Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Кековац]

Шта је тачно повратна колонизација? За нас Ердељановић наводи да смо били у Срему "па се повратили", иако у мојој фамилији то не постоји као сећање, само Црна Гора, иако имамо нека магловита предања да смо у сродству са неким фамилијама из Сремчице које су активно учествовале у изградњи/или реконструкцији Лаудановог шанца, што значи крај XVIII века, али кад се тачно десио тај повраћај у Шумадију  ?

Вероватно након Кочине крајине.

[Nebo]

Шта је тачно повратна колонизација? За нас Ердељановић наводи да смо били у Срему "па се повратили", иако у мојој фамилији то не постоји као сећање, само Црна Гора, иако имамо нека магловита предања да смо у сродству са неким фамилијама из Сремчице које су активно учествовале у изградњи/или реконструкцији Лаудановог шанца, што значи крај XVIII века, али кад се тачно десио тај повраћај у Шумадију  ?

Можда нисам употребио баш одговарајућу реч "колонизација". Постоји много случајева где су се неки родови населили нарочито на северу Шумадије током 18. века, али су касније, током бурних дешавања од 1737. на даље прешли на безбедније подручје под влашћу Аустрије (Срем, Банат), да би се након проглашења Књажевине Србије вратили јужно од Саве и Дунава.

Неки су, у међувремену, изгубили свест одакле су, па им у етнографској литератури пише да су дошли "испрека", а да су заправо сродни оним родовима који су ту од раније.

Дакле, поновно насељење у Шумадију за неке од ових родова може се везати за време од 1830. на даље. Мада, није немогуће да су се неки вратили и у време Кочине Крајине или током Првог српског устанка.

[ДушанВучко]

Можда нисам употребио баш одговарајућу реч "колонизација". Постоји много случајева где су се неки родови населили нарочито на северу Шумадије током 18. века, али су касније, током бурних дешавања од 1737. на даље прешли на безбедније подручје под влашћу Аустрије (Срем, Банат), да би се након проглашења Књажевине Србије вратили јужно од Саве и Дунава.

Неки су, у међувремену, изгубили свест одакле су, па им у етнографској литератури пише да су дошли "испрека", а да су заправо сродни оним родовима који су ту од раније.

Дакле, поновно насељење у Шумадију за неке од ових родова може се везати за време од 1830. на даље. Мада, није немогуће да су се неки вратили и у време Кочине Крајине или током Првог српског устанка.

Мислим да су они имали свест у тих сто година или мање да су пореклом из Шумадије, где су се вратили "из прека", то су три генерације максимално које су боравиле "преко", а да су им презимена наденули они који се нису селили, тј. народ из тих села где су се они вратили, а не они. По повратку су добили презимена по надимцима становника тих села где су се вратили: Прековићи, Сремчевићи, Маџаревићи, Швабићи итд (то нису презимена која су имали "горе", него по повратку у форми надимака локалног живља, који су постали презимена)

[Црна Гуја]

Косовић, Ђурђевдан, Пађине, Зворник

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, могуће и млађој подграни YP417, за коју Невген даје највише вероватноће (око 48%). Косовић једино блиско поклапање у нашој табели има са Ћеранићем из Автовца код Гацког (Јовањдан), разликују се на 2 од 18 упоредивих маркера (DYS390 и Y-GATA-H4). Оно што је још битније је да Косовић и Ћеранић деле јако специфичну вредност DYS385=10-15, коју од преко 1200 припадника хаплогрупе R1a у нашој бази поседују само њих двојица, па је готово извесно да су блиско повезани по мушкој линији у последњих пар стотина година. Обавештен сам да је Косовић у међувремену поручио тест на SNP YP417 код FTDNA па ћемо убрзо сазнати да ли заиста припада овој грани, а свакако би било добро када би се у будућности одлучио и на BigY-700. Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Херцговине, а поклапање са Ћеранићем свакако иде у прилог том предању. И у доступној литератури се наводи да су Косовићи досељени из Херцеговине:

Косовићи (Ђурђевдан) су се пред саму аустроугарску окупацију доселили из Херцеговине; прво су се настанили у засеоку Пецкој (Роћевић), а одатле прешли у заселак Врела, па онда овдје у Пађине.

https://www.poreklo.rs/2013/09/18/poreklo-prezimena-selo-pa%C4%91ine-zvornik/

[НУки ⚔🦅⚔]

У Михољачама, селу суседном Автовцу одакле је тестирани Ћеранић, живи староседелачко братство Косовића које слави Ђурђевдан.
Велика је шанса да је тестирани од тих Косовића.

[Ojler]

У Михољачама, селу суседном Автовцу одакле је тестирани Ћеранић, живи староседелачко братство Косовића које слави Ђурђевдан.
Велика је шанса да је тестирани од тих Косовића.

Да ли је поуздан тај податак да Косовићи из Михољача славе Ђурђевдан?