Nedavno je na nekoj od tema bilo govora o Psoglavcima, mitskim bićima koja žive po brdima i pećinama i jedu decu, pa me je priča podsetila na to. Znam da je bila neka tema o Crnoj Gori
Meni je bliže shvatanje da je "mataruga" doneto iz slavenske prapostojbine pa nadenuto određenoj populaciji koja je živela u sredini u kojoj su Slaveni zamišljali da žive čudovišta. Ali da, slažem se da je sve na nivou pretpostavki.
Нисам видео то на форуму овде. Баш ћу да потражим. У пар наврата су мене неке ствари, истина, биле потицале да кренем тему о томе, али на крају не покренух.
>:(Било је на теми о Кричима (писао о томе Небојша), а ја се надовезао као примеру ружног и неприкладног називања припадника других народа - покорених (нешто слично се догодило индијанцима у Северној и Јужној Америци) од стране припадника народа-победника, завојевача (често се иза тога скривао геноцид) и величање припадника свог народа (као витезова, храбрих, лепих, високих, паметних, племенитих, душевних и итд.), а ових других (као демона, отмичара мале деце, ружних, кукавица, подмуклих и итд).
Па не бих више о томе. Јер све се враћа у космосу. Па се данас немојмо чудити када западњаци (макар јели и жабе) , што чине и сусједи Хрвати, нарочито Србе гледају да "демонизују" приказујући их као цигане, па као потомке Турака, па овакве, и онакве.
Уосталом и на теми о Албанцима и Арбарешима изломи се човек да докаже да међу њима има један сој нарочито ружан (ај ај ај - што је најгоре има заиста један њихов сој са карактеристичним фацама-јаком доњом вилицом-то су можада они Goljеmadi-велика вилица-ја сам већ писао о готском непцу-а кажу да је Goljеmadi- албанска реч, али никако то не бих ширио на читав албански народ -од којих су ми најближи наравно они православни-што не значи да би им или да ћу им опростити Косово и Метохију које узеше не храброшћу својом, но силом оног којем се приклонише тада, од чега им једино признајем у заслугу множење односно рађање великог броја деце што је пред Богом угодно дело).
Мени су овде када је реч о мачкама (ја их вала не волим) интересантне паралеле - именица кот (руски језик) и глагола (српски) котити, патити, запатити (када се мачка омаци) и именице скот (СКОТ) што означава нешто нечисто, демонско биће.
Па сада више нисам баш сигуран да ли је код старих Словена мачка (српски) или кот (руски), а не знам (на моју велику срамоту) како се то биће звало на старословенском или старосрпском или пак на санксриту или пак на персијском језику или арамејском језику или старојеврејском језику (битан ми је изговор). Код египћана је уживала велико поштовање и љубав.
Још ми је већа енигма какав је значај мачке (код Срба) и кота (код Руса) био пре примања хришћанства, док су били пагани тј. многобошци!!!!?
Ја то биће у кућу не држим, дочим пса волим, и држим га у кући.