182. Томић, Јовањдан, Пачир/Бачка Топола, I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, род Мириловића
Тестирани је навео да су Томићи у Пачир насељени из Сомбор око 1772. године, што би их сврстало међу најраније досељенике у ово место. Иако је насеље Пачир постојало још у средњем веку, касније је опустело, тако да је у попису из 1698. забележено као ненасељено. У 18. веку почиње поновно насељавање Пачира, у почетку сточарима који су на племићким поседима на простору пустаре одгајали стоку, да би за време Марије Терезије, у периоду од 1760. до 1776. године Пачир био плански насељен прво српским, а затим и мађарским становништвом. Српски насељеници дошли су из Сомбора и чинили су их бивши граничари сомборске војне границе, која је распуштена 1741. године.
Томиће сам у Пачиру нашао на попису из 1828. године, када су забележени Gaja Tomits, Gyuka Tomity и Petar Tomits.
Хаплотип тестираног Томића у потпуности се уклапа у хаплотип херцеговачког рода Мириловића, за који је утврђена припадност грани I2-Y58629. Поред маркера DYS385=14-14 и DYS448=21, карактеристичних за род Мириловића, код хаплотипа Томића уочавају се и веома ретке вредности DYS391=12 и DYS439=14, као и нешто ређа DYS635=24. Све ове вредности резултат Томића дели са хаплотипом Јерковића (Јовањдан, Дивосело/Госпић) који му је уједно и најближи, са разликом на два од 23 упоредива маркера, што чини веома вероватном могућност да су Јерковић и Томић припадници исте млађе гране рода исељене из Херцеговине можда још у 16. веку.
Још једном се показала жилавост Мириловића у очувању Јовањдана као свог крсног имена, чак и након пет векова миграција из Херцеговине, преко западних српских крајева, па сасвим на север до Војводине.
За даљу профилацију рода Мириловића било би веома корисно ако би Томић урадио неки од геномских тестова и резултата проследио YFull-у, како би се евентуално прецизније одредило време исељавања из Херцеговине овог огранка рода.