Рођачке везе црногорске власти у време краља Николе:
"Просто је невјероватно колико су рођачки биле повезане некадашње "главне породице" у Црној Гори. Ево само неких релација између Петровића Његоша, његушких Радоњића, Мартиновића и Вукотића. Мајка краља Николе била је од Мартиновића, сестра краљевог оца била је удата за Радоњића (војводу Ива), а жена краљева била је од Вукотића, кћер Петра Стеванова. Мајка војводе Ива Радоњића (краљев тетак), била је од Вукотића (рођена сестра ђеда сердара Јанка Вукотића), а син војводе Ива, војвода Станко Радоњић, што ће рећи брат од тетке краља Николе, био је ожењен кћерком војводе Марка Мартиновића, сестром од стрица краљеве мајке Стане. За сина краљевог брата од тетке, бригадира Митра Б. Мартиновића, била је удата кћер војводе Станка Радоњића, Милица, којој краљ дође стриц, а њеном мужу ујак. Бригадир Митар Мартиновић и Милица, кћер војводе Станка Радоњића, имали су сина Ника, који је био ожењен ћерком сердара Јанка Вукотића, а сердар Јанко је блиски рођак краљице Милене. Треба ли подсјећати да су сви наведени мушки ликови ове приче били у врху власти: војвода Иво Радоњић је био члан Сената, његов син Станко Радоњић, министар иностраних дјела, војвода Марко Мартиновић, члан Сената, војвода Петар Вукотић, потпредсједник Сената, Јанко Вукотић министар војни и предсједник црногорске владе, Митар Мартиновић, такође, министар војни и предсједник владе.
Само ова генеалогија четири "главне породице" показује да је, примјера ради, краљу Николи војвода Станко Радоњић био у својтлуку и по очевој, и по мајчиној, и по жениној линији.
Када овој површној генеалогији четири познате црногорске породице придодамо породицу Бошковић са Орје Луке, онда се рођаштво овог домаћег племства још више учвршћује. Рецимо, рођена краљева тетка била је удата за Риста Бошковића, а отац бригадира Митра Мартиновића, командир Бошко, који је брат од тетке краља Николе, био је ожењен братаничном Риста Бошковића. Жена командира Бошка Мартиновића била је у сродству са сердаром Јанком Вукотићем, јер је мајка сердаревог оца, Веруша Бошковић, била њена тетка.
Овим "главним породицама" морамо придружити и чувене Пламенце, који су са владајућим домом били у блиским рођачким везама. Ево само неких релација. Сестра краљева била је удата за сердара Сава Пламенца, који је био синовац војводе Илије Пламенца, министра војног, а сестра од стрица сердара Сава Пламенца била је удата за краљевог брата од стрица - војводу Божа. За Марка Пламенца, блиског рођака војводе Илије Пламенца била је удата кћер Пера Томова Петровића Његоша, а братанић књаза Данила био је ожењен ћерком Маркише Пламенца. Ђе су Пламенци и Петровићи, ту су, наравно, и Вукотићи. Сердар Раде Туров Пламенац оженио је блиску рођаку краљице Милене. Проводаџија је био сердар Саво Пламенац, зет краља Николе."
Из чланка др Живка Андријашевића „Рођаци на власти“
Додајем и да је прабаба по мушкој линији, жена Марка Дамјанова Петровића, била од Мартиновића (Анђелија), баба, жена Станка Маркова, од Врбица (Крстиња), а познато је да је у време краља Николе министар унутрашњих дела био војвода Машо Врбица. И рођени брат владике Петра II Петровића, Перо Томов, био је ожењен од Врбица (Горде).
Сви ови рођаци и зетови су заузимали главне државне функције, носили војводска и сердарска звања, и примали државне плате, наравно - не на основу стварних заслуга, већ због свог положаја у фамилијарном стаблу владарске куће.
Дакле, све се вртело у кругу неколико братстава. Срећом, има ту најмање две хаплогрупе, иначе би сигурно дошло до веће декаденције (него што је иначе било).