Аутор Тема: Херцеговачка ганга  (Прочитано 15742 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Херцеговачка ганга
« послато: Април 02, 2016, 12:38:48 пре подне »
Покрећем ову тему у намјери да се потврде генетске  везе становништва јуначке-старе Херцеговине и њихових потомака у равној Семберији и Мајевици. Наиме херцеговачка ганга као посебан начин, не само пјевања, него и горшатачког слободарског духа народа "ИСТОРИЈСКЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ" је итекако присутна у семберском селу и до данашњих дана. Иста пјесма -исти народ., Генетска веза народа Херцеговине и Семберије и Мајевице је неупитна.

Очекујем прилоге Wolfa Sagasha. Петра Авдаловића и осталих частних Херцеговаца!

За крај ево и "Гатачке ганге" уз коју су пуцале и најтврђе линије. Боже, имали ли ШТО милозвучније на земаљској кугли!
https://www.youtube.com/v/VtD5048kH1A

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #1 послато: Април 02, 2016, 10:21:43 пре подне »
Покрећем ову тему у намјери да се потврде генетске  везе становништва јуначке-старе Херцеговине и њихових потомака у равној Семберији и Мајевици. Наиме херцеговачка ганга као посебан начин, не само пјевања, него и горшатачког слободарског духа народа "ИСТОРИЈСКЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ" је итекако присутна у семберском селу и до данашњих дана. Иста пјесма -исти народ., Генетска веза народа Херцеговине и Семберије и Мајевице је неупитна.

Очекујем прилоге Wolfa Sagasha. Петра Авдаловића и осталих частних Херцеговаца!

За крај ево и "Гатачке ганге" уз коју су пуцале и најтврђе линије. Боже, имали ли ШТО милозвучније на земаљској кугли!
https://www.youtube.com/v/VtD5048kH1A

У источној Херцеговини постоје два антрополошка типа код Срба. Такозвани Хумљаци и Горњаши. Ја сам Хумљак и код нас се не пјева ганга. Гачани, Билећани и дјелом Невесињци су мајстори ганге. Код нас се пјева дуги бећерац. Тај стил пјеванја је ближи крајишком бећарцу него ганги. Ово је један типичан хумски бећерац
https://www.youtube.com/v/c78sPa0BVwU

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #2 послато: Април 02, 2016, 10:57:46 пре подне »
Тај стил пјеванја је ближи крајишком бећарцу него ганги. Ово је један типичан хумски бећерац
https://www.youtube.com/v/c78sPa0BVwU

Хвала на информацији Вуче. Понуђени бећарац је типично крајишко пјевање. Код нас у СИ дијелу Републике Српске пјева се, рекао бих, нешто слично  "Горњашкој ганги", а преко Дрине у Мачви другачије, слично бећарцу.

 Да ли се овај појам "Горњаш" односи на тзв. ВИСОКУ ХЕРЦЕГОВИНУ?

Мала исправка није частних него часних!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #3 послато: Април 02, 2016, 01:18:20 поподне »
Занимљива тема. Вуче, ово невероватно подсећа на крајишку песму, што може да указује на неку везу између срспког становништва Крајине и "Хумљака".

Нема превише тестираних Срба из Херцеговине, али ако се тај број увећа, могли би да направимо неку паралелу. Боље су обрађени западни крајеви Херцеговине.


Кад смо већ код зап. Херцегоивне, сетих се једног текста који је пре неколико година кружио интернетом. Наиме, реч је о "Насељавању албанских племена у зап. Херцеговини". Тему су покренули управо Хрвати из ових крајева. Ту је било речи и о музици (Генге) коју су навдоно Албанци "донели" са собом.

Недуго потом се на мрежи појавила и демографска карта бивше Југославије на којој се види некаква "албанска оаза" на простору Горње Херцеговине.




На основу генетских истраживања, нема основа за овакве тврдње. А и интернет је место где се често пласирају нетачни подаци. Ако неко од наших Херцеговаца зна више о овоме, нека напише овде.


Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #4 послато: Април 02, 2016, 02:37:21 поподне »
Хвала на информацији Вуче. Понуђени бећарац је типично крајишко пјевање. Код нас у СИ дијелу Републике Српске пјева се, рекао бих, нешто слично  "Горњашкој ганги", а преко Дрине у Мачви другачије, слично бећарцу.

 Да ли се овај појам "Горњаш" односи на тзв. ВИСОКУ ХЕРЦЕГОВИНУ?

Мала исправка није частних него часних!
Hm..nije to tako jednostavno. Može se reći da je to podjela na nekadašnju Travuniji i Hum, ali opet ni ona ne oslikava baš 100% situaciju na tertenu.. Gatački kraj, Nevesinjski većinom, bilećki predjeli, djelovi Trebinja i Ljubinja pripadaju trom "gornjaškom tipu". Dok veći dio ljubinjskog, jedan dio trebinjskog, i mostarskog kraja, istočno od Neretve pripada humskom tipu. Nema tu nekih bitnih razlika, posebno danas. Najveće razlike su bile u govoru. Mi Humljaci kažemo"Idem kod Pere, Rade, Tome...dok Gornjaši kažu "Idem kod Pera, Rada, Toma,...". Prije Gornjaši nisu izgovarali slovo H, a F su izgovarali kao V. Humljaci tradicionalno za Božić kuhaju jelo od mesa i  od žita, tzv. ćeškek, dok Gornjaši spremaju cicvaru. Te razlike su sitne, ni blizu razlikama koje postoje između Hrvata istočne i zapadne Hercegovine.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #5 послато: Април 02, 2016, 02:46:01 поподне »
Занимљива тема. Вуче, ово невероватно подсећа на крајишку песму, што може да указује на неку везу између срспког становништва Крајине и "Хумљака".

Нема превише тестираних Срба из Херцеговине, али ако се тај број увећа, могли би да направимо неку паралелу. Боље су обрађени западни крајеви Херцеговине.


Кад смо већ код зап. Херцегоивне, сетих се једног текста који је пре неколико година кружио интернетом. Наиме, реч је о "Насељавању албанских племена у зап. Херцеговини". Тему су покренули управо Хрвати из ових крајева. Ту је било речи и о музици (Генге) коју су навдоно Албанци "донели" са собом.

Недуго потом се на мрежи појавила и демографска карта бивше Југославије на којој се види некаква "албанска оаза" на простору Горње Херцеговине.




На основу генетских истраживања, нема основа за овакве тврдње. А и интернет је место где се често пласирају нетачни подаци. Ако неко од наших Херцеговаца зна више о овоме, нека напише овде.
To sam i ja čitao, ali ne znam o tome ništa pobliže. Slabo poznajem rodove u zapadnoj Hercegovini. Neretva je granica mojih interesovanja. Dva različita svijeta.Uopšte na istoku Hercegovine, bez obzira o kojem se od tri etnikuma radi, veća je prosvjećenost stanovništva. Više se cijeni obrazovanje, tradicija je prisutnija u svakodnevnom životu. Istočno ijekavci, zapadno ikavci.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #6 послато: Април 02, 2016, 03:05:24 поподне »
Сад послушах овај херцеговачки бећарац и нема шта, права крајишка пјесма. Још кад сад Вук спомену цицвару за Божић (без које у Крајини Божића нема) сасвим је јасно да постоји веза између српског народа у Крајини и Херцеговаца које је Вук описао као Хумљаци. Ја искрено нисам знао за ту подјелу у самој источној Херцеговини, а нисам ни знао да се овако пјева у једном дијелу Херцеговине.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #7 послато: Април 02, 2016, 03:32:43 поподне »
Humljaci tradicionalno za Božić kuhaju jelo od mesa i  od žita, tzv. ćeškek, dok Gornjaši spremaju cicvaru. Te razlike su sitne, ni blizu razlikama koje postoje između Hrvata istočne i zapadne Hercegovine.

Г.Wolf испаде ово добро :D

Одличано сте одговорили и дали добар материјал за размјену мишљења. У Семберији је ћешке или кешке потпуно непознато. Међутим, пошто сам ожењен са Романије, врло добро знам за то јело. То им је национално јело и зову га подједнако ћешке/кешке.  Праве се од гершле и маторе кокошке која се раскува и сва распадне. Нигдје ни коске. Интересантно је и то да ће увијек рећи шједи умјесто сједи. Ваљда је то оно црногорско Ш.

Још када сам био студент,  један мој колега из Новог Пазара, није могао да се начуди када би рекао да идем коде Мире (Станића), који је мушко. Упорно ме исправљао "Ти идеш код Мира а не код Мире".

Е да на оној карти  Албанци су означени плавом бојом. У БиХ је плавом бојим означена област ЈЗ од  Сарајева, ма да то је област Раме. Ни говора о било каквим Албанцима у том крају.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #8 послато: Април 02, 2016, 03:38:11 поподне »
Najveće razlike su bile u govoru. Mi Humljaci kažemo"Idem kod Pere, Rade, Tome...dok Gornjaši kažu "Idem kod Pera, Rada, Toma,..."

Оно што лаички могу да закључим је то да је први случај (код Раде, итд.) карактеристичан за Лику и Босанску Крајину, док је други (код Рада, Пера, итд.) типичан за данашњу Црну Гору.

Ово опет указује на неку везу Хумљаци - Крајишници. 

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #9 послато: Април 02, 2016, 03:49:29 поподне »
Оно што је мени интересантно за Крајишнике јесте да код њих, колико је мени познато нису постојала два прилично јака српска симбола: гуслање и бадњак.

У Подгрмечу гусала није било нити је ко гуслао. Иста је ствар са Бадњаком. Распитивао сам се, али за усјецање Бадњака се није знало нити је постојало као традиција. Помињали су додуше буково дебло које се приносило огњишту на Бадње вече. И управо то сам видио и у једној репортажи из Херцеговине.

Сад не могу ово да тврдим за сву Крајину, али нека се јаве остали из Лике, Далмације, Кордуна и Баније, па нек кажу. Ово знам сигурно за Подгрмеч

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #10 послато: Април 02, 2016, 04:15:04 поподне »
Оно што је мени интересантно за Крајишнике јесте да код њих, колико је мени познато нису постојала два прилично јака српска симбола: гуслање и бадњак.

У Подгрмечу гусала није било нити је ко гуслао. Иста је ствар са Бадњаком. Распитивао сам се, али за усјецање Бадњака се није знало нити је постојало као традиција. Помињали су додуше буково дебло које се приносило огњишту на Бадње вече. И управо то сам видио и у једној репортажи из Херцеговине.

Сад не могу ово да тврдим за сву Крајину, али нека се јаве остали из Лике, Далмације, Кордуна и Баније, па нек кажу. Ово знам сигурно за Подгрмеч

Gusle su vrlo bitne u Hercegovini, i u onoj humskoj i gornjaškoj. Moj djed je bio čuveni majstor drvorezbar i gusle mi je stavio u kolijevku. Što se tiče badnjaka, kod nas u Hercegovini, prinose se na ognjište tri badnjaka, hrastova ili cerova. Neko prilaže u vatru 3, neko 2, a treći prilaže na Mali Božić odnosno srpsku novu godinu. Inače Božić je ipak najbitniji praznik u Hercegovini. Za njega je vezano mnoštvo običaja, koji se naravno gube. Ja pomalo pamtim rudimentalne ostatke tih običaja. Pamtim sa smo na Badnju veče stajali sa svjećama, dok su ovce ulazile u tor i svijeće gasili na zadnjoj ovci. Onda bi se večeralo, obično bakalar, a posle bi se klalo jagnje i stavljalo na ražanj. Zatim bi išlo prilaganje badnjaka u vatru, a potom bi počelo šenlučenje iz lovačkog oružja i pjevanje božićnih pjesama. Za to jagnje nkoje se priprema za Božičć nisi smio reći da se peče ili okreće, nego da se vesela, pa se potom kod nas božićna pečenica naziva Veselica.Veselanje je naravno pjjesma, šenluk i rakija, vino ni slučajno jer su naši stari u postima, osim nedjeljom vino smatrali mrsnim. Obično se nebi spavalo, pa bi se ujutro u 5 išlo crkvi u Ljubinje na jutrenje. Posle povratka iz crkve, upalila bi se trostruka svijeća u žitu, šeljad bi se okadila i iz bardaka svak bi potegao malo vina i uzvikivo"Hristos se rodi", dok bi stali odgovarali"Vaistinu se rodi". Onda bi se ukućani mirbožili, odnosno tri puta ljubili i govorili pri tome"Mir Božiji, Hristos se rodi, poklanjamo se Bogu i Hristovu roždenstvu!". Tada bi sjeli da doručkujemo a došao bi položajnik, odnosno kako mi kažemo-polaznik, uzeo bi mašice, prodžarao vatru i nešto govorio...ja sam samo upamtio"..koliko žigica, toliko dvizica...." Njega bi darovali čarapama i novcem. Ja sam ovo, kao gradsko dijete, odlično zapamtio jer sam svaki Božić proveo na đedovini za ovih 40 godina osim kad sam bio u ratu na terenu u Bosni.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #11 послато: Април 02, 2016, 05:05:15 поподне »
To sam i ja čitao, ali ne znam o tome ništa pobliže. Slabo poznajem rodove u zapadnoj Hercegovini. Neretva je granica mojih interesovanja. Dva različita svijeta.Uopšte na istoku Hercegovine, bez obzira o kojem se od tri etnikuma radi, veća je prosvjećenost stanovništva. Više se cijeni obrazovanje, tradicija je prisutnija u svakodnevnom životu. Istočno ijekavci, zapadno ikavci.

Пошто сте на мрежи, вема ми је интересантан овај Ваш коментар. Са западним Херцеговцима сам се први пут сусрео 1981. године у Сарајеву. Мислим да син  Милана Павлице, кога сам на почетку студија упознао, сада игра рукомет за Широки из Мостара. Био сам изнеђен, тада, да Хрват може да носи име Милан. Напросто нисам растао са Хрватима.

Један интересантан детаљ што сам видио рођеним очима приликом уписа на факс. Једна дјевојка из Лиштице  је у рубрику националност уписала "Херцеговка".

Можда да мало појасните ове разлике  ако није проблем.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #12 послато: Април 02, 2016, 05:40:28 поподне »
Пошто сте на мрежи, вема ми је интересантан овај Ваш коментар. Са западним Херцеговцима сам се први пут сусрео 1981. године у Сарајеву. Мислим да син  Милана Павлице, кога сам на почетку студија упознао, сада игра рукомет за Широки из Мостара. Био сам изнеђен, тада, да Хрват може да носи име Милан. Напросто нисам растао са Хрватима.

Један интересантан детаљ што сам видио рођеним очима приликом уписа на факс. Једна дјевојка из Лиштице  је у рубрику националност уписала "Херцеговка".

Можда да мало појасните ове разлике  ако није проблем.
Neretava je jedna antropološka barijera, jedna granica dva različita tipa ljudi. U njoj su takođe živili kao i u istočnoj Hercegovini vlaška plemena, samo u nešto manjem broju. Tu razlike ima i u organizovanju katoličke crkve. Biskup za zapadnu Hercegovinu, stolovao je nekad u Širokom Brijegu, a katolici, odnosno Hrvati Istočne Hercegovine bili su pod dubrovačkim biskupom. Naravno, širenje vjer na istoku nije bilo kao na zapadu. Tradicija i običaji Hrvata istočne Hercegovine nisu se nimalo razlikovali od njihovih komšija Srba. Za nepovjerovat je da je mješanih brakova na istoku bilo više u prošlim vijekovima nego u savremenom dobu. Mnogi i danas čuvaju tvrdoglavo pravoslavne običaje, mnogi neće da pprestanu slaviti krsnu slavu iako ih kler na to tjera.Sklon sam teoriji, da su Hrvati istočne Hercegovine srpskog etničkog porijekla, ali da ih je pripadnost katoličkoj crkvi odvela među Hrvate. Ma šta god mi mislili, kod Hrvata zapadne Hercegovine, nacionalna svijest nije još bila formirana početkom dvadesetog vijeka. Kad se krajem 19. vijeka išlo u Ameriku, u rubrici nacionalnost, rijetko koji Srbin je pisao da je Hercegovac, dok su katolici većinom izjašnjavali kao Hercegovci. Istočni Hercegovci, skloni su obrazovanju, vrlo inteligenti ali ih kroz život više vodi intuicija i mašta, skloni su poslovnim rizicima.. Jako se dobro prilagođavaju u svim sredinama. U Beogradu je ponos biti Hercegovacv, dok u Zagrebu pričaju viceve o svojim  Hercegovcima. Recimo, emigranti iz istočne Hercegovine su u Americi napravili prava mala čuda. I danas u Los Anđelesu imate moćan građevinski kartel, sastavljen od gigantskih građevinskih preduzeća, koje su osnovali Hercegovci iz Trebinja i Ljubinja. Hercegovački potomak Veljko Gašić bio ponajbolji je američki konstruktor aviona. Mnogi su bili i u Holivudu. Karl Malden, Bred Dekster, Natalija Nogulić, Džon Miljan. Iako se iz zapadne Hercegovine išlo u Ameriku kao i iz istočne, tamo jednostavno nemate uspješnih emigranata. Ono što se može reći o zapadnim Hercegovcima je da su jako radišni i istrajni, dok su istočni Hercegovci tek malo radišniji od Crnogoraca.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #13 послато: Април 02, 2016, 05:43:46 поподне »
I da dodam, ima tu razlika antropoloških uslovljenih načinom života. Zapadni Hercegovci su se bavili mahom obradom zemlje, dok istočni Hercegovci su bili stočari. Čoban se toliko ne umara, ima vremena za razmišljanje, pa mu svašta pada na pamet.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #14 послато: Април 02, 2016, 06:58:47 поподне »
Г.Wolf испаде ово добро :D

Још када сам био студент,  један мој колега из Новог Пазара, није могао да се начуди када би рекао да идем коде Мире (Станића), који је мушко. Упорно ме исправљао "Ти идеш код Мира а не код Мире".

Морам ве разочарати, али нийедан нѣйе у праву.

Уколико йе циљ кретања Мирово боравиште, онда йе йедино исправно "Идем до Мира". Али, уколико йе мѣсто одигравања радње кретања Мирово боравиште, онда има смисла рећи "Идем код Мира" (односно шетам по његовом стану-кући). Пошто мислим да йе смисао вами наведених примѣръ циља кретања а не мѣста, онда йе употрѣба прѣдлога "код" погрѣшна.

Разликовање циља радње и мѣста радње йе йедна од основних одликъ словенских йезикъ.

Надам се да с тога, сви осѣћамо разлику у слѣдећих реченицах:

"Паде кров на стайи" и "Паде кров на стайу"
Или "Бацих камен на улицу" и "Бацих камен на улици"

У примѣру са Миром се разликовање ових двайу постиже употрѣбом прѣдлога "до" за означавање циља, а прѣдлога "код" за мѣсто радње.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1679
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #15 послато: Април 02, 2016, 07:06:42 поподне »
Hm..nije to tako jednostavno. Može se reći da je to podjela na nekadašnju Travuniji i Hum, ali opet ni ona ne oslikava baš 100% situaciju na tertenu.. Gatački kraj, Nevesinjski većinom, bilećki predjeli, djelovi Trebinja i Ljubinja pripadaju trom "gornjaškom tipu". Dok veći dio ljubinjskog, jedan dio trebinjskog, i mostarskog kraja, istočno od Neretve pripada humskom tipu. Nema tu nekih bitnih razlika, posebno danas. Najveće razlike su bile u govoru. Mi Humljaci kažemo"Idem kod Pere, Rade, Tome...dok Gornjaši kažu "Idem kod Pera, Rada, Toma,...". Prije Gornjaši nisu izgovarali slovo H, a F su izgovarali kao V. Humljaci tradicionalno za Božić kuhaju jelo od mesa i  od žita, tzv. ćeškek, dok Gornjaši spremaju cicvaru. Te razlike su sitne, ni blizu razlikama koje postoje između Hrvata istočne i zapadne Hercegovine.

Овај опис горњака (мада ја лично никад нисам чуо тај назив) ми се баш свидео. Као да си посматрао моје рођаке из општине Билећа (а богами и нас досељене одатле у Банат) и описао их. 100% тачно.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #16 послато: Април 02, 2016, 09:01:58 поподне »
Овај опис горњака (мада ја лично никад нисам чуо тај назив) ми се баш свидео. Као да си посматрао моје рођаке из општине Билећа (а богами и нас досељене одатле у Банат) и описао их. 100% тачно.
Naravno, Gornjaši sebe tako ne zove. Mi ih još pogrdno zovemo Kusci, a oni nas Reponje. U donjoj Hercegovini je narod bio siromašniji nego u gornjoj. Gornjaška stočarska kretanja su bila manja, a naši su u ljeto tri dana putovali do katuna. Moj djed je poslednji put izgonio na katun Kotlanicu 1940. godine. U gonjenju stoke humskim planištarima pomagali su pobravičari, odnosno ljudi koji su imali manje stoke i nisu se sami mogli otisnuti na planinu. Ti su se pomagači zvali pratadžije. Oni bi pomogli istjerati stoku na planinu, a onda bi se vraćali kući. Gačani, Nevesinjci i Kalinovčani, su kao nešto najpogrdnije kazivali" J... te humski pratadžija"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #17 послато: Април 02, 2016, 09:32:57 поподне »
Вуче, све ово звучи веома занимљиво (и ново за многе од нас). Штета што нема више тестираних из тих крајева.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #18 послато: Април 02, 2016, 10:30:12 поподне »
Slažem se, ovo je jako zanimljivo. Hvala svima mnogo! U familiji moje majke, doseljenoj "negde iz Hercegovine" 1830-ih u Osečinu kod Valjeva, govorilo se, kad nekog odgovaraju od ishitrenih odluka i zaključaka: "Ne izuvaj se pre broda!" . Gde su seljaci iz okoline Valjeva videli brod... Mislim da su tu izreku poneli iz Hercegovine. Kasno je danas, ali pitaću je šta se spremalo za Božić. (Planiram da testiram nekog od jedva nekoliko živih muškaraca iz te familije danas).

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #19 послато: Април 02, 2016, 10:44:59 поподне »
Вуче, све ово звучи веома занимљиво (и ново за многе од нас). Штета што нема више тестираних из тих крајева.

То ни мени није јасно, Херцеговина је буквално и данас живи извор великог дела српског народа, а оданде тако мало тестираних. Додуше, то је можда и зато што они не кубуре много са тим одакле су прецизније, као што то радимо ми који смо се оданде већ поодавно раселили.

Slažem se, ovo je jako zanimljivo. Hvala svima mnogo! U familiji moje majke, doseljenoj "negde iz Hercegovine" 1830-ih u Osečinu kod Valjeva, govorilo se, kad nekog odgovaraju od ishitrenih odluka i zaključaka: "Ne izuvaj se pre broda!" . Gde su seljaci iz okoline Valjeva videli brod... Mislim da su tu izreku poneli iz Hercegovine. Kasno je danas, ali pitaću je šta se spremalo za Božić. (Planiram da testiram nekog od jedva nekoliko živih muškaraca iz te familije danas).

Хм... можда се Селаковићу овде под бродом подразумева газ, тј. место где је река најужа и најплића и где се може прегазити, о том је писао својевремено Политикин забавник у чланку Зашто се каже... брод.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #20 послато: Април 02, 2016, 10:51:39 поподне »
То ни мени није јасно, Херцеговина је буквално и данас живи извор великог дела српског народа, а оданде тако мало тестираних. Додуше, то је можда и зато што они не кубуре много са тим одакле су прецизније, као што то радимо ми који смо се оданде већ поодавно раселили.

Мислим да је управо ово у питању.

Било би лепо када би имали бар 80-ак тестираних Срба (СДП + 23andMe) из Херцеговине (као што је то случај са ЦГ). Многи српски крајеви су насељени из Херцеговине, па је за очекивати да и код Срба из тих крајева постоје све оне хаплогрупе које су присутне код Срба из Бих, Крајине, западне Србије, итд.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #21 послато: Април 02, 2016, 11:08:30 поподне »
Хм... можда се Селаковићу овде под бродом подразумева газ, тј. место где је река најужа и најплића и где се може прегазити, о том је писао својевремено Политикин забавник у чланку Зашто се каже... брод.

Odlično, sasvim moguće! To bi objasnilo "izuvanje".

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #22 послато: Април 02, 2016, 11:42:29 поподне »
Odlično, sasvim moguće! To bi objasnilo "izuvanje".
Kad se dotakoškmo jezika. Moje glavno interesovanje je hercegovačka emigracija u Americi! Sigurno je desetak hiljada Srba iz Hercegovini do Prvog svjetskog rata potražilo sreću u Americi. E sad šta je interesantno vezano za jezik i šta dokazuje kako se jezik mjenja. Naime u Hercegovini nisu postojali rudnici, ono bilo je toponima Rudnik, Rudište i slično, ali aktivnih rudnika i samim tim rudara nije bilo.
U najvećoj rudarskoj nesreći kalifornijske Zlatne groznice koja se desila 1922 u gradiću Džeksonu poginulo je 47 rudara, od toga 11 Srba, a među njima 7 Hercegovaca. To je čuvena Argonaut Mine Disaster((provjerite na Vikipediji). Inače je Džekson poznat po onom srpskom božićnom prangijanju a tu je izgrađena i prva srpska crkva u Americi, a pored nje i groblje. U to doba još su se podizali spomenici na srpskom i ćiriličnim  natpisima. Danas zvuči nevjerovatno da tadašnji emigranti nisu poznavali pojam rudnik, pa su na grobovima ispisivali"Poginu u Orgonat minu" "ili nastrada u minu".

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #23 послато: Април 02, 2016, 11:49:06 поподне »
Odlično, sasvim moguće! To bi objasnilo "izuvanje".
Odlično zapažanje, nisam na to dosad obraćao pažnju. Mjesto u Foči gdje se nalazi glavni most preko Drine, zove se Brod.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #24 послато: Април 03, 2016, 12:05:37 пре подне »
Odlično zapažanje, nisam na to dosad obraćao pažnju. Mjesto u Foči gdje se nalazi glavni most preko Drine, zove se Brod.

Са тим значењем појма брод сам се први пут сусрео код једне краће расправе око новог грба села Брзи Брод (Општина Медијана, Ниш), када је колега Statler and Waldorf на ту чињеницу скренуо пажњу, тамо се може прочитати и поменути чланак из ПЗ.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #25 послато: Април 03, 2016, 12:13:38 пре подне »
Да "брод" iе "газ" и одговара немачко/енглеском "Furt/Ford" као нпр. Frankfurt/Oxford.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #26 послато: Април 03, 2016, 07:53:15 пре подне »
Mjesto u Foči gdje se nalazi glavni most preko Drine, zove se Brod.

Тако је Вучино. Када се пређе мост код Брода, а неких десетак километара из Фоче, креће се према Тјентишту. Има ту један ресторан са чије баште се види  Дрина. Нема тих ријечи које могу описати чистоту и предивну зелену боју ријеке. Ту се увијек сјетим Курсуле из филма Марш на Дрину и оно чувено "Дрино ј.......... ти!

Мало послије Брода лијево се иде за Шћепан поље а право према Тјентишу и даље Чемерну. Чемерно је прелаз и нека микрограница између старе, историјске Херцеговине и онога што данас зовемо Херцеговином.
Осјети се тај прелаз чим се пређе Чемерно, нема више густих шума, почиње камен и ниже растиње. Ускоро се стиже до Гацка, виде се "димњаци" Автовца. Починје Гтачко поље и све ревно тамо до Билеће. Е ту се сјетим школе некадашње школе резервних официра - пјешадија.

Није само Херцеговина "генетски непокривена" то се односи и Романију и све тамо до Власенице,Шековића, Милића. Да није било Млађе ни Подриње не би било покривено

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #27 послато: Април 03, 2016, 12:16:14 поподне »
То ни мени није јасно, Херцеговина је буквално и данас живи извор великог дела српског народа, а оданде тако мало тестираних. Додуше, то је можда и зато што они не кубуре много са тим одакле су прецизније, као што то радимо ми који смо се оданде већ поодавно раселили.

Хм... можда се Селаковићу овде под бродом подразумева газ, тј. место где је река најужа и најплића и где се може прегазити, о том је писао својевремено Политикин забавник у чланку Зашто се каже... брод.
Код нас у ЦГ се бродом назива пјешчано острвце у ријеци.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #28 послато: Април 03, 2016, 07:10:17 поподне »
Да "брод" iе "газ" и одговара немачко/енглеском "Furt/Ford" као нпр. Frankfurt/Oxford.

Да, многи ћейу се зачудити када сазнайу да йе употрѣба рѣчи "брод" у смислу "лађа" прилично нова, тек из 19-га вѣка. До тада, почевши од прадавних ИЕ врѣмен рѣч "брод" значи искључиво мѣсто где се рѣка може прѣћи, а не никакво прѣвозно срѣдство. Право значење рѣчи йе добро очувано у глаголу "прѣбродити", койе нема никакве везе са лађами, него само са прѣласком прѣко нечега.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #29 послато: Април 03, 2016, 10:14:21 поподне »
Да се мало вратимо теми. Ово је још једна врста пјевања у Херцеговини. Млађи људи овакве пјесме погрешно зову ганга. Али стари у мом крају ово пјевање зову" у раван"

https://www.youtube.com/v/zInFC-AI9AM

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #30 послато: Април 04, 2016, 06:49:58 поподне »
https://www.youtube.com/v/zInFC-AI9AM

Ово ми мало личи на црногорски! Помози Wolf!

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #31 послато: Април 04, 2016, 10:20:55 поподне »
U časopisu Tribunia broj XI iz 2005. godine, a koji izdaje Muzej Hercegovine iz Trebinja Jelena Anđelković je obradila Hercegovačku gangu, tekst je na strani 113
Evo link gdje se svi brojevi Tribunije mogu download-ovati. Ovaj link je interesantan i za digitalnu biblioteku portala jer ima zaista mnogo članaka vezanih za istoriju, arheologiju i etnologiju Istočne Hercegovine.
http://muzejhercegovine.org/%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B0

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4196
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #32 послато: Април 04, 2016, 11:54:03 поподне »
U časopisu Tribunia broj XI iz 2005. godine, a koji izdaje Muzej Hercegovine iz Trebinja Jelena Anđelković je obradila Hercegovačku gangu, tekst je na strani 113
Evo link gdje se svi brojevi Tribunije mogu download-ovati. Ovaj link je interesantan i za digitalnu biblioteku portala jer ima zaista mnogo članaka vezanih za istoriju, arheologiju i etnologiju Istočne Hercegovine.
http://muzejhercegovine.org/%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B0
Хвала на линковима. Часопис је за сваку препоруку. Обиље сјајних текстова, управо драгоцених за љубитеље родословља.

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #33 послато: Април 05, 2016, 07:59:31 пре подне »
A evo jedna iz mog kraja. Mislim da je ovo bila proslava osvještanja crkve u Slatu.

https://www.youtube.com/v/VmQSyD-X5jM

https://www.youtube.com/v/47m37uNOzo8

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #34 послато: Април 05, 2016, 08:06:06 пре подне »
Млађи људи овакве пјесме погрешно зову ганга. Али стари у мом крају ово пјевање зову" у раван"
https://www.youtube.com/v/zInFC-AI9AM

Петар је урадио одличан посао и са великим занимањем читам о ганги. Нисам још ни прочитао цијели рад а нашао сам ово:

"О томе говори Здравка Томовић из Билеће (1950): ''Код нас у селу стари људи
сматрају да то није нешто изворно наше (ганга), мада се пјева у многим
ситуaциjaмa, она се усвојила, одомаћила на неки наш начин. Свако село, сваки крај
има свој неки начин пјевања. Код нас, у билећком крају, постоји неко 'наше'
пјевање, како они то кажу-'уравно'.''

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #35 послато: Април 05, 2016, 08:16:19 пре подне »
U časopisu Tribunia broj XI iz 2005. godine, a koji izdaje Muzej Hercegovine iz Trebinja Jelena Anđelković je obradila Hercegovačku gangu, tekst je na strani 113
Одличан часопис, али требаће времена да се прочита. Међутим, прошле седмице сам од мог пријатеља, који је рођен у Грахову, тачније Преодац а који се презива се Бошњак, први пут чуо за израз "Шкутор".
Ево га и у раду Јелене Анђелковић у фусноти:
17" Шкутор-топографски назив у селу Горанцима код Мостара, али и једно од
презимена, типичних за сам Мостар. Вероватно се, у овим стиховима, односи на
цело подручје западно од Неретве".

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #36 послато: Април 05, 2016, 09:01:22 пре подне »
Одличан часопис, али требаће времена да се прочита. Међутим, прошле седмице сам од мог пријатеља, који је рођен у Грахову, тачније Преодац а који се презива се Бошњак, први пут чуо за израз "Шкутор".
Ево га и у раду Јелене Анђелковић у фусноти:
17" Шкутор-топографски назив у селу Горанцима код Мостара, али и једно од
презимена, типичних за сам Мостар. Вероватно се, у овим стиховима, односи на
цело подручје западно од Неретве".
Škutor je naziv za seljaka katolika iz Zapadne Hercegovine. Ima i prezime Škutor ali ima i toponima u Zapadnoj hercegovini. Prije par godina u Mostaru je otvoren robna kuća (tržni centar), navodno da je neki hrvat iz Z. Hercegovine vlasnik pa je u Mostaru zovu Škutorka.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #37 послато: Април 05, 2016, 09:12:12 пре подне »
Петар је урадио одличан посао и са великим занимањем читам о ганги. Нисам још ни прочитао цијели рад а нашао сам ово:

"О томе говори Здравка Томовић из Билеће (1950): ''Код нас у селу стари људи
сматрају да то није нешто изворно наше (ганга), мада се пјева у многим
ситуaциjaмa, она се усвојила, одомаћила на неки наш начин. Свако село, сваки крај
има свој неки начин пјевања. Код нас, у билећком крају, постоји неко 'наше'
пјевање, како они то кажу-'уравно'.''

To baš i kod nas govore stari ljudi za Bećarac. I govore o pjevanju " u ravan". Tribunija je sjajan časopis Muzeja Hercegovine Trebinje. A tamo rade sjajni ljudi, koji u zadnje vrijeme rade nevjerovatno dobar posao. Arheolozi Muzeja otkrili su u Ljubinju sjajan arheološki lokalitet a i na tragu su senzacionalnog otkrića u samoj zgradi muzeja. Naime, zgrada Muzeja je u starom trebinjskom gradu i tik pokraj nje, otkrili su zidove srednjevjekovne palate.
Da se vratim Tribuniji, to je sjajan časopis. Do sada je izašlo 12 brojeva. Objavljuje se neredovno, zbog finansija ali i nedostatka radova, jer ipak treba vremena da se naučni radovi skakupe. Skrenuo bi pažnju na seriju tekstova o katoličkom stanovništvu Popova kao i rad o darivanju zemlje mletačkim podanicima u Popovu 1694. godine. Tu se spominju i preci Vojislava Šešelja.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #38 послато: Април 05, 2016, 09:15:36 пре подне »
Tu se spominju i preci Vojislava Šešelja.

Да мало скренемо са теме, али и да се нашалимо. Јуче сам био мало нерасположен, али ме је развеселио онај линк, гдје су се налазили и прилози Хашког трибунала. Баш сам се слатко исмијиао :D

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #39 послато: Април 05, 2016, 08:57:45 поподне »
Da se vratim Tribuniji, to je sjajan časopis. Do sada je izašlo 12 brojeva. Objavljuje se neredovno, zbog finansija ali i nedostatka radova, jer ipak treba vremena da se naučni radovi skakupe. Skrenuo bi pažnju na seriju tekstova o katoličkom stanovništvu Popova kao i rad o darivanju zemlje mletačkim podanicima u Popovu 1694. godine. Tu se spominju i preci Vojislava Šešelja.

Нашао сам ;)
Tribunia IX 1985.  Не баш популарни Богумул Храбак, Земљишне парцеле феудалаца и муслиманскох сељака у Попову, Зажабљу и Требиљу почетком Морејског рата, стр 36:

"Dol (Popovo). Ahmed Seratlija držao je orace zemlje za 7 padovanskih
polja. Ova je aprila 1695. dodeljena Bošku Koiću, rodom
iz Ravnog (303’). Boškov rođak, takođe iz Ravnog, primio je na
uživanje 6 polja koja su pripadala Mustafi Škiljeviću (304). Pnilikom
iste podele, Mihailu Šešlji (možda Šešelj) zapalo je 6 polja ziratnog
terena koji je imao naziv njiva Rogobara, a pripadala je pre ratnih
zbivanja nekom Masni-baši".

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #40 послато: Април 05, 2016, 09:18:03 поподне »
Нашао сам ;)
Tribunia IX 1985.  Не баш популарни Богумул Храбак, Земљишне парцеле феудалаца и муслиманскох сељака у Попову, Зажабљу и Требиљу почетком Морејског рата, стр 36:

"Dol (Popovo). Ahmed Seratlija držao je orace zemlje za 7 padovanskih
polja. Ova je aprila 1695. dodeljena Bošku Koiću, rodom
iz Ravnog (303’). Boškov rođak, takođe iz Ravnog, primio je na
uživanje 6 polja koja su pripadala Mustafi Škiljeviću (304). Pnilikom
iste podele, Mihailu Šešlji (možda Šešelj) zapalo je 6 polja ziratnog
terena koji je imao naziv njiva Rogobara, a pripadala je pre ratnih
zbivanja nekom Masni-baši".

Nije možda. Šešelji i danas žive u Dolu.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #41 послато: Април 05, 2016, 09:25:48 поподне »
Nije možda. Šešelji i danas žive u Dolu.

Зато је и речено не баш популарни. Рад обилује веома корисним подацима, а часопис заслужује можда и нови тему.

Има ту и Месића ;D

стр. 41:
"Orasi. Rizvan Mesić imao je 6 polja ziratne zemlje, Husein
Uremović 7 polja oranica i 4 vinograda, a Ibrahim Muzarimović
2 polja pod ratarskim kulturama. Sve te parcele dekretirane su Lazaru
Milinkoviću".



Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #42 послато: Април 06, 2016, 10:23:57 пре подне »
Зато је и речено не баш популарни. Рад обилује веома корисним подацима, а часопис заслужује можда и нови тему.

Има ту и Месића ;D

стр. 41:
"Orasi. Rizvan Mesić imao je 6 polja ziratne zemlje, Husein
Uremović 7 polja oranica i 4 vinograda, a Ibrahim Muzarimović
2 polja pod ratarskim kulturama. Sve te parcele dekretirane su Lazaru
Milinkoviću".

Vidi kako je dobro da više ljudi gleda jedan rad. Lazar Milinković...hm. Lako to može biti sin mletačkog oficira Milinka Knežića. Danas Knežići žive u Slivnu kod Metkovića. Po predanju su navodno Mirilovići.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #43 послато: Април 06, 2016, 12:37:36 поподне »
Vidi kako je dobro da više ljudi gleda jedan rad. Lazar Milinković...hm. Lako to može biti sin mletačkog oficira Milinka Knežića. Danas Knežići žive u Slivnu kod Metkovića. Po predanju su navodno Mirilovići.

Хм... Вучино :D Могло би бити. Ево шта вели Трпимир Мацан стр.9/205).
Морам да прекуцам те стога скраћујем скраћујем:

"Godina 1688. zanimljiva je po nastojanju Duvrovčana da za cara (овдје се очигледно мисли на Хабсбурговца) pridobiju i tako istrgnu mletačkom utjecaju susjedne hercegovačke serdare.................................................... U proljeće su uzаlud nastojali pridobiti Nonkoviće, a qeti su uspjeli pridobiti trebiwske kaluđere, serdara Tomića, Milinka Knežića u Zažablju i Hrasnom, te ujesen nekoliko poglavara u Popovu."

Линк:www.historiografija.hr/hz/1968/HZ_21-22_7_MACAN.pdf

Има ту код Богумила Храбака"свашта" у смислу исламизације али да не бјежимо од теме.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Херцеговачка ганга
« Одговор #44 послато: Фебруар 23, 2017, 08:15:49 пре подне »
Škutor je naziv za seljaka katolika iz Zapadne Hercegovine. Ima i prezime Škutor ali ima i toponima u Zapadnoj hercegovini. Prije par godina u Mostaru je otvoren robna kuća (tržni centar), navodno da je neki hrvat iz Z. Hercegovine vlasnik pa je u Mostaru zovu Škutorka.

Да, да Lago di Scutari - Скадарско језеро. Карта италијанског картографа Винћенца Коронелија.