Аутор Тема: Порекло неуобичајених српских презимена  (Прочитано 91347 пута)

Ван мреже Миловић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #80 послато: Новембар 22, 2018, 11:40:13 поподне »
Поздрав свима.
Да ли неко зна нешто о Керлецима (Шипово/Јањ/Стројице село Липовача). Славе св. Глигорија.

Ван мреже Милош Н.

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
  • Јунаке, Зубин Поток Бјелопавлић
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #81 послато: Новембар 22, 2018, 11:51:51 поподне »
Данас сам наишао на једно чудно, Делипара ?
''Свак је рођен да по једном умре, част или брука живе довијека..."

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #82 послато: Новембар 22, 2018, 11:57:06 поподне »
Поздрав свима.
Да ли неко зна нешто о Керлецима (Шипово/Јањ/Стројице село Липовача). Славе св. Глигорија.

Презиме Керлец постоји у том крају, него не могу наћи ништа конкретније о њиховом пореклу.

Која би ово слава требало бити "Св. Глигорије"? Свети Григорије Богослов? Или...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #83 послато: Мај 17, 2019, 08:08:07 пре подне »
Симиџије из околине Гламоча славе Јовањдан и пореклом су Црнчевићи.

О Црнчевићима из тог краја се каже следеће:

"Радичићи, Кебићи и Гаџићи су Црнчевићи и били су у селу и почетком 19. века. Славе Св. Јована. Старо им је презиме Милошевићи. Њихов предак Дмитар имао је „стање“ у Брајићима, где су сада Шавије. Ту је имао и своју земљу. • Више села Главица била је црква, којој су на Ускрс дошли Турци Лијевљани. Кид су они' хтели узети Дмитрову снаху," Дмитар убије Турчина и побегне у околину Дрниша ; други Дмитрови рођаци побегну преко Горе на Кључу (Бања Луци). Два-три Црнчевића остану и, да би остали живи, даду беговима „Пилиповићима" своје тапије и постану њихови кмети. На њихово имање у Брајићима бегови наместе Шавије из Вагана, а они пређу у Подградину."

(КУПРЕШКО, ВУКОВСКО, РАВНО И ГЛАМОЧКО ПОЉЕ, БОРИВОЈЕ К. МИЛОЈЕВИЋ)


С обзиром на славу и старије презиме (Црнчевић), лако може бити да припадате хаплогрупи N2-P189.2. Имамо тестиране Црнчевиће из Северне Далмације који носе ову хаплогрупу и славе Јовањдан.

Код Срба из Босанске Крајине, презиме Симиџија јавља се искључиво у околини Гламоча. Најбројини су били у Хасићима (13 чланова 1991.)

Поздрав Синиша,
ја мало (коју годину закаснио), али да мало додам зачина на презиме Симиџија.У дијелу села гдје сам рођен , а које (?) припада другом селу (Ваган) је домицилно гламочко мјесто свих Симиџија (ваљда је на турском симит-бијели хљеб).Њихова веза са Црнчевићима је упитна (ја и моји је не знамо), такође нема везе између Радичића, Гаџића и Кебића, засигурно уназад 300 година.Симиџије из Грахова за себе веле да потичу од Црнчевића (Црнчевићи постоје у Дрнишу (тестирани N1 P189.2, и знатно су бројнији од Црнчевића у Рељином селу или Красинцу(такође тестирани I1-M253).Кебиће сам заинтересовао , а очекујем и Симиџије, да ураде тестирање , па да будемо "на чистац".
поздрав
Жељко Гаџић Црнчевић
« Последња измена: Мај 17, 2019, 08:21:22 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Милош Н.

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
  • Јунаке, Зубин Поток Бјелопавлић
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #84 послато: Мај 19, 2019, 10:51:56 пре подне »
Чуо сам за презиме Бабинац и Зубац?
''Свак је рођен да по једном умре, част или брука живе довијека..."

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 227
  • G2a-L42
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #85 послато: Мај 19, 2019, 11:52:48 пре подне »
Зубци су један читав род из Требиња. Више различитих породица припада том роду и углавном су из Херцеговине. Припадају ја мислим хаплогрупи И2-ПХ908 али нисам сигуран.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #86 послато: Јун 05, 2019, 07:42:53 поподне »
Зна ли неко нешто о пореклу и данашњој присутности презимена Вучајловић?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #87 послато: Јун 18, 2019, 10:54:50 поподне »
Читајући "Споменак Милорадов", наиђох на име које не могу одгонетнути: Борзило.
Напомињем да се ради о почетку 19. века, подручје книнске крајине.
Може бити и да име није тако, него да је Барзило; нисам сигуран да су приређивачи добро прочитали рукопис, јер су иначе направили сијасет грешака.

Знам да има код нас село Барзиловица, има и неких Барзиловића, али не знам шта то значи.
Пада ми на памет "варзило", она црвена фарба за јаја (за коју кажу да је у ствари "Бразил", јер се отуд довози).

Претурам по интернету, видим да и код Руса има презимена од ове речи.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #88 послато: Јун 18, 2019, 11:12:34 поподне »
Читајући "Споменак Милорадов", наиђох на име које не могу одгонетнути: Борзило.
Напомињем да се ради о почетку 19. века, подручје книнске крајине.
Може бити и да име није тако, него да је Барзило; нисам сигуран да су приређивачи добро прочитали рукопис, јер су иначе направили сијасет грешака.

Знам да има код нас село Барзиловица, има и неких Барзиловића, али не знам шта то значи.
Пада ми на памет "варзило", она црвена фарба за јаја (за коју кажу да је у ствари "Бразил", јер се отуд довози).

Претурам по интернету, видим да и код Руса има презимена од ове речи.

Назив за роду (птицу) у румунском је barză. Можда има неке везе са том речју, мада нисам сигуран. Иначе, та реч је једна од оних која може да се објасни албанским језичким средствима, наиме на албанском је назив за бело (боју) i/e bardhë (-i, -a), те би румунски назив за роду могао буквално да се помоћу албанског преведе као "бела" (птица).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #89 послато: Јун 19, 2019, 07:53:56 пре подне »
И помислих да јесте нешто влашко, али како немам појма о томе, нисам хтео да износим ту идеју. Ово стварно лако може бити тако.
Нажалост, не знам да ли још увек постоји тај рукопис, па тако ни да ли ћу бити у прилици сам да проверим шта пише.
Очигледно је да је тог имена било, чим постоје Барзиловићи, само би требало видети одакле потичу. Можда их баш има у источној Србији?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #90 послато: Јун 19, 2019, 10:16:34 пре подне »
Видим у раду "Regest o dodjeljivanju gradskih zemalja varaždinskim građanima iz godine 1742", Krešimirа Filićа, да се као грађанин Вараждина наводи један Јован Борзил (Јoannes Borzil).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #91 послато: Јун 19, 2019, 10:20:44 пре подне »
А овде има леп текст о варзилу (заиста му назив долази по Бразилу):

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/tri-bo%D1%98e-crveno

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #92 послато: Јун 19, 2019, 12:34:27 поподне »
У Херцеговини постоји презиме Барзут. Не знају му значење.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #93 послато: Јун 19, 2019, 01:34:27 поподне »
Пошто има тог презимена код Руса, ево неког руског објашњења. Али не верујем да има икакве везе с овим нашим балканским именом.

Фамилия Борзило ведет свое начало от прозвища Борзило. Прозвище Борзило восходит к прилагательному «борзый», которое в самарских и рязанских говорах употреблялось в значении «смелый, ловкий». Поэтому вполне возможно, что Борзилой прозвали быстрого, подвижного удальца. Однако не исключена связь прозвища и с глаголом «борзить», который в казанских говорах означает «грубить». В таком случае прозвище Борзило носило иронический характер и давалось с целью подчеркнуть дурные привычки человека (грубость, хамство, невоспитанность).

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #94 послато: Јун 19, 2019, 01:47:51 поподне »
У Српском дијалектолошком зборнику (1993), у тексту "Пастирска терминологија Кривовирског Тимока" има појам "барза" за јело познато као белмуж; помиње се и придев "барзаст", али се доводи у везу са шареним.

Ево и још нешто:

"Придев бар(а) јавља се као одређење коза, како у тексту здрави‑це тако и у другим потврдама – исп. бара“име кози крмачи” (Skok i, 110, s.v. баран), бара “бијело црна коза (Перушић, Лика)” (Skok i, 115, s.v. барзаст). Скок сматра да је могуће да је овај придев “настао од придева барзаст‘напола црн, сив или бијел’, у говору чобана у Врани (Далмација) за козу, такођер Србија. у истом значењу буг. барзав, у румунском caprǎ barzǎ ‘коза црно шарена’ (ердељ), у цинц. bardzu‘бијел’”. На основу овога Скок закључује да је у питању пастирски балканизам  арбанаског  порекла  (barth,  придев  према bardhë  ‘бео’)"
(http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #95 послато: Јун 19, 2019, 02:03:23 поподне »
У Српском дијалектолошком зборнику (1993), у тексту "Пастирска терминологија Кривовирског Тимока" има појам "барза" за јело познато као белмуж; помиње се и придев "барзаст", али се доводи у везу са шареним.

Ево и још нешто:

"Придев бар(а) јавља се као одређење коза, како у тексту здрави‑це тако и у другим потврдама – исп. бара“име кози крмачи” (Skok i, 110, s.v. баран), бара “бијело црна коза (Перушић, Лика)” (Skok i, 115, s.v. барзаст). Скок сматра да је могуће да је овај придев “настао од придева барзаст‘напола црн, сив или бијел’, у говору чобана у Врани (Далмација) за козу, такођер Србија. у истом значењу буг. барзав, у румунском caprǎ barzǎ ‘коза црно шарена’ (ердељ), у цинц. bardzu‘бијел’”. На основу овога Скок закључује да је у питању пастирски балканизам  арбанаског  порекла  (barth,  придев  према bardhë  ‘бео’)"
(http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf)

Занимљиво је да у албанском bar значи "трава" а bari - "пастир".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 227
  • G2a-L42
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #96 послато: Јун 19, 2019, 03:41:02 поподне »
Зна ли се како је настало презиме Кајтаз :D

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #97 послато: Јун 19, 2019, 04:20:17 поподне »
Зна ли се како је настало презиме Кајтаз :D

Турцизам, од kaytas = челенка, перјаница.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #98 послато: Јун 19, 2019, 05:50:37 поподне »
Занимљиво је да у албанском bar значи "трава" а bari - "пастир".

Што нисам деретствујушчи, сад би направио етимолошка чуда  и покоре.
Бара српски значи ливада, на алб. бар једнако трава, значи Албанци су некад били Срби.  А Барзило беше кнез у Берату... лоше стоји, треба Барат, пише тако на старим картама, јер је добро баратао барометром... А пореклом је тај у ствари из Бара... А са Бара се нико не враћа...

Извињавам се, јер не могох шали одољети. Ако ме оћерају одовуд на 7 дана, не жалим.
Недостаје угао беседишта под прозвиштем "Сатирична историја".

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #99 послато: Јун 19, 2019, 08:20:47 поподне »
Назив за роду (птицу) у румунском је barză. Можда има неке везе са том речју, мада нисам сигуран. Иначе, та реч је једна од оних која може да се објасни албанским језичким средствима, наиме на албанском је назив за бело (боју) i/e bardhë (-i, -a), те би румунски назив за роду могао буквално да се помоћу албанског преведе као "бела" (птица).

https://archive.org/stream/EtimologijaNeslovenskihOsnovaUOjkonimijiVidinskogSandzaka/EtimologijaNeslovenskihOsnovaUOjkonimijiVidinskogSandakaXvIXviVeka_djvu.txt

Slavoljub P. Gacovic

ETIMOLOGIJA NESLOVENSKIH OSNOVA
U OJKONIMIJI VIDINSKOG SANDZAKA
XV I XVI VEKA


BARALEVA, 1455. = PARALOVO, 1454-79. = PARALEVO,
1466. = PARALEVA, 1560. (Crna Reka = hidr. Paralevo, atar s.
Valakonje, opstina Boljevac) 5 od trac. napa (ilir. (idpd) „potok, bara"
< ie.*bora + -lev-a (upor. mnostvo hidr. Leva reka), osnove koja je
nastala od ie. *alb(h)- „belo" 6 promenom kratkog vokala a > e pred



5 BHBC, str. 70, 1 19; HEH, str. 125; Miscellanea 2, 1466, str. 23. Ostatak od sela
Paralevo je potok Paralevo koji se uliva u Crni Timok istocno od sela Bogovine (upor
Stevan Macaj).

6 Svi nazivi hidronima LEVA Reka u Istocnoj Srbiji nastali su od + ie. *alb(h)
„belo" sto u prevodu doslovce znace BELA Reka. U ojkonimu BARALEVA (nahija
Crna Reka) valja prepoznati katun Vlaha BARALEVLSKI (danasnja gora Barel na
podrucju alb. sela Bajgore kod Kosovske Mitrovice - o ubikaciji ovog katuna vidi
prilog S. Gashia „0 ubikaciji katuna Barelev'ski iz Svetostefanske hrisovulje 1313-
1318. godine", Onomastika Iugoslavica VII, 1977.) sto neposredno govori o migraciji Vlaha sa juga krajem XIV i pocetkom XV veka na prostoru Vidinskog sandzaka.