Подржавам тестирање херцеговачких родова. Целих 200 хаплотипова било би више него довољно за генетско мапирање тог подручја, што је одлична ствар.
Мислим, међутим, да се неће појавити бог зна каква изненађења, јер већ има довољно тестираних са тог подручја. Само ћемо сад тачно знати како су распоређени носиоци хаплотипова.
Небојша је већ навео које хаплотипове имамо у Ерцеговини, значи мапираћемо R1a M458 типа "Драшковићи из Сливља", R1a "Шаренци" и можда још "Кадијевића", онда пуно I1 P-109 и можда још неки I1 Z63, па неколико различитих родова I2-S и бар један I2-N (тип "Михић"), "бањански" N1a, неколико E V-13 типова, можда још Ј1 из Стоца.
Тешко да ће бити J2b1 јер им је матица далеко у Потарју. Ако стварно има неког од Пјешиваца онда би се појавио и J2a M92, и то би било то. Херцеговина је 1910. године имала 91 хиљаду Срба.Тадашњи просечан број људи по једном дому био је 6, значи око 15 хиљада домова, при чему је јасно да у родовском друштву читаве групе породица имају истог претка, што значи максимално хиљаду породица. Тестирање отприлике петине укупног броја породица био би апсолутни рекорд за једну територију.
Верујем да ће I2a бити изнад српског просека од 30-35%. Биће сигруно и пуно E1b због већих родова пореклом из ЦГ.
За R1a очекујем да ће бити можда и дупло јача него на истраживању за ЦГ (404) где је нешто више од 7%. Реално је и очекивати солидан проценат I1 и N1a, због близине Пиве и Дробњака.
Остале хаплогрупе су мистерија. За R1b, G2a и J2b не бих могао сада ништа да закључим.
Родови J2b1 нису матични на простору Потарја и Полимља. Највећи број је доселио из Катунске нахије, која је примала и становништво из Херцеговине. Занима ме такође има ли тамо J2b1 због оног помена "Усораца Бањана" из 15. века.