи (Николићи) су десета стара породица у Кремнима. Населио их је некакав Пано, за кога се мисли да по својим обичајима и начину живота и разговору није једно исто са старим сељацима. Пано је био миран, пуки сиромах и невољник, сав зарастао и прљав. Доселио се из истих крајева одакле су и Витаси и уз њих се населио, па се после спустио у Шанац, где су му под Висом и Дубрави потомци. За Паниће се зна да их је око Лијевна и по Крбави те да их има доста по дринским селима, овде их је 31 кућа, славе Ђурђиц.

Стварно донекле необичан хаплотип. Надам се да ће се појавити неки сличан хаплотип у Херцеговини, јер претпостављам да "Пано" није запуцао из Босанске Крајине у Кремна (од Ћупова), мада све је могуће.

Иначе, 1830-их пописују их и као Пантиће и као Паниће. Године 1835. живе у три куће. У једној су браћа Јанко и Марко Пан(т)ић, а у другој браћа Димитрије, Митрашин и Радоје. Сви они су једна кућа 1832. (на челу са Јанком Мијаиловим), па претпостављам да су се поделили у две куће јер је реч о браћи од стричева, мада могуће да су и рођена браћа / браћа по оцу. Отац Јанка и Марка (а можда и осталих) звао се Мијаило. Трећа кућа су браћа Илија и Петар Николић. На тефтерима чибука из 1820-их нема их под овим презименима, ако су уопште били пописани. Једино извесни Јанко Пе(ј)ић који је пописан тад можда управо јесте Јанко Пан(т)ић.

[симо]

U Loćanima su 1912. živjele tri kuće Jovanovića.  Ante Jovanovog, Riste Koljinog i Filipa Danilovog.  Filipovi potomci su se 1985. prezivali Danilović ih bilo ih je 6 kuća u Loćanima.  Od Riste je te godine bila jedna kuća Ristića.  Bilo ih je još pod prezimenima Mijatović, Đokić i Simić.

Тестирани је директни потомак Анте Јовановог.

[Sergius]

Хаплотип Кустурића изгледа мало измутиран. Блиски су му и Вукобратовић из Вргинмоста, Кордун (5/22) и Маринковић из Бунића, Лика (4/16) који обојица славе Ђурђевдан као и Кустурић, па могуће да нека веза постоји.

Мени Невген није избацио за Кустурића подграну Л241, док за Савића јесте, који чак има изразито ниску вриједност 14-16 на 385а-б.

[НиколаВук]

Јовановић, Никољдан, Дечани, Ђаковица

Припада хаплогрупи E-V13>S2972. Најближе поклапање има са Минчићем из рода А, разликују се на 2 од 19 маркера. Од необичних вредности истичу се нешто нижа DYS19=13 и нешто виша DYS448=21.

Јовановић не упада у подграну од S2972, Z16661, у којој су Кучи?

[симо]

Јовановић не упада у подграну од S2972, Z16661, у којој су Кучи?

Има неких сличности, али не упада.

[Небојша]

На основу генетске слике Крајине, делује да би становништво Северне Далмације могло бити највише у вези са становништвом тзв. врбаског поддијалекта, односно да је углавном насељено одатле, или преко те области. Слична је јако генетска слика поменутих области. Висок проценат I2a и E-V13, за разлику од западних области Босанске Крајине и Лике, где је прилично заступљена и R1a.

Тај простор би у најширем смислу могао обухватати и читаво Змијање, а јужно крајеве око Гламоча. Једино што одудара јесте висок проценат I1 у Северној Далмацији, а за сада слабо присуство ове хаплогрупе на подручју врбаског поддијалекта, тако да то може бити друга сеоба (из Лике нпр.).

[Свевлад]

На основу генетске слике Крајине, делује да би становништво Северне Далмације могло бити највише у вези са становништвом тзв. врбаског поддијалекта, односно да је углавном насељено одатле, или преко те области. Слична је јако генетска слика поменутих области. Висок проценат I2a и E-V13, за разлику од западних области Босанске Крајине и Лике, где је прилично заступљена и R1a.

Тај простор би у најширем смислу могао обухватати и читаво Змијање, а јужно крајеве око Гламоча. Једино што одудара јесте висок проценат I1 у Северној Далмацији, а за сада слабо присуство ове хаплогрупе на подручју врбаског поддијалекта, тако да то може бити друга сеоба (из Лике нпр.).

Што се тиче I1 и E-V13 у северној Далмацији приметио сам да су оне појачано заступљене у Буковици (на уштрб I2a), док су у другим деловима северне Далмације слабије заступљене.
I1 наравно због Мацура, а за E-V13 нисам сигуран, има ли можда везе са црногорским племенима која су E-V13?

У делу северне Далмације око Тромеђе чини ми се да је појачан Динарик, нпр. у Плавну за сад могу да се наслуте хаплогрупа за 8 родова и ниједна од њих није  E-V13, него 6 I2a и 2 R1a.

[Sergius]

Кустурић, Ђурђевдан, Горњи Вијачани, Прњавор

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Има неколико специфичних вредности (DYS391=9, DYS385=17-17, DYS437=15), па нема претерано блиских поклапања. Најближи су му Јагуз (5/23) и Ћопић (6/23) из рода А. Занимљиво је да се у истом роду А налази и Прерадовић из Доњих Вијачана, који је СНП потврђен као L241+, али се од Кустурића разликује на чак 6 од 18 упоредивих маркера.

Мало сам детаљније упоредио ове резултате. Синиша је у праву: Кустурићу јесу најближи Вукобратовић (5/22) и Маринковић (4/16).

Не знам како ко рачуна удаљеност у маркерима, али чини ми се да сам склон да помислим да се разлика од два броја на истом маркеру рачуна као два маркера разлике, па би стога удаљеност од Јагуза требала бити (6/23), од Ћопића (8/23) и од Прерадовића (7/18). Треба водити рачуна и о вјероватноћама мутација на маркерима, али Кустурић се подједнако од свих разликује на веома спорим маркерима DYS391, DYS385, DYS437, али додатно од Вукобратовића и на DYS19. Разлика у односу на Јагуза која се узима у обзир два пута је такође на веома спором маркеру DYS385а-б.

Кад је у питању род А у оквиру E-V13>L241 подгране, ту се издвајају двије групе родова које славе Илиндан и Михољдан, дочим Кустурић слави Ђурђевдан, што је слава њему ипак најближих Вукобратовића и Маринковића.

Како год, мислим да би му E-V13 панел разријешио многе недоумице.

[Црна Гуја]

Рељић, Јовањдан, Ритешић, Добој

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Поседује модални хаплотип, без необичних вредности, па је јако близак скоро свим припадницима ове гране. По породичном предању најстаријим пореклом су из Пријепоља, одакле су се одселили у Далмацију, па у околину Мартин Брода, и на крају у Ритешић код Добоја. С обзиром да се Пријепоље налази у близини матице ове групе родова предање свакако има основа.

[Sergius]

Рељић, Јовањдан, Ритешић, Добој

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Поседује модални хаплотип, без необичних вредности, па је јако близак скоро свим припадницима ове гране. По породичном предању најстаријим пореклом су из Пријепоља, одакле су се одселили у Далмацију, па у околину Мартин Брода, и на крају у Ритешић код Добоја. С обзиром да се Пријепоље налази у близини матице ове групе родова предање свакако има основа.

Предање о поријеклу из Пријепоља бих ставио под знак питања. Матица рода је зна се гдје, а имамо и резултат Јевтића са Озрена који је поријеклом из Пиве, и већину херцеговачких досељеника у подручје околине Добоја, анализирајући њихова презимена, итд.

[Небојша]

Што се тиче I1 и E-V13 у северној Далмацији приметио сам да су оне појачано заступљене у Буковици (на уштрб I2a), док су у другим деловима северне Далмације слабије заступљене.
I1 наравно због Мацура, а за E-V13 нисам сигуран, има ли можда везе са црногорским племенима која су E-V13?

У делу северне Далмације око Тромеђе чини ми се да је појачан Динарик, нпр. у Плавну за сад могу да се наслуте хаплогрупа за 8 родова и ниједна од њих није  E-V13, него 6 I2a и 2 R1a.

Генерално делује да је Север Далмације пре у вези са крајевима око Санског Моста, Кључа, Змијања, и даље Гламоча, Купреса. То се огледа пре свега у веома високом проценту E-V13 (приметно појачано присуство PH1246 у оба краја), затим J1c, N-P189.2, итд. Било је и у самој Северној Далмацији више миграционих таласа, али рекао бих да се ова веза јасно види.

Северна Далмација (СДП + 23andMe, n=58)

I2a - 34.5% (PH908 19%)
E-V13 - 17.3%
I1 - 17.3%
R1a - 10.3% (M458 8.6%)
J2b-M205 - 10.3%
N-P189.2 - 5.2%
R1b - 3.4%
J1 - 1.7%

Ово је онај пресек за врбаски поддијалекат (n=76). Рекао бих да значајније одудара само однос I1 и евентуално R1a.

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%

[Црна Гуја]

Миливојац, Никољдан, Требовљани, Градишка

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Иако се укупно гледано такође уклапа у Општи род, поседује две карактеристичне вредности, DYS439=13 и YGATAH4=12 (једини за сада). Нема података о старијем пореклу.

[filipi]

Рељић, Јовањдан, Ритешић, Добој

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Поседује модални хаплотип, без необичних вредности, па је јако близак скоро свим припадницима ове гране. По породичном предању најстаријим пореклом су из Пријепоља, одакле су се одселили у Далмацију, па у околину Мартин Брода, и на крају у Ритешић код Добоја. С обзиром да се Пријепоље налази у близини матице ове групе родова предање свакако има основа.

Znaci PIVA od junaka Baje Pivnjanina,JOVANDAN

[Црна Гуја]

Дуканац, Никољдан, Вучковица, Лучани

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у род А (DYS456=15). Са Ананићем има потпуно поклапање на 17 маркера, са Стакићем се разликује на само 1 од 23, а са Јањатовим на 2 од 23 маркера. Није оставио податке о старијем пореклу.

[Свевлад]

Генерално делује да је Север Далмације пре у вези са крајевима око Санског Моста, Кључа, Змијања, и даље Гламоча, Купреса. То се огледа пре свега у веома високом проценту E-V13 (приметно појачано присуство PH1246 у оба краја), затим J1c, N-P189.2, итд. Било је и у самој Северној Далмацији више миграционих таласа, али рекао бих да се ова веза јасно види.

Северна Далмација (СДП + 23andMe)

I2a - 34.5% (PH908 19%)
E-V13 - 17.3%
I1 - 17.3%
R1a - 10.3% (M458 8.6%)
J2b-M205 - 10.3%
N-P189.2 - 5.2%
R1b - 3.4%
J1 - 1.7%

Ово је онај пресек за врбаски поддијалекат. Рекао бих да значајније одудара само однос I1 и евентуално R1a.

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%

Становништво северне Далмације око Тромеђе је различитог порекла од становништва Буковице, Равних Котара и врличко-цетинског краја.
Становништво тромеђе је углавном млађе и углавном је насељено 1692. године из Бјелајској Поља, док је становнишвно Буковице углавном старије, у Буковици у Ервенику, Жергару и Мокром Пољу је било досељеника из Бјелајског Поља, али то су само 3 насеља а она нису у потпуност насељена Бјелајцима него само деломично.

Српско становништво Равних Котара има доста везе са Ликом пуно више од становништва Буковице, у Бенковцу се тачно примети да престаје  Буковица а да почињу Равни Котари (ако се иде од правца Книна).  У Равним Котарима се брже говори а и психо-физичке особине људи се знатно разликују од Буковице, сличне разлике су између Тромеђе и Буковице.

Српско становништво врличко-цетинског краја има доста везе са Црном Гором, што је итекако видљиво у њиховом менталитету који различит у односу на Равне Котаре, Буковицу и Тромеђу.

 

[симо]

Предање о поријеклу из Пријепоља бих ставио под знак питања. Матица рода је зна се гдје, а имамо и резултат Јевтића са Озрена који је поријеклом из Пиве, и већину херцеговачких досељеника у подручје околине Добоја, анализирајући њихова презимена, итд.

Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

[filipi]

Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

A da li je "baza" i krajskih rodova N-P189 Piva-Banjani ?

[Sergius]

Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

Мени није био баш 100% убједљив да је поријеклом из Крајине, не могу се баш сјетити, ево позвао сам га да се укључи, али јесте чињеница да је подручје Крајине (Дрвар, Петровац посебно) у високом проценту P189.2, можда и преко 10%, то најбоље знам ја код кога та генетика аутозомално доминира.

[Đorđo]

Дуканац, Никољдан, Вучковица, Лучани

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у род А (DYS456=15). Са Ананићем има потпуно поклапање на 17 маркера, са Стакићем се разликује на само 1 од 23, а са Јањатовим на 2 од 23 маркера. Није оставио податке о старијем пореклу.

"Дукањци, славе Ђурђиц. За њих се не зна одакле су и када досељени и рачунају се као најстарија породица у селу."

Коста Јовановић „Горње Драгачево“

http://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-vu%C4%8Dkovica-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

[Тромеђа]

Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

Мартинбродски Рељићи су сишли у Мартин Брод са Малог Очијева и славе св. Стевана.

[Бакс]

Дуканац, Никољдан, Вучковица, Лучани

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у род А (DYS456=15). Са Ананићем има потпуно поклапање на 17 маркера, са Стакићем се разликује на само 1 од 23, а са Јањатовим на 2 од 23 маркера. Није оставио податке о старијем пореклу.

У тексту сећања: „Живот и рад Савка Дуканца“, који је написао адвокат Вељко Губерина, каже се да је према предању породица Дуканац дошла из области Скадра. Према овом предању Дуканци су стигли у Драгачевску област око 1500 године, а око 1700 године појављује се први пут на споменицима презиме Дуканац.

Први Дуканац у село Вучковица је према казивању Бранислава Дуканца дошао из Осонице.

Svi Dukanci sveta,ujedinite se.Ja sam jedan od vas koji slavi Svetog Nikolu,pravu slavu Dukanaca.Inace ,da znate,Dukanci su dosli iz severne Albanije u 15.veku,za vreme vladavine L.Dukadjinija,pa prezime verovatno nosimo od prezimena Dukadjini.Inace cuveni Savko Dukanac je rodjen u istoj kuci gde i ja u Vuckovici.

Не знам колико су тачни, али ово су неки од коментара са ове странице:
http://www.poreklo.rs/2012/02/16/dukanac/

[Pavo]

Тестирани је директни потомак Анте Јовановог.

Koliko kum zna pasova unatrag?  Seramfim Ristić spominje nekog Jovana Jankovog sredinom XIX stoljeća.  Da nije on djed ovog Ante. 

[симо]

Koliko kum zna pasova unatrag?  Seramfim Ristić spominje nekog Jovana Jankovog sredinom XIX stoljeća.  Da nije on djed ovog Ante.

Зна најдаље до Јована. Анто му је прадеда, а Јован чукундеда и за њих зна, за даље не. По пасовима чукундед Јован би требао бити рођен негдје половином 19. вијека.

[Zor]

Ова грана има своју балканску браншу присутну у Далмацији и код Албанаца која је Z17107->Z38456 , као и код Грка из Смирне и Фокеје који нису нешто блиски албанским и далматским (као што јесу грчки R1b BY611 одатле) па се не ради вјероватно о Арванитима. Z38456 грана има јако високе вриједности на dys458. И постоји источна варијанта Z17107 коју имају два Руса (један потврђен и један сигурно у вези с њим), Украјинац и Мађар који су Z17107+ али Z38456- , они имају стандардне вриједности на dys458, као и ја. Па ако будем Z17107 биће занимљиво видјети коме сам ближи. Односно је ли Z38456 + или -. Наравно може бити нека сасвим трећа грана.

 Грана Z17107 је изгледа присутна и код Мегрелија из Грузије и Азера из сјеверозападног Ирана.
 Немам још резултат али, на мањем броју маркера овај хаплотип изгледа чудно али на већем не, и посједује више карактеристичних вриједности за Z17107.
 
 И појавио се коначно 100 % рођак Ракоњаца на фтдна, проминентни род из Мађарске стариначки на "степско-коњаничком" подручју. На фтдна панелу 4 (са споријим маркерима) са Русом Щепаком (Z17107->BY4467, Z38456-) на 30 маркера има 29 поклапања. Тако да ћу изгледа бити у праву на што и не-генетски докази упућују. Мислим да знам род из средњевјековне Србије с којим би могли бити у вези.

[Bane]

И појавио се коначно 100 % рођак Ракоњаца на фтдна, проминентни род из Мађарске стариначки на "степско-коњаничком" подручју. На фтдна панелу 4 (са споријим маркерима) са Русом Щепаком (Z17107->BY4467, Z38456-) на 30 маркера има 29 поклапања. Тако да ћу изгледа бити у праву на што и не-генетски докази упућују. Мислим да знам род из средњевјековне Србије с којим би могли бити у вези.

Јел Мађар члан FTDNA E-M35 пројекта?

[Pavo]

Radoslav Vešović u svojoj knjizi o Vasojevićima govori o selu Ulotini i kaže "U Ulotini se predaje za selo Loćane kod Dečane da je postalo otselenjem iz Ulotine i da su Srbi Loćani iz Ulotine.  Isto se ovo, vele, pamti i predaje kod sadašnjih naseljenika Loćana, koji Ulotinu u Polimlju smatraju kao svoju maticu."

Ne znam je li ovaj rezultat Jovanovića sličan ikojim testiranim Vasojevićima. 

[Pavo]

Valja spomenuti i da se selo Loćane u dečanskoj hrisovulji navodi kao Uloćane što stvarno zvuči kao etnik od naselja Ulotina.   

[симо]

Radoslav Vešović u svojoj knjizi o Vasojevićima govori o selu Ulotini i kaže "U Ulotini se predaje za selo Loćane kod Dečane da je postalo otselenjem iz Ulotine i da su Srbi Loćani iz Ulotine.  Isto se ovo, vele, pamti i predaje kod sadašnjih naseljenika Loćana, koji Ulotinu u Polimlju smatraju kao svoju maticu."

Ne znam je li ovaj rezultat Jovanovića sličan ikojim testiranim Vasojevićima.

Прочитао сам раније овај податак. Уколико је и било неког досељења оно је морало бити прилично давно. Властелинство манастира Дечани је обухватало и плавско-гусињску област, па није искључено д аје и поменуто село Улотина било у саставу истог.

Коријен села Лоћане и Улотина је свакако идентичан.

[Amicus]

До кога се броја стигло? Имам русвај у табели, и помешали се изгледа Херцеговци са СДНКД.

У табели имам 70 тестираних, а на карти 66.

[Jelic]

До кога се броја стигло? Имам русвај у табели, и помешали се изгледа Херцеговци са СДНКД.

У табели имам 70 тестираних, а на карти 66.

Мислим да их има око 70, мада нисам сигуран, мораћеш то проверити са Бројем 1.

[Uzi]

У тексту сећања: „Живот и рад Савка Дуканца“, који је написао адвокат Вељко Губерина, каже се да је према предању породица Дуканац дошла из области Скадра. Према овом предању Дуканци су стигли у Драгачевску област око 1500 године, а око 1700 године појављује се први пут на споменицима презиме Дуканац.

Први Дуканац у село Вучковица је према казивању Бранислава Дуканца дошао из Осонице.

Svi Dukanci sveta,ujedinite se.Ja sam jedan od vas koji slavi Svetog Nikolu,pravu slavu Dukanaca.Inace ,da znate,Dukanci su dosli iz severne Albanije u 15.veku,za vreme vladavine L.Dukadjinija,pa prezime verovatno nosimo od prezimena Dukadjini.Inace cuveni Savko Dukanac je rodjen u istoj kuci gde i ja u Vuckovici.

Не знам колико су тачни, али ово су неки од коментара са ове странице:
http://www.poreklo.rs/2012/02/16/dukanac/

Занимљиво да сам у недавном разговору са Јокановићима у Пиви (Трса), чуо да и они имају предање да су старином дошли из области Скадра.

[Uzi]

A da li je "baza" i krajskih rodova N-P189 Piva-Banjani ?

Вероватно не свих, има могучности да преци неких N2 нису прошли кроз Пиву-Бањане.

Мени није био баш 100% убједљив да је поријеклом из Крајине, не могу се баш сјетити, ево позвао сам га да се укључи, али јесте чињеница да је подручје Крајине (Дрвар, Петровац посебно) у високом проценту P189.2, можда и преко 10%, то најбоље знам ја код кога та генетика аутозомално доминира.

Sergius, ти си више N2 и од самих N2.  Ова I2-PH908 хаплгрупа ти је само маска. 

[filipi]

Mislio sam zbog slave, JOVANDAN.

[Џивџан]

Живановић, Мратиндан, Бели Поток, Књажевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има ретку вредност 12 на 393 за динарик, остатак хаплотипа је близак модалу. Можда није искључена повезаност Живановића са Суботићем из Врбе код Гацка који има сличан хаплотип и такође вредност 12 на 393. Можда није искључена ни Живановићева повезаност са другим родовима у пројекту који славе Мратиндан.

Иначе тестирани наводи да су старинци у Белом Потоку.

Поздрав свима на форуму,

Ја сам тестирани Живановић, пореклом из Белог Потока код Књажевца. Пре свега драго ми је да припадам I2-PH908 хаплотипу (некако сам то и прижељкивао). Шта би даље имало више смисла тестирање већег броја макера (и колико) или циљано тестирање SNP испод PH908. Што се порекла породице и презимена тиче предање каже да презиме Живановић потиче од Живана, мог чукундеде (средина XIX века), Прадеда је рођен око 1870.г и он се одселио за Ниш. Иначе село Бели Поток се помиње у турским деферима из XV  века али има индиција да је старије (XII или XIII век, према остацима старе цркве). Према монографији Бели поток кроз векове (М.Милосављевић,2016), село је спаљено за време Кочине крајне (крај XVIII века) а становништво је мигрирало северозападно, један део до Авале, где су основали истоимено село. Тек 12 година касније село је обновљено, делом од старинаца који су се вратили на своја огњишта, делом од придошлица. Следећи велики талас досељавања десио се после припајања Кнежевини Србији 1836.г. Као што сам и у упитнику навео нема породичног предања о досељавању, што наравно не мора да буде и тачно. Иначе, према објавељним истраживањима, у Белом Потоку има 28 фамилија (од којих су једна моји Мрдинци) и већина слави Св.Мрату, но у кавим су рођачким односима не знам. Такође, у неколико села у околини Сокобање живе породице пореклом из Белог Потока, које славе Мратиндан.

[Jelic]

Поздрав свима на форуму,

Ја сам тестирани Живановић, пореклом из Белог Потока код Књажевца. Пре свега драго ми је да припадам I2-PH908 хаплотипу (некако сам то и прижељкивао). Шта би даље имало више смисла тестирање већег броја макера (и колико) или циљано тестирање SNP испод PH908. Што се порекла породице и презимена тиче предање каже да презиме Живановић потиче од Живана, мог чукундеде (средина XIX века), Прадеда је рођен око 1870.г и он се одселио за Ниш. Иначе село Бели Поток се помиње у турским деферима из XV  века али има индиција да је старије (XII или XIII век, према остацима старе цркве). Према монографији Бели поток кроз векове (М.Милосављевић,2016), село је спаљено за време Кочине крајне (крај XVIII века) а становништво је мигрирало северозападно, један део до Авале, где су основали истоимено село. Тек 12 година касније село је обновљено, делом од старинаца који су се вратили на своја огњишта, делом од придошлица. Следећи велики талас досељавања десио се после припајања Кнежевини Србији 1836.г. Као што сам и у упитнику навео нема породичног предања о досељавању, што наравно не мора да буде и тачно. Иначе, према објавељним истраживањима, у Белом Потоку има 28 фамилија (од којих су једна моји Мрдинци) и већина слави Св.Мрату, но у кавим су рођачким односима не знам. Такође, у неколико села у околини Сокобање живе породице пореклом из Белог Потока, које славе Мратиндан.

Поздрав.

Хаплогрупа I2-PH908 је таква да се на основу малог броја маркера, уколико не постоји предање о заједничком пореклу два појединца који су међусобно блиски и још можда неких ствари попут исте крсне славе, не може рећи да ли су заиста блиски. Овај податак да цело село слави Мратиндан можда може указивати на то да сте сви међусобно сродни. Оно што бих ја препоручио за сада тј. што мислим да је најбоље је тестирање PH908.

[Sergius]

Sergius, ти си више N2 и од самих N2.  Ова I2-PH908 хаплгрупа ти је само маска. 

Поред мојих прабаба и прађедова Латиновића (они двапут) и Бањаца, недавно сам мало пажљивије читао Рађеновића, а пошто је једна чукунбаба од Ракића, Јовањдан, Бос.Петровац и друга од Пузигаћа, Јовањдан, Дрвар, и открио да су ове породице у ствари огранци Бањаца.

Размишљам да свом презимену додам Латиновић-Бањац, или само једноставно N-P189.2 :-)

[Milos77]

Презиме је вјероватно настало по недалеком мјесту Шипраге.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5

Постоје ли неки извори који говоре о миграцијама становништва Источне Херцеговине (и Малешеваца) у 15. и 16. вијеку ка сјеворозападу БиХ гдје се  налази мјесто Шипраге (под претпоставком да је презиме уопште повезано са називом овог мјеста)? У близини се налазе и манастири Липље и Ступље, мада у контексту њихове историје нисам пронашао никакве податке о становништву тог краја и њиховом поријеклу, што би ми пружило правац за даље истраживање о поријеклу породице Шипрагић.

Наиме, Шипрагићи су из села Кокори - општина Прњавор и тамо су дошли око 1890. године, али се не зна одакле и како су се прије тога презивали јер се ово презиме не помиње у Шематизму из 1882. године у контексту породица из Кокора које славе св. Игњатију. ДНК анализа показује да припадамо роду Малешеваца. Сад покушавам да "попуним празнину" између ове двије информације и истражим нешто више о прошлости породице. Захвалан сам за сваку информацију и сугестију. Свако добро и срдачан поздрав!

[Zor]

Јел Мађар члан FTDNA E-M35 пројекта?

 Не, већ мађарског. Györffy из Карцага. Од њих су и етнограф István Györffy и његов син познати историчар György Györffy. Знам да су добили титулу од Принца Трансилваније Ракоција 1632. Касније су постали доминантни у Туркевеу. Могуће везе с Бихаром.. Из румунске анонимне студије имају сродан хаплотип у Должу, а Долж је крцат Маћарима.

<a href="https://www.youtube.com/v/mtD88N1mQyE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/mtD88N1mQyE</a>

 И, Z5017+.

[Црна Гуја]

Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи N1c. Са једином двојицом припадника ове гране у табели има огромне разлике, са Немарићем 10 разлика на 18 маркера, са Јовановићем 13 на 23, а ни дубља подграна не може се са сигурношћу одредити на овом броју маркера.

[Zor]

Из румунске анонимне студије имају сродан хаплотип у Должу, а Долж је крцат Маћарима.

 Клуж. 

[Radul]

Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи N1c. Са једином двојицом припадника ове гране у табели има огромне разлике, са Немарићем 10 разлика на 18 маркера, са Јовановићем 13 на 23, а ни дубља подграна не може се са сигурношћу одредити на овом броју маркера.

Рјурик

[ДушанВучко]

Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи N1c. Са једином двојицом припадника ове гране у табели има огромне разлике, са Немарићем 10 разлика на 18 маркера, са Јовановићем 13 на 23, а ни дубља подграна не може се са сигурношћу одредити на овом броју маркера.

Јел навео славу? Да није повезан са јеврејским Ивањима из Зрењанина од којих је Иван Ивањи?

[НиколаВук]

Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи N1c. Са једином двојицом припадника ове гране у табели има огромне разлике, са Немарићем 10 разлика на 18 маркера, са Јовановићем 13 на 23, а ни дубља подграна не може се са сигурношћу одредити на овом броју маркера.

Има ли икаквих сличности са угарском граном Y13850?

[Nebo]

Јел навео славу? Да није повезан са јеврејским Ивањима из Зрењанина од којих је Иван Ивањи?

Ивањи немају славу, јер су римокатолици. Тестирани слави Ђурђевдан, мајчину славу.
Не постоје јеврејски Ивањи, бар не ово братство (тестирани и Иван Ивањи су даљи рођаци). Иван Ивањи је можда Јеврејин по некој женској линији.

[Nebo]

Има ли икаквих сличности са угарском граном Y13850?

С обзиром на предање о мађарском пореклу, вероватно је то - то.

[ДушанВучко]

Ивањи немају славу, јер су римокатолици. Тестирани слави Ђурђевдан, мајчину славу.
Не постоје јеврејски Ивањи, бар не ово братство (тестирани и Иван Ивањи су даљи рођаци). Иван Ивањи је можда Јеврејин по некој женској линији.

Иванов деда је био председник јеврејске заједнице у Бечкереку, Мавро Ивањи, а отац Ференц је био гинеколог...Могуће је пошто се код њих то гледа по женској линији, неки његов предак по мушкој, са овом хаплогрупом , оженио се са Јеврејком, њихова деца су били Јевреји, а по мушкој линији наследили хаплогрупу мађарског претка

[Nebo]

Могуће је пошто се код њих то гледа по женској линији, неки његов предак по мушкој, са овом хаплогрупом , оженио се са Јеврејком, њихова деца су били Јевреји, а по мушкој линији наследили хаплогрупу мађарског претка

Управо тако.

[Đorđo]

Иванов деда је био председник јеврејске заједнице у Бечкереку, Мавро Ивањи, а отац Ференц је био гинеколог...Могуће је пошто се код њих то гледа по женској линији, неки његов предак по мушкој, са овом хаплогрупом , оженио се са Јеврејком, њихова деца су били Јевреји, а по мушкој линији наследили хаплогрупу мађарског претка

Све је то у реду само што код Мађара нема N1c 

[ДушанВучко]

Све је то у реду само што код Мађара нема N1c 

Свакако је наследио по мушкој линији, још мање је има код Јевреја ...Питање је одакле су се населили у Бечкерек, јер је насељавање Јевреја било из целе области Аустроугарске, Пољске а могуће и из Русије или Балтика (Литванија) па можда му је и по мушкој линији предак неки Варјаг

[Nebo]

Питање је одакле су се населили у Бечкерек

Колико знам из приче тестираног, у Војводину су досељени са Карпата.
Занимљиво је да у једном старијем документу, предак тестираног се потписао презименом - Иван.
Мени ови детаљи указују на Украјину.

па можда му је и по мушкој линији предак неки Варјаг

Добро рече Радул - Рјурикович.

[Свевлад]

Књижевник Иван Ивањи је Јеврејин рођен у Зрењанину https://sr.wikipedia.org/wiki/Иван_Ивањи

[Nebo]

Књижевник Иван Ивањи је Јеврејин рођен у Зрењанину https://sr.wikipedia.org/wiki/Иван_Ивањи

Јеси ти прочитао последњих 5-6 постова?

[Jelic]

Књижевник Иван Ивањи је Јеврејин рођен у Зрењанину https://sr.wikipedia.org/wiki/Иван_Ивањи

Свевладе, тестирани Ивањи јесте рођак књижевника, писано је о томе пар постова раније...

[Свевлад]

Јеси ти прочитао последњих 5-6 постова?

Искрен да будем нисам. 

[Nebo]

Јеврејство је вероисповест и припадност одређеном културном кругу. Етничка припадност нешто друго. Генетско порекло...
Питање је само, у овом случају рода Ивањија, јесу ли у Војводину досељени као припадници јеврејске заједнице (што ми провејава из Душановог поста) или су у јеврејску заједницу примљени након досељења, женидбом неког Ивановог претка неком јеврејском невестом.
С обзиром да је тестирани из католичке породице, и да не знају да су били нешто друго осим католика, мени је извеснија ова друга варијанта - да је једна грана овог рода јудаизована женидбом, и то негде у Војводини (Бечкереку, или где већ).

[ДушанВучко]

Јеврејство је вероисповест и припадност одређеном културном кругу. Етничка припадност нешто друго. Генетско порекло...
Питање је само, у овом случају рода Ивањија, јесу ли у Војводину досељени као припадници јеврејске заједнице (што ми провејава из Душановог поста) или су у јеврејску заједницу примљени након досељења, женидбом неког Ивановог претка неком јеврејском невестом.
С обзиром да је тестирани из католичке породице, и да не знају да су били нешто друго осим католика, мени је извеснија ова друга варијанта - да је једна грана овог рода јудаизована женидбом, и то негде у Војводини (Бечкереку, или где већ).

Управо сам се питао како су даљи рођаци, а тестирани је римокатолик...Онда је то вероватнија опција, по досељењу у Војводину да је Иванова грана примила јудаизам...У том случају су као римокатолици дошли са Карпата (што наводи тестирани као место порекла)...Једино је питање када су дошли и када је Иванова грана прешла на јудаизам...Пошто је његов деда био председник јеврејске заједнице Бечкерека (друга половина 19. века), претпостављам да он није прва генерација Јевреја, чим је био председник заједнице (мада то можда код њих није ни битно која си генерација Јевреја)
Овде је кратка прича о Ивањима из Зрењанина
<a href="https://www.youtube.com/v/zXAQJgQs0Qg&amp;t=132s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zXAQJgQs0Qg&amp;t=132s</a>

[симо]

Ивањији су по свему судећи мађарска породица са подручја данашње источне Словачке, тачније из града Требишова, по мађарски Tőketerebes. Тамо живи велик број мађарских Ивањија,а и сама творба презимена је мађарска. То је у складу и са предањем тестираног да је поријеклом са Карпата.

О даљем поријеклу се може расправљати на основу резултата, које, да будем искрен нисам погледао.

[Uzi]

Поред мојих прабаба и прађедова Латиновића (они двапут) и Бањаца, недавно сам мало пажљивије читао Рађеновића, а пошто је једна чукунбаба од Ракића, Јовањдан, Бос.Петровац и друга од Пузигаћа, Јовањдан, Дрвар, и открио да су ове породице у ствари огранци Бањаца.

Размишљам да свом презимену додам Латиновић-Бањац, или само једноставно N-P189.2 :-)

Мислим да би твој аутосомални тест био јако занимљив.   

[Лепеничанин]

Пејић, Митровдан, Власина Округлица

Припада хаплогрупи R1b BY611. Необичне вредности за ту хаплогрупу су 15 на дис 19 и 17 на дис 458, али мислим да нема сумње да припада тој подграни хаплогрупе R1b.

Преци тестираног су дуго боравили на Власини. Данас се административно Власина дели на три дела, а Пејићи припадају Округлици где су били разгранат род.

Са Власине се, према етнолошкој литератури тај род 1878. селио у јабланичка и топличка села. Конкретно се породице са славом Митровдан помињу у Слишану, у општини Лебане, а сигурно их има по читавом том крају.

[Atlantische]

Миленковић, Никољдан, Доњи Љубеш, Алексинац

Припада хаплогрупи G2a-L497, најизвесније грани CTS4803. Нема блиских поклапања на пројекту.

Грана CTS4803 је стара 4600 година и најприсутнија је у западној Европи, где су Миленковићева најближа поклапања.

Тестирани је навео да су му се преци у Доњи Љубеш доселили из околине Ниша.

[Sergio]

...тестирани Ивањи јесте рођак књижевника...

Због чега резултат није објављен у табели? Да ли тестирани није дао дозволу или...?

[Jelic]

Мацут, Лазаревдан, Церовац Вукманићки, Карловац, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика на маркерима, Мацут је вероватно повезан са групом породица тј. родова у Жегару, у Далмацији која слави Лазаревдан као и Мацут и која је такође I2-PH908. Вероватно у том правцу и треба истраживати даље порекло Мацута. Надам се да ће Брубноград о самим Мацутима рећи нешто више.

[Jelic]

Због чега резултат није објављен у табели? Да ли тестирани није дао дозволу или...?

Пишем у ПП.

[Jelic]

Миловановић, Никољдан, Грабовица, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина вредност која се издваја од модала је 15 на 19, све остале вредности су мање више модалне. Можда због те вредности Миловановић не стоји далеко од Бубоње из Голубића код Книна који слави Никољдан, али је географска удаљеност велика. Можда је Миловановић повезан и са Конатарем из Пријепоља који слави такође Никољдан и има 15 на 19.

За Миловановиће се у литератури каже следеће:

"Исаиловићи први и Миловановићи други, славе Никљодан. Њихов прадед Исаило дошао је од Сјенице."

http://www.poreklo.rs/2015/01/12/poreklo-prezimena-selo-grabovica-gornji-milanovac/

[Лепеничанин]

Станојевић, Аранђеловдан, Трешњевица, Параћин

Припада хаплогрупи R1b, некој од тзв "западних" грана. Специфичне вредности хаплотипа су 12 на дис 391, 13 (12 са смањењем) на ГАТА Х4 и 14 на дис 456, но то нису толико специфичне вредности да би се са сигурношћу сместио у одређену подграну.

Тестирани наводи да су по породичном предању пореклом из Доње Мелне. Станојевићи из Трешњевице славе Аранђеловдан, па би требало да су део тзв "Негричана" за које се у књизи Станоја Мијатовића "Белица" с почетка 20. века каже:

–Трифуновићи и Љубисављевићи, славе Аранђеловдан летњи, доселили се из трнске околине пре 130 година. Зову их „Негричани“.

Иначе, ово је мени посебно важан резултат, јер потврђује да је Знепоље било важан извор "западних" R1b  хаплотипова у време Кочине Крајине када се доста родова одатле доселило у Шумадију и Поморавље.

[Jelic]

Наранчић, Јовањдан, Бања Лука

Припада хаплогрупи J2b1-M205>Y22066, роду Крича. Несумњиво је повезан са Наранчићем из Лике исте славе, са којим има пуно поклапање на 19 упоредивих маркера. Поприлично су му блиски и Јањатовићи из Лике са такође славом Јовањдан.

[Банија]

Мацут, Лазаревдан, Церовац Вукманићки, Карловац, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика на маркерима, Мацут је вероватно повезан са групом породица тј. родова у Жегару, у Далмацији која слави Лазаревдан као и Мацут и која је такође I2-PH908. Вероватно у том правцу и треба истраживати даље порекло Мацута. Надам се да ће Брубноград о самим Мацутима рећи нешто више.

Према попису СР Хрватске из 1948. године, видимо да су сви Мацути са подручја Баније (Вргинмост) и Кордуна (Војнић, Карловац). Било их је преко 40 кућа, од чега највише у Пјешчаници код Вргинмоста (19 кућа) и Церовцу Тушиловићком код Карловца (12 кућа). Сви Мацути славе Лазаревдан (према црквеним подацима из 1883. године).
Најранији помен Мацута на овом подручју потиче из 1725. године, када су пописане двије куће на подручју Перјасице.

Занимљива је веза са родовима из Жегара који славе исту крсну славу. Поставља се питање имају ли са Жегаром везе и доста бројни и утицајни банијски родови Бунчића и Мраковића, као и Радановића.

[Jelic]

Према попису СР Хрватске из 1948. године, видимо да су сви Мацути са подручја Баније (Вргинмост) и Кордуна (Војнић, Карловац). Било их је преко 40 кућа, од чега највише у Пјешчаници код Вргинмоста (19 кућа) и Церовцу Тушиловићком код Карловца (12 кућа). Сви Мацути славе Лазаревдан (према црквеним подацима из 1883. године).
Најранији помен Мацута на овом подручју потиче из 1725. године, када су пописане двије куће на подручју Перјасице.

Занимљива је веза са родовима из Жегара који славе исту крсну славу. Поставља се питање имају ли са Жегаром везе и доста бројни и утицајни банијски родови Бунчића и Мраковића, као и Радановића.

Постоји у необјављеним истраживањима још један род са Кордуна који слави Лазаревдан и I2-PH908 је. Свакако да је могуће да су сви ови родови на Кордуну и Банији који славе Лазаревдан старином из Жегара.

[Jelic]

Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481. Могуће да је Шипетић повезан са неким породицама који имају 23 на 390, попут Вараклића из Пријепоља, Ковачевића из Даниловграда, Савића из Роваца итд.

Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Poreklo nije sigurno. Postoji predanje da su 4 brata došla u 18. veku iz Hercegovine i da su se prezivali Šipete. Poreklo prezimena nije poznato. Jovan Erdeljanovic (1908.) navodi da je prezime najverovatnije vlaškog porekla."

У литератури о Шипетићима стоји:

"И Шипете убрајају у ове старе породице, премда се очувао нејасан спомен о томе, да се њихов неки предак доселио у Граб са своја четири сина и затекао само 7 кућа у селу. Даље кажу, да се један део Шипета доселио доцније, само што је и то било врло давно; али би и то значило, да су се и оне старије Шипете од некуд доселиле (слава им је Арханђелов-дан)."

http://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-grab-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

[симо]

Мацут, Лазаревдан, Церовац Вукманићки, Карловац, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика на маркерима, Мацут је вероватно повезан са групом породица тј. родова у Жегару, у Далмацији која слави Лазаревдан као и Мацут и која је такође I2-PH908. Вероватно у том правцу и треба истраживати даље порекло Мацута. Надам се да ће Брубноград о самим Мацутима рећи нешто више.

Ово презиме присутно је у Далмацији у нешто измјењеној форми Мацат, међутим славе Никољдан и било их је у Булићу код Бенковца. Да је Мацут старији облик презимена Мацат, показује и млетачки попис из 1709. године биљежи Николу Мацута из Булића.

Без обзира на непоклапање славе,а с обзиром на специфичност презимена, није искључена веза далматинских и кордунско-банијских Мацута.

[Селаковић]

Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481.

Ја мислим да је и Шипетић из Z17855 слоја становништва у Брдима/Зети/Скадру. Надам се да ћемо сазнати једном. Занимљиво презиме... 

[НиколаВук]

Пејић, Митровдан, Власина Округлица

Припада хаплогрупи R1b BY611. Необичне вредности за ту хаплогрупу су 15 на дис 19 и 17 на дис 458, али мислим да нема сумње да припада тој подграни хаплогрупе R1b.

Преци тестираног су дуго боравили на Власини. Данас се административно Власина дели на три дела, а Пејићи припадају Округлици где су били разгранат род.

Са Власине се, према етнолошкој литератури тај род 1878. селио у јабланичка и топличка села. Конкретно се породице са славом Митровдан помињу у Слишану, у општини Лебане, а сигурно их има по читавом том крају.

Овај резултат показује колико је бесмислена тврдња појединаца да BY611 не постоји у ЈИ Србији, а да су код Помака њен једини извор могли да буду исељени Албанци у последњих 200-300 година...

[Банија]

Наранчић, Јовањдан, Бања Лука

Припада хаплогрупи J2b1-M205>Y22066, роду Крича. Несумњиво је повезан са Наранчићем из Лике исте славе, са којим има пуно поклапање на 19 упоредивих маркера. Поприлично су му блиски и Јањатовићи из Лике са такође славом Јовањдан.

Очекиван резултат с обзиром да имамо већ двојицу тестираних Наранчића из Врепца код Госпића.

Наранчићи припадају влашкој групацији Усораца која је средином XVII вијека из крбавског села Усорац (подручје између Коренице и Удбине) прешла на подручје Оточца, да би се касније раширила углавном по западној Лици, а учествовала је и у поновном насељавању подручја Коренице након изгона Турака. Учествовали су и у насељавању сјеверне Далмације крајем XVII и почетком XVIII вијека.
Што се тиче Усораца и генетике, имао већ тестиране Вујаниће, Мандиће (два огранка), Наранчиће, Павичиће и Хркаловиће. Сви они славе Јовањдан и имају исте или сличне хаплотипове. Осим њих, имамо још пар крајишких породица (Дејановићи, Драгосавци, Крљићи, Мрђеновићи, Стојановићи) које славе Јовањдан и које имају исте или сличне хаплотипове, али немају никакво предање о повезаности са њима.

Ми већ 1540. године имамо помен извјесног Јураја Усорца међу војном посадом Бихаћа, док се 1641. године међу турским заповједницима у Лици помиње харамбаша Продан Усорац. Село Усорац постојало је у Лици и након исељавања главнине Усораца на сјеверозапад, па тако у Усорцу 1685/1686. године имамо пописане 72 породице са 600 душа. Само презиме Усорац које би могло бити повезано са личким Усроцима имамо присутно у сјеверној Далмацији (пописани 1709. године) и на Кордуну (славе Никољдан). Усораца је било и на подручју Копривнице (Славонија), гдје су били чувена војводска породица која се помиње почевши од 1626. године (Павле, Степан, Видак), али је питање имају ли везе са личким Усроцима или презиме носе по Усори у сјеверној Босни.

[Jelic]

Мазалица, Јовањдан, Чађавица, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мазалица из Чађавице је несумњиво повезан са Мазалицом из Суваје код Босанске Крупе, упркос разлици на 3 маркера од упоредива 23. Иначе, Мазалица из Чађавице има хаплотип доста ближи модалу за разлику од Мазалице из Суваје, и то га чини јако блиским Кујавићима из Славоније који такође славе Јовањдан, као и католичкој породици Франић из Далмације. Са Кујавићем се Мазалица из Чађавице разликује на два маркера од упоредива 23, док се са Франићем разликује на једном од 18. упоредивих маркера.
 
О пореклу тестираног Мазалице сам добио следеће податке:

"Према љетопису који је тестирани доставио, а који су свештеници писали у периоду 1920.-1930. године, Мазалице су у Чађавицу дошле из Бјелајског поља прије 80.-90. година, а прије доласка у Чађавицу су боравили „на Кекића главици“ (поред села Залин, што се наводи и у Карановићевом Поуњу у Босанској Крајини). Према предању, Мазалице из Чађавице су род са Мазалицама из Суваје, са којима су се до 30-их година прошлог вијека виђали и посјећивали. Заједнички предак Мазалице из Суваје и Мазалице из Чађавице живио је, према предању, у првој половини 19. вијека."

[Jelic]

Грбовић, Савиндан, Доње Поникве, Чајниче

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Несумњиво је повезан са тестираним Грбовићем из Чајнича, са којим се разликује на једном маркеру од упоредива 23. Ова два Грбовића су несумњиво пореклом од Косовчића из Дробњака.

[Uzi]

Мазалица, Јовањдан, Чађавица, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мазалица из Чађавице је несумњиво повезан са Мазалицом из Суваје код Босанске Крупе, упркос разлици на 3 маркера од упоредива 23. Иначе, Мазалица из Чађавице има хаплотип доста ближи модалу за разлику од Мазалице из Суваје, и то га чини јако блиским Кујавићима из Славоније који такође славе Јовањдан, као и католичкој породици Франић из Далмације. Са Кујавићем се Мазалица из Чађавице разликује на два маркера од упоредива 23, док се са Франићем разликује на једном од 18. упоредивих маркера.
 
О пореклу тестираног Мазалице сам добио следеће податке:

"Према љетопису који је тестирани доставио, а који су свештеници писали у периоду 1920.-1930. године, Мазалице су у Чађавицу дошле из Бјелајског поља прије 80.-90. година, а прије доласка у Чађавицу су боравили „на Кекића главици“ (поред села Залин, што се наводи и у Карановићевом Поуњу у Босанској Крајини). Према предању, Мазалице из Чађавице су род са Мазалицама из Суваје, са којима су се до 30-их година прошлог вијека виђали и посјећивали. Заједнички предак Мазалице из Суваје и Мазалице из Чађавице живио је, према предању, у првој половини 19. вијека."

Честитке Sergius-у на потврђеном рођаку!

[Rimidalv]

Наранчић, Јовањдан, Бања Лука

Припада хаплогрупи J2b1-M205>Y22066, роду Крича. Несумњиво је повезан са Наранчићем из Лике исте славе, са којим има пуно поклапање на 19 упоредивих маркера. Поприлично су му блиски и Јањатовићи из Лике са такође славом Јовањдан.

Јел тестирани доставио неке податке о даљем пореклу?
Бања Лука је широк појам.

[Jelic]

Јел тестирани доставио неке податке о даљем пореклу?
Бања Лука је широк појам.

Оставио је само Бања Луку за место порекла по оцу.

[Jelic]

Михаиловић, Никољдан, Бистрица, Лазаревац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Михаиловић има комбинацију 13-15 на 385a/b која је у роду Дробњака највише карактеристична за I1-P109 родове што муслиманске, што православне (славе Никољдан ти родови) у Пријепољу који су по предању из Куча. Ово поклапање са пријепољским родовима прати слава, а донекле и предање о пореклу које стоји у литератури за Михаиловиће.

У литератури о Михаиловићима стоји:

"Михаиловићи су од Сјенице, славе Никољдан."

http://www.poreklo.rs/2013/09/05/poreklo-prezimena-selo-bistrica-lazarevac/

[Sergius]

Честитке Sergius-у на потврђеном рођаку!

Хвала, хвала...

Изузетно важан резултат за мене, не само потврда сродства са Мазалицама из Чађавице о којем сам слушао од малена, него и сазнање да су двије врло ријетке и карактеристичне вриједности код мене DYS385a-b=15-15 и DYS392=12, настале у протеклих 200 година, и то у Суваји. Да ли је до земљишта, воде, ко ће га знати :-)

Интересантно је да је разлика између Мазалице из Чађавице и Франића из Вргорца на маркеру DYS570, гдје рођо Мазалица има 19, а Франић 18, али ја имам вриједност исту као Франић. Хоћу рећи да је претпостављени хаплотип заједничког претка нас Мазалица био идентичан овом Франићевом на 18 маркера. Додао бих да Франићи из Требиња исто славе Јовањдан, па ето једног приједлога за тестирање Херцеговаца :-)

[Pavo]

Јел тестирани доставио неке податке о даљем пореклу?
Бања Лука је широк појам.

Ili je iz Ivanjske ili iz Motika.  U svakom slučaju isti kraj sjeverno od grada. 

[Rimidalv]

Ili je iz Ivanjske ili iz Motika.  U svakom slučaju isti kraj sjeverno od grada.

Свакако сам планирао да погледам у шематизму,него ме занима да ли и тестирани зна нешто.

[Sergius]

Ili je iz Ivanjske ili iz Motika.  U svakom slučaju isti kraj sjeverno od grada.

Имам рођаке Наранчиће, Јовањдан, Босанска Крупа, али ево први пут чујем да има Наранчића у Бањалуци.

[Jelic]

Тестирани Наранчић је рано остао без оца и деде по оцу, тако да не зна из ког места су тачно досељени у Бања Луку. Дакле, по том податку, деда му је досељен у Бања Луку.

[Jelic]

Врањеш, Ђурђевдан, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Врањеш има вредност 21 на 448, па је зато сврстан, упркос неким разликама, у исти род са Пашалићем из Челинца који такође има 21 на 448. Уз то, обојица славе Ђурђевдан, тако да је врло могуће да су повезани по мушкој линији. Остале вредности хаплотипа су им у границама модала. Нису блиски Мириловићима који такође имају 21 на 448.

[Александар Невски]

Ускоро не чека чудо од исхода до сада невиђено у србских оквирах, а и балканских. Мислим да ће ве све изненадити.

[Грк]

Тестирани Наранчић је рано остао без оца и деде по оцу, тако да не зна из ког места су тачно досељени у Бања Луку. Дакле, по том податку, деда му је досељен у Бања Луку.

Има Наранчића у Требињу, Требињска брда.

[Nebo]

Ускоро не чека чудо од исхода до сада невиђено у србских оквирах, а и балканских. Мислим да ће ве све изненадити.

Резултат Немањића!?

[Jelic]

Има Наранчића у Требињу, Требињска брда.

Славе Аранђеловдан колико је мени познато, и засигурно нису у вези са овим крајишким Наранчићима.

[Jelic]

Будић, Ђурђевдан, Шолаји, Кнежево

Припада хаплогрупи J2a, извесно грани M410>M67>Z467>SK1336. Будић на 23 маркера има потпуно поклапање са Ђураковим из Силбаша у Бачкој, и на 17 маркера са Адамовићем из Санског Моста. На 23 маркера се потпуно поклапа и са једним муслиманом из околине Новог Пазара који такође припада овом кластеру, па је с обзиром на то можда за очекивати да припадика овог кластера буде и у западној Србији. Матица овог рода је можда негде у Црној Гори, у Полимљу, с обзиром на резултат муслимана из Пазара.

[Бакс]

Резултат Немањића!?

Или тренутног Великог Вође. 

[Jelic]

Или тренутног Великог Вође. 

Ни једно ни друго.

[Nebo]

Или тренутног Великог Вође. 

Или оба - да је именовани потомак Немањића 

[Црна Гуја]

Аћин, Никољдан, Зрењанин

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближа поклапања има са Драгашем и Кузмићем из Општег рода А, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Нема неких екстремних вредности, можда треба поменути нешто нижу DYS456=16, али она се јавља код више припадника ове гране.

[Александар Невски]

Или тренутног Великог Вође. 

Немањићи нѣсу испитани, а нѣсу ни Велики Вођа нити Велика Вођица изопаченица. Можда њих испитамо другом приликом.

[Sharelock]

Немањићи нѣсу испитани, а нѣсу ни Велики Вођа нити Велика Вођица изопаченица. Можда њих испитамо другом приликом.

Шта год даје, мора да је добро сада када објављујеш своју 888-у поруку (Кинезима је то срећан број и плаћају златом за регистарску таблицу са тим бројем)

[Црна Гуја]

Кузмић, Јовањдан, Грабовица, Котор Варош

Припада хаплогрупи R1a-M458. Такође се уклапа у општи род А, а најближи су му горепоменути Аћин (2/23) и Тесла (3/23). Од необичних вредности издваја се нешто виша DYS439=12.

[Александар Невски]

Шта год даје, мора да је добро сада када објављујеш своју 888-у поруку (Кинезима је то срећан број и плаћају златом за регистарску таблицу са тим бројем)

Мужске лозе не могу бити добре нити лоше, могу бити само рѣдке или честе. Што се Кинезов тиче, нѣсам знао да им йе 888 срећан брой. А члан сам кинескога ФТДНА подухвата, иако не йедем ни псе ни мачке ни људе. 

[Jelic]

Млађеновић, Ђурђевдан, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Гледајући укупни хаплотип, могуће да је Млађеновић повезан са Вртикапом из Ивице код Љубиња са којим дели и исту славу. Нема неких ближих поклапања на пројекту, иако му хаплотип пуно не одудара од модала. Једино нешто карактеристичнија вредност је комбинација 15-15 на 385a/b.

[marigold]

Надам се да ћете објавити вечерас и да ће бити дискусије, пошто сам јако заинтригирана очевим резултатум, а сигурна сам да се ради о њему  .

[Црна Гуја]

Бован, Јовањдан, Чичево, Коњиц

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Уклапа се у род Б, где се од већ тестираног Бована из Ходбине код Мостара разликује на 2 од 23 маркера, док се од осталих разликује на нешто више маркера, од Гаврића на 3 од 18, од Јокановића на 4 од 19, а од Јелића на 6 од 23.

[Ojler]

Или оба - да је именовани потомак Немањића 

 

[Jelic]

Ево тог резултата ког је Невски споменуо:

Солдат, Јовањдан, Кнежица, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи I2a1a, њеној подграни S21825>L233. Грана S21825 је "сестринска" сардинијској M26 грани I2a1a хаплогрупе, и јако је ретка у светским оквирима. Највише је има на северу и на северозападу Европе. Ово је први идентификовани припадник ове гране на читавом српском етничком простору.

Тестирани је иначе навео да су ово презиме добили због војне службе у време постојања Војне Крајине. Раније презиме не знају.

[Селаковић]

Презиме доста индикативно?

[Бакс]

Ево тог резултата ког је Невски споменуо:

Солдат, Јовањдан, Кнежица, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи I2a1a, њеној подграни S21825>L233. Грана S21825 је "сестринска" сардинијској M26 грани I2a1a хаплогрупе, и јако је ретка у светским оквирима. Највише је има на северу и на северозападу Европе. Ово је први идентификовани припадник ове гране на читавом српском етничком простору.

Хм, "солдат" значи "војник" на француском, каталонском, немачком, и нордијским језицима.
Изгледа да и хаплогрупа указује на тамошње порекло.

[Тромеђа]

Врањеш, Ђурђевдан, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Врањеш има вредност 21 на 448, па је зато сврстан, упркос неким разликама, у исти род са Пашалићем из Челинца који такође има 21 на 448. Уз то, обојица славе Ђурђевдан, тако да је врло могуће да су повезани по мушкој линији. Остале вредности хаплотипа су им у границама модала. Нису блиски Мириловићима који такође имају 21 на 448.

Ипак је Рађеновић погрешио.  Мораћу да видим да ли постоје још неки Врањеши у Крајини који славе Ђурђевдан.

[Sergio]

Хм, "солдат" значи "војник" на француском, каталонском, немачком, и нордијским језицима.
Изгледа да и хаплогрупа указује на тамошње порекло.

Нпр. по Далмацији су честе бабске приче како су неки родови потомци Наполеонових француских војника, мада не тврдим да је ово тај случај.

[Бакс]

Нпр. по Далмацији су честе бабске приче како су неки родови потомци Наполеонових француских војника, мада не тврдим да је ово тај случај.

Мислим да смо чак имали и тему о томе на овом форуму.
Знам да смо писали о томе.

[Jelic]

Опачић, Лучиндан, Романовци, Градишка

Припада хаплогрупи J2b2-M241. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Шевићем из Новог Града који слави Лучиндан, затим на 23 упоредива маркера има једну разлику са Париповићем из Гламоча који такође слави Лучиндан, и на 23 упоредива маркера има 4 разлике са Ожеговићем из Кута код Херцег Новог који слави Тројчиндан. Свакако није повезан са Опачићем из Доњег Лапца који припада хаплогрупи I2a динарик. Могуће да у Крајини постоје два рода Опачића, једни су род Никшића и I2a динарик су, а други су J2b2 и од њих потичу Шевићи/Шеве, који се и у литератури наводе као огранак Опачића.

[Црна Гуја]

Јовановић, Митровдан, Драгово, Рековац

Припада хаплогрупи T1a2-L131. Има блиско поклапање са једним тестираним из истраживања САНУ, 3 разлике на 17 маркера. Са другим припадником ове хаплогрупе кога имамо у табели, такође Јовановићем (из Плане код Параћина), разликује се на чак 8 од 23 маркера, а још већа разлика је са осталом тројицом припадника ове гране из истраживања САНУ. Оставио је следеће податке о пореклу:

"Породица води порекло од Милутина (презиме се не зна), који је дошао у село Волујци (које је касније названо Драгово) из Црне Горе, верује се због крвне освете. Милутинови синови узимају презиме Милутиновић које потомци носе до мог оца Станимира. Он узима презиме Јовановић по имену свог деде, док његов старији брат остаје Милутиновић."

[ДушанВучко]

Опачић, Лучиндан, Романовци, Градишка

Припада хаплогрупи J2b2-M241. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Шевићем из Новог Града који слави Лучиндан, затим на 23 упоредива маркера има једну разлику са Париповићем из Гламоча који такође слави Лучиндан, и на 23 упоредива маркера има 4 разлике са Ожеговићем из Кута код Херцег Новог који слави Тројчиндан. Свакако није повезан са Опачићем из Доњег Лапца који припада хаплогрупи I2a динарик. Могуће да у Крајини постоје два рода Опачића, једни су род Никшића и I2a динарик су, а други су J2b2 и од њих потичу Шевићи/Шеве, који се и у литератури наводе као огранак Опачића.

Значи Шевић,Париповић и Опачић би могли бити део рода који је прибраћен тамошњим Опачићима (Никшићима)...има и Панић који слави Лучиндан са овом хаплогрупом?

[Nikola М]

Према попису СР Хрватске из 1948. године, видимо да су сви Мацути са подручја Баније (Вргинмост) и Кордуна (Војнић, Карловац). Било их је преко 40 кућа, од чега највише у Пјешчаници код Вргинмоста (19 кућа) и Церовцу Тушиловићком код Карловца (12 кућа). Сви Мацути славе Лазаревдан (према црквеним подацима из 1883. године).
Најранији помен Мацута на овом подручју потиче из 1725. године, када су пописане двије куће на подручју Перјасице.

Занимљива је веза са родовима из Жегара који славе исту крсну славу. Поставља се питање имају ли са Жегаром везе и доста бројни и утицајни банијски родови Бунчића и Мраковића, као и Радановића.

Постоји писани траг о породици Мацут у попису Лике и Крбаве из 1712. године. У поглављу се налази списак породица у Грачацу и на 242. страници пише следеће:

"34. Vujasin Macut dosalie iz Lapcha prolitos od turake od let 20, brat Jurica, 18 mala 2 zenskoga"

Овај податак се налази у књизи:
POPIS Like i Krbave 1712. godine : obitelj, zemljišni posjed i etničnost u jugozapadnoj Hrvatskoj / Karl Kaser, Hannes Grandits, Siegfried Gruber. - Zagreb : Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, 2003.

Pozdrav od testiranog Macuta

[Свевлад]

Нпр. по Далмацији су честе бабске приче како су неки родови потомци Наполеонових француских војника, мада не тврдим да је ово тај случај.

За Дондуре из Жагровића и Гамбироже из Мокрог Поља Накићеновић је записао да потичу од заосталих Наполеонових војника, ту су још и Конфорте из Звјеринца али они су католици.

https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#22._.D0.96.D0.90.D0.93.D0.A0.D0.9E.D0.92.D0.98.D0.8B

https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#6._.D0.9C.D0.9E.D0.9A.D0.A0.D0.9E_.D0.9F.D0.9E.D0.89.D0.95


За Кужете из околине Бенковца постоји исто прича да потичу од заосталог Наполеоновог војника.

[Jelic]

Последњи хаплотип од мене за овај ДНК дан:

Живковић, Ђурђевдан, Стара Бања, Медвеђа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Живковић би због нешто повишене вредности 25 на 390 могао бити повезан са Пејовићем из Веленића код Фоче (слава Срђевдан), са којим се разликује на 2 маркера од упоредивих 19. Деле и не толико честу вредност 10 на 391.

Иначе, Живковићи су у Старој Бањи колонисти из Пиве, у Стару Бању су дошли крајем 19. века. За њих се у литератури каже:

"Живковићи. Такоће повећа породица од преко 15 кућа. Живе у Јеринићима, Жеичну и Шарићима, а по једна кућа има и у Бријегу и у Сељанцма. Славили су Ђурђевдан. По предању, Живковићи су потомци Живка Церовића, из Тушине. Њега је заробио паша Миљевина, па га је при повратку из Дробњака откупио кнез Вукајло Кнежевић и оженио Јерином. С њом је Живко имао 6 синова, од којих је Митар преселио из Јеринићана мајчину земљу у Црквичком Пољу. Митар је имао Панта, ла даље: Пајо—Лука—Тодо. Живковићи у Жеичну су од Радована и Секула, који оу из Јеринића доселили на купљену земљу. У Бријег је дошао из Црквичког Поља Иво, на даровану земљу, послије ослобођења Пиве. Од Живкових синова су и Ликићи, Гашовићи и касније у Босну одсељени Ћетковићи, Милутиновићи и Милановићи. Има их и у Србији, куд се око 1810. године одселио Стеван Ђорђијев."

http://www.poreklo.rs/2015/10/18/poreklo-sadasnjih-pivskih-porodica/

Ово предање је упитно, јер су Церовићи из Тушине тестирани као припадници хаплогрупе I1-P109.

[Nebo]

Церовићи ("Церовићи") по броју хаплогрупа још мало па као Булатовићи.

[Црна Гуја]

Каран, Никољдан, Купрес

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у општи род, међутим поседује за овај род ретку вредност DYS391=11, па може бити да је нешто ближи са Шућуром из рода Ђ, за потврду би се морали тестирати маркери DYS447 и DYS464.

[Црна Гуја]

Келечевић, Јовањдан, Дрвар

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Поседује чак три карактеристичне вредности (DYS393=13, DYS439=11 и DYS458=19) па нема претерано блиских поклапања. Сврстан је у посебан род. Оставио је следеће податке о пореклу:

"Према предању, дедин деда, Сава Келечевић, родом из Дрвара, дошао је на простор Босанске Градишке крајем 19. вијека, гдје је основао породицу. Наредне двије генерације су живјеле на том простору (прадеда и деда), док су последње двије (отац и ја) рођене и одрасле на подручју Бањалуке. Сматра се да су Келечевићи у Дрвар дошли са простора Лике, али да ли се то стварно десило и прије колико генерација, немамо података."

[Amicus]

Каран, Никољдан, Купрес

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у општи род, међутим поседује за овај род ретку вредност DYS391=11, па може бити да је нешто ближи са Шућуром из рода Ђ, за потврду би се морали тестирати маркери DYS447 и DYS464.

Охо...

[Бакс]

Прилично велик број припадника хаплогрупе N2 у овом тестирању.

[vrovac]

Будић, Ђурђевдан, Шолаји, Кнежево

Припада хаплогрупи J2a, извесно грани M410>M67>Z467>SK1336. Будић на 23 маркера има потпуно поклапање са Ђураковим из Силбаша у Бачкој, и на 17 маркера са Адамовићем из Санског Моста. На 23 маркера се потпуно поклапа и са једним муслиманом из околине Новог Пазара који такође припада овом кластеру, па је с обзиром на то можда за очекивати да припадика овог кластера буде и у западној Србији. Матица овог рода је можда негде у Црној Гори, у Полимљу, с обзиром на резултат муслимана из Пазара.

Никако ми није јасно јесам ли J2a1b M67или J2a M 410 има ли ко поред утакмице да прати и форум да ми одговори?

[Sergio]

Охо...

Очекивало се I1?
У овом септембарском тестирању је било баш пуно егзотичних изненађења.
N2 хаплогрупа је била баш јака.
R1a чини ми се доста слаба.
Amicuse да ли ће ускоро бити неке званиче статистике у оном твом табеларном стилу?

[Atlantische]

Никако ми није јасно јесам ли J2a1b M67или J2a M 410 има ли ко поред утакмице да прати и форум да ми одговори?

Прати се и утакмица и форум.

J-M410 je званична ISOGG ознака за хаплогрупу Ј2а. Дакле ствар је чисте техничке природе какав ће неко користити назив за ту хаплогрупу, да ли J-M410 или Ј2а.

Ви свакако припадате грани M67>Z467>SK1336.

[Sergio]

Никако ми није јасно јесам ли J2a1b M67или J2a M 410 има ли ко поред утакмице да прати и форум да ми одговори?

Обрати се кориснику форума који користи надимак Radul. Он је експерт за Ј2а. Објасниће ти све што те интересује.

[vrovac]

Прати се и утакмица и форум.

J-M410 je званична ISOGG ознака за хаплогрупу Ј2а. Дакле ствар је чисте техничке природе какав ће неко користити назив за ту хаплогрупу, да ли J-M410 или Ј2а.

Ви свакако припадате грани M67>Z467>SK1336.

Ј2а М410

Присутна је код народа Блиског Истока, југоисточне Европе и источног Медитерана и Кавказа.

У Европи најзаступљенија је на Криту 35%, јужној Италији и Сицилији 20-30%, Јеврејима у Португалу 25%.

 

Ј2а1a М47

Налази се у малим фреквенцијама у Грузији, јужном Ирану, Саудијској Арабији, сирији, Тунису.

 

Ј2а1b М67

Типична подгрупа кавкаских Накх народа: Чечена и Ингуша. Код Ингуша ова хаплогрупа заступљена са 88%, а код Чечена 58%. У мањим фреквенцијама налази се и код осталих народа Кавказа, а присутна је и на Балкану и јужној Италији.
значи ова прва од ових или......]

[Atlantische]

Ј2а М410

Присутна је код народа Блиског Истока, југоисточне Европе и источног Медитерана и Кавказа.

У Европи најзаступљенија је на Криту 35%, јужној Италији и Сицилији 20-30%, Јеврејима у Португалу 25%.

J2а1b М67

Типична подгрупа кавкаских Накх народа: Чечена и Ингуша. Код Ингуша ова хаплогрупа заступљена са 88%, а код Чечена 58%. У мањим фреквенцијама налази се и код осталих народа Кавказа, а присутна је и на Балкану и јужној Италији.
значи ова прва од ових или......]

Наведене гране су предачке вашој J2a (односно Ј-M410)>M67>Z467>SK1336.

[Amicus]

Очекивало се I1?
У овом септембарском тестирању је било баш пуно егзотичних изненађења.
N2 хаплогрупа је била баш јака.
R1a чини ми се доста слаба.
Amicuse да ли ће ускоро бити неке званиче статистике у оном твом табеларном стилу?

Да, мислио сам већ да су сви Каран(овић)и I1 P109, али видимо да нису, а ти дувањски су ме баш занимали.

Биће табела, нисам стигао да је ажурирам, али иде првом приликом.

[Црна Гуја]

Ђукановић, Никољдан, Милићи

Припада хаплогрупи E-V13, роду Бјелица (Z5017>Z19851). Са Митровићем из Братунца има потпуно поклапање на 23 маркера, деле и специфичну комбинацију DYS385=17-17, а и слава се поклапа, па нема сумње да се ради о јако блиским родовима.

[Црна Гуја]

Ракоњац, Никољдан, Вишњице, Сјеница

Припада хаплогрупи E-V13, грани Z5018>FGC11457. Са већ тестираним Ракоњцем из Бродарева разликује се на само 1 од 17 маркера, па је сродство потврђено и генетиком.

[Sergio]

Биће табела, нисам стигао да је ажурирам, али иде првом приликом.

  Без журбе.

[Црна Гуја]

Мислим да су сада објављени резултати свих тестираних, па се вредне душе могу позабавити статистиком.

[Иван Вукићевић]

Ракоњац, Никољдан, Вишњице, Сјеница

Припада хаплогрупи E-V13, грани Z5018>FGC11457. Са већ тестираним Ракоњцем из Бродарева разликује се на само 1 од 17 маркера, па је сродство потврђено и генетиком.

Zor је споменуо да је утврђено да су Ракоњци негативни на Z5018:

FGC11457 и Y3183 су имали неке хаплотипове најсличнијим Ракоњцима али нисмо Z5018 (јесмо V13+) што значи да нисмо сигурно у вези с Кучима, е сад Z17107 је једна од "резервних" варијанти код моје тезе о поријеклу, по одређеним вриједностима би се могло рећи да би требала бити ова грана, али је јако тешко гарантовати код V13.

Недавно је пронашао и даљег "рођака" који припада подграни Z17107:

И појавио се коначно 100 % рођак Ракоњаца на фтдна, проминентни род из Мађарске стариначки на "степско-коњаничком" подручју. На фтдна панелу 4 (са споријим маркерима) са Русом Щепаком (Z17107->BY4467, Z38456-) на 30 маркера има 29 поклапања. Тако да ћу изгледа бити у праву на што и не-генетски докази упућују. Мислим да знам род из средњевјековне Србије с којим би могли бити у вези.

Дакле, требало би да су Ракоњци Z17107->BY446.

[Uzi]

Каран, Никољдан, Купрес

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у општи род, међутим поседује за овај род ретку вредност DYS391=11, па може бити да је нешто ближи са Шућуром из рода Ђ, за потврду би се морали тестирати маркери DYS447 и DYS464.

Може, нека се јави тестирани па чемо се организирати око DYS447 и DYS464 тестирања.   

[Zor]

Ракоњац, Никољдан, Вишњице, Сјеница

Припада хаплогрупи E-V13, грани Z5018>FGC11457. Са већ тестираним Ракоњцем из Бродарева разликује се на само 1 од 17 маркера, па је сродство потврђено и генетиком.

 Ја сам трећи. Овај има исте маркере као ја. Изгледа као FGC11457 јер се поклапа са Пољаком једним доста, међутим кад сам добио вриједност на маркеру dys447=25 знао сам да је то контраиндикација за Z5018 иако су нпр. Кучи изузетак (dys447=25 , dys458=16+) али сам мислио да ће сличност с Хелоном однијети превагу. Није, тако да су СНП тестирање показало да смо Z5018-, а Z5017+ за сада. Обзиром на вриједности више маркера може се рећи са 99 % сигурности да сам Z17107 али очекујем негативан резултат на Z38456, чини се да ћемо припадати кластеру са Русом Шепаком Z17107-BY4467 јер род који нам јесте 100 % рођак, као што сам спомињао Győrffy из Мађарске има јасне афинитете са Z17107 има 111 маркера али није још радио снп, нпр. на панелу 4 са Шепаком има само 1 разлику од 30, а више с Паљоком и балканским Z38456 (они су препознатљиви по вриједностима на dys458 од 19, 20). Код Мађара постоји још један Z17107+ Z38456- тестиран преко YSEQ-а али нисам још видио његове маркере.

 Но, можда будемо имали слично племенско поријекло са овим FGC11457 родом.

[Nebo]

Да, мислио сам већ да су сви Каран(овић)и I1 P109, али видимо да нису, а ти дувањски су ме баш занимали.

А ови од којих је тестирани и не славе Ђурђевдан.
Јасно да има Карана различитог порекла.

[Rimidalv]

Имам рођаке Наранчиће, Јовањдан, Босанска Крупа, али ево први пут чујем да има Наранчића у Бањалуци.

Које место код Босанске Крупе?

[НиколаВук]

Ево тог резултата ког је Невски споменуо:

Солдат, Јовањдан, Кнежица, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи I2a1a, њеној подграни S21825>L233. Грана S21825 је "сестринска" сардинијској M26 грани I2a1a хаплогрупе, и јако је ретка у светским оквирима. Највише је има на северу и на северозападу Европе. Ово је први идентификовани припадник ове гране на читавом српском етничком простору.

Тестирани је иначе навео да су ово презиме добили због војне службе у време постојања Војне Крајине. Раније презиме не знају.

Јовановић, Митровдан, Драгово, Рековац

Припада хаплогрупи T1a2-L131. Има блиско поклапање са једним тестираним из истраживања САНУ, 3 разлике на 17 маркера. Са другим припадником ове хаплогрупе кога имамо у табели, такође Јовановићем (из Плане код Параћина), разликује се на чак 8 од 23 маркера, а још већа разлика је са осталом тројицом припадника ове гране из истраживања САНУ. Оставио је следеће податке о пореклу:

"Породица води порекло од Милутина (презиме се не зна), који је дошао у село Волујци (које је касније названо Драгово) из Црне Горе, верује се због крвне освете. Милутинови синови узимају презиме Милутиновић које потомци носе до мог оца Станимира. Он узима презиме Јовановић по имену свог деде, док његов старији брат остаје Милутиновић."

Поред Доганџића I2a1a M26, ова два резултата су најегзотичнији са овогодишњег Српског ДНК дана.  Изгледа да се T1a2-L131 може у одређеном броју очекивати међу поморавским родовима. Будућа тестирања ће то још боље разбистрити.

[Zor]

Zor је споменуо да је утврђено да су Ракоњци негативни на Z5018:

Недавно је пронашао и даљег "рођака" који припада подграни Z17107:

Дакле, требало би да су Ракоњци Z17107->BY446.

 Предухитри ме јужни комшија. Да, радио сам калкулације са осталим припадницима Z17107 и види се да релација постоји (више са "источним" припадницима). Оно што је чудно код нас јесте шетање вриједности на dys385, нпр. наши рођаци из анонимних истраживања из Бугарске (Софија) и сматрам Шоплука (анонимна студија Србије по регијама) имају нпр. сви 16-17 (ми 17-17). Остали углавном стандардне.
 Има из анонимног истраживања Тузланског кантона ту један рођак, претпостављам муслиман.
 
 Наши рођаци из Мађарске су из Карцага, то мјесто су основали Кумани, баш на том видеу наш рођак скулптор Шандор Гјорфи говори о куманским статуама које је креирао. Ја покушавам да утврдим њихово поријекло даље од 400 г. Да ли су одатле или из Бихара како неки спомињу (Секељи су поријеклом са тог подручја).

 Могуће имамо везе с породицом Куманичић јер дворјанин деспота Стефана Лазаревића био је 1422. Новак Куманичић у Руднику. За њих се каже да су поријеклом од Бродаревско-Сјеничког краја (Куманица, Куманичка клисура). Ракоњци имају и генетске и друге везе са обоје.

 

[Eror]

Ипак је Рађеновић погрешио.  Мораћу да видим да ли постоје још неки Врањеши у Крајини који славе Ђурђевдан.

Врањеши у Рушевици на Кордуну исто славе Ђурђевдан, а на ФТДНА имам једног ФФ рођака Врањеша, мислим из околине Кључа у БиХ, исто слави Ђурђевдан, мада унук који му одржава профил није хтео да ми пошаље ипсилон маркере за табелу, као нема времена... Углавном, постоје Врањеши који славе Ђурђевдан у ширем потезу Крајине и БиХ.

[Jelic]

Врањеши у Рушевици на Кордуну исто славе Ђурђевдан, а на ФТДНА имам једног ФФ рођака Врањеша, мислим из околине Кључа у БиХ, исто слави Ђурђевдан, мада унук који му одржава профил није хтео да ми пошаље ипсилон маркере за табелу, као нема времена... Углавном, постоје Врањеши који славе Ђурђевдан у ширем потезу Крајине и БиХ.

Јел се барем зна која је хаплогрупа?

[marigold]

Поред Доганџића I2a1a M26, ова два резултата су најегзотичнији са овогодишњег Српског ДНК дана.  Изгледа да се T1a2-L131 може у одређеном броју очекивати међу поморавским родовима. Будућа тестирања ће то још боље разбистрити.

Да ли може помоћ везана за хаплогрупу T1a2-L131? Изгледа да је мање заступљена међу Црногорцима него међу Србима, па је дискутабилан податак о претку Јовановића, Милутину, који је, наводно, дошао из Црне Горе. Значио би ми и податак о блиском поклапању са једним тестираним из истраживања САНУ (3 разлике на 17 маркера).

[Црна Гуја]

Ја сам трећи. Овај има исте маркере као ја. Изгледа као FGC11457 јер се поклапа са Пољаком једним доста, међутим кад сам добио вриједност на маркеру dys447=25 знао сам да је то контраиндикација за Z5018 иако су нпр. Кучи изузетак (dys447=25 , dys458=16+) али сам мислио да ће сличност с Хелоном однијети превагу. Није, тако да су СНП тестирање показало да смо Z5018-, а Z5017+ за сада. Обзиром на вриједности више маркера може се рећи са 99 % сигурности да сам Z17107 али очекујем негативан резултат на Z38456, чини се да ћемо припадати кластеру са Русом Шепаком Z17107-BY4467 јер род који нам јесте 100 % рођак, као што сам спомињао Győrffy из Мађарске има јасне афинитете са Z17107 има 111 маркера али није још радио снп, нпр. на панелу 4 са Шепаком има само 1 разлику од 30, а више с Паљоком и балканским Z38456 (они су препознатљиви по вриједностима на dys458 од 19, 20). Код Мађара постоји још један Z17107+ Z38456- тестиран преко YSEQ-а али нисам још видио његове маркере.

Но, можда будемо имали слично племенско поријекло са овим FGC11457 родом.

Зоре, ја некако мимоиђох податак да сте тестирани као Z5018-. Додуше, да Невген није давао чак 99% шансе за тестираног Ракоњца да припада грани FGC11457 вероватно бих га упоређивао са хаплотиповима на ФТДНА с обзиром да у нашој табели нема блиских поклапања. Које си СНП-ове тестирао, и кад се очекује да пристигну резултати?

[Зрно]

Да ли може помоћ везана за хаплогрупу T1a2-L131? Изгледа да је мање заступљена међу Црногорцима него међу Србима, па је дискутабилан податак о претку Јовановића, Милутину, који је, наводно, дошао из Црне Горе. Значио би ми и податак о блиском поклапању са једним тестираним из истраживања САНУ (3 разлике на 17 маркера).

Скоро да није уопште заступљена нити у Србији нити у Црној Гори, тако је сулудо причати где је мање заступљена. То би било исто као кад бисмо константовали да у Црној Гори има мање Финаца, него у Србији.

[Eror]

Јел се барем зна која је хаплогрупа?

I-P37

[Jelic]

I-P37

Вероватно је онда исти род са презимењаком из Санског Моста.

[Тромеђа]

Врањеши у Рушевици на Кордуну исто славе Ђурђевдан, а на ФТДНА имам једног ФФ рођака Врањеша, мислим из околине Кључа у БиХ, исто слави Ђурђевдан, мада унук који му одржава профил није хтео да ми пошаље ипсилон маркере за табелу, као нема времена... Углавном, постоје Врањеши који славе Ђурђевдан у ширем потезу Крајине и БиХ.

Да, али да ли су ти са Кордуна повезани са овима из Кључа и Санског Моста?

[Zor]

Зоре, ја некако мимоиђох податак да сте тестирани као Z5018-. Додуше, да Невген није давао чак 99% шансе за тестираног Ракоњца да припада грани FGC11457 вероватно бих га упоређивао са хаплотиповима на ФТДНА с обзиром да у нашој табели нема блиских поклапања. Које си СНП-ове тестирао, и кад се очекује да пристигну резултати?

 Невген је одличан али код врло разгранатих хг је упоређивање кључних маркера научио сам најпоузданије. Наравно и ја сам се прије базирао на FGC11457 чији припадник Хелон има доста сличних вриједности.
 Ја сам на YSEQ-у, само су они ипак више чини се окренути маркерима што се брзине тиче него снп-у, имам панел за V13 тако да ће тестирати све што имају. Јучер сам обавјештен да сам  Z5017+. Испод има више снипова, али мислим да нема никакве шансе да смо било шта осим Z17107, имам карактеристичне вриједности на DYS464 14-16-17-18 , ово 17-18 на крају је одлика већине Z17107, велики распон на CDY такођер, као и повећане вријендности на GATA H4 од 12, Ракоњци имају 11, али наши рођаци из Софије, и овај Мађар имају 12.

 Радио сам поређења Гјорфија са Паљоком и Радалићем који су Z17107->Z38456 , иако Паљока има многе модалне вриједности, док Радалић баш и нема ипак су у очитој вези. Мислим да су ово они на Yfull-у са TMRCA од 1700 г.

 Гјофри стоји врло јасно удаљенији од оба посебно Радалића него у односу на Шепака (E-BY4467) и другог Руса Минеева с којим је у вези. Има један Украјинац који је исто Z17107+, Z38456- али је удаљенији. Плус има Швеђанин Jansson Z17107>Z38456->E-BY4435 који нема ову врло високу вриједност на dys458 , што значи да је она кренула од CTS9320>Z17107>Z38456>BY4457 (Паљока, Лакић/Радалић), но Јансон има на панелу 4 с Гјофријем 6 разлика, с Шепаком и Минеевом Гјорфи има 1 и 4. Мада има нпр. поклапање на DYS607 са нетипичних 11, али ја немам а ја сам сигурно ближи Гјорфију. Треба рећи да је грана Z38456 присутна код Грка из Мале Азије који се превише разликују од Паљоке да би били Арванити. Тако да ме то иронично враћа на моју поставку о Скитима Гелонима, с којим сам повезивао Ракоњце још давно на основу поклапања с Хелоном (Гелон у Украјини) FGC11457.

 
 И да, Мађар који је Z17107+, Z38456- је Küzmös (Szabolcs county) што је куманско име/презиме.
(surnames, e.g. Köszömös < Cuman. küsemiš 'de- sired'
Küzmös: Penészlek és környékének jellegzetes neve. Ez is kun eredetű. A kun Küsemiš ’a kívánt, az óhajtott’ név szabályos magyar hangfejlődéssel lett Küzmös (Baski Imre közlése).

Ја знам да се на мјестима гдје су Ракоњци у старини јављају и куманска имена, али мислио сам да је Булгарски елемент важнији. И то и даље мислим. Односно могу бити у комбинацији као нпр. Кумани Волга-Бугарског поријекла.
 


 

[Eror]

Да, али да ли су ти са Кордуна повезани са овима из Кључа и Санског Моста?

Претпостављам да јесу, мада претпостављам такође да сви Вранеши, Врањеши, Вранешевићи и Врањешевићи на просторима од Црне Горе, преко БиХ, Србије и Хрватске нису исти род, чини ми се да је ова крајишка група која слави Ђурђевдан истог порекла. У Рушевици су се развили добро, па је и једно брдо названо Врањешко брдо. Забележени су међу прва 34 дома у Радовици (некадашњи назив за Рушевицу и још пар заселака који ће прерасти у села), после Свиштовског мира и ослобођења околине Цетинграда од Турака крајем 18. века. Уписано је да су Михајло Вранеш и Миливој Вулетић досељени из Новог Села Перјасичког, значи са леве обале Коране, а из тог краја (Полој, Перјасица, Примишље) насељен је и добар део осталих српских породица у Радовицу. То је била нека врста повратне миграције са запада на исток. Претпостављам да су ти Вранеши у околини Перјасице баш од пребега из Босанске Крајине, пошто је било Вранешевића и у Стабанџи код Кладуше, мада су то опет све претпоставке и док ДНК не потврди остаје само на томе. Надам се да ће ми унук овог Врањеша из околине Кључа потврдити поклапање маркера пошто сам му послао табелу са ДНК резултатима. Видим у Лексику презимена СР Хрватске из 1948. да их било доста (Вранеша) и у околини Бриња, Госпићу, (Вранешевића) у околини Петриње, Двора и Вргинмоста, а Врањеша преко 100 у Цетини код Книна (претпостављам православних) и у Пољицама код Макарске (претпостављам католика). Не знам коју славу славе оног ЦГ двоипометраша, бившег партизановог кошаркаша, мислим да он беше Вранеш, а не Врањеш? У сваком случају једно од распрострањенијих презимена на динарском подручју, па не мора значити да су сви један род. Занимљиво ће бити и ово за Козлице, пошто се у Далмацији зна да су неки прешли и на католичанство (хрватски извори), а ето имамо тестираног са Кордуна, који слави другу славу од далматинских Козлица. Имаче, један комшија у згради је био од ових далматинских Козлица, залагао се за рат против НАТО пакта до последњег дана бомбардовања Иначе, биће занимиво пратити кад се буде тестирало више тих презимена којих има и код Срба и код Хрвата, често код Хрвата у Далмацији где је било доста покатоличавања. Па има Санадера, Вујаклија, Бракуса, Гулана, Булата, Шушњара, Хрстића, Аралица, Бараћа, Рончевића и једних и других. За Шешеље смо добили један резултат, а било би занимљиво да се тестира и неко од Шешеља "из Опузена" што би рек'о покојни Владан Батић, нпр. "кандидат на листи Хрватске странке права - Кармело Шешељ" Док нема 2 тестирана увек постоји сумња да нам се деси ситуација као код Тесли, да прерано закључимо на основу једног тестираног.

[Свевлад]

Видим у Лексику презимена СР Хрватске из 1948. да их било доста (Вранеша) и у околини Бриња, Госпићу, (Вранешевића) у околини Петриње, Двора и Вргинмоста, а Врањеша преко 100 у Цетини код Книна (претпостављам православних) и у Пољицама код Макарске (претпостављам католика).

Да, Врањеши из Цетине код Книна су православци, славе св. Николу.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Цетина_(Цивљане)#.D0.9F.D1.80.D0.B5.D0.B7.D0.B8.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B0

[Be like Bill]

Да ли може помоћ везана за хаплогрупу T1a2-L131? Изгледа да је мање заступљена међу Црногорцима него међу Србима, па је дискутабилан податак о претку Јовановића, Милутину, који је, наводно, дошао из Црне Горе. Значио би ми и податак о блиском поклапању са једним тестираним из истраживања САНУ (3 разлике на 17 маркера).

Pozdrav Marigold i dobrodošla. 

T1 L131 je vrlo retka haplogrupa i kod nas i u svetu. Rezultati SANU istraživanja trenutno nisu javno dostupni, ali nadam se da će biti u najskorijem periodu. Bliskih haplotipova u javnim bazama kod nas izgleda nema. Možeš pogledati u anonimnim istraživanjima naših prostora kao što je ovo 404 muškarca iz CG i Srbije (idi u supporting informations i pogledaj table 2 i 3; ja bih pogledao ali trenutno na portalu Srpskog DNK projekta nije dostupna tabela za T haplogrupu pa ne znam koje su tvoje vrednosti. Nemoj se mnogo obazirati na predviđene haplogrupe na krajnjoj desnoj strani pošto su one rađene na osnovu prediktora a ne potvrđene SNP testiranjem)

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ajpa.21235/abstract;jsessionid=9F5D74AC51098D3A5525DC2394F2211C.f02t01

Možda grešim, ali čini mi se da bi tvoje poreklo pre vuklo na doseljavanje sa prostora današnje Makedonije ili KiM, pa možemo potražiti i te radove.

Bilo bi dobro pogledati i strane baze podataka kao što je T haplogroup project. Čini mi se da su L131 haplotipovi na 3 i 4 strani

https://www.familytreedna.com/public/Y-Haplogroup-K2/default.aspx?section=ycolorized

Pozdrav i svako dobro

[Тромеђа]

Претпостављам да јесу, мада претпостављам такође да сви Вранеши, Врањеши, Вранешевићи и Врањешевићи на просторима од Црне Горе, преко БиХ, Србије и Хрватске нису исти род, чини ми се да је ова крајишка група која слави Ђурђевдан истог порекла. У Рушевици су се развили добро, па је и једно брдо названо Врањешко брдо. Забележени су међу прва 34 дома у Радовици (некадашњи назив за Рушевицу и још пар заселака који ће прерасти у села), после Свиштовског мира и ослобођења околине Цетинграда од Турака крајем 18. века. Уписано је да су Михајло Вранеш и Миливој Вулетић досељени из Новог Села Перјасичког, значи са леве обале Коране, а из тог краја (Полој, Перјасица, Примишље) насељен је и добар део осталих српских породица у Радовицу. То је била нека врста повратне миграције са запада на исток. Претпостављам да су ти Вранеши у околини Перјасице баш од пребега из Босанске Крајине, пошто је било Вранешевића и у Стабанџи код Кладуше, мада су то опет све претпоставке и док ДНК не потврди остаје само на томе. Надам се да ће ми унук овог Врањеша из околине Кључа потврдити поклапање маркера пошто сам му послао табелу са ДНК резултатима. Видим у Лексику презимена СР Хрватске из 1948. да их било доста (Вранеша) и у околини Бриња, Госпићу, (Вранешевића) у околини Петриње, Двора и Вргинмоста, а Врањеша преко 100 у Цетини код Книна (претпостављам православних) и у Пољицама код Макарске (претпостављам католика).

Било би добро кад би се и Врањеш са Кордуна тестирали па да се види веза са овима из Босанске крајине. Иначе према Петру Рађеновићу Врањеши који славе Ђурђевдан припадају нашем роду (Бурсаћ-Зељковић...), али то после ових резултата изгледа да то вероватно није тачно. Можда постоје неки који су нам сродни. Ови са Кордуна су ми интересантни, јер ми имамо у нашем роду тестираног Радаковића, који је такође са Кордуна из Поповић брда.

[Sergius]

Мазалица, Јовањдан, Чађавица, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мазалица из Чађавице је несумњиво повезан са Мазалицом из Суваје код Босанске Крупе, упркос разлици на 3 маркера од упоредива 23. Иначе, Мазалица из Чађавице има хаплотип доста ближи модалу за разлику од Мазалице из Суваје, и то га чини јако блиским Кујавићима из Славоније који такође славе Јовањдан, као и католичкој породици Франић из Далмације. Са Кујавићем се Мазалица из Чађавице разликује на два маркера од упоредива 23, док се са Франићем разликује на једном од 18. упоредивих маркера.

Мало сам пажљивије погледао ове резултате. Кујавић и Мазалица из Чађавице се разликују за двије вриједности на маркеру DYS481, чија вјероватноћа мутације је 0,004375 (један од бржих), и разликују се на DYS570 за једну вриједност, а вјероватноћа мутације тог маркера је 0,008929 (овај маркер је најбржи послије DYS576). На DYS570, опет, Мазалица из Суваје и Кујавић имају исту вриједност, па је претпоставка да је ова повишена вриједност 19 код Мазалице из Чађавице настала у посљедњих 200 година, и то га дефинитивно приближава Кујавићу, као и Мазалицу из Суваје, који је према презимену, слави, предању о сродству и поклапању на 20 маркера, род са Мазалицом из Чађавице, тј. имали су заједничког претка, који је рођен, према предању, почетком 19. вијека, најраније крајем 18. вијека.

Него, примијетио сам један други резултат, а то је Слијепчевић, Јовањдан, Ровишка, Банија, и ту бих Брубнограда замолио да се укључи.

Слијепчевић са Баније се од Мазалице из Новог Града разликује на само 1/19 упоредивих маркера, и то на DYS458, који има вјероватноћу мутације 0,007169 (један од најбржих). Занимљиво је да Слијепчевић има исту повишену вриједност 19 на DYS570, као и Мазалица из Новог Града. Не само да су географски близу, него бих ја чак извео претпоставку да је можда овај Слијепчевић блиско повезан са Мазалицама. То се могло десити у некој од миграција из Подгрмеча или Поткозарја на Банију. Послије Лаудоновог рата 1791. године, око 20.000 душа је прешло у Карловачко владичаство. Та би потенцијална веза Мазалице из Новог и Слијепчевића, усљед ове миграције, помјерила сродство између Мазалица из Суваје и Чађавице (због разлике на DYS570) дубље у 18. вијек, али могуће је да је та веза за Слијепчевићем каснијег вијека.

Мазалица је такође било у Војнићу, Кордун, али они славе Аранђеловдан. Мислим ипак да веза њих и Мазалица из Поуња постоји, због географске блискости и познатих миграција, а да су они промијенили славу, зато што све Мазалице у Поуњу и уопште у Босни, према шематизму из 1882. славе Јовањдан.

[Банија]

Ипак је Рађеновић погрешио.  Мораћу да видим да ли постоје још неки Врањеши у Крајини који славе Ђурђевдан.

Врањеша (старији облик презимена Вранеш) је било и на Банији (подручје Глине), мислим да су славили Ђурђевдан, али мораћу провјерити.
На Банији помињу још 1700. године, када се међу народним кнезовима помиње и кнез Вранеш.

[Банија]

Него, примијетио сам један други резултат, а то је Слијепчевић, Јовањдан, Ровишка, Банија, и ту бих Брубнограда замолио да се укључи.

Слијепчевић са Баније се од Мазалице из Новог Града разликује на само 1/19 упоредивих маркера, и то на DYS458, који има вјероватноћу мутације 0,007169 (један од најбржих). Занимљиво је да Слијепчевић има исту повишену вриједност 19 на DYS570, као и Мазалица из Новог Града. Не само да су географски близу, него бих ја чак извео претпоставку да је можда овај Слијепчевић блиско повезан са Мазалицама. То се могло десити у некој од миграција из Подгрмеча или Поткозарја на Банију. Послије Лаудоновог рата 1791. године, око 20.000 душа је прешло у Карловачко владичаство. Та би потенцијална веза Мазалице из Новог и Слијепчевића, усљед ове миграције, помјерила сродство између Мазалица из Суваје и Чађавице (због разлике на DYS570) дубље у 18. вијек, али могуће је да је та веза за Слијепчевићем каснијег вијека.

Срђане, што се Слијепчевића из глинског краја тиче, имамо двије гране, једну која слави Јовањдан и једну која слави Мратиндан. Грана која слави Јовањдан најјача је у селима Класнић (16 кућа) и Ровишка (10 кућа), док је грана која слави Мратиндан најјача у селу Брњеушка (16 кућа). На Банији је презиме потврђено најкасније 1737. године, када се помиње заставник Јован Слијепчевић из глинског краја.

Што се тиче Слијепчевића који славе Јовањдан, они су у Класнићу груписани у засеоцима Козара (Доњи Класнић) и Слијепчевићи (Горњи Класнић) и по свој прилици припадају групи родова која је прва населила Класнић из Поткозарја током или након рата 1683-1699. године, чему у прилог говори и име засеока (Козара), као и то што се управо у Козари налазио најстарији православни храм Сошествија Светог Духа (подигнут 1703. године).

[Sergius]

Што се тиче Слијепчевића који славе Јовањдан, они су у Класнићу груписани у засеоцима Козара (Доњи Класнић) и Слијепчевићи (Горњи Класнић) и по свој прилици припадају групи родова која је прва населила Класнић из Поткозарја током или након рата 1683-1699. године, чему у прилог говори и име засеока (Козара), као и то што се управо у Козари налазио најстарији православни храм Сошествија Светог Духа (подигнут 1703. године).

Сљепчевића који славе Јовањдан 1882. године је било у Подградцима. У истој општини Градишка их има да славе Томиндан. Што се тиче Сљепчевића или Слијепчевића, у читавој Босни, судећи по том шематизму, их има под Козаром, и то је све.

Мазалица има и у Дворишту код Кнежице на Козари, и један од њих је заинтересован да се тестира. Према наведеном шематизму, и они славе Јовањдан. Занимљиво је да Мазалице из Чађавице немају предања о сродству са Мазалицама из Кнежице, дочим имају предање о сродству са Мазалицама из Црквеног Бока и Пакраца у Хрватској. По њима, они воде поријекло из Чађавице и Руишке, Нови Град, док то исто они не могу рећи за Мазалице из Кнежице, а које су географски близу јединим Сљепчевићима у Босни који славе Јовањдан.

Могуће је да су Слијепчевићи с Баније мигрирали касније из Поткозарја. Могуће да им је матица у Подгрмечу, или свима даља веза у Херцеговини, јер као што смо видјели код I2-PH908, блискост по маркерима може бити случајност, и неке карактеристичне вриједности се могу појавити независно код једних и других.

[Банија]

Могуће је да су Слијепчевићи с Баније мигрирали касније из Поткозарја. Могуће да им је матица у Подгрмечу, или свима даља веза у Херцеговини, јер као што смо видјели код I2-PH908, блискост по маркерима може бити случајност, и неке карактеристичне вриједности се могу појавити независно код једних и других.

Банијски Слијепчевићи су свакако дио првог великог таласа из Поткозарја (1683-1699. године). Томе у прилог, осим тога што су најбројнији у засеоку Козара иде и то што се помињу већ 1737. године (други велики талас је био 1737-1739. године) и то у смислу добијања заставничког чина Јована Слијепчевића (очито да је био на том простору и раније). Даље, Слијепчевића нема у селима која су попуњавана у трећем великом таласу (1788-1791. године) и која леже махом уз Суву међу, већ су груписани у селима у средишту општине.

[Небојша]

Опачић, Лучиндан, Романовци, Градишка

Припада хаплогрупи J2b2-M241. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Шевићем из Новог Града који слави Лучиндан, затим на 23 упоредива маркера има једну разлику са Париповићем из Гламоча који такође слави Лучиндан, и на 23 упоредива маркера има 4 разлике са Ожеговићем из Кута код Херцег Новог који слави Тројчиндан. Свакако није повезан са Опачићем из Доњег Лапца који припада хаплогрупи I2a динарик. Могуће да у Крајини постоје два рода Опачића, једни су род Никшића и I2a динарик су, а други су J2b2 и од њих потичу Шевићи/Шеве, који се и у литератури наводе као огранак Опачића.

Изгледа да међу слављеницима Св. Луке на простору Крајине (посебно код ових са предањем о пореклу из Никишића) доминирају две хаплогрупе, J2b2-M241>PH1602 и I2a-Dinaric. Доста често искачу ови J2b2-M241 са Св. Луком, тако да не делује као случајност. Шевићи су нпр. на простору Поуња почетком 20. века били бројнији него Опачићи.

Имамо оног Ерцега из околине Гламоча, I2-PH908, али и Париповића из тог краја са истом славом, који је J2b-M241. Да су ови родови на неки начин испреплетани, говори и овај резултат Опачића.

Од породица које се помињу у том предању крајишких Никшића налазе се још и Кљајићи. Имамо једне Кљајиће Св. Лука из Лике, али они су I2-CTS10228. На FTDNA постоји и Опачић I2a из Лике, који има свега 12 маркера тестираних.

Као и код неких других крајишких родова и овде се поставља питање да ли је до спајања дошло јужније, или на простору Крајине. С обзиром на скорашњи резултат Ожеговића из Боке (порекло Чево), није немогуће да крајишки "I2a/J2b-M241, Св. Лука" мигрирају заједно са простора данашње ЦГ.

[Небојша]

Каран, Никољдан, Купрес

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у општи род, међутим поседује за овај род ретку вредност DYS391=11, па може бити да је нешто ближи са Шућуром из рода Ђ, за потврду би се морали тестирати маркери DYS447 и DYS464.

Неочекивано с обзиром на неке резултате, али је очито у Крајини све могуће, па и Штрбци међу Каранима и обрнуто.

Будић, Ђурђевдан, Шолаји, Кнежево

Припада хаплогрупи J2a, извесно грани M410>M67>Z467>SK1336. Будић на 23 маркера има потпуно поклапање са Ђураковим из Силбаша у Бачкој, и на 17 маркера са Адамовићем из Санског Моста. На 23 маркера се потпуно поклапа и са једним муслиманом из околине Новог Пазара који такође припада овом кластеру, па је с обзиром на то можда за очекивати да припадика овог кластера буде и у западној Србији. Матица овог рода је можда негде у Црној Гори, у Полимљу, с обзиром на резултат муслимана из Пазара.

Поменух негде да су нашима из овог рода најближи неки Украјинци и Пољаци. И то веома блиски, поклапања на 111 и 67 маркера, па не знам како најбоље објаснити ову појаву.

Врањеш, Ђурђевдан, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Врањеш има вредност 21 на 448, па је зато сврстан, упркос неким разликама, у исти род са Пашалићем из Челинца који такође има 21 на 448. Уз то, обојица славе Ђурђевдан, тако да је врло могуће да су повезани по мушкој линији. Остале вредности хаплотипа су им у границама модала. Нису блиски Мириловићима који такође имају 21 на 448.

Очекивах I2-PH908 због Мршића из околине Приједора. Иначе су по оној класификацији Врањеши сврстани у "староседелачке" родове. Могуће да има више несродних Врањеша (Ђурђевдан) по Крајини.

[симо]

Изгледа да међу слављеницима Св. Луке на простору Крајине (посебно код ових са предањем о пореклу из Никишића) доминирају две хаплогрупе, J2b2-M241>PH1602 и I2a-Dinaric. Доста често искачу ови J2b2-M241 са Св. Луком, тако да не делује као случајност. Шевићи су нпр. на простору Поуња почетком 20. века били бројнији него Опачићи.

Имамо оног Ерцега из околине Гламоча, I2-PH908, али и Париповића из тог краја са истом славом, који је J2b-M241. Да су ови родови на неки начин испреплетани, говори и овај резултат Опачића.

Од породица које се помињу у том предању крајишких Никшића налазе се још и Кљајићи. Имамо једне Кљајиће Св. Лука из Лике, али они су I2-CTS10228. На FTDNA постоји и Опачић I2a из Лике, који има свега 12 маркера тестираних.

Као и код неких других крајишких родова и овде се поставља питање да ли је до спајања дошло јужније, или на простору Крајине. С обзиром на скорашњи резултат Ожеговића из Боке (порекло Чево), није немогуће да крајишки "I2a/J2b-M241, Св. Лука" мигрирају заједно са простора данашње ЦГ.

У цијелој овој причи не треба заборавити ни Рајшиће E-V13, који су по предању такође повезани са Опачићима.

Како год, у Крајини се мора бити опрезан са крупним закључцима. Чини се да су многе патрилинеарне линије покидане.

[filipi]

Evo informacije o Vranesima iz prve ruke sa sjevera Crne Gore kod Pljevalja,slava SVETI NIKOLA.

Vraneš,Porijeklo :sjeverna CG, za ono što se zna prvo selo Vranesi pa onda prije 100 godina  Kotorac kod Pljevalja .

[vrovac]

Да ли се може говорити о некој европској J2a >M410>M67>Z467>SK1336 и колико је блиска ова подграна са осталим подгранама у Европи и свијету?

[Небојша]

Има Наранчића у Требињу, Требињска брда.

Волео бих да видим резултат ових Наранчића. Иначе они и кажу су ови у Лици од њих пореклом, мада је упитно да ли постоји веза. Мислим да ови из Херцеговине славе Аранђеловдан. Осим специфичног презимена, херцеговачки Наранчићи се сматрају за веома стару породицу, па био резултат утолико био занимљивији.

Тестирани Наранчић из Бања Луке помиње да у породици постоји неко предање о пореклу из Херцеговине, што није необично за Крајину.

[Одисеј]

Дајем само приближну табелу. Укупно је тестирано 97 људи.

И2а-44,3% (43 припадника)
Р1а-10,3% (10 припадника)
Е1б-15,4% (15 припадника)
Р1б и Г- по 5% (по 5 припадника)
Ј-8% (8 припадника)
И1-3% (3 припадника)
Н-6% (6 припадника)
Q и Т - 1% (по један припадник)

Као и увијек, И2а је изразито доминантна.

[симо]

Да ли се може говорити о некој европској J2a >M410>M67>Z467>SK1336 и колико је блиска ова подграна са осталим подгранама у Европи и свијету?

Подграна SK1336 је доминантно европска подграна, мада ту и тамо има и понеки тестиран са Блиског истока, тако да је још увијек не можемо назвати искључиво европском граном. Такође, њену старост је засад тешко одредити јер постоји велик распон између формирања и старости заједничког претка оних који су прослиједили своје податке Y-fullu, Формирање је могло почети прије 10200 година,а досад обрађени у YFullu имају старост заједничког претка 3400 година. Наша група SK1336 по маркерима нема блиске хаплотипове, на Ј2 Пројекту груписали их заједно са 255949 Anton Steinbruckner, 1787-1846, Bavaria, DE Germany, али чини ми се да је и веза са тим Нијемцем прилично давна. Једина срећа наших SK1336 јесте у томе што је Ђураков из Силбаша урадио СНП одрељење и има тестиран велик број маркера, па на сонову блискости са њим, могу да буду упоређени са осталима у бази.

Испод SK1336 постоји СНП FGC21360 и на њега су позитивни већина тестираних SK1336, али не и Ђураков и Нијемац Steinbruckner, дакле ни наши SK1336. С обзиром да су на Y Fullu присутни само они који су SK1336>FGC21360 онда се и ова старост од 3400 година односи искључиво на ту подграну. Веза наших SK1336 са онима који су SK1336>FGC21360 је свакако већа од 3400 година. Колико тачно, могло би се открити само уколико би неко од наших SK1336 урадио Биг Ипсилон тест и послао резултате у Y Full.

Дотада, наши остају изолована подграна ове хаплогрупе на Балкану. А таквих изолованих подграна на нашем Пројекту имамо много.

[Amicus]

Дајем само приближну табелу. Укупно је тестирано 97 људи.

И1а-44,3% (43 припадника)
Р1а-10,3% (10 припадника)
Е1б-15,4% (15 припадника)
Р1б и Г- по 5% (по 5 припадника)
Ј-8% (8 припадника)
И1-3% (3 припадника)
Н-6% (6 припадника)
Q и Т - 1% (по један припадник)

Као и увијек, И2а је изразито доминантна.

Мало шареније, то би изгледало овако:



Следи и карта, чим утврдимо која ми два тестирана I2a недостају.

[Небојша]

Дајем само приближну табелу. Укупно је тестирано 97 људи.

И1а-44,3% (43 припадника)
Р1а-10,3% (10 припадника)
Е1б-15,4% (15 припадника)
Р1б и Г- по 5% (по 5 припадника)
Ј-8% (8 припадника)
И1-3% (3 припадника)
Н-6% (6 припадника)
Q и Т - 1% (по један припадник)

Као и увијек, И2а је изразито доминантна.

Рекао бих да је овог пута I2a нешто јаче заступљена због солидног броја потенцијалних Малешеваца (Св. Игњатије), као и планског тестирања неких Озринића. Хаплогрупа G2a је баш лепо изненађење, подсетила је на неки начин да је фино заступљена међу Србима. Слично се може рећи и за R1b. Све ово је чини се утицало на нешто слабији проценат E-V13 (која додуше није далеко од просека), R1a, а можда и I1.

Повишен проценат N2 не чуди превише с обзиром да је скоро 50% испитаника из западних српских крајева. J2a и J2b су у оквиру српског просека. J2a можда проценат изнад, J2b проценат испод, што на крају дође на исто.

[Небојша]

Мало шареније, то би изгледало овако:



Следи и карта, чим утврдимо која ми два тестирана I2a недостају.

Свако одмах погледа своју хаплогрупу, па приметих тројицу J2b. Колико се сећам, тестирани су Ожеговићи J2b2, Опачићи J2b2, Живковићи J2b1 и Наранчићи J2b1?

[Jelic]

Свако одмах погледа своју хаплогрупу, па приметих тројицу J2b. Колико се сећам, тестирани су Ожеговићи J2b2, Опачићи J2b2, Живковићи J2b1 и Наранчићи J2b1?

Има и двојица И2а1а, уместо једног како пише.

[Amicus]

Свако одмах погледа своју хаплогрупу, па приметих тројицу J2b. Колико се сећам, тестирани су Ожеговићи J2b2, Опачићи J2b2, Живковићи J2b1 и Наранчићи J2b1?

Један је изгледа завршио у суседној J2a, њих је тројица утврђених, а код мене беху четвротица.

[Amicus]

Очигледно табела и моја и Одисејева има фалинки, па ћу гледати током дана проћи кроз тему и урадити нову.

Хвала на разумевању.

[Небојша]

Један је изгледа завршио у суседној J2a, њих је тројица утврђених, а код мене беху четвротица.

Да не досађујем више, ту су четворица J2a. Јовановић J2a-Z7700, Ганић Ј2a-Z7700, Жмукић Ј2а-М92 и Будић J2a-M67.

[Сигирија]

Да ли има тестираних са подручја данашнје западне Македоније? И ако има која група преовладава?

[marigold]

T1 L131 je vrlo retka haplogrupa i kod nas i u svetu. Rezultati SANU istraživanja trenutno nisu javno dostupni, ali nadam se da će biti u najskorijem periodu. Bliskih haplotipova u javnim bazama kod nas izgleda nema. Možeš pogledati u anonimnim istraživanjima naših prostora kao što je ovo 404 muškarca iz CG i Srbije (idi u supporting informations i pogledaj table 2 i 3; ja bih pogledao ali trenutno na portalu Srpskog DNK projekta nije dostupna tabela za T haplogrupu pa ne znam koje su tvoje vrednosti. Nemoj se mnogo obazirati na predviđene haplogrupe na krajnjoj desnoj strani pošto su one rađene na osnovu prediktora a ne potvrđene SNP testiranjem)

Хвала на линковима, посебно https://www.familytreedna.com/public/Y-Haplogroup-K2/default.aspx?section=ycolorized, нашла сам свега 15 случајева Т1-Л131. Што се тиче поклапања, претпостављам да 11 поклапања на 18 или 19 маркера није значајан податак.

Ако није проблем, ако може линк ка анонимном истраживању 404 мушкараца из ЦГ и Србије, то никако не могу да нађем  .

[Be like Bill]

Хвала на линковима, посебно https://www.familytreedna.com/public/Y-Haplogroup-K2/default.aspx?section=ycolorized, нашла сам свега 15 случајева Т1-Л131. Што се тиче поклапања, претпостављам да 11 поклапања на 18 или 19 маркера није значајан податак.

Ако није проблем, ако може линк ка анонимном истраживању 404 мушкараца из ЦГ и Србије, то никако не могу да нађем  .

Ovo bi trebala biti tabela za Crnu Goru:

http://onlinelibrary.wiley.com/store/10.1002/ajpa.21235/asset/supinfo/AJPA_21235_sm_suppinfosuppinfotable2.xls?v=1&s=b33ce2580d50b3ef21c0ac690af738913eb16c82

A ovo za Srbiju:

http://onlinelibrary.wiley.com/store/10.1002/ajpa.21235/asset/supinfo/AJPA_21235_sm_suppinfosuppinfotable3.xls?v=1&s=afb1ae65ad0b1b5c4a60045717b11a1982b443ad

Semo ovog rada o Crnogorcima i onog što se može naći na Srpskom DNK projektu mi nemamo više radova koji bi se bavili Crnom Gorom. Postoje haplotipovi koji sasvim sigurno još nisu definisani a koji sigurno postoje bar prema rezultatima testiranja 404 Crnogorca. Da li među njima ima i pripadnika T1 L131 populacije jedno je od pitanja.

[vrovac]

Будић, Ђурђевдан, Шолаји, Кнежево

Припада хаплогрупи J2a, извесно грани M410>M67>Z467>SK1336. Будић на 23 маркера има потпуно поклапање са Ђураковим из Силбаша у Бачкој, и на 17 маркера са Адамовићем из Санског Моста. На 23 маркера се потпуно поклапа и са једним муслиманом из околине Новог Пазара који такође припада овом кластеру, па је с обзиром на то можда за очекивати да припадика овог кластера буде и у западној Србији. Матица овог рода је можда негде у Црној Гори, у Полимљу, с обзиром на резултат муслимана из Пазара.

Чини ми се да је направљена грешка наYGATAH4 у резултату пише 11 а не 10 како је унешено у табелу па ако је вриједност истог код осталих ове гране 10 ,или је и код њих грешка,онда немапоклапања на свих 23 маркера.Осим тога пише у табели за сву четворицу ове подгране Z647 умјесто Z467 .Поздрав од Будића.quote]

[Atlantische]

Чини ми се да је направљена грешка наYGATAH4 у резултату пише 11 а не 10 како је унешено у табелу па ако је вриједност истог код осталих ове гране 10 ,или је и код њих грешка,онда немапоклапања на свих 23 маркера.Осим тога пише у табели за сву четворицу ове подгране Z647 умјесто Z467 .Поздрав од Будића.quote]

Без бриге. У табели пројекта су ознаке по FTDNA систему, самим тим YGATAH4 се обавезно смањује за 1 вредност јер београдска лабораторија извлачи маркере по другом систему.

Више о томе овде

[Sergius]

Рекао бих да је овог пута I2a нешто јаче заступљена због солидног броја потенцијалних Малешеваца (Св. Игњатије), као и планског тестирања неких Озринића.

Заборавио си на планско тестирање Мазалица :-)

[marigold]

Ovo bi trebala biti tabela za Crnu Goru:

http://onlinelibrary.wiley.com/store/10.1002/ajpa.21235/asset/supinfo/AJPA_21235_sm_suppinfosuppinfotable2.xls?v=1&s=b33ce2580d50b3ef21c0ac690af738913eb16c82

A ovo za Srbiju:

http://onlinelibrary.wiley.com/store/10.1002/ajpa.21235/asset/supinfo/AJPA_21235_sm_suppinfosuppinfotable3.xls?v=1&s=afb1ae65ad0b1b5c4a60045717b11a1982b443ad

Semo ovog rada o Crnogorcima i onog što se može naći na Srpskom DNK projektu mi nemamo više radova koji bi se bavili Crnom Gorom. Postoje haplotipovi koji sasvim sigurno još nisu definisani a koji sigurno postoje bar prema rezultatima testiranja 404 Crnogorca. Da li među njima ima i pripadnika T1 L131 populacije jedno je od pitanja.

Још једном хвала 

[indjic]

Тестирани Наранчић из Бања Луке помиње да у породици постоји неко предање о пореклу из Херцеговине, што није необично за Крајину.

Поштовање свима,

Тестирани Наранчић ми је шурак, рођен је и живи у Београду, отац се доселио из Бања Луке. Врло штуро зна о породичној историји, напред су наведени разлози. Из приче рођака и документације зна да је деда рођен у селу Гудавац, општина Босанска Крупа. Од даљих рођака је чуо за причу о Херцеговини и показивао ми је новински текст о Грбеши код Требиња, међутим нема даљих сазнања. Замолио ме је да питам упућеније на Форуму колико је, уколико се може одредити на овом броју тестираних маркера, генерација разлике између њега и тестираних Наранчића и Јањатовића из Лике, у смислу када су отприлике могли имати заједничке претке?

Иначе, ја сам син Инђића из Војке, Срема који се раније тестирао и уклопио у род Новљана (Дробњака). Наведени резултат се нама уклопио у породично предање о Херцеговини, као и сазнања старијих чланова фамилије. За сада нисмо анимирали никога од Инђића из других група за које знамо, пореклом из Мачве, босанске и книнске Крајине, а који славе друге крсне славе. Надам се да ћемо некога мотивисати за наредна тестирања.

Срдачан поздрав!

[Amicus]

Добродошао Инђићу!

Не могу да не питам, какво је предање о настанку вашег презимена?

[Rimidalv]

Поштовање свима,

Тестирани Наранчић ми је шурак, рођен је и живи у Београду, отац се доселио из Бања Луке. Врло штуро зна о породичној историји, напред су наведени разлози. Из приче рођака и документације зна да је деда рођен у селу Гудавац, општина Босанска Крупа. Од даљих рођака је чуо за причу о Херцеговини и показивао ми је новински текст о Грбеши код Требиња, међутим нема даљих сазнања. Замолио ме је да питам упућеније на Форуму колико је, уколико се може одредити на овом броју тестираних маркера, генерација разлике између њега и тестираних Наранчића и Јањатовића из Лике, у смислу када су отприлике могли имати заједничке претке?

Иначе, ја сам син Инђића из Војке, Срема који се раније тестирао и уклопио у род Новљана (Дробњака). Наведени резултат се нама уклопио у породично предање о Херцеговини, као и сазнања старијих чланова фамилије. За сада нисмо анимирали никога од Инђића из других група за које знамо, пореклом из Мачве, босанске и книнске Крајине, а који славе друге крсне славе. Надам се да ћемо некога мотивисати за наредна тестирања.

Срдачан поздрав!

Поздрав!

Проверио сам Шематизам Дабробосанске Митрополије за 1882. и Наранчићи су забележени у селу Гудавац код Босанске Крупе са славом Јовањдан.
Имамо и двојицу тестираних Наранчића са истом славом пореклом из села Вребац код Госпића. Та породица је забележена у крајишком попису 1712. године. Тад их је било само у једној кући док су 1915. године забележени у 22 куће.
Наранчићи су у Вребац дошли из околине Оточца, највероватније из Дољана.
Треба утврдити одакле су дошли у Гудавац од ова два места у Лици.
Што се тиче приче о пореклу из Херцеговине, то више може да буде нека врста предања.

[Грк]

Поздрав!

Проверио сам Шематизам Дабробосанске Митрополије за 1882. и Наранчићи су забележени у селу Гудавац код Босанске Крупе са славом Јовањдан.
Имамо и двојицу тестираних Наранчића са истом славом пореклом из села Вребац код Госпића. Та породица је забележена у крајишком попису 1712. године. Тад их је било само у једној кући док су 1915. године забележени у 22 куће.
Наранчићи су у Вребац дошли из околине Оточца, највероватније из Дољана.
Треба утврдити одакле су дошли у Гудавац од ова два места у Лици.
Што се тиче приче о пореклу из Херцеговине, то више може да буде нека врста предања.

Једино тражити Наранчића из Требиња и питати га да се тестира. Знам једног па ћу га питати.

[Банија]

Поштовање свима,

Тестирани Наранчић ми је шурак, рођен је и живи у Београду, отац се доселио из Бања Луке. Врло штуро зна о породичној историји, напред су наведени разлози. Из приче рођака и документације зна да је деда рођен у селу Гудавац, општина Босанска Крупа. Од даљих рођака је чуо за причу о Херцеговини и показивао ми је новински текст о Грбеши код Требиња, међутим нема даљих сазнања. Замолио ме је да питам упућеније на Форуму колико је, уколико се може одредити на овом броју тестираних маркера, генерација разлике између њега и тестираних Наранчића и Јањатовића из Лике, у смислу када су отприлике могли имати заједничке претке?

Према Милану Карановићу, у Гудавцу код Босанске Крупе 1920-их године биле су двије куће Наранчића која су досељене "из Оточца" након 1878. године. По свему судећи, ријеч је о огранку Наранчића из Дољана код Оточца којих је према подацима из 1915. године у самим Дољанима било 72 куће.

[Грк]

Поздрав!

Проверио сам Шематизам Дабробосанске Митрополије за 1882. и Наранчићи су забележени у селу Гудавац код Босанске Крупе са славом Јовањдан.
Имамо и двојицу тестираних Наранчића са истом славом пореклом из села Вребац код Госпића. Та породица је забележена у крајишком попису 1712. године. Тад их је било само у једној кући док су 1915. године забележени у 22 куће.
Наранчићи су у Вребац дошли из околине Оточца, највероватније из Дољана.
Треба утврдити одакле су дошли у Гудавац од ова два места у Лици.
Што се тиче приче о пореклу из Херцеговине, то више може да буде нека врста предања.

Ристо Милићевић о Наранчићима из Грбеша каже да су између осталог одселили и у Госпић(Лика).

[Небојша]

Овако изгледа слика Крајине по резултатима са СДД. (мада је у питању Крајина у најширем смислу, у коју спадају и крајеви око Прњавора, итд.)

Босанска Крајина, n=31

I2a Dinaric 17 - 54.8
R1a 3 - 9.7
E-V13 3 - 9.7
N2 3 - 9.7
J2b 2 - 6.5
R1b 1 - 3.2
J2a 1 - 3.2
I2-S21825 1 - 3.2

Крајина укупно (Босанска Крајина, Кордун и Северна Далмација, n=35)

I2a Dinaric 18 - 51.4
E-V13 5 - 14.3
R1a 3 - 8.6
N2 - 8.6
J2b 2 - 5.7
R1b 1 - 2.9
G2a 1 - 2.9
J2a - 2.9
I2-S21825 - 2.9

Узорак није велики, а ни равномерно распоређен, али свакако упада у очи висок проценат I2a и N2 и слабија R1a.

[Sergius]

Тестирани Наранчић ми је шурак, рођен је и живи у Београду, отац се доселио из Бања Луке. Врло штуро зна о породичној историји, напред су наведени разлози. Из приче рођака и документације зна да је деда рођен у селу Гудавац, општина Босанска Крупа.

Мој дјед са породицом (укључујући и оца) су живјели у селу Гудавац од 1948. године. Ови Наранчићи су ми род по двије линије. Једни живе у Новој Пазови, а други у Београду.

[Свевлад]

Овако изгледа слика Крајине по резултатима са СДД. (мада је у питању Крајина у најширем смислу, у коју спадају и крајеви око Прњавора, итд.)

Босанска Крајина, n=31

I2a Dinaric 17 - 54.8
R1a 3 - 9.7
E-V13 3 - 9.7
N2 3 - 9.7
J2b 2 - 6.5
R1b 1 - 3.2
J2a 1 - 3.2
I2-S21825 1 - 3.2

Крајина укупно (Босанска Крајина, Кордун и Северна Далмација, n=35)

I2a Dinaric 18 - 51.4
E-V13 5 - 14.3
R1a 3 - 8.6
N2 - 8.6
J2b 2 - 5.7
R1b 1 - 2.9
G2a 1 - 2.9
J2a - 2.9
I2-S21825 - 2.9

Узорак није велики, а ни равномерно распоређен, али свакако упада у очи висок проценат I2a и N2 и слабија R1a.

Хоће ли Босанска Крајина (мислим на укупну статистику) да пребаци 30% Динарика?

[Небојша]

Хоће ли Босанска Крајина (мислим на укупну статистику) да пребаци 30% Динарика?

Нисам још увек све спојио са старим резултатима, али након овог СДД сигурно хоће.

[Sergio]

Узорак није велики, а ни равномерно распоређен, али свакако упада у очи висок проценат I2a и N2 и слабија R1a.

Што се тиче резултата, стварно чудна беше цела ова тестирана група...

[Kuzmanac]

Тадић, Свети Арсеније Сремац, Љештанско, Бајина Башта

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5017. Најближе поклапање има са Узуновићем из Рогаче код Гуче, разликују се на 4 од 23 маркера. По породичном предању старије порекло је од Пиве, тачније од Пивског манастира, а пре тога су наводно дошли из Његуша.

По предању из књиге "Соколска нахија" од Љ.Павловића, наводи се :  " Стари су род Кузмани. дошли су од пивског манастира Св. Арсенија; довео их је некакав поп, који је имао два сина, једног опет попа, а другог сељака. Поп је поповао у овом селу и опслуживао цркву у Костојевићима, а у последње време свога живота подигао је уз припомоћ Јевте Копрића и капелу на старом црквеном темељу. Капелу су му још за живота запалили Вејизовићи, те је изгорела и није ју више подизао. Сина попа послао је да попује при сјечоријечкој цркви и њега је населио у Годљеву, где и данас има потомства. Од поповог другог сина сељака одели се син Новак, пређе у Костојевиће на своја летишта и тамо стално остане и заснује породицу Новаковића. Од другог сина до данас су: Тадићи и Алексићи, све Кузмани (12 к.; Св. Арсеније)".
Интересантно да је крсна салава рода Кузмани, Свети Арсеније Сремац (други српски архепископ и веома ретка слава и да је само слави овај род, презимена поред Тадића, Алексићи, Јовановићи, Петровићи, Станојевићи и Васиљевићи, сви пореклом из Љештанског, засеок Кузмани, који је и добио назив по свом родоначелнику Кузману, као и Новаковићи у Костојевићима, затим Максимовићи у Пилици и Мијатовићи из Оклетца, све општина Бајина Башта. Није познато да се још негде слави овај светац, који се још у народу овог краја  назива и слава "Петрићи", где се каже на пример " Идем на славу "Петриће" код рецимо Тадића, Алексића, Новаковића и др.".

Такође, по другом предању, т.ј руком писаном родослову који је својим потомцима оставио пок.Аћим Новаковић из Костојевића,рођен 1864 године, а који је био био учесник многих ратова које је водила ондашња Србија у којима је стекао официрски чин, а за своје време
важио је за виђенијег човека у селу он каже " Мој стари чукунђед рођен је у Црној Гори у Селу Његуши. По казивању мог брата од стрица покојног Василија Новаковића, мајора, мом чукунђеду било је име Кузман.  По предању потиче од старе лозе цара Душана, јер су неки његови потомци живели у Црној Гори. Кузман се доселио у село Љештанско и по његовом имену засеок се звао Кузмановићи. Кузман је имао два сина Аљу и Новака, Аљао остаје у засеоку Кузмановићи, а Новак, пошто се оженио, имао је два сина, старији се звао Сима, а млађи Васиљ. Новак се тада по оцу Кузману презивао Кузмановић, а његови синови касније по њему Новаковићи. Ове податке је  записао у својој књизи "Павловићи и Новаковићи у Костојевићима", Тома Павловић 1981 године, а која није публикована, а коју је посветио својим Павловићима и Новаковићима, претцима по очевој и мајчиној линији.
У свом писаном трагу Тома Павловић консататује: "На  основу онога што је изложено у етнографском зборнику Соколска Нахија и родослову пок. Аћима Новаковића могло би се закључити следеће: Кузман, кога помиње Аћим као свог старог чукунђеда, је попов други син сељак о коме говори и Љ.Павловић. По Аћиму Кузман се доселио из Црне Горе, села Његуши, а по Љ.Павловићу  од пивског Манастира Св.Арсеније. Сасвим је могуће да је Кузман из села Његуши, али пошто су му отац и старији брат били попови, да су поповали у Пивском манастиру Св. Арсеније. Кузман је као што јето и претходно речено, имао два сина: Аљу(Алексу) и Новака. Алекса је остао у селу Љештанско и одц њега су настали Алексићи и Тадићи у засеоку Кузмани. За Новака се каже да је, када је одрастао и оженио се , преселио се из Љештанска  у засеок Новаковићи у Костојевићима и од њега су настали Новаковићи.

Пошто по ДНК анализи најближа поклапања имам са Узуновићем из Гуче и Ћоровићем из Љубиња, волео бих да видим и њигова сазнања о нашим претцима, која би нам могла користити у даљем истраживању, као и сазнања других  Српских родословаца.   

Срдачан поздрав свим " родословцима" и унапред захваљујем на сарадњи.   

[Иван Вукићевић]

Пошто по ДНК анализи најближа поклапања имам са Узуновићем из Гуче и Ћоровићем из Љубиња, волео бих да видим и њигова сазнања о нашим претцима, која би нам могла користити у даљем истраживању, као и сазнања других  Српских родословаца.   

Узуновићи имају предање да су од Фемића из Фемића Крша код Бијелог Поља, а они су од Букумира из Братоножића и носе презиме по удовици Фемији која је одатле дошла са четири сина. Постоји и мишљење да су Фемићи разнородни јер се Фемија наводно преудала, али мени то не делује много вероватно јер у том случају њени синови из другог брака не би добили презиме по њој.

Овај род највероватније припада грани Z5017>Z16988 којој припадају Бјелопавлићи и Клименти.

[Никола Стојановић]

Узуновићи имају предање да су од Фемића из Фемића Крша код Бијелог Поља, а они су од Букумира из Братоножића и носе презиме по удовици Фемији која је одатле дошла са четири сина. Постоји и мишљење да су Фемићи разнородни јер се Фемија наводно преудала, али мени то не делује много вероватно јер у том случају њени синови из другог брака не би добили презиме по њој.

Овај род највероватније припада грани Z5017>Z16988 којој припадају Бјелопавлићи и Клименти.

Глумац Танасије Узуновић је говорио о пореклу из Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

Глумац Танасије Узуновић је говорио о пореклу из Херцеговине.

Да, каже да је из Старе Херцеговине (део Херцеговине који данас припада Црној Гори). И то је изгледа све што зна. За разлику од њега, тестирани има доста прецизно предање.

[Nebo]

Такође, по другом предању, т.ј руком писаном родослову који је својим потомцима оставио пок.Аћим Новаковић из Костојевића,... " Мој стари чукунђед рођен је у Црној Гори у Селу Његуши.

Падају ми на памет бјелички Кузмани:

http://www.poreklo.rs/2016/10/05/pleme-bjelice/

[Никола Стојановић]

Да ли неко може да објави коначни списак тестираних. Направио сам табелу на основу списка који је дат, али неки пријављени из друге групе недостају, а јављају се неки који нису на списку.

[Amicus]

Да ли неко може да објави коначни списак тестираних. Направио сам табелу на основу списка који је дат, али неки пријављени из друге групе недостају, а јављају се неки који нису на списку.

Ја ћу гледати вечерас да прођем кроз тему, и урадим поново табелу, па могу и пописати тестиране. Мада, ако неко има списак, нека приложи.

[Небојша]

Ако сам добро водио евиденцију, број тестираних треба да износи 94 (не гледати редне бројеве)

напомена: за двојицу I2-PH908 нисам сигуран да ли су СДД или "Нови тестирани", па сам их оставио по страни.

1. Ганић, Вукосавци, Аранђеловац, Свети Јован, J2a-M410>Z7700
2. Пеурача, Горњи Будачки (Кордун), Свети Јован, E-V13>Z5017
3. Грунчић, Зрењанин, Срђевдан, R1a-Z280>Y2613
4. Мрдаљ, Ервеник, Далмација, Ђурђевдан, E-V13>PH1246
5. Дуканац, Вучковица, Драгачево, Свети Никола, N2
6. Милосављевић, Горње Врановце, Лебане, Аранђеловдан, I2-PH908
7. Грушка, Пољска, Ђурђиц, R1b-L51
8. Симић, Ариље, Св. Никола, I2-PH908
9. Рељић, Гојчин, Калесија, Свети Јован, I2-PH908
10. Ивањи, Кузмин, Сремска Митровица, N1c   
11. Гашић, Бошњаци, Сански Мост, Свети Никола, R1a-Z280>YP237
12. Берић, Горња Ламовита, Приједор   Св. Стефан, I2-PH908
13. Милковић (р. Козлица), Пашин Поток, Кордун, Св. Никола, G2a-L497   
14. Миленковић, Доњи Љубеш, Алексинац, Св. Никола, G2a-L497
15. Мудринић, Горњи Јеловац, Приједор, Ђурђевдан, R1a-Z280>YP237
16. Бранковић, Липовац, Челинац, Свети Стефан, I2-PH908
17. Живановић, Бели Поток, Књажевац, Свети Мрата, I2-PH908
18. Рељић, Ритешић, Добој, Св. Јован, N2
19. Шипка, Драгочај, Бањалука, Марковдан, I2-CTS10228
20. Јеж, Горњи Петровићи, Бос. Крупа, Стевањдан, I2-PH908
21. Савић, Косијерево, Лакташи, Илиндан, E-V13>Z5018     
22. Шипрагић, Кокори, Прњавор, Св. Игњатије, I2-PH908
23. Миливојевић, Јарменовци, Топола, Ђурђиц, I2-PH908
24. Стојадиновић, Пасјак, Крушевац, Ђурђевдан, I2-PH908
25. Миловановић, непознато, непознато, R1a-M458
26. Луковић, Плешин, Рашка, Свети Лука, I2-PH908
27. Кочић, Стричићи, Змијање, Св. Игњатије, I2-PH908
28. Пантелић, Блазнава, Топола, Ђурђевдан, I2-PH908
29. Јовановић, Горње Бабине, Хан Пијесак, Лучиндан, I2-PH908
30. Милинковић, Докмир, Уб, Свети Алимпије, R1a-M458
31. Тодић, Милићи, Свети Никола, E-V13
32. Шестић, Милосавци, Лакташи, Ђурђиц, R1b-M269
33. Врањеш, Сански Мост, р. Мањача, Ђурђевдан, I2-CTS10228
34. Ћуп, Босански Петровац, Свети Никола, E-V13>L241
35. Цвијановић, Доњи Вијачани, Прњавор, Св. Игњатије, I2-PH908
36. Јовановић, Драгово, Рековац, Митровдан, T1a
37. Мазалица, Нови Град, Свети Јован, I2-PH908
38. Келечевић, Дрвар, Св. Јован, N2
39. Родић, Баре, Босански Петровац, Аранђеловдан, I2-PH908
40. Стевановић, Загони, Бијељина, Св. Никола, Q1a
41. Остић, Средња Шњеготина, Челинац   Св. Игњатије, I2-PH908
42. Кузмић, Грабовница, Котор Варош, Св. Јован, R1a-M458
43. Бован, Чичево,Коњиц, Св. Јован, R1a-Z280>YP4278
44. Миливојац, Милошево Брдо, Требовљани (Градишка), Св. Никола, N2
45. Мацут, Вукманићки Церовац, Кордун, Лазарева субота, I2-PH908
46. Вујмиловић, Кадињани, Лакташи, Св. Јован, I2-PH908
47. Кустурић, Горњи Вијачани, Прњавор, Ђурђевдан, E-V13>L241
48. Колобарић, Жарковина, Теслић, Св. Пантелејмон, I2-PH908
49. Јовановић, Дечани, Свети Никола, E-V13>S2972
50. Ранисављев, Товаришево, Бачка Паланка, Аранђеловдан, I2-PH908
51. Тодоровић, Малинско, Шавник, Аранђеловдан, I2-PH908
52. Милетић, Тмава, Куршумлија, Свети Никола, G2a-L497
53. Милуновић, Маглајани, Лакташи, Ђурђевдан, I2-PH908
55. Солдат, Кнежица, Кнешпоље, Читлук, Свети Јован, I2a1а
56. Ракоњац, Вишњице, Сјеница, Свети Никола, E-V13>Z5018
57. Јовановић, Доња Топоница, Ниш, Свети Никола, J2a-M410>Z7700
58. Опачић, Романовци, Градишка, Свети Лука, J2b2-M241
59. Секулић, Беране, Свети Никола, E-V13
60. Панић, Кремна, Ђурђиц, E-V13>L241
61. Миловановић, Грабовица, Горњи Милановац, Аранђеловдан ран. Св. Никола, I2-PH908
62. Слијепчевић, Герзово, Мркоњић Град, Свети Стефан, I2-PH908
63. Дабић, Кленак, Шабац, Михољдан, E-V13
64. Грбовић, Чајниче, Свети Сава, I1-P109
65. Будић, Шолаји, Кнежево, Ђурђевдан, J2a-M67
66. Бабић, Трновица, Билећа, Лазарева субота, R1a-Z280>YP4278
67. Јокић, Ђурђевдан, Шипово, I2-PH908   
68. Петровић, Радановци, Косјерић, Свети Јован, E-V13>Z5018
69. Живановић, Остружница, Београд, Свети Никола, G2a-U1
70. Михаиловић, Бистрица, Лазаревац, Свети Никола, I1-P109
71. Наранчић, Бањалука, Свети Јован, J2b1-M205
72. Пантелић, Доња Сипуља, Лозница, Митровдан, E-V13>PH1246
73. Аћин, Зрењанин, Свети Никола, R1a-M458
74. Млађеновић, Прњавор, Ђурђевдан, I2-PH908
75. Каран, Купрес, Св. Никола, N2
76. Морачанин (р. Дуловић), Мојковац, Св. Стефан, I1-Z63
77. Гашић, Матавази, Нови Град, Свети Никола, I2-CTS10228
78. Јокић, Каменица, Озрен, Ђурђевдан, I2-PH908
79. Радовић, Ђурђевдан, Крњача, Прибој, I2-PH908
80. Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
81. Гардашевић (Биочевић), Херцег Нови Бијела, Аранђеловдан, I2-PH908
82. Жмукић, Горње Кривошије, Рисан, Јовањдан, J2a-M92
83. Ожеговић, Кути, Зеленика, Херцег Нови, Тројичиндан, J2b2-M241
84. Поповић, Загреда, Даниловград, Аранђеловдан, I2-PH908
87. Доганџић, Штрпце, р. Полог, Макед., Свети Никола, I2a-M26
88. Новаковић, Богутово село, Угљевик, Св. Јован, R1a-M458
89. Пејић, Власина Округлица, Митровдан, R1b-BY611
91. Тадић, Љештанско, Б. Башта, С.Арсеније Сремац, E-V13>Z5017
92. Живковић, Непричава, Лајковац, Ђурђевдан, J2b1-M205
93. Мајски, Сивац, Ђурђевдан, R1b-U106
94. Мрдак, Пљевља, Св. Никола, G2a-L497
95. Шипетић, Граб, Лучани, Аранђеловдан, I2-PH908
96. Станојевић, Велика Трешњевица, Параћин, Аранђеловдан, R1b-L51
101. Живковић, Ђурђевдан, Стара Бања, Медвеђа, I2-PH908
102. Ђукановић, Никољдан, Милићи, Е-V13>Z5017

I2a-Dinaric на овом узорку 40.4% (PH908 чак 37.2%). Интересантно да је и на овом истраживању збир I2a и R1a око 50%, иако је однос нешто другачији него иначе. Код R1a, која је овде неких 10-ак% изгледа да је подбацила Z280, с обзиром да је M458 око просека (5.3%).

[Amicus]

Малопре прођох кроз целу тему. На овој теми објављено је укупно 97 пристиглих резултата (што значи да ми је и прва рачуница била добра, али нисам добро поделио по хаплогрупама).



А овако су редом пристизали резултати:

1.   Берић   Стевањдан   I2-PH908
2.   Шипка   Марковдан   I2-CTS10228
3.   Рељић   Јовањдан   I2-PH908
4.   Бранковић   Стевањдан   I2-PH908
5.   Јеж   Стевањдан   I2-PH908
6.   Пеурача   Јовањдан   E1b-V13
7.   Стевановић   Никољдан   Q
8.   Савић   Илиндан   E1b-V13
9.   Гашић   Никољдан   R1a-Z280
10.   Мудринић   Ђурђевдан   R1a-Z280
11.   Новаковић   Јовањдан   R1a-M458
12.   Мајски   Ђурђевдан   R1b
13.   Радовић   Ђурђевдан   I2-PH908
14.   Јовановић   Лучиндан   I2-PH908
15.   Стојадиновић   Ђурђевдан   I2-PH908
16.   Симић   Томиндан   I2-PH908
17.   Слијепчевић   Стевањдан   I2-PH908
18.   Јокић   Ђурђевдан   I2-PH908
19.   Јовановић   Никољдан   J2a
20.   Симић   Никољдан   I2-PH908
21.   Кочић   Игњатијевдан   I2-PH908
22.   Шестић   Ђурђиц   R1b
23.   Живановић   Мратиндан   I2-PH908
24.   Миливојевић   Ђурђиц   I2-PH908
25.   Живановић   Никољдан   G2a-U1
26.   Грунчић   Срђевдан   R1a-Z280
27.   Милинковић   Алимпијевдан   R1a-M458
28.   Тодић   Никољдан   E1b-V13
29.   Секулић   Пантелијевдан   E1b-V13
30.   Петровић   Јовањдан   E1b-V13
31.   Дабић   Михољдан   E1b-V13
32.   Стевановић   Ђурђевдан   I2-PH908
33.   Мрдак   Никољдан   G2a
34.   Дамјановић   Аранђеловдан   I2-PH908
35.   Вулаш   Аранђеловдан   I2-PH908
36.   Поповић   Аранђеловдан   I2-PH908
37.   Жмукић   Јовањдан   J2a-M92
38.   Гардашевић   Аранђеловдан   I2-PH908
39.   Ожеговић   Св. Тројица   J2b2-M241
40.   Тодоровић   Аранђеловдан   I2-PH908
41.   Милетић   Никољдан   G2a-L497
42.   Луковић   Лучиндан   I2-PH908
43.   Милосављевић   Аранђеловдан   I2-PH908
44.   Козлица   Никољдан   G2a
45.   Ранисављев   Аранђеловдан   I2-PH908
46.   Ганић   Јовањдан   J2a-M410
47.   Колобарић   Пантелијевдан   I2-PH908
48.   Грушка   католик   R1b
49.   Остић   Игњатијевдан   I2-PH908
50.   Милуновић   Ђурђевдан   I2-PH908
51.   Морачанин   Стевањдан   I1-Z63
52.   Војмиловић   Јовањдан   I2-PH908
53.   Шипрагић   Игњатијевдан   I2-PH908
54.   Цвијановић   Игњатијевдан   I2-PH908
55.   Јокић   Ђурђевдан   I2-PH908
56.   Пантелић   Ђурђевдан   I2-PH908
57.   Живковић   Ђурђевдан   J2b-M205
58.   Доганџић   Никољдан   I2a1a-M26
59.   Гашић   Никољдан   I2-CTS10228
60.   Родић   Аранђеловдан   I2-PH908
61.   Миловановић   непознато   R1a-M458
62.   Бабић   Лазаревдан   R1a-Z280
63.   Мрдаљ   Ђурђевдан   E1b-V13
64.   Пантелић   Митровдан   E1b-V13
65.   Тадић   Св. Арсеније Сремац   E1b-V13
66.   Кустурић   Ђурђевдан   E1b-V13
67.   Ћуп   Никољдан   E1b-V13
68.   Јовановић   Никољдан   E1b-V13
69.   Панић   Ђурђиц   E1b-V13
70.   Рељић   Јовањдан   N2-P189.2
71.   Миливојац   Никољдан   N2-P189.2
72.   Дуканац   Никољдан   N2-P189.2
73.   Ивањи   католик   N1c
74.   Пејић   Митровдан   R1b-BY611
75.   Миленковић   Никољдан   G2a-L497
76.   Мацут   Лазаревдан   I2-PH908
77.   Миловановић   Никољдан   I2-PH908
78.   Станојевић   Аранђеловдан   R1b
79.   Наранчић   Јовањдан   J2b1-M205
80.   Шипетић   Аранђеловдан   I2-CTS10228
81.   Мазалица   Јовањдан   I2-PH908
82.   Грбовић   Савиндан   I1-P109
83.   Михаиловић   Никољдан   I1-P109
84.   Врањеш   Ђурђевдан   I2-CTS10228
85.   Будић   Ђурђевдан   J2a
86.   Аћин   Никољдан   R1a-M458
87.   Кузмић   Јовањдан   R1a-M458
88.   Млађеновић   Ђурђевдан   I2-PH908
89.   Бован   Јовањдан   R1a-Z280
90.   Солдат   Јовањдан   I2a1a-L233
91.   Опачић   Лучиндан   J2b2-M241
92.   Јовановић   Митровдан   T1a2-L131
93.   Живковић   Ђурђевдан   I2-PH908
94.   Каран   Никољдан   N2-P189.2
95.   Келечевић   Јовањдан   N2-P189.2
96.   Ђукановић   Никољдан   E1b-V13
97.   Ракоњац   Никољдан   E1b-V13

[Amicus]

Лука ме потера, па ево и карте тестираних, додуше, не види се тестирани пореклом из Пољске, јер сам га горе пиновао, али и тако немамо тачно место порекла.



Боје одговарају онима у табели.

[Sergio]

Боје одговарају онима у табели.

Зар није Мајски из Сивца R1b, а не R1a?

[Amicus]

Зар није Мајски из Сивца R1b, а не R1a?

Јесте, пише тако и у списку, али на табели се омакло.

Средићу.

[Дробњак]

Лука ме потера, па ево и карте тестираних, додуше, не види се тестирани пореклом из Пољске, јер сам га горе пиновао, али и тако немамо тачно место порекла.



Боје одговарају онима у табели.

Штета што су нам исток Србије и крај око Пирота остали без тестираних у овој акцији. Мора се порадити на анимирању тих људи. Било би добро да се тамо негде одржи једна трибина као ове две предходне у Крушевцу и Трстенику.

[ДушанВучко]

Штета што су нам исток Србије и крај око Пирота остали без тестираних у овој акцији. Мора се порадити на анимирању тих људи. Било би добро да се тамо негде одржи једна трибина као ове две предходне у Крушевцу и Трстенику.

Нема тамо никога очигледно, једино у Бечу, Цириху и Паризу да се одржи промоција па да се покрије та "рупа" 

[Дробњак]

Нема тамо никога очигледно, једино у Бечу, Цириху и Паризу да се одржи промоција па да се покрије та "рупа" 

Па није ни Шумадија боља, у задњих 15-ак година. Тимочка крајина, пиротски крај, Сврљиг са околином и јужно Поморавље су изузетно важни да би се испратило порекло становништва Поморавља и источног дела Шумадије. Ова струја је била баш јака у Ресави, Белици, Ћупријском Поморављу, Јабланици и смедеревском крају. Али изгледа да су људи из овог краја или незаинтересовани за тематику или слабијег имовног стања од других Срба. А пре ће бити ово прво.

[ДушанВучко]

Па није ни Шумадија боља, у задњих 15-ак година. Тимочка крајина, пиротски крај, Сврљиг са околином и јужно Поморавље су изузетно важни да би се испратило порекло становништва Поморавља и источног дела Шумадије. Ова струја је била баш јака у Ресави, Белици, Ћупријском Поморављу, Јабланици и смедеревском крају. Али изгледа да су људи из овог краја или незаинтересовани за тематику или слабијег имовног стања од других Срба. А пре ће бити ово прво.

Да, то је највећи изазов после оволиког броја тестираних и неког пресека учесталости тестираних по регионима...Мислим исто да је незаинтересованост у питању...Кога год занима порекло, мора доћи до овог сајта, а тамо слабо гуглају ову тематику изгледа...

[Sergio]

Било би добро да се тамо негде одржи једна трибина као ове две предходне у Крушевцу и Трстенику.

Можда би требало одржати низ трибина у слабо тестираним регионима јужне и источне Србије. Мада знам да ни то није лако због организационих издатака које захтева припрема и одржавање тог подухвата.

[Бакс]

Можда би требало одржати низ трибина у слабо тестираним регионима јужне и источне Србије. Мада знам да ни то није лако због организационих издатака које захтева припрема и одржавање тог подухвата.

Могло би и овде на северу. Имамо свега 30 тестираних Банаћана.

[ДушанВучко]

Могло би и овде на северу. Имамо свега 30 тестираних Банаћана.

Добра идеја за неки резиме у неко скорије време, број тестираних по окрузима (мада је огроман посао, једино да свако одради свој округ   )

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5#.D0.A1.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.BA_.D1.83.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.BD.D0.B8.D1.85_.D0.BE.D0.BA.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.B0
Број тестираних у односу на број становника округа

[Бакс]

Добра идеја за неки резиме у неко скорије време, број тестираних по окрузима (мада је огроман посао, једино да свако одради свој округ   )

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5#.D0.A1.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.BA_.D1.83.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.BD.D0.B8.D1.85_.D0.BE.D0.BA.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.B0

Ја водим рачуна о тестиранима у Банату. Могао би свако да узме по једну регију и бележи све тестиране из ње.

Боље радити по регијама него окрузима, јер окрузи имају више политичке и бирократске границе.
Рецимо, само у Банату, пола Севернобатанског Округа се географски налази у Бачкој, а добар део Јужнобанатског је припојен Граду Београду.

[ДушанВучко]

Једино што би онда требало прецизно установити регије , мада је можда тако боље (неко из Сурчина или Добановаца би адмистративно припадао Београду)

[Гмитар]

Добра идеја за неки резиме у неко скорије време, број тестираних по окрузима (мада је огроман посао, једино да свако одради свој округ   )

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5#.D0.A1.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.BA_.D1.83.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.BD.D0.B8.D1.85_.D0.BE.D0.BA.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.B0
Број тестираних у односу на број становника округа

Имам издвојену табелу свих јавно тестираних из јужне и источне Србије, може се лако одредити и статистика по окрузима па могу послати.

[ДушанВучко]

Окрузи се понегде не слажу са регијама, али статистички могу да покажу јасно однос броја тестираних у односу на број становника, тј. прецизно да се види који округ напр. нема тестираних (фокус на мање области)...
Напр., Борски округ, 123 848 становника (Бор, Кладово, Мајданпек, Неготин), број тестираних ...
Зајечарски округ, 118 295 становника (Град Зајечар, Бољевац, Мајданпек, Соко Бања) број тестираних...
Па би се ту прецизно утврдило на мањој територији од регије, где фали

[Никола Стојановић]

Имам издвојену табелу свих јавно тестираних из јужне и источне Србије, може се лако одредити и статистика по окрузима па могу послати.

Табела је одлична, али треба бар још једном проћи кроз исту. На трибини у Лапову смо видели да доста родова потиче са југа, а нису део табеле. Ту се поставља и питање како да се одређена особа сврстава? На оном тестирању косоваца и јужњака се испоставило да је четворица јужњака пореклом са Космета.

[ДушанВучко]

Табела је одлична, али треба бар још једном проћи кроз исту. На трибини у Лапову смо видели да доста родова потиче са југа, а нису део табеле. Ту се поставља и питање како да се одређена особа сврстава? На оном тестирању косоваца и јужњака се испоставило да је четворица јужњака пореклом са Космета.

Мени је логично да се у овој статистици наведе одакле је тестирани, ако је из Смедерева, а порекло Врање, да се води као тестирани из Смедерева (у смислу броја тестираних са неког подручја)...накнадна памет, сад сам се сетио да сам из Крагујевца, али сам навео место порекла само у табели које није део мог округа Вероватно је немогуће због тога урадити прецизну статистику по окрузима

[Гмитар]

И мени стоји Крушевац у табели али породица је са подручја Црне Траве, сигурно нисам ни једини. Или да се повуче неки временски пресек у коме ће се радити, што је велики посао јер треба проћи кроз сеобе свих родова у времену или да се уради онако како је данас насељено.

Пошто сам израђивао мапе недавно, може се закључити да су делови Војводине и борски, браничевски, зајечарски и нишавски округ баш слабо тестирани, свега 20-ак људи кад се сабере.

Такође, ако неко има предлог о подели области која је другачија, и у смислу порекла становништва, исправнија од поделе на округе, нека наведе. Знам да је Милош оредложио одличну поделу за КиМ, могу је и навести. Али са обрадом КиМ треба сачекати да се обави испитивање из 2016 након чега ће бити одлично покривено.

[НиколаВук]

Од слабо, или никако тестираних крајева у Србији, пада ми на памет сама околина Београда, нпр. стариначки родови из Жаркова, Раковице, Кнежевца, Кијева, Рушња, Железника, Великог Села, Сланаца, Бањице, Калуђерице, Вишњице, итд. Мислим да немамо ниједног тестираног старинца из тих места, а с обзиром да је у многим од ових села вардарско-моравска струја врло јака или доминантна, било би добро и за поређење са јужнијим и источнијим крајевима.

[Дробњак]

Од слабо, или никако тестираних крајева у Србији, пада ми на памет сама околина Београда, нпр. стариначки родови из Жаркова, Раковице, Кнежевца, Кијева, Рушња, Железника, Великог Села, Сланаца, Бањице, Калуђерице, Вишњице, итд. Мислим да немамо ниједног тестираног старинца из тих места, а с обзиром да је у многим од ових села вардарско-моравска струја врло јака или доминантна, било би добро и за поређење са јужнијим и источнијим крајевима.

Староседеоце од Удовица код Смедерева до Вишњице зову Бугарима. То сам чуо од старијих људи из тог краја. Што у преводу, кад се заобиђе наш локал патриотизам, значи да су пореклом са простора где се прича призренско-тимочки или евентуално косовско-ресавски дијалекат.

[Be like Bill]

Можда би требало одржати низ трибина у слабо тестираним регионима јужне и источне Србије. Мада знам да ни то није лако због организационих издатака које захтева припрема и одржавање тог подухвата.

Može i tako, ali u Beogradu živi velik broj ljudi iz tih krajeva tako da možda ne treba ići do Pirota da bi se uzeli njihovi uzorci za testiranje. Verovatno svako ima nekog komšiju ili poznanika iz tih krajeva kojeg bi mogao animirati. U Beogradu postoji zavičajno udruženje Piroćanaca, mada obično postoji jedno ili više lica koja organizuju i vode društvo a ostali se sakupljaju samo na večerima rodnog kraja

http://search.bisnode.rs/rs/482731/udruzenje-pirocanaca-u-beogradu/

Možda bi bilo dobro da im upadnemo na jednu od takvih večeri. Ljudi nakon što pojedu i popiju šire su ruke, čak i Piroćanci

<a href="https://www.youtube.com/v/4IYkOMbnYis" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/4IYkOMbnYis</a>

Isto vredi i za Vlahe iz istočne Srbije. Ja znam bar dvojicu od kojih bi mogao uzeti uzorak ali je problem plaćanje testiranja. Pa onda da sačekamo Negotinsko veče

[Никола Стојановић]

И мени стоји Крушевац у табели али породица је са подручја Црне Траве, сигурно нисам ни једини. Или да се повуче неки временски пресек у коме ће се радити, што је велики посао јер треба проћи кроз сеобе свих родова у времену или да се уради онако како је данас насељено.

Мислим да нема смисла да код тебе стоји Крушевац. А нарочито код Трајковића, код кога је Крушевац фактички само место рођења оца или деде, ако се добро сећам. Једноставно, таква статистика ништа не показује, осим стања у неким тренуцима које чак нису ни временски повезане. По мени би најреалније било да као место порекла стоји стање од пре неких 120-150 година, 1878. рецимо. Какво је мишљење осталих?

[Гмитар]

Мислим да нема смисла да код тебе стоји Крушевац. А нарочито код Трајковића, код кога је Крушевац фактички само место рођења оца или деде, ако се добро сећам. Једноставно, таква статистика ништа не показује, осим стања у неким тренуцима које чак нису ни временски повезане. По мени би најреалније било да као место порекла стоји стање од пре неких 120-150 година, 1878. рецимо. Какво је мишљење осталих?

У тренутку када сам слао своје податке нисам знао даље од да је у питању област Власине, данас знам да је у питању око Црне Траве али не и село, па због неодређеност податка администратори нису унели, што је правилна одлука по мени. Из Црне Траве су иселили око 1833., а Крушевац је прадеда напустио по завршетку првог светског рата. Ја баш и сматрам да је неко неписано правило да је статистика пројекта за период 1878 +- 30ак година.

[dko]

Да ли сам добро разумео да се крај око Београда и подно Авале некада збирно звао 'Торлак' па је то име остало за институт за вакцине који се налази на путу за Авалу?

[Nebo]

Од слабо, или никако тестираних крајева у Србији, пада ми на памет сама околина Београда, нпр. стариначки родови из Жаркова, Раковице, Кнежевца, Кијева, Рушња, Железника, Великог Села, Сланаца, Бањице, Калуђерице, Вишњице, итд. Мислим да немамо ниједног тестираног старинца из тих места, а с обзиром да је у многим од ових села вардарско-моравска струја врло јака или доминантна, било би добро и за поређење са јужнијим и источнијим крајевима.

Ово је одличан предлог.

Додајем и села из обреновачко-барајевског подручја - Вранић, Баћевац, Дражевац, Мељак, Сремчица, Моштаница, Умка, итд, с обзиром да и у њима постоји повелик круг досељеника из југоисточних крајева, а притом је област тог "прстена" села око Београда етнолошки доста добро обрађена и углавном се зна за раније порекло становништва.

Само у Жаркову постоји неколико старих родова овог порекла којих данас има приличан број у свом матичном селу - данас предграђу Београда, и верујем да не би био неки проблем наћи неког за тестирање.

[Radomir]

Да ли сам добро разумео да се крај око Београда и подно Авале некада збирно звао 'Торлак' па је то име остало за институт за вакцине који се налази на путу за Авалу?

Један врх или боље рећи брдо у Кумодражу се зове Торлак па, вероватно, по њему и институт.

[Radomir]

https://sh.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BA_(%D0%92%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86)

[НиколаВук]

Само у Жаркову постоји неколико старих родова овог порекла којих данас има приличан број у свом матичном селу - данас предграђу Београда, и верујем да не би био неки проблем наћи неког за тестирање.

Тачно, то су сада баш разгранате, па и разрођене фамилије, али и даље имају исте славе и иста презимена. Нпр. Настићи, Спасеновићи, Чедићи, Влајићи (Црни и Бели), Бањалићи, итд. Са некима од њих сам у контакту и ако буде нека акција могао би да их анимирам, додуше око плаћања су тврди као Пироћанци. 

[Nebo]

Тачно, то су сада баш разгранате, па и разрођене фамилије, али и даље имају исте славе и иста презимена. Нпр. Настићи, Спасеновићи, Чедићи, Влајићи (Црни и Бели), Бањалићи, итд.

Одабашићи.

додуше око плаћања су тврди као Пироћанци. 

Још једна потврда порекла. Крв није вода 

[симо]

Ево тог резултата ког је Невски споменуо:

Солдат, Јовањдан, Кнежица, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи I2a1a, њеној подграни S21825>L233. Грана S21825 је "сестринска" сардинијској M26 грани I2a1a хаплогрупе, и јако је ретка у светским оквирима. Највише је има на северу и на северозападу Европе. Ово је први идентификовани припадник ове гране на читавом српском етничком простору.

Тестирани је иначе навео да су ово презиме добили због војне службе у време постојања Војне Крајине. Раније презиме не знају.

Само презиме и хаплогрупа Солдата би заиста могли да указују на инострано поријекло, међутим Солдат није једини припадник ове хаплогрупе на нашим просторима. Ту је и Хрват Радан/Радановић из Хрваца код Сиња. На ФТДНА пројекту Радан је сврстан у подгрупу I2-S21825>L1286>L1287>L233>Y4252>A10033. Иако Радан и Солдат имају значајан број разлика на маркерима и Солдата би могли сврстати у исту подграну A10033+ јер Солдат има најближе поклапање управо са тестираним из те подгране, Швеђанином Недрудом (N34862 Nedrud Peter Henrichsen, d. 1676 Ystad (M) Sweden) и Американцем 151473 Rosе GeorgeL(Analiza Howard)1849NY-IN;JamesElmer1883   Unknown Origin, свега 1 маркер разлике на 19.

Овај податак о тестираном Радану можда би могао да отвори питање о нешто старијој присутности хаплогрупе L233 на нашим просторима.

Треба рећи да је грана A10033 стара неких 1350 година. Радан је  A10033* и дијели заједничког претка са још једним Нијемцем и Швеђанином прије 1350 година. Швеђанин и Нијемац имају још заједничких СНП-ова и њихов заједнички предак је живио прије 1000 година. Засад су само ова тројица који су урадили Биг Ипсилон из ове подгране. У сваком случају ово би могло да значи да су преци Радана могли доћи на ове просторе још у раном средњем вијеку.

Географија ове подгране је: сјевер Њемачка, Данска, јужна Шведска, Енглеска. Поријекло је свакако германско, остаје само да се види која популација и када ју је могла донијети на Балкан.

Породица Радан/Радановић је насељена у Хрваце код Сиња у општем таласу сеоби из Босне на од Турака ослобођену млетачку територију 1690. године. Помињу се у бандерији Мије Муштерића. Не зна се тачно одакле је ова бандерија дошла на просторе Сиња, по неким називима претпоставља се да је са подручја Купреса, Дувна или Раме.

[Sergius]

Симо, исто размишљамо.

Након овог резултата, замолио сам Невског да ми избаци ближа поклапања из међународних база, и оно што ми је он послао, сажео сам у сљедеће (у смислу блискости по маркерима и +/- на СНП-ове) и послао у виду анализе тестираном:

1. Nedrud Peter Henrichsen, Ystad, Sweden
1/19 упоредивих маркера разлике;
број генерација до заједничког претка са вјероватноћом од 50% - 9.95.
Позитиван/негативан на СНП-ове/подгране испод L233:
L233+
Y4252+
A10033+

2. Recker Mertens, Wallenhorst, Niedersachsen Germany
2/19 упоредивих маркера разлике;
број генерација до заједничког претка са вјероватноћом од 50% - 13.62.
Позитиван/негативан на СНП-ове/подгране испод L233:
L233+
Y4252+
A10033+

3. Thomas Benbow, Montgomeryshire, Wales
3/23 упоредивих маркера разлике;
број генерација до заједничког претка са вјероватноћом од 50% - 17.19.
Позитиван/негативан на СНП-ове/подгране испод L233:
L233+
Y4252-
A8462+
A14892-

4. William Stanley, Unknown Origin
3/23 упоредивих маркера разлике;
број генерација до заједничког претка са вјероватноћом од 50% - 17.80.
Позитиван/негативан на СНП-ове/подгране испод L233:
L233+
Y4252-
A8462+
A14892-

5. David Auld, Antrim Northern Ireland
4/23 упоредивих маркера разлике;
број генерација до заједничког претка са вјероватноћом од 50% - 19.54.
Позитиван/негативан на СНП-ове/подгране испод L233:
L233+
Y4252+
A15050+

6. William Brown, Northern Ireland
3/19 упоредивих маркера разлике;
број генерација до заједничког претка са вјероватноћом од 50% - 20.42.
Позитиван/негативан на СНП-ове/подгране испод L233:
L233+
Y4252+
A417+

7. Brigmond, Unknown Origin
4/23 упоредивих маркера разлике;
број генерација до заједничког претка са вјероватноћом од 50% - 28.79.
Позитиван/негативан на СНП-ове/подгране испод L233:
L233+
Y4252+
A7111-
A417-
A10033-

8. Richard Church, England
3/23 упоредивих маркера разлике;
број генерација до заједничког претка са вјероватноћом од 50% - 29.72.
Позитиван/негативан на СНП-ове/подгране испод L233:
L233+
Y4252+
A15076+

https://www.yfull.com/tree/I-L233 - старост 8.000 година, заједнички предак живио прије 2.200 година;
Y4252 (испод L233) - старост 2.200 година, заједнички предак живио прије 2.100 година;
A8462 (испод L233) - старост 2.200 година, заједнички предак живио прије 1.850 година, заступљеност: GBR;
A10033 (испод Y4252) - старост 2.100 година, заједнички предак живио прије 1.350 година, заступљеност: HRV, SWE, DEU;
A15050 или Y32657 (испод Y4252) - старост 2.200 година, заједнички предак живио прије 2.100 година, заступљеност: GBR;
A417 (испод Y4252) - старост 2.100 година, заједнички предак живио прије 1.600 година, заступљеност: IRL; итд..

Као што се може видјети, велика вјероватноћа је да су А8462 и А15050 британске подгране, А417 ирска подграна, док је подграна А10033 присутна у Шведској, Њемачкој и Хрватској - скандинавско-германска.

Кратко виђење могућег географског поријекла: Солдат према најближим СТР поклапањима (Nedrud Peter Henrichsen, Ystad, Sweden и Recker Mertens, Wallenhorst, Niedersachsen Germany) вјероватно припада подграни А10033, на коју је позитиван и неки од припадника из Хрватске. Будући да је ова подграна већ присутна у Хрватској, и будући да германско присуство у Хрватској и Босни и Херцеговини има дужу традицију од англо-саксонског, може се претпоставити да СТР блискост са Хенриксеном и Мертенсом значи и припадност истој подграни, чији је заједнички предак живио прије 1.350 година. Сјеверна Њемачка и скандинавске земље показују доста генетске сличности, што се може тумачити норманским утицајем у Сјеверном мору у раном средњем вијеку, када је и живио заједнички предак А10033. Могући закључак: даље скандинавско поријекло, а ближе њемачко. Могући долазак претка (презиме Солдат сугерише да је био војник) у Војну Крајину (Хрватска) током Великог Бечког или Турског рата 1662.-1699. или Аустријско-Турског рата 1787.–1791.

Тестираном сам препоручио СНП тест на А10033: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=23660&osCsid=3c373fb7d0d09276784a6ce6ac76c165

[Небојша]

Родић, Аранђеловдан, Бара, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Иначе овај Родић по свему судећи није сродан Родићу из Дрвара који припада хаплогрупи I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328.

Нашао сам више о овим Родићима. Иначе добар пример зашто код крајишких родова имамо више хаплогрупа. Ово нису "прави" Родићи, тј. јесу Родићи, али нису део ове групе Родић-Стојсављевић (слава Аранђеловдан), I2-CTS10228.

Баре, Петровац (Рађеновић, 1925.):

"Родић - две куће. Славе Аранђеловдан. Прадед данашњих Родића дошао овамо из Рупа, више Скрадина, пре 130 година. Отуда изишао за овдашњим „турмарима“ (кириџијама). По родној кући био је католик. Овде примио православну веру."

[Свевлад]

Нашао сам више о овим Родићима. Иначе добар пример зашто код крајишких родова имамо више хаплогрупа. Ово нису "прави" Родићи, тј. јесу Родићи, али нису део ове групе Родић-Стојсављевић (слава Аранђеловдан), I2-CTS10228.

Баре, Петровац (Рађеновић, 1925.):

"Родић - две куће. Славе Аранђеловдан. Прадед данашњих Родића дошао овамо из Рупа, више Скрадина, пре 130 година. Отуда изишао за овдашњим „турмарима“ (кириџијама). По родној кући био је католик. Овде примио православну веру."

Како то да Родићи досељени из Рупа код Скрадина који су I2-PH908 узму за славу баш Аранђеловдан односно исту славу коју славе Родићи I2-CTS10228?   
Мало превелика коинциденција!

[Небојша]

Како то да Родићи досељени из Рупа код Скрадина који су I2-PH908 узму за славу баш Аранђеловдан односно исту славу коју славе Родићи I2-CTS10228?   
Мало превелика коинциденција!

Прави коинцидент. Није то тако ретка слава, а у том крају има пуно Родића који славе Аранђеловдан, па је негде и логично.

[Свевлад]

Прави коинцидент. Није то тако ретка слава, а у том крају има пуно Родића који славе Аранђеловдан, па је негде и логично.

Долазе Родића католици у крај где има пуно православних Родића и од толико слава узимају баш ону који славе православни Родићи, можда случајно а можда и намерно.

Има ли неко објашњење зашто би неки католици прелазили у православну веру у време кад је Дрвар под влашћу Аустро-Угарске тј. једне католичке империје?  Ја знам гомилу случајева где су православци прелазили у католичку веру или унију а оваких случајева знам да могу да се наброје на прсте једне руке.  Да је Русија владала Босном то би имало смисла, али Босна је тад била под Аустро-Угарском.

[Небојша]

Има ли неко објашњење зашто би неки католици прелазили у православну веру у време кад је Дрвар под влашћу Аустро-Угарске тј. једне католичке империје?  Ја знам гомилу случајева где су православци прелазили у католичку веру или унију а оваких случајева знам да могу да се наброје на прсте једне руке.  Да је Русија владала Босном то би имало смисла, али Босна је тад била под Аустро-Угарском.

Мени мирише на теорију завере. Могуће да је Рађеновић радио за Аустрију?

Докле више са том "патриотском" тортуром? Прелазе у крај који је под влашћу Аустрије, али који је 100% православан. Тамо где су наши били близу католичке већине, често су прелазили у ту веру. Околина Дрниша нпр.

[Свевлад]

Мени мирише на теорију завере. Могуће да је Рађеновић радио за Аустрију?

Докле више са том "патриотском" тортуром? Прелазе у крај који је под влашћу Аустрије, али који је 100% православан. Тамо где су наши били близу католичке већине, често су прелазили у ту веру. Околина Дрниша нпр.

Није ту било никаквог реципроцитета као што ти сугеришеш.

Балканом су вековима владале исламске и католичке империје, Османско царство, Аустрија и Млетачка република и само неко ко је интелектуално ограничен или жешћи трол може да не капира или да не жели да скапира да је исламизација, покатоличавање и унијаћење била много, много чешћа појава неко поправослављивање. 
Да је Русија владала Балканом онда би прелазак католика и муслимана у православље вероватно била честа појава, али нажалост Русија никад није владала Балканом тако да су конвертити у православље били веома ретка појава.

[Небојша]

Није ту било никаквог реципроцитета као што ти сугеришеш.

Балканом су вековима владале исламске и католичке империје, Османско царство, Аустрија и Млетачка република и само неко ко је интелектуално ограничен или жешћи трол може да не капира или да не жели да скапира да је исламизација, покатоличавање и унијаћење била много, много чешћа појава неко поправослављивање. 
Да је Русија владала Балканом онда би прелазак католика и муслимана у православље вероватно била честа појава, али нажалост Русија никад није владала Балканом тако да су конвертити у православље били веома ретка појава.

Не сугеришем ја ништа, не знам шта покушаваш с том причом? Ако имаш нешто против мене, можеш ми се обратити приватно, а не да овде као шириш неки интеренет патротизам и тражиш потенцијалне жртве међу људима са форума/сајта.

Није мој проблем што је тебе ово погодило. Таквих случајева је сигурно било још, само није увек забележено у литератури и не верујем да су људи радо говорили о томе.

А нико нигде није рекао да је у итстој мери долазило до тога код православних и код католика. Много је чешћи случај да се прелазило у католичку веру.

Друже, немој са тим безобразним фазонима. Можемо да причамо лепо и на основу података из литературе, али да ми намећеш неке епитете, као да сам ја то измислио или да потенцирам да су и католици прелазили у православље исто као и Срби на ислам и католичанство, је најблаже речено безобразно.

[Свевлад]

Не сугеришем ја ништа, не знам шта покушаваш с том причом? Ако имаш нешто против мене, можеш ми се обратити приватно, а не да овде као шириш неки интеренет патротизам и тражиш потенцијалне жртве међу људима са форума/сајта.

Није мој проблем што је тебе ово погодило. Таквих случајева је сигурно било још, само није увек забележено у литератури и не верујем да су људи радо говорили о томе.

А нико нигде није рекао да је у итстој мери долазило до тога код православних и код католика. Много је чешћи случај да се прелазило у католичку веру.

Ништа ја немам против тебе, само ме генерално нервира политичка коректност код Срба.  Ја никад нећу бити политички коректан, зато што ми је мој народ дражи од неког другог, моја земља од неке туђе, моја мајка од нечије туђе мајке итд.  Политичка коректност = аутошовинизам, ствари увек треба назвати правим именом.

Ја довољно добро познајем историју а и моји преци су ратовали и гинули за српски народ и мислим да имам право да говорим о овим стварима.

[Небојша]

Ништа ја немам против тебе, само ме генерално нервира политичка коректност код Срба.  Ја никад нећу бити политички коректан, зато што ми је мој народ дражи од другог, моја земља од неке туђе, моја мајка од нечије туђе мајке итд.  Политичка коректност = аутошовинизам, ствари увек треба назвати правим именом.

Ја довољно добро познајем историју а и моји преци су ратовали и гинули за српски народ и мислим да имам право да говорим о овим стварима.

То што си ти оптерећен тим стварима, не значи да си увек у праву. То ваљда треба да ти је јасно. И Рађеновић је добро познавао те крајеве. У сваком случају, чисто сумњам да би он измслио тако нешто, или да би му ти Родићи тек тако дали ту информацију. Дакле сигурно нешто постоји. Где има дима, има и ватре, што би рекао наш народ.

То свакако не значи да је у истој мери долазило до конвертизма и још мање да сам ја потенцирао да је било 50-50% када је то у питању, што си покушао да "провучеш". Значи држи се ти локал патриотизма и осталог, али опрезније са изјавама када су други Срби овде у питању.

[Свевлад]

То што си ти оптерећен тим стварима, не значи да си увек у праву. То ваљда треба да ти је јасно. И Рађеновић је добро познавао те крајеве. У сваком случају, чисто сумњам да би он измслио тако нешто, или да би му ти Родићи тек тако дали ту информацију. Дакле сигурно нешто постоји. Где има дима, има и ватре, што би рекао наш народ.

То свакако не значи да је у истој мери долазило до конвертизма и још мање да сам ја потенцирао да је било 50-50% када је то у питању, што си покушао да "провучеш". Значи држи се ти локал патриотизма и осталог, али опрезније са изјавама када су други Срби овде у питању.

Ако ово за Родиће I2-PH908 виде наше западне комшије, неће нас опрати ни Дунав и Сава! 

[Небојша]

Ако ово за Родиће I2-PH908 виде наше западне комшије, неће нас опрати ни Дунав и Сава! 

Не треба то толико да нас окупира. Или дај да поново одштампамо "Бјелајско Поље и Бравско", али са измењеним подацима за Родиће из Бара.

А и ту би могли ићи оном логиком, шта је старије, кокошка или јаје, пошто су можда и ти Родићи из Скрадина некада били Срби/православни? Сам знаш да је у Даламцији било доста католичења. Углавном то не мења ове наводе из монографије Петра Рађеновића.

[Свевлад]

Не треба то толико да нас окупира. Или дај да поново одштампамо "Бјелајско Поље и Бравско", али са измењеним подацима за Родиће из Бара.

А и ту би могли ићи оном логиком, шта је старије, кокошка или јаје, пошто су можда и ти Родићи из Скрадина некада били Срби/православни? Сам знаш да је у Даламцији било доста католичења. Углавном то не мења ове наводе из монографије Петра Рађеновића.

Ја се мало шалим, нека они мисле шта год хоће. 

Изгледа да има Родића Јањеваца https://actacroatica.com/hr/surname/Rodić/

Зна ли се има ли данас Родића у Скрадину или околини?   Ваљда је неко остао доле, тешко да су се баш сви иселили у Дрвар.

[Небојша]

Ја се мало шалим, нека они мисле шта год хоће. 

Изгледа да има Родића Јањеваца https://actacroatica.com/hr/surname/Rodić/

Зна ли се има ли данас Родића у Скрадину или околини?   Ваљда је неко остао доле, тешко да су се баш сви иселили у Дрвар.

Има их око Сплита изгледа. А према предању Родића православаца је било у Врлици, што није далеко од Скрадина. Мада опет се ту хаплогрупа не поклапа са оном која са јавља код Родића - Стојисављевића, па лако може бити да је у питању нека накнадна, издвојена сеоба. Како тврди и Рађеновић.

Крајишки Родићи су прилично хетерогени по питању хаплогрупа, па ништа не треба да чуди.

За сада међу њима доминира I2-CTS10228, мада и ту можда има више подграна. Новаковић из Попине ми делује нешто измутираније, мада је код I2a незахвално судити на основу маркера. Затим I1-P109 (Ђумићи), E-V13>Z5017 (Вајагићи), E-V13>PH1246 (Ступари), J2b-M241 (Умићевићи) + овај Родић I2-PH908 и једна велика породица J2b-M205 из околине Дрвара, пореклом из Далмације, Плавно (необјављени резултати).

Изгледа да је I2-CTS10228 главна хаплогрупа Родића, али се и друге хг јављају међу породицама које се доводе у везу са њима. То је оно чувено предање о деветорици браће, доласку из Херцегоивне, Македоније, итд.

[Небојша]

Заборавио сам још једну породицу из Босанске Крајине (необјављени рез.) R1b-U152.

Дакле, нема чега нема међу Родићима. Ово је додуше један од највећих (ако не и највећи) род у Крајини, па такве ствари и не чуде превише, управо због оног прибраћивања/призећивања код крајишких Срба, о којем смо говорили.

[Jelic]

Колико сам ја схватио, овде се нигде не наводи да се тај предак католик презивао Родић. Биће да је и презиме и славу презуео у Барама.

[Небојша]

Колико сам ја схватио, овде се нигде не наводи да се тај предак католик презивао Родић. Биће да је и презиме и славу презуео у Барама.

Тачно. Зато и делује као случај тзв. "прибраћивања". Ко зна како се презивао пре. Мада самих Родића (са овим презименом), нема превише у околини Бара.

[Небојша]

Ево сад сам погледао Бјелајско Поље и Бравско. Било је и нешто католика у том крају. Углавном досељеници из Далмације и Лике, па није немогуће да се неки од њих утопио у православну већину.

Од таквих случајева, Рађеновић издваја једино ове Родиће и једне Мајсторовиће, који су данас православнии. Дакле нема их превише.

[Данило]

Ако сам добро водио евиденцију, број тестираних треба да износи 94 (не гледати редне бројеве)

напомена: за двојицу I2-PH908 нисам сигуран да ли су СДД или "Нови тестирани", па сам их оставио по страни.

1. Ганић, Вукосавци, Аранђеловац, Свети Јован, J2a-M410>Z7700

Поздрав, извињавам се што овако упадам у тему која није месец дана активна, али тек сам сада успео да се укачим на форум.
По објављивању резултата, када су пристизали, пратио сам и негде на страници 26 (више не знам које теме) нашао за своје презиме Ганић да су стигли резултати.
Име ми је Данило, порекло водимо из села Вукосавци код Аранђеловца, само што се овај резултат хаплогрупе не поклапа са оним што сам добио од госн. Кртинића на маил. Тамо пише J2a1 M319.
Такође, све ми је овде хаотично на овом форуму. Набацано, исписано толико одговора да не знам како да се снађем у даљој потрази.

Жеља ми је да проверим своје порекло, породично предање (које има неких нелогичности само по себи) али и да проверим веродостојност списа које је о мојој породици написао Милета Урошевић који је из истог села. Он се из хобија бави пореклом, не знам да ли је на овом сајту присутан, али имам фотографије онога што је писао о нама Ганићима.
Породично стабло које је саставио, истинито је, и поклапа се са сећањем старијих у породици. Свакако, не верујем да смо генетски повезани са Ганићима који су од Милића а којих данас има око границе са Црном гором (чуо сам да постоји и Ганића кула тамо).

Молим за помоћ, сналажење овде ми је веома клизав терен.

[симо]

Поздрав, извињавам се што овако упадам у тему која није месец дана активна, али тек сам сада успео да се укачим на форум.
По објављивању резултата, када су пристизали, пратио сам и негде на страници 26 (више не знам које теме) нашао за своје презиме Ганић да су стигли резултати.
Име ми је Данило, порекло водимо из села Вукосавци код Аранђеловца, само што се овај резултат хаплогрупе не поклапа са оним што сам добио од госн. Кртинића на маил. Тамо пише J2a1 M319.
Такође, све ми је овде хаотично на овом форуму. Набацано, исписано толико одговора да не знам како да се снађем у даљој потрази.

Жеља ми је да проверим своје порекло, породично предање (које има неких нелогичности само по себи) али и да проверим веродостојност списа које је о мојој породици написао Милета Урошевић који је из истог села. Он се из хобија бави пореклом, не знам да ли је на овом сајту присутан, али имам фотографије онога што је писао о нама Ганићима.
Породично стабло које је саставио, истинито је, и поклапа се са сећањем старијих у породици. Свакако, не верујем да смо генетски повезани са Ганићима који су од Милића а којих данас има око границе са Црном гором (чуо сам да постоји и Ганића кула тамо).

Молим за помоћ, сналажење овде ми је веома клизав терен.

Данило, колико сма успио да видим, имаш прилично необичан хаплотип и веома је тешко на основу 23 маркера одредити хаплогрупу. Администратори су те на табели груписали заједно са Самцем из Босанске крајине и означили да припадаш подграни M410>M67>Z467>SK1336. Не знам чиме су се руководили у предикцији, али чињеница је да ћеш праву подграну моћи сазнати тек након СНП тестирања. Самац ти заиста, бар по маркерима јесте близак, али слави другу славу и географски стоји далеко. Постоји још један хаплотип из необјављеног истраживања САНУ, тестирани из Драгодола код Осечине. Он ти је поред Самца, од наших тестираних најближи, а и слава Јовањдан се поклапа. За ту породицу наводе да се у Драгодол доселила почетком 19. вијека из "Скадра". И за Ганиће колико видим помињу да су каснији досељеници у Вукосавце из Сјенице.

Рекло би се да се ради о истом врмену и правцу досељавања, па уз исту славу и сличан хаплотип, вјероватно постоји нека веза. У сваком случају, мој савјет је тестирање J2a панела код Y Seqa, а послије кад будеш знао тачну подграну, моћи ћеш извлачити квалитетније закључке о поријеклу породице.

[Небојша]

Данило, колико сма успио да видим, имаш прилично необичан хаплотип и веома је тешко на основу 23 маркера одредити хаплогрупу. Администратори су те на табели груписали заједно са Самцем из Босанске крајине и означили да припадаш подграни M410>M67>Z467>SK1336. Не знам чиме су се руководили у предикцији, али чињеница је да ћеш праву подграну моћи сазнати тек након СНП тестирања. Самац ти заиста, бар по маркерима јесте близак, али слави другу славу и географски стоји далеко. Постоји још један хаплотип из необјављеног истраживања САНУ, тестирани из Драгодола код Осечине. Он ти је поред Самца, од наших тестираних најближи, а и слава Јовањдан се поклапа. За ту породицу наводе да се у Драгодол доселила почетком 19. вијека из "Скадра". И за Ганиће колико видим помињу да су каснији досељеници у Вукосавце из Сјенице.

Рекло би се да се ради о истом врмену и правцу досељавања, па уз исту славу и сличан хаплотип, вјероватно постоји нека веза. У сваком случају, мој савјет је тестирање J2a панела код Y Seqa, а послије кад будеш знао тачну подграну, моћи ћеш извлачити квалитетније закључке о поријеклу породице.

Предухитрио ме Симо, сад баш хтедох да кажем нешто слично. Не знам одакле тај податак о M319, али те подгране би требало да има највише на Криту (око 9%).

По маркерима, Ганићи су сврстани у потенцијалне SK1336. У широј групи Y4036 налазе се још две породице из Босанске Крајине, плус горепоменути Самац (дакле три) и Ђуракови из Бачке. Треба напоменути да су једино Ђуракови радили детаљнију СНП анализу, на основу чега смо и дошли до SK1336.

Ова подграна је иначе слабо заступљена, а географски распоред не открива превише, с обзиром да је има на једном широком простору, од Пољске, преко Италије и Балкана, све до западне Европе.

Ово је Yfull стабло Y4036:
https://www.yfull.com/tree/J-Y4036/

Ганићи од Милића (Кучи) свакако нису у вези са овим Ганићима. Они су E-V13 (потврда на 23andMe). Ипак, није исључено да су неки од наших J-SK1336 пореклом управо из тих крајева. И ови Ганићи имају предање о пореклу "од Сјенице", а ова друга група SK1336, где су Ђураков и остали, има једно блиско ДНК поклапање на простору Санџака (Елфић, Нови Пазар).

Не знам колико то може бити занимљиво за саме Ганиће J2a, с обзиром да је ова друга група SK1336 можда доста удаљена од њих. Како год, и предања тестираних из њихове групе упућују на простор "од Скадра до Сјенице".

[Селаковић]

Не знам колико то може бити занимљиво за саме Ганиће J2a, с обзиром да је ова друга група SK1336 можда доста удаљена од њих. Како год, и предања тестираних из њихове групе упућују на простор "од Скадра до Сјенице".

Не знам шта тачно пише у литератури, али Скадром се зове и село поред Драгодола.

[симо]

Не знам шта тачно пише у литератури, али Скадром се зове и село поред Драгодола.

То је занимљиво, могуће да се предање те породице односи управо на тај Скадар. Је ли обрађено село Скадар у некој литераури?

[Зрно]

А сасвим могуће и да је то село добило име по правом Скадру и да су оба села насељена становништвом из Скадра.

[симо]

А сасвим могуће и да је то село добило име по правом Скадру и да су оба села насељена становништвом из Скадра.

Изгледа да се ради управо о овима ( и слава Јовањдан се поклапа), у селу Царина код Осечине, ту се дио села зове Скадар:

"У општем покрету из села Драча, испод С. Ђованског Залива, дошли су у околину Скадра три брата: поп Трифун и сељаци Ђерман и Матија. Скадрани нису дуго остали него су се са стоком и народом подигли на извор Лима Плаву, па се и ту задржали не би ли видели на коју ће страну. Није се могло дуго остати, па се низ Лим пусте Беранима и из Берана дођу у неко село у Пљеваљском Пољу. Ту су се намерили на некаквог попа и он им препоручи да иду у манастир Рачу, одакле су као потребни упућени у ово село. Затекли су Бубичиће, Раосављевиће, Мирчетиће и Брајиће и они се населе у Скадру, које су име они дали по изгледу на Скадар, кад из језера избија Бојана. Ту је поп Трифуну испало за руком да подигне цркву која је и данас на том истом месту, подели се с браћом, он се насели више садашње цркве, Ђерман оде у лево, а Матија у десно од цркве. Поп Трифун је дао ове свештенике својој цркви: Мијаила, Мићана, Максима, Јакова и Тому, а дао је и многим другим црквама. Ђерманови потомци су Ђермановићи и Саватићи, Матијини: Обрадиновићи, Николићи, попови: Поповићи и Глишићи. Од ових Скадрана има доста у Завлаци, Г. Бадањи, Лозници, Шапцу и Београду (78 к.; Св. Јован)."

[Селаковић]

Изгледа да се ради управо о овима ( и слава Јовањдан се поклапа), у селу Царина код Осечине, ту се дио села зове Скадар:

"У општем покрету из села Драча, испод С. Ђованског Залива, дошли су у околину Скадра три брата: поп Трифун и сељаци Ђерман и Матија. Скадрани нису дуго остали него су се са стоком и народом подигли на извор Лима Плаву, па се и ту задржали не би ли видели на коју ће страну. Није се могло дуго остати, па се низ Лим пусте Беранима и из Берана дођу у неко село у Пљеваљском Пољу. Ту су се намерили на некаквог попа и он им препоручи да иду у манастир Рачу, одакле су као потребни упућени у ово село. Затекли су Бубичиће, Раосављевиће, Мирчетиће и Брајиће и они се населе у Скадру, које су име они дали по изгледу на Скадар, кад из језера избија Бојана. Ту је поп Трифуну испало за руком да подигне цркву која је и данас на том истом месту, подели се с браћом, он се насели више садашње цркве, Ђерман оде у лево, а Матија у десно од цркве. Поп Трифун је дао ове свештенике својој цркви: Мијаила, Мићана, Максима, Јакова и Тому, а дао је и многим другим црквама. Ђерманови потомци су Ђермановићи и Саватићи, Матијини: Обрадиновићи, Николићи, попови: Поповићи и Глишићи. Од ових Скадрана има доста у Завлаци, Г. Бадањи, Лозници, Шапцу и Београду (78 к.; Св. Јован)."

И ја мислим да је то то