Аутор Тема: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта  (Прочитано 201056 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« послато: Јануар 11, 2013, 01:10:39 поподне »
Покушаћемо да дефинишемо поријекло свих породица које се срећу на српском ДНК пројекту, и да тражимо генеаолошку везу за оне породице за које генетички подаци показују блиско сродство. Да би анализа била што прегледнија поставићемо поријекла тих породица у посебне теме са ознаком хаплогрупе. Свака нова информација биће добродошла.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #1 послато: Фебруар 28, 2013, 08:11:28 поподне »
Управо поставих (ово је аорист због Невског) нова презимена на Српски ДНК Пројекат, па ћу дати кратки коментар на свако постављено:

Недељковић и Јанковић- већ сам их коментарисао у вези Куча Мрњавчића којима припадају. Јасна генетска веза са Урошевићем из истог села (Велишевац код Љига) и јасна веза са ћеклићким Петровићима и даље Кучима Мрњавчићима. Наравно сви су Е1б.

Стојановић И2а Динарик Југ- из истог села и са истом славом као и Кучи Мрњавчићи из Велишеваца, али другачијег поријекла, преузео славу , раније славио Ђурђевдан, генетика потврдила да је досељен међу ове Е1б родове

Самарџија И2а Динарик Сјевер- доста неуобичајен хаплотип, не наводи одакле је , а нисам још истраживао.

Беговић И2а Динарик Југ- не наводи одакле је па све то отежава анализу

Бубаловић И2а Динарик Југ- тестирао само 12 маркера и на тих 12 има пуно поклапање са мојим хаплотипом. Вјероватно католик у Посавини, поријеклом из Херцеговине. Могуће огранак српске породице Бубало из источне Херцеговине која портиче од Владисавића. Ако је то тачно, то би објаснило везиу и са мојим поријеклом. Писао сам о томе у тексту о Красојевићима.

Врућак И1 П109- Норманска грана. Веома интересантан тестирани. Муслиман са Сокоца, поријеклом од црногорског Колашина. Не зна старо презиме, а презиме Врућак добио је по досељењу на Соколац, у село Врутци крајем 18.вијека. Практично истог поријекла као Бараћ из Лике и такође јасно повезан са осталим норманским хаплотиповима у бази. Ова норманска грана међу Србима је веома интересантна, мораћу мало детаљније да је истражим.

Бернат Г2а- из Кутине у Хрватској, могуће и чешког поријекла, можда га нисам ни требао стављати у пројекат, али ето ту је

Перуновић Ј2а1б- из Дреновштице, племе Пјешивци, најинтересантнији од свих унесених хаплотипа, и то из два разлога. Први је што има ријетку варијанту хаплогрупе Ј2а за наше просторе, а други је припадност главном и доминантном братству племена Пјешиваца. Хаплогрупа Ј2а1б1 М67 је иначе варијанта хаплогрупе Ј2а карактеристична за кавкаске народе:Ингуше и Чечене. Има је додуше и међу Грцима и Албанцима. Иначе Перуновићи су потомци Богдана од којег потичу сви Пјешивци, а који се послије Косовске битке доселио однекуд са истока. Иста прича као код Бјелопавлића потискивање словенских Лужана, и доминација у племену. Овај налаз је интересантан због свих Пјешиваца. Иначе по легенди од Богдана су Пјешивци, а од његовог брата Грујице су албанске Груде. Вјерујем да су Груде Ј2б М241 због Таљановића , који је из племена Груда, али видјећемо шта ће будући резултати донијети.

Кукурин Р1а Старохрватски кластер- из Ријеке, јасна припадност овом кластеру, из чакавске зоне. Све више доказа да је ово заиста старохрватски кластер.

Шкода Р1б L23* -стари Р1б анадолски, опет другачији од албанског кластера, Шкоде су иначе са острва Пага

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #2 послато: Март 01, 2013, 12:30:15 поподне »


Као прво, паметно си се сетио да ово урадиш јер би познавање историјске позадине мого да буде од велике помоћи. На жалост, та позадина може да буде сасвим неистинита.

Као друго, на који начин долазиш до ових информација?

Цитат
Бернат Г2а- из Кутине у Хрватској, могуће и чешког поријекла, можда га нисам ни требао стављати у пројекат, али ето ту је

И ја сам размишљао шта да се ради у оваквим случајевима. Пошто имамо случајеве као што је онај Тановић који себе сматра босанским муслиманом а евидентно има сасвим другачије порекло, мислим да онда и овај Чех заслужује да се нађе међу Хрватима. То јесте, ако почнемо са "чисткама" доћи ћемо у ситуацију да из пројекта избацимо људе који су већ давно постали део неког етникума.
« Последња измена: Март 01, 2013, 09:29:34 поподне Kor »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #3 послато: Март 01, 2013, 07:11:15 поподне »

Као друго, на који начин долазиш до ових информација?


Ове задње хаплотипове сам углавном извукао са базе семаргл.ме. Они имају згодну ствар да можеш да селектујеш да ти све хаплогрупе прикажу на карти свијета. Онда зумираш и покупиш оне са територије која те интересује.

Неке, као ове из Љига, ми шаљу људи који су се тестирали, а и остали чаланови форума.
« Последња измена: Март 01, 2013, 09:29:52 поподне Kor »

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #4 послато: Март 01, 2013, 09:34:01 поподне »
Ове задње хаплотипове сам углавном извукао са базе семаргл.ме. Они имају згодну ствар да можеш да селектујеш да ти све хаплогрупе прикажу на карти свијета. Онда зумираш и покупиш оне са територије која те интересује.

Ма ништа то не ваља. Само ти сачекај док Млађо нацрта своје карте :)
Мени се не свиђа како је урађен тај сајт иако је користан.

Цитат
Неке, као ове из Љига, ми шаљу људи који су се тестирали, а и остали чаланови форума.

Е па то сам мислио! Ваљало би да сви они који остављају хаплотип напиш нешто о свом пореклу.  Видимо да има доста истих презимена али са различитим хаплогрупама.

Đorđo

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #5 послато: Октобар 04, 2013, 01:32:41 поподне »
За нека презимена на ДНК пројекту могу рећи да вероватнио имају албанско порекло, то су р1б1-ови: Племе Љуботињ - Дрецун (има албанско име Ндрец) и Карадаглић, Затим Сорић из Задра и Источни R1b1 М269 L23+ -ови: Јуран, Перовић (из места Арбанаси код Задра), Дражовић
« Последња измена: Октобар 04, 2013, 02:15:13 поподне Đorđo »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #6 послато: Октобар 04, 2013, 02:10:23 поподне »
За нека презимена на ДНК пројекту могу рећи да вероватнио имају албанско порекло, то су р1б1-ови: Племе Љуботињ - Дрецун (има албанско име Ндрец) и Карадаглић, Затим Сорић из Задра и Источни R1b1 М269 L23+ -ови: Јуран, Перовић, Дражовић
Карадаглићи би требали бити огранак Сарапа.
У мом селу, на Банији, постоји презиме Сарапа. Било би лијепо кад би се и они тестирали.

Породица Црногорац из околине Невесиња се једно вријеме водила као Карадагли (верзија презимена на турском).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #7 послато: Октобар 22, 2014, 10:04:42 пре подне »
Сад када је Синиша "средио" днк пројекат неке ствари су пуно јасније. Видимо да су породице Родић и Милосављевић веома блиске на 17 маркера (хаплогрупа I2a DN). Родићи су пореклом из Босанске Крајине, док су Милосављевићи родом из Стањевца (поморавски округ).

Као што је познато, порекло Родића се везује за Стару Србију (Косово, Македонија). Ова сеоба догодила се вероватно још у 15. веку.

Милосављевићи су, према предању, у Поморавље дошли са Арсенијем III Чарнојевићем, крајем 17. века. Познато је да се том приликом масовно исељавало становништво из јужних српских крајева, а понајвише са Косова.

Упада у очи и слава, која је иста код обе породице. Св. Арханђел се везује за неке крајеве у Македонији, али и за југ Косова. Сва је прилика да је "матица" ових породица управо у Старој Србији.   
« Последња измена: Октобар 22, 2014, 12:06:07 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #8 послато: Октобар 22, 2014, 10:13:41 пре подне »
Породица Таљановић J2b M241, дели истих 12 маркера са породицом Ковач из околине Ливна. Таљановићи су из Подгорице, а пореклом из Груда у Албанији.

Ковачи J2b2 су у Ливно дошли из околине Широког Бријега. Ковача има пуно у околини Невесиња. Пореклом су из приморских крајева Црне Горе. Мислим да се и овде назире нека веза.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #9 послато: Октобар 22, 2014, 11:27:15 пре подне »
У непосредној близини Ливна постоји место Груде. Неки сматрају да су ово име донели исељеници из истоименог племена у Албанији (ова сеоба се догодила крајем 17. и почетком 18. века). Ако се установи да је заиста дошло до сеобе неких албанских племена у западну Херцеговину, мислим да би то објаснило J2b M241 у околини Ливна.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #10 послато: Октобар 22, 2014, 04:31:05 поподне »
У Табелу нису унети исходи са ''Y-SEARCH'' од пре неколико дана, нити проширења на 67 маркера код неких тестираних.
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #11 послато: Октобар 22, 2014, 04:56:05 поподне »
Не знам да ли треба убацивати Градишара. Он је на 12 маркера сличан Умићу J2b M205 (разлика 1).

Умић: 12 24 15 10 15-17 11 15 13 12 11 28

Градишар: 12 24 15 10 15-17 11 15 11 12 11 28

Ако већ не убацујемо I2a, R1b, R1a и I1 из Словеније, не треба ни J2b1. Међутим, уколико се потврди да је Градишар заиста M205, његов хаплотип може бити од користи.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #12 послато: Октобар 22, 2014, 06:03:48 поподне »
Не знам да ли треба убацивати Градишара. Он је на 12 маркера сличан Умићу J2b M205 (разлика 1).

Умић: 12 24 15 10 15-17 11 15 13 12 11 28

Градишар: 12 24 15 10 15-17 11 15 11 12 11 28

Ако већ не убацујемо I2a, R1b, R1a и I1 из Словеније, не треба ни J2b1. Међутим, уколико се потврди да је Градишар заиста M205, његов хаплотип може бити од користи.

Градишара не треба, мада је пореклом из Сења (и околине).
« Последња измена: Октобар 22, 2014, 06:14:22 поподне Александар I1 »
Икавац

Sirius

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #13 послато: Октобар 22, 2014, 07:05:39 поподне »
Не знам да ли треба убацивати Градишара. Он је на 12 маркера сличан Умићу J2b M205 (разлика 1).

Умић: 12 24 15 10 15-17 11 15 13 12 11 28

Градишар: 12 24 15 10 15-17 11 15 11 12 11 28

Ако већ не убацујемо I2a, R1b, R1a и I1 из Словеније, не треба ни J2b1. Међутим, уколико се потврди да је Градишар заиста M205, његов хаплотип може бити од користи.

Gradišar nije m205.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #14 послато: Октобар 22, 2014, 08:34:15 поподне »
Gradišar nije m205.

Руше се полако моји снови о "илирској" M205.  :)

robert w.

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #15 послато: Октобар 22, 2014, 09:53:59 поподне »
Руше се полако моји снови о "илирској" M205.  :)

Potpuno te razumem. I meni je bilo tako  kad sam skapirao da moji nisu bili hercegovački starosedeoci. Još uvek mi je pun USB materijala skinutih sa interneta o provinciji Dalmaciji, Rimljanima itd. Sad nemam snage da to čistim, a trebao bih. ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #16 послато: Јануар 20, 2015, 09:38:11 поподне »
Милетићи, I2a Dinaric North (род М)

Грб Милетића:



Породични грб Милетића је хералдичка композиција, уобичајена за неаристократско грбовно знамење (према стандардима српске хералдике), осмишљена и израђена у најбољему духу српскога и европскога грботворнога предања. Састоји се из штита, кациге, челенке, плашта и мотоа, а крцат је символиком од важности за повесно и породично наслеђе Армигера.

Штит је плаве боје и на њему се налази сребрни јастреб у полету, златних канџи и кљуна, који у својим канџама стеже сребрну пастрмку, док му се на прсима налази округли сребрни медаљон са три плаве валовите греде. На тешкој витешкој кациги, са плаво-сребрном овојницом и плаштом почива златни Крст, који се у појединим нашим крајевима назива и Косовским Крстом. На богато изувијаној ленти за мото испод штита, на црквенословенскоме језику, је исписан стих Тропара Празника Светих Отаца на црквенословенскоме језику: ''Вјероју угасиша силу огненују''.

Избор плаве и сребрне боје, као основних боја овога грбовнога знамења, није ни мало случајан! Наиме, плава се од старина сматрала ''српском'' бојом, док у Православној Иконографији она символише људску Природу Господа нашега Исуса Христа. Бела, пак, боја (она у хералдици одговара сребрној) символише моралну чистоту и Краљевска је боја, а од значаја је и чињеница да су свештенички богослужбени стихари увек беле боје! Трећа боја, која се појављује на овоме грбу – златна (у хералдици жута боја одговара златној), символ је Царства Небеснога, а у овоме случају речито упућује и на српску заветну ''лозинку'': ''За Крст Часни и Слободу Златну''!

Порекло Милетића:

Као ни боје, ни употребљени хералдички символи нису ''насумично'' пронашли свој пут на ово хералдичко знамење. Наиме, јастреб речито символише постојбину рода Милетића, чији су се преци на прелазу из XVIII у XIX век настанили у крушевачкоме крају, на планини Јастребац, у селу Рибаре (Епархија Нишка). Иначе, преци Милетића су се у овај крај доселили из Црне Горе, из племена Дробњака. Ваља рећи и то да је херцеговачко племе Дробњаци с постојбином између Горње Мораче, Никшићког Поља, Пиве и Таре. По предању, преци Милетића су најпре дошли на Косово, у околину Вучитрна, затим прелазе у Штип, да би се на крају доселили у крушевачки крај.


Извор:

http://drustvo.svetosavlje.org/o.srba/grb/grb.html


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #17 послато: Јануар 20, 2015, 09:50:39 поподне »
Милосављевићи из села Стењевац у Поморавском округу, сврстани су у исти кластер са Родићима из околине Дрвара.

Према породичном предању, Милосављевићи су у Поморавље дошли крајем 17. века са Арсенијем Чарнојевићем. Познато је да се том приликом на сеобу покренуло углавном становништво из Старе Србије (Косово, Македонија).

Према подацима Станоја Мијатовића „Ресава“, скоро сви становници Стењевца пореклом су са Косова и из Тимочке Крајине.

Интересантно да и крајишки Родићи чувају предање о пореклу из Македоније. Овим родовима I2a DN матицу треба тражити негде на југу.

mladjo

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #18 послато: Јануар 21, 2015, 12:12:19 пре подне »
Милетићи, I2a Dinaric North (род М)

Грб Милетића:



Породични грб Милетића је хералдичка композиција, уобичајена за неаристократско грбовно знамење (према стандардима српске хералдике), осмишљена и израђена у најбољему духу српскога и европскога грботворнога предања. Састоји се из штита, кациге, челенке, плашта и мотоа, а крцат је символиком од важности за повесно и породично наслеђе Армигера.

Штит је плаве боје и на њему се налази сребрни јастреб у полету, златних канџи и кљуна, који у својим канџама стеже сребрну пастрмку, док му се на прсима налази округли сребрни медаљон са три плаве валовите греде. На тешкој витешкој кациги, са плаво-сребрном овојницом и плаштом почива златни Крст, који се у појединим нашим крајевима назива и Косовским Крстом. На богато изувијаној ленти за мото испод штита, на црквенословенскоме језику, је исписан стих Тропара Празника Светих Отаца на црквенословенскоме језику: ''Вјероју угасиша силу огненују''.

Избор плаве и сребрне боје, као основних боја овога грбовнога знамења, није ни мало случајан! Наиме, плава се од старина сматрала ''српском'' бојом, док у Православној Иконографији она символише људску Природу Господа нашега Исуса Христа. Бела, пак, боја (она у хералдици одговара сребрној) символише моралну чистоту и Краљевска је боја, а од значаја је и чињеница да су свештенички богослужбени стихари увек беле боје! Трећа боја, која се појављује на овоме грбу – златна (у хералдици жута боја одговара златној), символ је Царства Небеснога, а у овоме случају речито упућује и на српску заветну ''лозинку'': ''За Крст Часни и Слободу Златну''!

Извор:

http://drustvo.svetosavlje.org/o.srba/grb/grb.html


Западе ми за очи ”медаљон”...знам да се у херладици за врело или ”фонтане” користи сличан детаљ, па се питам да ли је то и случају са ”медаљоном” на прсим јастреба на грбу Милетића?

Фонтана 1:
Извор: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8d/Fontaine.png


Фонтана 2:
Извор: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/68/Blason_Fontenay-Saint-Père.svg


Фонтана 3:
Извор: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/10/Blason_Fontenay-le-Fleury.svg/600px-Blason_Fontenay-le-Fleury.svg.png
« Последња измена: Јануар 21, 2015, 12:14:24 пре подне млађо »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #19 послато: Јануар 21, 2015, 02:30:40 поподне »
Игром случаја, одговор се може наћи из прве руке, ево шта каже о симболици ђакон Јовановић:

Цитат
За своје станиште су изабрали посебно лепо место, које је Бог обдарио са више предности. Посебна одлика овога места био је извор топле воде, који је на овоме грбу представљен нарочитим хералдичким символом – тзв. ''fountain''-ом на прсима јастреба. Интересантно је да су овај лековити термални извор користили и Римљани и Срби и Турци, а данас је он језгро благотворне Рибарске Бање, која на несрећу ни у самој Србији није довољно позната.

Извор: ЦЗИПМ

Дакле, право збориш Млађо, овде медаљон представља управо врело.  :)