У оквиру хаплогрупе I2-PH908 има неколико родова који славе Лазареву Суботу,а који су прилично добро генетички профилисани. Иако највејроватније ти родови нису повезани међусобно, навео бих их у једној теми и покушао написати понешто о поријеклу сваког од родова. На жалост, добар дио родова се налази у још необјављеним резултатима, али покушаћу дати бар назнаке које су битне за општу причу.
Успио сам изоловати 4 рода која славе Лазареву Суботу, а припадају I2-PH908. Назваћу их условно по најстаријим презименима.
1. Ћумурије, разгранат род у селима Дучић, Мионица; Ћелије, Лајковац и Драгијевица, Осечина. У Драгијевици су познати и под називом Аврузи. Ради се о досељеницима из Херцеговине, по свему судећи из Дабарског или Фатничког Поља. На наки начин су повезани са родом Шаренаца у Херцеговини, можда по женским линијама, можда по заједничком мјесту поријекла. Назив села Дучић код Мионице су они донијели из Херцеговине (село се раније звало Кацапа), па је могуће да им је старије презиме било и Дучић. Од јавних резултата овом роду припадају Стојић из Ћелија, Лајковац и Живковић из Драгијевице, Осечина. Имају још два необјављена резултата.
2. Косјерићани, ову групу од три породице не могу другачије именовати, пошто још нису објављени. Ради се о три породице које су се развиле од једног призећеника у дучићке Ћумурије, а који је дошао из села Скакаваца код Косјерића. Генетички припадају роду Тарских Никшића. С обзиром да су сами Скакавци насељени управо Никшићима, ово не би требало да чуди.
3. Бијелићи, назвао сам их по најстаријем родовском имену из села Матаруге код Пљеваља.Иако неки истраживачи за овај род пишу да је стариначки у пљеваљским Матаругама, они сами кажу да су поријеклом из Гацка. Како год, доста су стари у Матаругама код Пљеваља. У самом мјесту поријекла тестирани су Гачевићи. Из истог пљеваљско-пријепољског краја су и Чаркиловићи. Занимљиво је и ово поклапање презимена са истим коријеном гатати-чарати. У околини Чачка овом роду припадају тестирани Николићи. Николићи са још једном необјављеном породицом из Видове код Чачка, чине подрод у оквиру овог рода, јер имају неке заједничке вриједности. Још два необјављена резултата из Војводине, говоре да је овај род учествовао и у Великим Сеобама 1690. године. Једну од тих породица налазимо у Помиришју, одакле се у другој половини 18. вијека преселила у Башаид, Банат.
4. Кубати , овај род би могли назвати и крајишки Лазаревштаци. Прилично разгранати у Жегаруу Далмацији, гдје се сматрају најстаријим српским досељеницима. Само презиме Кубат опет упућује на Дабарско поље у Херцеговини. С обзиром на блискост резултата, могли би бити повезани са Ћумуријама, који су имали исту полазну тачку у Херцеговини. Роду Кубата у самом Жегару и околини припадају Љубичићи и још једна необјављена породица. На Кордуну овом роду припадају Мацути из околине Карловца и још једна необјављена породица из Вргинмоста.
Поред ових заокружених родова, постоје још три резултата (један необјављен) које само на основу блискости маркера не можемо сврстати ни у један од ових родова. То су:
Балшићи, старином из села Пећарска код Бијелог поља, старије презиме Пребирачевићи. Најстарија породица у Пећарској. Има неких сличности са родом Бијелића, али и значајних разлика. Балшићи би могли бити посебан, стари српски род у Бихору.
Нешићи из Белушића, Рековац. По маркерима најближи роду Ћумурија, али не толико близу да би се тврдила сигурна веза. Географски такође стоје далеко. У Белушићу се спомиње само једна породица која слави Лазареву суботу и за њу се каже: "Зељићи (6), досељеници из Копаоника. Славе Лазареву Суботу, прекаде немају."
Необјављена породица из околине Лајковца би могла бити повезана са Ћумуријама, али недостаје још маркера да би се то могло рећи сигурније.