Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Последња порука drajver послато Мај 02, 2024, 07:56:20 поподне »
Кнежевић је доста често презиме, још ако уз то иду и најчешће славе типа Никољдан, Јовањдан, веома је тешко испратити те родове.

Ипак, покушаћу да бар на подручју Лике лоцирам главне групе Кнежевића у неком временском пресјеку.

У периоду до аустријског запосједања Лике 1680-тих, на старом крајишком земљишту имамо двије групе Кнежевића:

Кнежевиће у Брињу, који настањују насеља Прокике, Водотеч, Рапајин до, Жуту Локву, ови су насељени са турске територије 1638. године, славе Никољдан
Кнежевиће у Брлогу, који настањују насеља Брлог и Главаце, насељени са турске територије 1611. године, не знам коју славу славе
Треба поменути и Кнежевиће у Плашком и околини, који славе Ђурђевдан, а за које не знам да ли би могли бити у вези са овим брлошким Кнежевићима

По аустријском запосједању Лике 1680-тих, са старог крајишког земљишта неки Кнежевићи насељени су у Лику. По попису из 1712. године у сљедећим насељима:

Бунићко подручје, сеобу предводио капетан Добривој Кнежевић из Лучана код  Бриња
Мутилић, помиње се једна кућа Јована Кнежевића са браћом Ђуром и Радојем (у Ћојлуку и Ондићу), прилично нејасно написано презиме, али то нису преци мутилићких Кнежевића који у Мутилић долазе 1716. године
Ловинац и околина, ово  су католички буњевачки Кнежевићи, од којих ће неки добити племство и касније одселити за Угарску, баруни Кнежевићи

По попису Лике из 1807. године Кнежевићи су присутни у сљедећим насељима:

Бунић и околна насеља: Козјан, Шаламунић
Мутилић
Заклопац (Срб)
плус католички Кнежевићи у Штикади, Ричицама (Грачац) и Боричевцу (Лапац)

По попису Лике из 1819. године Кнежевићи су присутни у сљедећим насељима:

Бунић и околна насеља: Козјан и Шаламунић
Мутилић
Дугопоље (Срб)
плус католички Кнежевићи у Штикади и Ричицама, а јављају се први пут и у Доњем Косињу
од овог пописа први пут се јављају православни Кнежевићи у насељима Широка кула и Јошане. У Широкој кули су бројни чак постоји и Кнежевића варош. У Јошанима Кнежевићи славе Јовањдан. Не знам из којих су насеља могли доселити.

По попису из 1915. Кнежевића је у Лици било у сљедећим насељима:

Бунићка група
Бунић, има их који славе и Никољдан и Јовањдан
Козјан, има их који славе и Никољдан и Јовањдан
Шаламунић, има их који славе и Никољдан и Јовањдан

Мутилићка група
Мутилић, славе Никољдан
Ребић, славе Никољдан
Удбина, славе Никољдан

Брлошка група
Брлог, не знам славу
Главаце (Оточац), не знам славу

Брињска група
Прокике(Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Рапајин кланац (Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Водотеч (Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Жута Локва (Бриње), претпостављам да славе Никољдан

Непознато којој групи припадају:
Дугопоље (Срб), не знам славу
Купирово (Срб), не знам славу
Јошани, славе Јовањдан
Широка Кула, славе и Јовањдан и Никољдан

Буњевачка група
Госпић, католици
Д.Косињ, католици
Синац, католици
Граб (Грачац), католици
Штикада (Грачац), католици
Ричице (Ловинац), католици
Боричевац (Лапац), католици
Днопоље (Лапац), католици
Ораовац (Лапац), католици
Међудражје (Заваље), католици
Ваганац (Л.Петрово село), католици

Овдје треба поменути да је у ратовима 1790-тих било на подручју Лике пребјега Кнежевића из Очигрија, Цвјетнића, Добросела (Лапац). Није искључено да неки од Кнежевића у околини Срба потичу од ових. Значи, Кнежевићи никољштаци R1a-Y2608, нису директно повезани са брињско-удбинским Кнежевићима никољштацима, али никад не треба искључити могућност неке даље везе, из периода 16-17. вијека нпр.
2
Генерална дискусија о форуму / Одг: C-M86 хаплогрупа
« Последња порука Драган Обреновић послато Мај 02, 2024, 06:43:36 поподне »
Упоређујући неке FamilyFinder поготке случајно видех овог тестираног који припада C хаплогрупи (додуше није баш блиска грана C-M86):

3
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Слобо послато Мај 02, 2024, 04:05:55 поподне »
Ако поред директно дестираних из Гацка узмемо у обзир и тестиране припаднике гатачких братстава из околних општина и ако претпоставимо да су Косовићи из Зворника од гатачких Косовића, за следећа братства из Гацка можемо рећи да су директно тестом претпостављена или потврђена као R1a-L1029/YP417:

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Такође, R1a-YP417 највероватније припадају и нетестирани Антуновићи, Аранђеловдан (сродни Паповићима) и Лучићи, Никољдан (сродни Говедарицама).

Гацко је дефинитивно епицентар R1a-L1029 у Херцеговини. Посебно је то интересантно јер више ових братстава важе за староседелачка, а многа имају нека магловита предања о даљем пореклу која за сада нису потврђена генетичким тестовима, па би и они можда могли бити староседеоци.
Имамо и неколико муслиманских братстава из Гацка потврђених као YP417 (Мартиновић, Пошковић, Муховић). Мислим да није нереално претпоставити да је област Гацка у средњем веку била један од епицентара ове гране међу Србима.

Који период би у овом случају (а и иначе) био мјерило да је неки род староседелачки?
4
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Ojler послато Мај 02, 2024, 02:42:18 поподне »
Ако причамо о процентуалној заступљености у Херцеговини само за  грану R1a-М458, ту се заиста гатачка општина истиче са око 10% учешћа ове гране, на основу претпостављене припадности и тестираних родова. Предњачи ипак Калиновик (ако га рачунамо у Херцеговину) са око 12.5%. Када се ради о целокупној R1a, ту је изгледа победник Невесиње, са преко 18% учешћа. Све то у односу на попис из 1991. године.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

5
Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Последња порука Grbić послато Мај 02, 2024, 02:11:35 поподне »
Јесте. Мада је упитно да ли су исти род са овима из Бриња. Није реч о истој миграционој струји:

Prva seoba Srba iz turske Like na krajiško tlo izvršena je 1611. u Brlog. U njoj je sudjelovalo tridesetak rodova, koji su stekli veliki prostor oko staroga grada Brloga i na Gušića polju. Ipak su i iz toga skupa poslije turskoga rašpa izišli mnogobrojni raseljenici i u Liku sve do Gračaca, i u Krbavu, i u Korenicu, a kasnije i u potplješevičku Novoseliju. Između njih vrlo su se dobro razvili Budisavljevići, Drakule ili Drakulići, Kneževići, Mileusnići, Ogrizovići, Price, Vukadinovići i Žakule. Ti su rodovi najviše i sudjelovali u naseljavanju Korenica i Krbave.

Srpsko naselje u Brinju, doseljeno 1638, imalo je 25 rodova, ali je bilo dobro razvijeno sa mnogo porodica. Iz toga skupa izišao je velik broj raselica u sve krajeve Like, razmjerno najveći na tom tlu. Otuda potječu osobito naseljenici na bunićkom i udbinskom zemljištu. Valja u tom skupu kao dobro razvijene rodove istaknuti Kneževiće, Rajačiće, Rapajiće, Smiljaniće i Stanice.

извор: Стјепан Павичић, "Сеобе и насеља у Лици"
Sve je to ok, možda nisu svi Kneževići prešli u Brinje ,neki su možda ostali na području turske Like i kasnije 1685 se sa Turcima povukli u Bosnu(Bjelajsko polje) odakle su 1692 naseljeni u Oton.
Takav je slučaj sa Grbićima i Brekićima.
Dok se ne testiraju možemo samo da nagadjamo.
6
Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Последња порука Небојша послато Мај 02, 2024, 01:18:00 поподне »
A postoji i koliko se sećam neki testirani iz Korenice  R1a>Z280>Y2613>Y2608.

Јесте. Мада је упитно да ли су исти род са овима из Бриња. Није реч о истој миграционој струји:

Prva seoba Srba iz turske Like na krajiško tlo izvršena je 1611. u Brlog. U njoj je sudjelovalo tridesetak rodova, koji su stekli veliki prostor oko staroga grada Brloga i na Gušića polju. Ipak su i iz toga skupa poslije turskoga rašpa izišli mnogobrojni raseljenici i u Liku sve do Gračaca, i u Krbavu, i u Korenicu, a kasnije i u potplješevičku Novoseliju. Između njih vrlo su se dobro razvili Budisavljevići, Drakule ili Drakulići, Kneževići, Mileusnići, Ogrizovići, Price, Vukadinovići i Žakule. Ti su rodovi najviše i sudjelovali u naseljavanju Korenica i Krbave.

Srpsko naselje u Brinju, doseljeno 1638, imalo je 25 rodova, ali je bilo dobro razvijeno sa mnogo porodica. Iz toga skupa izišao je velik broj raselica u sve krajeve Like, razmjerno najveći na tom tlu. Otuda potječu osobito naseljenici na bunićkom i udbinskom zemljištu. Valja u tom skupu kao dobro razvijene rodove istaknuti Kneževiće, Rajačiće, Rapajiće, Smiljaniće i Stanice.

извор: Стјепан Павичић, "Сеобе и насеља у Лици"
7
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Грк послато Мај 02, 2024, 01:16:26 поподне »
Има ту још родова, мало сјеверније попут Младића, Тошића, Лангура, Лончара, Радовића...
8
Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Последња порука Grbić послато Мај 02, 2024, 12:01:10 поподне »
Познати су крајишки Кнежевићи Никољштаци R1a-Z280>Y2613>Y2608 са Цвјетнића (Дрвар), мада су они пореклом из Северне Далмације и питање јесу ли у вези са брињско-удбинским. Постоји и неки Кнежевић Никољдан I1-M253 из Доњег Лапца, на 23andMe. Презиме је релативно често, а слава она најчешћа, могуће да су и нешто сасвим треће.
A postoji i koliko se sećam neki testirani iz Korenice  R1a>Z280>Y2613>Y2608.
9
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Христифор послато Мај 02, 2024, 11:56:21 пре подне »
Ваљало би обавити једно планско  тестирање  Гацка са освртом на староседеоце, видимо да има занимљивих резултата.
10
Херцеговачки родови / Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Последња порука Небојша послато Мај 02, 2024, 11:23:30 пре подне »
Процењена старост подгране J-Y218405, којој припадају Клаусен и Банијски Кричи, око 650 година. Слично дакле као и читава J-Y155375. Нешто је млађа трећа грана J-BY173966 (Пљевља, Западна Србија, Срем), око 500 год.



Иста је процена старости (650 год.) за подграну J2-Y146261, којој припадају Томинштаци Јовичић (Колубара) и Лакић (Бос. Крајина). Као и код неких других хаплогрупа, веза географски међусобно удаљених родова, исте славе, сеже до у касни средњи век.
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10