Аутор Тема: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта  (Прочитано 201122 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« послато: Јануар 11, 2013, 01:10:39 поподне »
Покушаћемо да дефинишемо поријекло свих породица које се срећу на српском ДНК пројекту, и да тражимо генеаолошку везу за оне породице за које генетички подаци показују блиско сродство. Да би анализа била што прегледнија поставићемо поријекла тих породица у посебне теме са ознаком хаплогрупе. Свака нова информација биће добродошла.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #1 послато: Фебруар 28, 2013, 08:11:28 поподне »
Управо поставих (ово је аорист због Невског) нова презимена на Српски ДНК Пројекат, па ћу дати кратки коментар на свако постављено:

Недељковић и Јанковић- већ сам их коментарисао у вези Куча Мрњавчића којима припадају. Јасна генетска веза са Урошевићем из истог села (Велишевац код Љига) и јасна веза са ћеклићким Петровићима и даље Кучима Мрњавчићима. Наравно сви су Е1б.

Стојановић И2а Динарик Југ- из истог села и са истом славом као и Кучи Мрњавчићи из Велишеваца, али другачијег поријекла, преузео славу , раније славио Ђурђевдан, генетика потврдила да је досељен међу ове Е1б родове

Самарџија И2а Динарик Сјевер- доста неуобичајен хаплотип, не наводи одакле је , а нисам још истраживао.

Беговић И2а Динарик Југ- не наводи одакле је па све то отежава анализу

Бубаловић И2а Динарик Југ- тестирао само 12 маркера и на тих 12 има пуно поклапање са мојим хаплотипом. Вјероватно католик у Посавини, поријеклом из Херцеговине. Могуће огранак српске породице Бубало из источне Херцеговине која портиче од Владисавића. Ако је то тачно, то би објаснило везиу и са мојим поријеклом. Писао сам о томе у тексту о Красојевићима.

Врућак И1 П109- Норманска грана. Веома интересантан тестирани. Муслиман са Сокоца, поријеклом од црногорског Колашина. Не зна старо презиме, а презиме Врућак добио је по досељењу на Соколац, у село Врутци крајем 18.вијека. Практично истог поријекла као Бараћ из Лике и такође јасно повезан са осталим норманским хаплотиповима у бази. Ова норманска грана међу Србима је веома интересантна, мораћу мало детаљније да је истражим.

Бернат Г2а- из Кутине у Хрватској, могуће и чешког поријекла, можда га нисам ни требао стављати у пројекат, али ето ту је

Перуновић Ј2а1б- из Дреновштице, племе Пјешивци, најинтересантнији од свих унесених хаплотипа, и то из два разлога. Први је што има ријетку варијанту хаплогрупе Ј2а за наше просторе, а други је припадност главном и доминантном братству племена Пјешиваца. Хаплогрупа Ј2а1б1 М67 је иначе варијанта хаплогрупе Ј2а карактеристична за кавкаске народе:Ингуше и Чечене. Има је додуше и међу Грцима и Албанцима. Иначе Перуновићи су потомци Богдана од којег потичу сви Пјешивци, а који се послије Косовске битке доселио однекуд са истока. Иста прича као код Бјелопавлића потискивање словенских Лужана, и доминација у племену. Овај налаз је интересантан због свих Пјешиваца. Иначе по легенди од Богдана су Пјешивци, а од његовог брата Грујице су албанске Груде. Вјерујем да су Груде Ј2б М241 због Таљановића , који је из племена Груда, али видјећемо шта ће будући резултати донијети.

Кукурин Р1а Старохрватски кластер- из Ријеке, јасна припадност овом кластеру, из чакавске зоне. Све више доказа да је ово заиста старохрватски кластер.

Шкода Р1б L23* -стари Р1б анадолски, опет другачији од албанског кластера, Шкоде су иначе са острва Пага

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #2 послато: Март 01, 2013, 12:30:15 поподне »


Као прво, паметно си се сетио да ово урадиш јер би познавање историјске позадине мого да буде од велике помоћи. На жалост, та позадина може да буде сасвим неистинита.

Као друго, на који начин долазиш до ових информација?

Цитат
Бернат Г2а- из Кутине у Хрватској, могуће и чешког поријекла, можда га нисам ни требао стављати у пројекат, али ето ту је

И ја сам размишљао шта да се ради у оваквим случајевима. Пошто имамо случајеве као што је онај Тановић који себе сматра босанским муслиманом а евидентно има сасвим другачије порекло, мислим да онда и овај Чех заслужује да се нађе међу Хрватима. То јесте, ако почнемо са "чисткама" доћи ћемо у ситуацију да из пројекта избацимо људе који су већ давно постали део неког етникума.
« Последња измена: Март 01, 2013, 09:29:34 поподне Kor »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #3 послато: Март 01, 2013, 07:11:15 поподне »

Као друго, на који начин долазиш до ових информација?


Ове задње хаплотипове сам углавном извукао са базе семаргл.ме. Они имају згодну ствар да можеш да селектујеш да ти све хаплогрупе прикажу на карти свијета. Онда зумираш и покупиш оне са територије која те интересује.

Неке, као ове из Љига, ми шаљу људи који су се тестирали, а и остали чаланови форума.
« Последња измена: Март 01, 2013, 09:29:52 поподне Kor »

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #4 послато: Март 01, 2013, 09:34:01 поподне »
Ове задње хаплотипове сам углавном извукао са базе семаргл.ме. Они имају згодну ствар да можеш да селектујеш да ти све хаплогрупе прикажу на карти свијета. Онда зумираш и покупиш оне са територије која те интересује.

Ма ништа то не ваља. Само ти сачекај док Млађо нацрта своје карте :)
Мени се не свиђа како је урађен тај сајт иако је користан.

Цитат
Неке, као ове из Љига, ми шаљу људи који су се тестирали, а и остали чаланови форума.

Е па то сам мислио! Ваљало би да сви они који остављају хаплотип напиш нешто о свом пореклу.  Видимо да има доста истих презимена али са различитим хаплогрупама.

Đorđo

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #5 послато: Октобар 04, 2013, 01:32:41 поподне »
За нека презимена на ДНК пројекту могу рећи да вероватнио имају албанско порекло, то су р1б1-ови: Племе Љуботињ - Дрецун (има албанско име Ндрец) и Карадаглић, Затим Сорић из Задра и Источни R1b1 М269 L23+ -ови: Јуран, Перовић (из места Арбанаси код Задра), Дражовић
« Последња измена: Октобар 04, 2013, 02:15:13 поподне Đorđo »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #6 послато: Октобар 04, 2013, 02:10:23 поподне »
За нека презимена на ДНК пројекту могу рећи да вероватнио имају албанско порекло, то су р1б1-ови: Племе Љуботињ - Дрецун (има албанско име Ндрец) и Карадаглић, Затим Сорић из Задра и Источни R1b1 М269 L23+ -ови: Јуран, Перовић, Дражовић
Карадаглићи би требали бити огранак Сарапа.
У мом селу, на Банији, постоји презиме Сарапа. Било би лијепо кад би се и они тестирали.

Породица Црногорац из околине Невесиња се једно вријеме водила као Карадагли (верзија презимена на турском).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #7 послато: Октобар 22, 2014, 10:04:42 пре подне »
Сад када је Синиша "средио" днк пројекат неке ствари су пуно јасније. Видимо да су породице Родић и Милосављевић веома блиске на 17 маркера (хаплогрупа I2a DN). Родићи су пореклом из Босанске Крајине, док су Милосављевићи родом из Стањевца (поморавски округ).

Као што је познато, порекло Родића се везује за Стару Србију (Косово, Македонија). Ова сеоба догодила се вероватно још у 15. веку.

Милосављевићи су, према предању, у Поморавље дошли са Арсенијем III Чарнојевићем, крајем 17. века. Познато је да се том приликом масовно исељавало становништво из јужних српских крајева, а понајвише са Косова.

Упада у очи и слава, која је иста код обе породице. Св. Арханђел се везује за неке крајеве у Македонији, али и за југ Косова. Сва је прилика да је "матица" ових породица управо у Старој Србији.   
« Последња измена: Октобар 22, 2014, 12:06:07 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #8 послато: Октобар 22, 2014, 10:13:41 пре подне »
Породица Таљановић J2b M241, дели истих 12 маркера са породицом Ковач из околине Ливна. Таљановићи су из Подгорице, а пореклом из Груда у Албанији.

Ковачи J2b2 су у Ливно дошли из околине Широког Бријега. Ковача има пуно у околини Невесиња. Пореклом су из приморских крајева Црне Горе. Мислим да се и овде назире нека веза.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #9 послато: Октобар 22, 2014, 11:27:15 пре подне »
У непосредној близини Ливна постоји место Груде. Неки сматрају да су ово име донели исељеници из истоименог племена у Албанији (ова сеоба се догодила крајем 17. и почетком 18. века). Ако се установи да је заиста дошло до сеобе неких албанских племена у западну Херцеговину, мислим да би то објаснило J2b M241 у околини Ливна.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #10 послато: Октобар 22, 2014, 04:31:05 поподне »
У Табелу нису унети исходи са ''Y-SEARCH'' од пре неколико дана, нити проширења на 67 маркера код неких тестираних.
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #11 послато: Октобар 22, 2014, 04:56:05 поподне »
Не знам да ли треба убацивати Градишара. Он је на 12 маркера сличан Умићу J2b M205 (разлика 1).

Умић: 12 24 15 10 15-17 11 15 13 12 11 28

Градишар: 12 24 15 10 15-17 11 15 11 12 11 28

Ако већ не убацујемо I2a, R1b, R1a и I1 из Словеније, не треба ни J2b1. Међутим, уколико се потврди да је Градишар заиста M205, његов хаплотип може бити од користи.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #12 послато: Октобар 22, 2014, 06:03:48 поподне »
Не знам да ли треба убацивати Градишара. Он је на 12 маркера сличан Умићу J2b M205 (разлика 1).

Умић: 12 24 15 10 15-17 11 15 13 12 11 28

Градишар: 12 24 15 10 15-17 11 15 11 12 11 28

Ако већ не убацујемо I2a, R1b, R1a и I1 из Словеније, не треба ни J2b1. Међутим, уколико се потврди да је Градишар заиста M205, његов хаплотип може бити од користи.

Градишара не треба, мада је пореклом из Сења (и околине).
« Последња измена: Октобар 22, 2014, 06:14:22 поподне Александар I1 »
Икавац

Sirius

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #13 послато: Октобар 22, 2014, 07:05:39 поподне »
Не знам да ли треба убацивати Градишара. Он је на 12 маркера сличан Умићу J2b M205 (разлика 1).

Умић: 12 24 15 10 15-17 11 15 13 12 11 28

Градишар: 12 24 15 10 15-17 11 15 11 12 11 28

Ако већ не убацујемо I2a, R1b, R1a и I1 из Словеније, не треба ни J2b1. Међутим, уколико се потврди да је Градишар заиста M205, његов хаплотип може бити од користи.

Gradišar nije m205.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #14 послато: Октобар 22, 2014, 08:34:15 поподне »
Gradišar nije m205.

Руше се полако моји снови о "илирској" M205.  :)

robert w.

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #15 послато: Октобар 22, 2014, 09:53:59 поподне »
Руше се полако моји снови о "илирској" M205.  :)

Potpuno te razumem. I meni je bilo tako  kad sam skapirao da moji nisu bili hercegovački starosedeoci. Još uvek mi je pun USB materijala skinutih sa interneta o provinciji Dalmaciji, Rimljanima itd. Sad nemam snage da to čistim, a trebao bih. ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #16 послато: Јануар 20, 2015, 09:38:11 поподне »
Милетићи, I2a Dinaric North (род М)

Грб Милетића:



Породични грб Милетића је хералдичка композиција, уобичајена за неаристократско грбовно знамење (према стандардима српске хералдике), осмишљена и израђена у најбољему духу српскога и европскога грботворнога предања. Састоји се из штита, кациге, челенке, плашта и мотоа, а крцат је символиком од важности за повесно и породично наслеђе Армигера.

Штит је плаве боје и на њему се налази сребрни јастреб у полету, златних канџи и кљуна, који у својим канџама стеже сребрну пастрмку, док му се на прсима налази округли сребрни медаљон са три плаве валовите греде. На тешкој витешкој кациги, са плаво-сребрном овојницом и плаштом почива златни Крст, који се у појединим нашим крајевима назива и Косовским Крстом. На богато изувијаној ленти за мото испод штита, на црквенословенскоме језику, је исписан стих Тропара Празника Светих Отаца на црквенословенскоме језику: ''Вјероју угасиша силу огненују''.

Избор плаве и сребрне боје, као основних боја овога грбовнога знамења, није ни мало случајан! Наиме, плава се од старина сматрала ''српском'' бојом, док у Православној Иконографији она символише људску Природу Господа нашега Исуса Христа. Бела, пак, боја (она у хералдици одговара сребрној) символише моралну чистоту и Краљевска је боја, а од значаја је и чињеница да су свештенички богослужбени стихари увек беле боје! Трећа боја, која се појављује на овоме грбу – златна (у хералдици жута боја одговара златној), символ је Царства Небеснога, а у овоме случају речито упућује и на српску заветну ''лозинку'': ''За Крст Часни и Слободу Златну''!

Порекло Милетића:

Као ни боје, ни употребљени хералдички символи нису ''насумично'' пронашли свој пут на ово хералдичко знамење. Наиме, јастреб речито символише постојбину рода Милетића, чији су се преци на прелазу из XVIII у XIX век настанили у крушевачкоме крају, на планини Јастребац, у селу Рибаре (Епархија Нишка). Иначе, преци Милетића су се у овај крај доселили из Црне Горе, из племена Дробњака. Ваља рећи и то да је херцеговачко племе Дробњаци с постојбином између Горње Мораче, Никшићког Поља, Пиве и Таре. По предању, преци Милетића су најпре дошли на Косово, у околину Вучитрна, затим прелазе у Штип, да би се на крају доселили у крушевачки крај.


Извор:

http://drustvo.svetosavlje.org/o.srba/grb/grb.html


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #17 послато: Јануар 20, 2015, 09:50:39 поподне »
Милосављевићи из села Стењевац у Поморавском округу, сврстани су у исти кластер са Родићима из околине Дрвара.

Према породичном предању, Милосављевићи су у Поморавље дошли крајем 17. века са Арсенијем Чарнојевићем. Познато је да се том приликом на сеобу покренуло углавном становништво из Старе Србије (Косово, Македонија).

Према подацима Станоја Мијатовића „Ресава“, скоро сви становници Стењевца пореклом су са Косова и из Тимочке Крајине.

Интересантно да и крајишки Родићи чувају предање о пореклу из Македоније. Овим родовима I2a DN матицу треба тражити негде на југу.

mladjo

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #18 послато: Јануар 21, 2015, 12:12:19 пре подне »
Милетићи, I2a Dinaric North (род М)

Грб Милетића:



Породични грб Милетића је хералдичка композиција, уобичајена за неаристократско грбовно знамење (према стандардима српске хералдике), осмишљена и израђена у најбољему духу српскога и европскога грботворнога предања. Састоји се из штита, кациге, челенке, плашта и мотоа, а крцат је символиком од важности за повесно и породично наслеђе Армигера.

Штит је плаве боје и на њему се налази сребрни јастреб у полету, златних канџи и кљуна, који у својим канџама стеже сребрну пастрмку, док му се на прсима налази округли сребрни медаљон са три плаве валовите греде. На тешкој витешкој кациги, са плаво-сребрном овојницом и плаштом почива златни Крст, који се у појединим нашим крајевима назива и Косовским Крстом. На богато изувијаној ленти за мото испод штита, на црквенословенскоме језику, је исписан стих Тропара Празника Светих Отаца на црквенословенскоме језику: ''Вјероју угасиша силу огненују''.

Избор плаве и сребрне боје, као основних боја овога грбовнога знамења, није ни мало случајан! Наиме, плава се од старина сматрала ''српском'' бојом, док у Православној Иконографији она символише људску Природу Господа нашега Исуса Христа. Бела, пак, боја (она у хералдици одговара сребрној) символише моралну чистоту и Краљевска је боја, а од значаја је и чињеница да су свештенички богослужбени стихари увек беле боје! Трећа боја, која се појављује на овоме грбу – златна (у хералдици жута боја одговара златној), символ је Царства Небеснога, а у овоме случају речито упућује и на српску заветну ''лозинку'': ''За Крст Часни и Слободу Златну''!

Извор:

http://drustvo.svetosavlje.org/o.srba/grb/grb.html


Западе ми за очи ”медаљон”...знам да се у херладици за врело или ”фонтане” користи сличан детаљ, па се питам да ли је то и случају са ”медаљоном” на прсим јастреба на грбу Милетића?

Фонтана 1:
Извор: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8d/Fontaine.png


Фонтана 2:
Извор: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/68/Blason_Fontenay-Saint-Père.svg


Фонтана 3:
Извор: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/10/Blason_Fontenay-le-Fleury.svg/600px-Blason_Fontenay-le-Fleury.svg.png
« Последња измена: Јануар 21, 2015, 12:14:24 пре подне млађо »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #19 послато: Јануар 21, 2015, 02:30:40 поподне »
Игром случаја, одговор се може наћи из прве руке, ево шта каже о симболици ђакон Јовановић:

Цитат
За своје станиште су изабрали посебно лепо место, које је Бог обдарио са више предности. Посебна одлика овога места био је извор топле воде, који је на овоме грбу представљен нарочитим хералдичким символом – тзв. ''fountain''-ом на прсима јастреба. Интересантно је да су овај лековити термални извор користили и Римљани и Срби и Турци, а данас је он језгро благотворне Рибарске Бање, која на несрећу ни у самој Србији није довољно позната.

Извор: ЦЗИПМ

Дакле, право збориш Млађо, овде медаљон представља управо врело.  :)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #20 послато: Јануар 22, 2015, 03:15:53 поподне »
Милетићи, I2a Dinaric North (род М)


Ово је сјајан пример који показује да предања о пореклу треба узимати са великом резервом:

„Ćalov, iz Drobnjaka odselili se: kod Prokuplja i Zeoka (Donje Dragačevo), Srbija a drugi u područni Markovac (Tijana) i kao: Ćalović čiji su ogranci u tom mjestu Stanišić i Miletić; Beli Potok (Beograd) u Ljutićkoj Rakovi i kao: Čarapić; Mačvanski Šanac (Šabac) i kao: Čupić“
(http://www.montenegro.org.au/Ch.html)

„Србија, сродници Чарапића и Чупића, огранци су Ћала (Ћалова), досељеника из Дробњака око 1700. год.“
(http://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-miletic/)

Према горњим подацима Милетићи су потомци Ћалова / Ћаловића из Дробњака и носиоци ХГ И2а1 динарик северни. Као потомци Ћаловића наводе се и Чарапићи из Белог Потока и Чупићи из Мачве (и од њих два витеза српског устанка - Васо Чарапић и Стојан Чупић - Змај од Ноћаја).

Међутим:
„МИЛОШЕВИЋИ: Они су се, кад и остали Новљани, доселили из Бањана, и населили дробњачко село Доњу Бијегу, тј. један заселак Доње Бијеле, који се по њима назове Милошевићи. Судећи по величини насељеног земљишта, изгледа да су били бројно братство. Данас се у Дробњаку нико не презива презименом Милошевић, већ су се разгранали на Радовиће, Илиће, Кнежевиће, Чупиће, Чарапиће, Јакиће, Ђуровиће, Глођаје, Вемиће, Маринковиће, Баљуше и Вучиниће.“ (Андрија Лубурић „Дробњак, племе у Херцеговини“; Стојан Караџић, Вук Шибалић „Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло“)
„ЧАРАПИЋИ: Чарапићи су огранак Милошевића. Не зна се када су се од њих одвојили, нити како су добили презиме Чарапићи. Зна се да су били најближи с Чупићима и да су били богати. Послије удара хајдука Баја Пивљанина на њихову стоку на Крнову, када их је опљачкао, разјуре се и одселе у Србију. У Дробњаку тврде да Васа Чарапић потиче из овог братства. Васа је био познати јунак из Првог српског устанка.“ (Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло“)
За Вемиће и још неке родове из братства Милошевића тестирањем је утврђено да су носиоци ХГ И1 П109.

Дакле, једиствени белопоточки Чарапићи не могу потицати од два братства потпуно различитог (хиљадама година далеког) порекла по мушкој линији.

А да не говорим о предању да су Чарапићи из Куча („Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903)...

Јасна је намера неких братстава да се виђени јунаци својакају. Зато, опрез са народним предањима о пореклу!

Оно што је неко, мислим Небојша, на једном форуму констатовао, изгледа да постоји неко жариште ХГ И2а динарик северни у подручју Дробњак - Ускоци - Морача...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #21 послато: Јануар 22, 2015, 05:33:57 поподне »
„Ćalov, iz Drobnjaka odselili se: kod Prokuplja i Zeoka (Donje Dragačevo), Srbija a drugi u područni Markovac (Tijana) i kao: Ćalović čiji su ogranci u tom mjestu Stanišić i Miletić; Beli Potok (Beograd) u Ljutićkoj Rakovi i kao: Čarapić; Mačvanski Šanac (Šabac) i kao: Čupić“
(http://www.montenegro.org.au/Ch.html)
И Чарапићи из Ракове (Чачак) имају предање о пореклу из Куча.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #22 послато: Јануар 22, 2015, 08:08:46 поподне »
Prezime Ćalović je dosta retko, a ja sada tek prvi put saznajem da postoje neki Ćalovići koji vode poreklo iz Drobnjaka pošto sam ja do sada znao samo za porodicu Ćalović iz Kolašina koja je ustvari ogranak velikog bratstva Bulatović iz Rovaca. Ima ih odseljenih u južnu Srbiju, srez Jablanički, opština Medveđa, selo Tulare. Slave sv. Luku kao i gotovo svi drugi Rovčani odnosno Nikšići. A što se tiče narodnog predanja ja sam odavno izgubio poverenje u njega obzirom da i za moju porodicu, odnosno pleme iz kojeg potiče moja porodica, postoji 3-4 slične ali ipak u mnogim detaljima i dosta različite varijante. Očekujem rezultate svog testa do kraja januara i ne mogu da isčekam da stignu baš iz tog razloga što postoji još jedna osoba koja je već dobila rezultate testa, a takođe po predanju vezuje svoju porodicu za isto poreklo, pa će se najzad pokazati koliko istine ima u ovoj varijanti narodne tradicije koja je kod njih sačuvana. Ne mislim da narodno predanje treba u potpunosti isključiti ali na osnovu DNK testa sigurno se mogu neki delovi i neke varijante barem odbaciti, a to može da bude krupan korak ka konačnom rešenju enigme.

Ван мреже boban

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #23 послато: Јануар 25, 2015, 01:28:41 поподне »
 Лукић Lukitch           ev13 Градишће       ;Мислим да је близак са Маринковић ,КОНЧАРЕВИЋ
Wolfau (Farkasfalva);
Riedlingsdorf (Rödöny);
Oberwart (Felsö-Ör);
Grosspetersdorf (Nagy-Szent-Mihály);
Vienna




kontakt
Mark Lukitsch (lukitschmcadelphia.com); Londonderry, NH. LUKITSCH, HIRTENFELDER, PIELECKI, KALWA. Jennersdorf, Wolfau, Riedlingsdorf, Oberwart, Grosspetersdorf and Wien (Vienna). Grandparents emigrated to St. Louis, MO around 1920.
« Последња измена: Јануар 25, 2015, 01:31:40 поподне boban »

Ван мреже boban

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #24 послато: Јануар 25, 2015, 02:12:59 поподне »
САВИЋ МКД eV13  TETOVO .http://en.wikipedia.org/wiki/Carl_Kosta_Savich

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 94
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #25 послато: Март 05, 2015, 06:13:57 поподне »
@Nebo, vojinena

Презиме Ћалов има и у околини Пљеваља, не знам да ли су то потомци овог Ћала (Ћалова) од којих су ти Милетићи, Чупићи и Чарапићи, али постоје неке веза.

Цитат
Ћалови су род са Живковићима и Јокићима. Има их у Брвеници, али их јe највише у Бољанићима. Памте имена предака од Петра (1850).
Милета Војиновић – Пљеваљски крај, стр. 274.

Цитат
Ћалов, мјесто живљења: Глисница, Шула, Градац Рађевићи, Расно, Брвеница, Пљевља – доселили: Дробњак
Милорад Јокнић – Становништво у пљеваљском крају, стр. 127.

О Живковићима.

Цитат
Живковићи су, према једној верзији, староседеоци у Потковачу и презивали су се Ђуровићи. Према другој, дошли су у Потковач пре 300 година. Тачнија јe прва верзија. Око 1800. године била их јe само једна кућа, али их јe у породичној задрузи било преко 40 чланова фамилије. Памте имена предака од Ристана (1840).
Милета Војиновић – Пљеваљски крај, стр. 268.

Цитат
Живковићи мјесто живљења: Потковач, Поблаће, Присоје, Мијаковић, Лијеска, Ђуровићи – доселили: Дробњак Тушина, не припадају сви истом братству.
Милорад Јокнић – Становништво у пљеваљском крају, стр. 100.

Јокића нема, можда је грешка у куцању, а можда и не, јер имају само Јокнићи, а за њих се вели:

Цитат
Јокнићи су старо угледно српско братство из периода Немањића. Живели су у Бољанићима и одатле се расељавали. Из Бољанића јe Петар (1855) дошао у Дабовину.
Милета Војиновић – Пљеваљски крај, стр. 297.

Цитат
Јокнићи мјесто живљења: Мале Крће, Југово, Пљевља, Жидовићи, Рабитље, Вашково - доселили: Бјелопавлићи (Пожари), преци Милановићи (Носаковићи), потомци Бијелог Павла, огранак Бубићa. Једно братство Ђуровића у Бјелопавлићима (Пожари) воде поријекло од Ђура Јокнића пo коме су добили презиме.
Милорад Јокнић – Становништво у пљеваљском крају, стр. 103.

Андрија Лубурић наводи као огранке Милошевића из Дробњака Ђуровиће, Чупиће и Чарапиће. Можда су од тих Ђуровића Живковићи а Ћалови од  Чарапића или Чупића, па се зато својатају. Једино што ови Јокнићи мало мрсе причу. Такође и у књизи презимена у Црној Гори стоји за Ћалове да су од Дробњака.

Цитат
Милошевићи: Они су се, кад и остали Новљани, доселили из Бањана, и населили дробњачко село Доњу Бијегу, тј. један заселак Доње Бијеле, који се по њима назове Милошевићи. Судећи по величини насељеног земљишта, изгледа да су били бројно братство. Данас се у Дробњаку нико не презива презименом Милошевић, већ су се разгранали на Радовиће, Илиће, Кнежевиће, Чупиће, Чарапиће, Јакиће, Ђуровиће, Глођаје, Вемиће, Маринковиће, Баљуше и Вучиниће.
Андрија Лубурић - Дробњак, племе у Херцеговини, стр. 87.

Наравно ништа без ДНК-а тестирања, али постоји као могућност за разматрање, ако се буде у будућности правио неки пројекат у вези Дробњака или стабло.
« Последња измена: Март 05, 2015, 06:52:34 поподне Вучина »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #26 послато: Март 06, 2015, 09:03:36 пре подне »
Презиме Ћалов има и у околини Пљеваља, не знам да ли су то потомци овог Ћала (Ћалова) од којих су ти Милетићи, Чупићи и Чарапићи, али постоје неке веза.

Тешко је то утврдити, јер они у Бољанићима и околним селима живе јако дуго. У пљеваљском крају има најмање 5 слојева становништва (словенски староседеоци, власи 14. и 15. века, Кричи, Дробњаци, досељеници из Брда током и после турске власти), према времену и правцу досељења. Није искључено да долазе из Дробњака, али имају ли везе са дробњачким Ћаловима - не знам. Ту би требало да се тестирају припадници бар 4 рода, што из пљеваљског краја, што из Дробњака, да би се одгонетнула веза.
Према неким мишљењима, презиме може да потиче од претка Ћала, а може и од турцизма ћалов, што је била погрдна реч за некога кога су сматрали за приглупог.
Тако да ови родови не морају да имају везе само због истог презимена.
Опет, с друге стране, Дробњак и Пљевља су исувише близу да бисмо одбацили могуће сродство...
Најбоље да нам се јави неко од Ћалова и одгонетне нам.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #27 послато: Март 06, 2015, 09:05:29 пре подне »
Милорад Јокнић – Становништво у пљеваљском крају, стр. 100.

Нисам читао ту књигу, а нешто не може да се нађе ни по интернету. Имаш ли је у ПДФ?
На основу чега Јокнић тврди да су из Дробњака, има ли неки поуздан траг?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 94
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #28 послато: Март 06, 2015, 02:11:15 поподне »
Наравно, слажем се, ваљда ће се јавити неко од њих, или евентуално тестирати.

Пише да је за податке о поријеклу коришћено више писаних извора, а да је мали дио о поријеклу неких братстава писан на основу предања. Дат је табеларни приказ свих братстава са мјестом живљења и поријеклом, али није наведен из ког извора је тај податак, већ само на крају књиге постоји списак коришћене литературе. Не знам на основу чега је написао то за Ћалове, да ли из усмјеног предања или тих писаних извора. Ја већи дио те литературе нијесам прочитао, а од оног дијела који сам прочитао само у књизи Вукоте и Акима Миљанића - Презимена у Црној Гори, се помиње да је презиме Ћалов од Дробњака, што наравно не мора да значи да су то ти Ћалови.

Има књига на овом сајту у библиотеци. Ево линк.
« Последња измена: Март 06, 2015, 05:18:42 поподне Вучина »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #29 послато: Март 06, 2015, 03:35:09 поподне »
Не знам на основу чега је написао то за Ћалове, да ли из усмјеног предања или тих писаних извора.

Добро, рачунам да човек није то тек тако написао, сигурно је добио податак од самих Ћалова. Зашто да му не верујемо! Док (ако) се не докаже супротно, нека буде тако. Морам темељито да проучим те сродничке везе међу родовима наведеним у књизи, има ту и Бјелопавлића, ако сам добро схватио.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 94
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #30 послато: Март 06, 2015, 05:41:20 поподне »
Нормално је да буде тако, док се не докаже супротно.

Иначе мене интересује порекло Ћалова, јер се у једну руку тиче мене. Наиме, моја баба по мајци се презива Луковић из Хоћевинског краја код Пљеваља. Ја сам се вртио у круг око тог презимена доста дуго, и ништа конкретно нијесам нашао осим да су се доселили у село Какмужи на обронцима Љубишње прије више од 200 година и одатле селили по околним селима. Ујак је скоро нашао папир међу књигама, који је стар тридесетак година, на коме је записао родослов које му је његов ђед, отац моје бабе испричао. Задњи предак кога је навео био је Новица Ћалов коме је жена била Анђа Луковић. Због чега је његов син узео презиме Луковић умјесто Ћалов није познато. Ову причу је послије и баба потрдила, рекавши да се сјећа да јој је отац причао да потичу од Ћалова. Иако сваки пут кад сам је питао, знала је само како јој се ђед звао. Иначе слава моје бабе, тачније Луковића је Свети Георгије, или како баба вели Свети Ђорђије односно Ђурђевдан, 6. маја. То је вјероватно и слава Ћалова, јер по казивању бабиног оца, они су одувијек славили ту славу. Иначе знамо и да је дробњачка слава Ђурђевдан, па је то још једна веза ка Дробњаку.

Виђећу са ујаком, па ако буде могао и шћео да се тестира. Да се то потврди или опвргне, јер већ имају резултати Радовића и Вемића који припадају Милошевићима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #31 послато: Март 31, 2015, 12:10:03 поподне »
Перуновићи, хаплогрупа J2a:

ГОРЊИ ПЈЕШИВЦИ –

Овде су сва братства сродна са малим изузецима, порекло воде од претка Богдана Потолића, који је по истраживањима П. Шобајића, био кнез или војвода, а дошао је у Пјешивце из племена Груда у Северној Албанији, после Косовске битке. Старином су по једнима негде од Сјенице, потомци од некога властелина Стевана Васојевића, а по другима су од Бањске, места са Косова, који се јавља у време владавине династије Немањића.

Сва је прилика да су после Косовског боја прешли у Груде, крај у Северној Албанији, који је тада био насељен Србима. Али како су са југа пристизали Турци и Арбанаси, Богдан оде у Зету код Ђурђа Кастриота, тада српског феудалца који још није био примио ислам. Грујица је остао у Грудама и потурчио се. Богдан је после доласка Турака на домак Зете дошао у Пјешивце, надајући се да ту остане и сачува братство од ислама. Од Грујице је настало племе Груде у Северној Албанији.

Богдан је имао три сина: Змијана, Радована и Вукосава, а имао је и ванбрачног сина Гостоја (Копиљана). Разишли су се из села Толића где им се отац био настанио. Змијан и Вукосав су отишли у село Церово, Гостоје у село Гостојевиће, добило име по њему, а Радованови синове се поделише, једни су отишли у Доњу Повију и Стубицу, а једни у село Дреновштицу.

Од претка Змијана су братство ЂУРАЧИЋИ, од претка Вукосава је братство ВУКИЋЕВИЋИ у Церову, од којег су огранци братства: МАГОВЧЕВИЋИ, ПРЕМОВИЋИ и ДРАГИЋЕВИЋИ у Богетићу, ЂУРОВИЋИ y Церову и ВУЛАНОВИЋИ у селу Загорку.

Од претка Радована су братства: МИЈУШКОВИЋИ и КОНТИЋИ у Повији, НИКЧЕВИЋИ у Стубици, те братства: БАЦКОВИЋИ и ПЕРУНОВИЋИ у Дреновштици.

Од претка Копиљана (Гостоја) су неколико мањих братстава у Гостојевићима и Папратима: МРВОШЕВИЋИ, БАЊОВИЋИ, ВУЧИНИЋИ су од претка Томаша, сина Пејова, а унука Гостојева и братства: ЛАЛАТОВИЋИ и ЦЕБАЛОВИЋИ од претка Лалата, сина Пејова и унука Гостојева.

Сва братства у Г. Пјешивцима који држе да су од претка Богдана славе Зачеће Св. Јована.

Богданових потомака има у селу Бршну које припада Никшићкој Жупи, презивају се братства: ШУРБАТОВИЋИ и ВУШОВИЋИ, они су од претка Радована, и од његових синова Илије и Пере.

МИЈУШКОВИЋИ и КОНТИЋИ живе у Повији и Кунку, они су од претка Радована, односно два његова унука, Мијушка и Андрије ''Конте''. Мијушковићи се деле на два мања братства: ЈАНКОВИЋЕ, од претка Јанка и ПОПОВИЋЕ, од предака Луке и Илије. Замало их није Ћуприлић истребио, бежали су у Босну у Далмацију, па се касније враћали натраг. У Босни их има који су остали и примили ислам. Из Повије су у Дробњак побегли братство ШИБАЛИЈЕ, по сродству су од ова два братства. Побегли су и братство БАОШИЋИ у Морачу, али не знају да ли су били рођаци. Братство ПОЧЕЦИ у Доњем Крају код Цетиња сматрају да су род са братством Мијушковићима и да су старином из Старе Србије. Мијушковића има исељених око Ужица, Ваљева и Београда, а од Контића око Ужица, Ваљева и Прокупља.

НИКЧЕВИЋИ живе у селу Стубици, са старинцима Стриковићима, пореклом су од претка Радован Богданова, који је био син Стевана Васојевића, родоначелника Пјешиваца. Богдан је имао сина Никца, па су они од њега. Никац је имао синове: Ђура, Ђуро Батрића и Живка. Од Живка није остао нико, а од Батрића су били синови: Јанко и Грујица. Не зна се тачно од којих су били Крстић и Вујош.

Вујош због неког убиства побегне Бају Пивљанину и овај га насели у селу Кртолама, гдје је има два сина, Лакца и Ника. Нико погине па Вујош са Лакцем побегне у Бјелоше код Цетиња, а касније се врати у Пјешивце. Од Никових потомака има Никовића у Кртолама. Од Лакца Крстићева је уже братство ЛАКЧЕВИЋИ, од Јовца Вујошева је братство ЈОВЧЕВИЋИ, а Илија Вујошев је има три сина: Јеремију, од њега је братство ЈЕРЕМИЋИ, Горчина од њега је братство РАДОВИЋИ, по сину Раду и Живка од кога је братство ЖИВКОВИЋИ.

Од братства Лакчевића је братство ВУЛАНОВИЋИ у селу Загорку. Никчевићи су сродни са осталим великим братствима у Пјешивцима.

Никчевићи веле да су од њих братство ПОЧЕЦИ у Доњем Крају код Цетиња, од потомака Вујошевих који су ту живели. Мада Почеци тврде да су из Старе Србије па на свом путу њихов предак је живио у Пјешивцима. Славе Зачеће Св. Јована.

КАПЕШИЋИ одселили у Котор, својатали су се са братством Никчевићима. МАГОВЧЕВИЋИ са огранцима братства:

ДРАГИЋЕВИЋИ, ПРЕМОВИЋИ и ЈОКОВИЋИ, пореклом су од другог Богдановог сина, Вукосава који је отишао у Церову. Они су огранци братства ВУКИЋЕВИЋА, јер је Мага од кога су ова братства син Вукићев. Мага је имао Према, од њега су братство ПРЕМОВИЋИ, а касније су се разродила братства: ДРАГИЋЕВИЋИ и ЈОКОВИЋИ. Мага је имао и сина Голића, од кога је братство ГОЛИЋЕВИЋИ, који су се пре 100 година одселили у Русију. Остали су се селили према Србији.

ВУКИЋЕВИЋИ и ЂУРОВИЋИ у Церови, пореклом су од Вукосава Богданова, има их исељених у Никшићко Поље, Ђуровића у Никшићке Рудине, а 1878. године неколико кућа код Ваљева. Братство ЂУРАЧИЋИ у Церову су од најстаријег Богданова сина Змијана, раселили су се на Цетиње, Реткоцер и Доброту.

Гостоје (Копиљан) се настанио у Гостојевиће, он је имао Пеја, а овај Лалата и Томаша. Од Лалата су братства: ЛАЛАТОВИЋИ и ЦЕБАЛОВИЋИ. Лалатовића има исељених у Никшић, Ужице, а Цебаловића у Ваљево и Реткоцер.

Од Томаша су братства: ВУЧИНИЋИ, БАЊОВИЋИ и МРВОШЕВИЋИ у Папратима, има их исељених у Рубежа код Никшића, у Милочане, Г. Поље, Невесиње и Србију.

ПЕРУНОВИЋИ и БАЦКОВИЋИ у селу Дреновштици, пореклом су од Андрије, сина Радована Богданова. Андрија је имао Вукосана, овај Перуна и Бацка.

Перунов син је убио једног Бамбрека и побегао у Дробњак, од њега су братство ШАШАЉИ. Ова братства се селе у Никшић, у Топлицу, Прокупље и Лозницу.

Предање о постанку Пјешиваца и Груда изазива сумњу. Наиме, Пјешивци су J2a, док су Груде Ј2b2, што значи да сигурно не воде порекло од истог претка.

Изгледа да су ови J2a надарени за фудбал. Из Пјешиваца су Дејо Савићевић, Мирко Вучинић и Петар Шкулетић. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #32 послато: Март 31, 2015, 01:26:21 поподне »
Предање о постанку Пјешиваца и Груда изазива сумњу. Наиме, Пјешивци су J2a, док су Груде Ј2b2, што значи да сигурно не воде порекло од истог претка.

Богдан је био од старијег, словенског становништва у Грудама. Управо под притиском све бројнијих досељеника Албанаца, словенско становништво се сели ка Зети. Данашње племе Груда је углавном албанског порекла. Отуд и разлика у ХГ.
Иначе, по неким предањима у Пјешивцима, предак Богданов (а можда и сам Богдан) је са Косова.   
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #33 послато: Март 31, 2015, 02:45:16 поподне »
Богдан је био од старијег, словенског становништва у Грудама. Управо под притиском све бројнијих досељеника Албанаца, словенско становништво се сели ка Зети. Данашње племе Груда је углавном албанског порекла. Отуд и разлика у ХГ.
Иначе, по неким предањима у Пјешивцима, предак Богданов (а можда и сам Богдан) је са Косова.

Небо, нисам сигуран да су Богданови потомци (J2a) били Словени. Перуновићу су најближи Италијани и Арапи, па постоји шанса да је реч о словенизованим староседеоцима.

Међутим, слични хаплотипови постоје код Пољака, Белоруса и Литванаца, па можда не треба искључити "словенску опцију".

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #34 послато: Март 31, 2015, 03:05:25 поподне »
Небо, нисам сигуран да су Богданови потомци (J2a) били Словени. Перуновићу су најближи Италијани и Арапи, па постоји шанса да је реч о словенизованим староседеоцима.

Међутим, слични хаплотипови постоје код Пољака, Белоруса и Литванаца, па можда не треба искључити "словенску опцију".

Име, нисам ја добро написао. Мислио сам да нису били Груде у данашњем смислу, тј. Албанци, него старије становништво које су преци данашњих Груда истиснули.
А с обзиром да су им, како кажеш, најближи Талијани и Арапи, можда не треба искључити ни неку албанску опцију (мислим на чувену причу о вези Шћипетара, Сирије и Сицилијанаца)...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #35 послато: Март 31, 2015, 05:05:34 поподне »
Ево сад убацих у "Невски" калкулатор Перуновића J2a-M92 и Литванца J2a. Заједнички предак живео пре 182 генерације, тј. пре око 5500 година.

Италијан Giovanni Errico из места Roccamonfina и Перуновић - предак пре 19 генерација (додуше само на 25 маркера). Ово значи да је њихов предак живео средином 15. века, тачније 1444. год. (?)

Треба нагласити да је Италијан позитиван на J-CTS2906, који се налази низводно од M92 Перуновића.

Перуновић и један J2a из Уједињених Арапских Емирата - предак пре 81 ген., тј. пре 2430 година (око 416 године пре нове ере).

На основу ових прорачуна се може закључити да су Перуновићу ипак ближи Италијани и Арапи.

Аксић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #36 послато: Март 31, 2015, 11:09:25 поподне »
Дејан Савићевић и Мирко Вучинић имају циганско порекло, такође и наш бомбардер Синиша Михајловић има циганско порекло. Златан Ибрахимовић, Аљоша Ашановић, Ладић и многи други познати фудбалери имају циганско порекло.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #37 послато: Март 31, 2015, 11:42:08 поподне »
Нисам знао за Савићевића и Вучинића, за ове остале сам чуо. Овде постоји неки списак познатих фудбалера ромског порекла:

http://www.groguets.com/futbolistas_de_origen_gitano-itemap-75-718-1.htm

У Ромском днк пројекту постоје три припадника J групе. Двојица су J2a, а један је J1.

https://www.familytreedna.com/public/Romnchel?iframe=yresults

Ј2a је присутна у Индији:

Indian J2a

Within India, J2a is more common among the upper castes and decreases in frequency with the caste level. This can be explained by the assimilation of local J2a (and R2) people from Bactria and Pakistan by the R1a Indo-European warriors who descended from the Volga-Ural region of Russia (Sintashta culture) and established themselves for a few centuries in southern Central Asia, immediately north of the Hindu Kush (including the Oxus civilization) before moving on to conquer the Indian subcontinent. J2a would have reached Bactria with the expansion of Neolithic herders from the Middle East who then blended with the indigenous hunter-gatherers belonging chiefly to R2.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #38 послато: Април 01, 2015, 12:42:19 пре подне »
Гледам сад мало тестиране који припадају овом кластеру J2a групе. Углавном сви имају европско порекло. Не назире се веза са Индијом. Треба бити опрезан са овим непровереним информацијама о ромском пореклу.

Поред Перуновића, постоји још један хаплотип J2a из Црне Горе на 37 маркера.

За днк пројекат:

Kit 369028: 12 22 14 10 14-16 11 15 11 13 11 29 15 9-9 11 11 25 14 21 29 13-14-15-16 10 11 19-21 15 14 18 18 36-38 11 10

Са Перуновићем 3 разлике на 37 маркера, што значи да су прилично блиски.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #39 послато: Април 01, 2015, 08:07:51 пре подне »
Гледам сад мало тестиране који припадају овом кластеру J2a групе. Углавном сви имају европско порекло. Не назире се веза са Индијом. Треба бити опрезан са овим непровереним информацијама о ромском пореклу.

Поред Перуновића, постоји још један хаплотип J2a из Црне Горе на 37 маркера.

За днк пројекат:

Kit 369028: 12 22 14 10 14-16 11 15 11 13 11 29 15 9-9 11 11 25 14 21 29 13-14-15-16 10 11 19-21 15 14 18 18 36-38 11 10

Са Перуновићем 3 разлике на 37 маркера, што значи да су прилично блиски.

Да, овај непознати тестирани из Црне Горе је новотестирани, несумњиво повезан са Перуновићем, можда саплеменик из Пјешиваца. Штета што није оставио податке о поријеклу.

Иначе сад кад сам гледао Ј2 Пројекат видим да је тестиран као Ј2а и католик из области Климента у Албанији. Као претка наводи  Preka Gjelosha. Занимљиво је да он није иста грана хаплогрупе Ј2а као Перуновић. Gjelosh упада у подгрупу која је карактеристична за кавкаске народе Чечене и Ингуше. Знам да се раније доста писало о кавкаској Албанији и поријеклу Албанаца са Кавказа. Не наводим воду на ту воденицу, али ово је нека прва веза те врсте коју видим.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #40 послато: Април 01, 2015, 08:17:47 пре подне »
Иначе сад кад сам гледао Ј2 Пројекат видим да је тестиран као Ј2а и католик из области Климента у Албанији. Као претка наводи  Preka Gjelosha.

Ђелоши (Ђелошај, Ђелошевић) би требало да су кучки Албанци из села Коћи (Kojë). Осим ако није у питању патроним, а не презиме.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #41 послато: Април 01, 2015, 08:19:54 пре подне »
Дејан Савићевић и Мирко Вучинић имају циганско порекло, такође и наш бомбардер Синиша Михајловић има циганско порекло. Златан Ибрахимовић, Аљоша Ашановић, Ладић и многи други познати фудбалери имају циганско порекло.

Нисам ово знао.
А у ком смислу циганско порекло? У правој мушкој линији, или по некој прабаби?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #42 послато: Април 01, 2015, 08:27:22 пре подне »
Овде постоји неки списак познатих фудбалера ромског порекла:
http://www.groguets.com/futbolistas_de_origen_gitano-itemap-75-718-1.htm

Све, све, али Драгослав Шекуларац!?
Мислим, одлично знам порекло тог човека и није истина да има ромско порекло. Бар не по мушкој линији, не гарантујем за неку тамо чукунбабу...
А ни за Деја не бих рекао.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #43 послато: Април 01, 2015, 08:32:02 пре подне »
Ђелоши (Ђелошај, Ђелошевић) би требало да су кучки Албанци из села Коћи (Kojë). Осим ако није у питању патроним, а не презиме.

Не знам. Ставио је мјесто поријекла тог претка у Вермош у Албанији, центар области Климента и пише да је то предак из 18. вијека. Иначе тестирани се презива Рукај.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #44 послато: Април 01, 2015, 08:36:31 пре подне »
Све, све, али Драгослав Шекуларац!?
Мислим, одлично знам порекло тог човека и није истина да има ромско порекло. Бар не по мушкој линији, не гарантујем за неку тамо чукунбабу...
А ни за Деја не бих рекао.

Мислим да овај горе списак нема везе са мозгом.

Асановић би могао бити Циган, а што се Михајловића тиче, само сам чуо да јесте, не знам колико је то тачно. Истина је да у Барањи и источној Славонији живи приличан број Бајаша, и да је Михајловић често и карактеристично презиме међу њима.

За остале са наших простора не вјерујем да је тачно.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #45 послато: Април 01, 2015, 08:56:11 пре подне »
Ma ovo su po meni obične gluposti, ili novinarske senzacionalističke izmišljotine na koje se ne treba pecati. Ne kažem da u navedenom spisku nema igrača koji su poreklom cigani, naročito među španskim igračima jer je opštepoznato da je ciganski DNK veoma prisutan u Španiji, pogotovo na jugu Španije gde sam čak čuo da ih ima oko 30%, ali za mnoge od navedenih mislim da nemaju veze sa ciganskim DNK. Pre svega mislim tu na Šekularca, za koga znam da po očevoj liniji sigurno nema veze sa ciganima, a majku sam poznavao lično jer su mi bili komšije u Hilandarskoj ulici i znam da je Makedonka, ali za nju ajde da ostavimo kao moguće da bi možda mogla da ima neke veze sa ciganskim poreklom a da to možda i ne zna. Ovo drugo za Savićevića, Mihajlovića, Vučinića, čisto sumnjam. Pre bih rekao da Mihajlovića vezuju za cigansko poreklo zato što je skoro u jednoj emisiji naručio Đurđevdan da mu odsviraju, gde je rekao da je to neka vrsta himne zvezdinih navijača, koje inače je opšte poznato zovu ,,cigani''. Mihajlović i Savićević su, znamo to svi, igrali u Zvezdi, tako da imam utisak da ,,u tom grmu leži zec'' ove novinarske ideje. 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #46 послато: Април 01, 2015, 09:17:55 пре подне »
Pre bih rekao da Mihajlovića vezuju za cigansko poreklo zato što je skoro u jednoj emisiji naručio Đurđevdan da mu odsviraju, gde je rekao da je to neka vrsta himne zvezdinih navijača, koje inače je opšte poznato zovu ,,cigani''. Mihajlović i Savićević su, znamo to svi, igrali u Zvezdi, tako da imam utisak da ,,u tom grmu leži zec'' ove novinarske ideje.

И ја бих рекао да је звездашко порекло у питању  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #47 послато: Април 01, 2015, 09:20:57 пре подне »
Не знам. Ставио је мјесто поријекла тог претка у Вермош у Албанији, центар области Климента и пише да је то предак из 18. вијека. Иначе тестирани се презива Рукај.
Интересантан податак обзиром да и на основу неких писаних извора знамо да су Клименти по свему судећи хетерогеног састава. Први турски попис овог племена јасно даје податке о томе да једно село у саставу овог племена носи чист словенски назив (Селце), док друго носи албански назив (Шпаја). Сада већ постоји неколико тестираних лица који вуку корене из овог малисорског племена, из чијих ДНК видимо да је то заиста тако:
 1. Вушај (Vushaj)         Албанија (Врмош, Малесиа)                                   Е                                          E-В13 ЦТС9320
 2. Кељменди(Kelmendi)                     КиМ (Ругова)                                    E            E1б1б1а2*              E-В13
 3. Рукај                       Албанија (Врмош, Малесиа)                                    Ј2а

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #48 послато: Април 01, 2015, 09:27:54 пре подне »
Не знам. Ставио је мјесто поријекла тог претка у Вермош у Албанији, центар области Климента и пише да је то предак из 18. вијека. Иначе тестирани се презива Рукај.

Да, Ђелош би било име оца тог Пренка. Постоји презиме Рукај међу Климентима. Занимљиво је да се и једна област јужније од Малесије зове исто тако. И то баш у области Мате, која би требало да буде епицентар, место одакле су се аутентични Шиптари ширили на север, исток и југ.
"Наша мука ваља за причешћа"

Аксић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #49 послато: Април 01, 2015, 10:21:11 пре подне »
Нисам ово знао.
А у ком смислу циганско порекло? У правој мушкој линији, или по некој прабаби?

Сад знаш. Да, по мушкој линији.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #50 послато: Април 01, 2015, 10:51:59 пре подне »
Италијан Giovanni Errico из места Roccamonfina и Перуновић - предак пре 19 генерација (додуше само на 25 маркера). Ово значи да је њихов предак живео средином 15. века, тачније 1444. год. (?)

Мало сам истраживао, та Рокамонфина је у јужном делу Италије, код Казерте, покрајина Кампања, нешто северније од Напуља.
Било би занимљиво да се нпр. утврди да је предак Пјешиваца био неки талијански племић или официр који је у саставу млетачке (или напуљске?) војске био код Ђурђа Кастриота, па после прешао код Ивана Црнојевића и ту и остао, а да од његовог брата потичу они Ерико из Рокамонфине (има их 5 у телефонском именику).
И само презиме родоначелника Богдана је необично. Не знам шта би у српском језику значило Потолић. А видим по интернету да у Италији постоји презиме Pottoli, a код Албанаца Potoli (вероватно се чита Потољи).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #51 послато: Април 01, 2015, 10:59:47 пре подне »
Мислим да овај горе списак нема везе са мозгом.

Асановић би могао бити Циган, а што се Михајловића тиче, само сам чуо да јесте, не знам колико је то тачно. Истина је да у Барањи и источној Славонији живи приличан број Бајаша, и да је Михајловић често и карактеристично презиме међу њима.

За остале са наших простора не вјерујем да је тачно.

Као прво поздрав свима, јер нисам до сада остављао постове на форуму.
За Синишу Михајловића конкретно знам да није ромског порекла, јер му је отац из села Кукуља у Лијевче Пољу. То знам јер је мој отац из села Лилић које је одма ту поред, и једном сам упознао Синишиног брата од стрица којем је Синиша помогао да купи неки камион јер се овај бави аутопревозом. Значи Синша Михајловић је пореклом из Лијевче Поља, из села Кукуље које је између Лакташа и Српца.Отац му се доселио у Борово..

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #52 послато: Април 01, 2015, 11:26:48 пре подне »
Мислим да овај горе списак нема везе са мозгом

Наравно да нема. Не треба схватати озбиљно информације са којекаквих сајтова.

http://www.blueunionbelgrade.com/forum/viewtopic.php?f=3&t=308&start=6030&sid=ffe0f050b95d2c6fe5c381e2bd21cf46&view=print

Све, све, али Драгослав Шекуларац!? Мислим, одлично знам порекло тог човека и није истина да има ромско порекло. Бар не по мушкој линији, не гарантујем за неку тамо чукунбабу...А ни за Деја не бих рекао.

Шеки је из Шекулара, што значи да није Ром. За Деја и Вучину ни ја не верујем. Може бити да је неко имао неку бабу, итд, итд...па зато круже такве приче. Мада, све је ово пре измишљотина и покушај да се наружи нечија каријера.

Ma ovo su po meni obične gluposti, ili novinarske senzacionalističke izmišljotine na koje se ne treba pecati

Слажем се.

Као прво поздрав свима, јер нисам до сада остављао постове на форуму.
За Синишу Михајловића конкретно знам да није ромског порекла, јер му је отац из села Кукуља у Лијевче Пољу. То знам јер је мој отац из села Лилић које је одма ту поред, и једном сам упознао Синишиног брата од стрица којем је Синиша помогао да купи неки камион јер се овај бави аутопревозом. Значи Синша Михајловић је пореклом из Лијевче Поља, из села Кукуље које је између Лакташа и Српца.Отац му се доселио у Борово.

За Синишу сам и ја нешто начуо, али ево сада видимо да ни то није истина.

Асановић једини делује чудно, а и презиме му је "сумњиво", мада ни за то нема доказа.

Занимљиво је ово што помињу Небо и Синиша. Веза J2a - Албанци.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #53 послато: Април 01, 2015, 11:56:51 пре подне »
Да, овај непознати тестирани из Црне Горе је новотестирани, несумњиво повезан са Перуновићем, можда саплеменик из Пјешиваца. Штета што није оставио податке о поријеклу.

Иначе сад кад сам гледао Ј2 Пројекат видим да је тестиран као Ј2а и католик из области Климента у Албанији. Као претка наводи  Preka Gjelosha. Занимљиво је да он није иста грана хаплогрупе Ј2а као Перуновић. Gjelosh упада у подгрупу која је карактеристична за кавкаске народе Чечене и Ингуше. Знам да се раније доста писало о кавкаској Албанији и поријеклу Албанаца са Кавказа. Не наводим воду на ту воденицу, али ово је нека прва веза те врсте коју видим.

Значи две различите гране J2a на тако малом простору?

Помислио сам да би Пјешивци могли бити са севера Албаније (како и предање казује). У Кастратима постоје села/топоними Пјешровић и Пјешрошан. Нека суседна племена, попут Морачана, такође негују предање о пореклу са севера Албаније (Хоти).

Генетска слика Албанаца:

https://www.familytreedna.com/groups/abanian-dna-poject/about/results

Новост је R1b код Кастрата и J2b2 код Краснића. Судећи по подацима из J пројекта које је Синиша изнео, Клименте носе (поред E1b) и J2a.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #54 послато: Април 01, 2015, 02:47:29 поподне »
Наравно да нема. Не треба схватати озбиљно информације са којекаквих сајтова.

http://www.blueunionbelgrade.com/forum/viewtopic.php?f=3&t=308&start=6030&sid=ffe0f050b95d2c6fe5c381e2bd21cf46&view=print


Сад видим на овом линку да је Аксић аутор фамозног списка...

Аксићу, немој да испаднеш Z93, па да и ти упаднеш у овај списак  ;)

Аксић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #55 послато: Април 02, 2015, 01:02:39 пре подне »
Сад видим на овом линку да је Аксић аутор фамозног списка...

Аксићу, немој да испаднеш Z93, па да и ти упаднеш у овај списак  ;)

Јесте ;D Ја сам видовита баба Ванга која све зна, шалу на страну ;D ;D ;D   О познатим фудбалерима ромског порекла писано је раније далеко пре 2012. године прогуглај да видиш. 

Уосталом ево мој оригинални коментар о познатим ромским фудбалерима,   http://www.diskuje.net/istorije/poreklo-prezimena-vas-rodoslov-9069/strana75.html  написан је 12.09.2012. Твој ортак Небојша је намерно цитирао форум који је преузео мој коментар са дискусије.нет како би приказао да је то све наводно кренуло од мене од 2012. године, мислим смешно и јадно од њега.

О познатим фудбалерима циганског порекла као што реко писано је пре 2012 године. Имаш на интернету разне дискусије о томе на пример из 2008. 2009. 2010. итд.

Мени није ништа чудно што су неки фудбалери циганског порекла или евентуално имају по мајци циганско порекло. Они који су веома познати сигурно неће и ако имају свест о свом ромском пореклу да изађу у јавност и да изјаве да су они пореклом Цигани. Зашто неће? Цигани који су асимилирани и који су почели да се мешају са нециганима хоће да се изједначе са њима, стиде се свог порекла, не користе више свој језик или га постепено заборављају, бракове склапају све мање са својима, а све више са нециганима и тако генерацијама рађају се деца која губе просечни физички изглед у Цигана. О овоме су писали наши географи има тога колико хоћеш у литературама Ј. Цвијића.

Ако хоћемо реално у Србији према попису из 2011. има око 150.000 до 200.000 Цигана, а уствари то није права бројка наши демографи кажу има их пола милиона. У Румунији има их један ипо до два милиона, иако званични попис каже да их има више од шесто хиљада. У Бугарској око 800.000 према незваничним статистикама. Такође има их доста у Мађарској и Грчкој. Само у ове земље има их четири до пет милиона, а где је остатак Европе. У целој Европи има сигурно између 10 до 15 милиона Цигана, а можда и више.

И сад питам тебе Јерковићу... Цигана има у Европи између десет до двадесет милиона, зашто не би имали Цигани познате спортске личности? Зар су они по теби парализован народ који је рођен само за музику?

Немој да се секираш превише због моје могуће и евентуалне подгране Z93, није добро за здравље господине Јерковићу ;D  ;D   ;)  Могуће је да будем грана Z93, али у овај списак нема никакве шансе да упаднем ;). Како год испадне и ако евентуално будем Z93, бићу на то поносан.

Ако имају овакви бели Чаргари попут мене, онда заиста постоји велика шансе да сам један од њих  ;D ;D ;D


Ја сам много времена провео анализирајући свој хаплотип и друге хаплотипове гране Z93, M458 и Z280. За сада ја сам успео да нађем шест хаплотипова која су мени врло вероватно најблиска и то су припадници М458 из Пољске и Русије, и са њима се разликујем на седам и осам маркера, напомена у табели постоји једна грешка на вредност DYS19 пише да је 10, а заправо ради се о 16.   


Што се тиче Z93, На први поглед изгледало је да су ми блиски хаплотипови гране Z2124-Z2122-F1345-CTS6, заиста на први панел има доста Асхкенази-Левите, односно Јевреји са којима имам ткз. модал који је доста чест код Левита и панел два је доста сличан мом, на трећем панелу се доста разликујемо имају они неке специфичне маркере које ја немам.
Међутим у панел два на вредност DYS458 они имају искључиво 14,  15 је веома ретак, а 16 уопште не постоји. Ја имам на ту вредност 16, тако да не постоји скоро никаква шанса да будем припадник те гране. Што се тиче других грана Z93 не постоји нека нарочита блискост, али не би се осудио да кажем већ сада да нисам припадник хаплогрупе Z93.

Што се тиче Z280 у подграни CTS3402 постоје неки хаплотипови имамо неке заједничке специфичности, тако да постоји и нека шанса за Z280.

Дакле све је отворено, још увек није ништа сигурно.
« Последња измена: Април 02, 2015, 08:02:29 пре подне Аксић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #56 послато: Април 02, 2015, 07:58:59 пре подне »
@Аксићу

Што се тиче списка, наравно да сам се шалио, не би требао такве ствари толико озбиљно схваћати.

Што се тиче Z93, још раније сам рекао да не вјерујем да си Z93, већ М458...

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #57 послато: Април 02, 2015, 08:16:53 пре подне »
Мени није ништа чудно што су неки фудбалери циганског порекла или евентуално имају по мајци циганско порекло. Они који су веома познати сигурно неће и ако имају свест о свом ромском пореклу да изађу у јавност и да изјаве да су они пореклом Цигани. Зашто неће? Цигани који су асимилирани и који су почели да се мешају са нециганима хоће да се изједначе са њима, стиде се свог порекла, не користе више свој језик или га постепено заборављају, бракове склапају све мање са својима, а све више са нециганима и тако генерацијама рађају се деца која губе просечни физички изглед у Цигана. О овоме су писали наши географи има тога колико хоћеш у литературама Ј. Цвијића.





Ако имају овакви бели Чаргари попут мене, онда заиста постоји велика шансе да сам један од њих  ;D ;D ;D


 



Аксић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #58 послато: Април 02, 2015, 08:50:41 пре подне »
војинена,

Ти си се изгледа највише увредио  :)  Нема смисла ако се не слажеш са мојим ставовима, ако не верујеш оно што пишем и да ми сад цитираш део текста,, мислим не приличити ипак си ти у године човек колико сам ја могао да приметим. 

Аксић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #59 послато: Април 02, 2015, 08:51:37 пре подне »
.
« Последња измена: Април 02, 2015, 10:09:25 пре подне Аксић »

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #60 послато: Април 02, 2015, 08:55:35 пре подне »
Без увреде, схвати ово као шалу.  ;) Али дао си аутогол, мораш признати.

Аксић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #61 послато: Април 02, 2015, 10:05:18 пре подне »
Јерковићу,

Био сам будан и досађивао сам па реко ајде да напишем нешто више. Не, ништа ме није погодило и нисам озбиљно схватио твој коментар. Према свему судећи требало би да сам М458 видео си хаплотипове. Ја дајем већу шансу за М458 не зато што ја то желим, него на основу блискости са наведеним хаплотиповима, али пошто ми је специфичан хаплотип све је могуће па и да нисам М458. Не кријем ја би радо да сам М458 или Z280, сви би тако поступили да су на мом месту, али и ако будем евентуално Z93, боже мој био би и тада поносан.

Аксић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #62 послато: Април 07, 2015, 02:54:38 поподне »
Разне подгране хаплогрупе Р1а имају доста сличне модалне хаплотипове на првих 12 маркера. Није ни чудо обзиром да хаплогрупа Р1a има најбројније потомство у Европи после хаплогрупе Р1б.

Има неколико хаплотипова из околних земаља са Балкана са којима имам поклапања на 12 маркера и можда је неки од тих хаплотипова мени блисак, ипак то не мора ништа да значи, зато што се често појављују исти модални хаплотипови у скоро свим гранама хаплогрупе Р1а.  Има доста Јевреја Асхкенази Левита који имају исти или сличан модални хаплотип.

Ево табеле, поклапања на 12 маркера




Из приложеног можемо да видимо да имам покплапања са тројицом из Румуније и Словеније и једног из Црне Горе. Пошто су они из околних земаља постоји нека шанса да ми је неко од њих заиста блисак, нажалост немам више информације о њима.

Разлике на један маркер






Једини хаплотип са којима се разликујем на два маркера и то је вероватно овај хаплотип, из места Olszyc Szlachecki у источној Пољској. 
13 25 15 10 11-14 12 12 10 13 11 29 16 9-10 11 11 24 14 20 30 12-12-16-16
мој хаплотип:
13 25 16 10 11-14 12 12 10 13 11 29 16 9-10 11 11 24 14 20 30 12-12-15-16

« Последња измена: Април 07, 2015, 03:00:32 поподне Аксић »

Аксић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #63 послато: Мај 08, 2015, 03:29:02 поподне »
Тестирани Перић-Павичић из Партеша код Гњилана, припадник хаплогрупе I1, тестиран на 37 маркера има поклапања са хаплотиповима из хрватске збирке тестираних појединаца.

13 23 15 10 12-14 -- 11 12 11 29 16 ----- 16 20 ------ 10 -- 14 ------ 10  (хаплотип Перића)
                                     
13 23 15 10 12-14 -- 11 12 11 29 16 ----- 16 20 ------ 10 -- 14 ------ 10   (северна Хр.)

13 23 15 10 13-14 -- 11 12 11 29 16 ----- 16 20 ------ 10 -- 14 ------ 10  (три хаплотипа-централна)
13 23 15 10 13-14 -- 11 12 11 29 16 ----- 16 20 ------ 10 -- 14 ------ 10  (јужна)

13 23 15 10 13-14 -- 11 12 11 30 16 ----- 16 20 ------ 10 -- 14 ------ 10  (источна)

13 23 15 10 13-14 -- 11 12 11 30 16 ----- 16 20 ------ 10 -- 14 ------ 10  (западна)

Видимо из приложеног да је овај хаплотип специфичан за Хрватску има га свугде по Хр. У Босни има га сигурно највише ови из Хрватске су сигурно стари и скорашњи исељеници из Босне и Далмације.

Постоји још један хаплотип у западној Хр. који сасвим сигурно одређује дугу старост ове гране на западном Балкану. 
13 23 15 10 13 14 -- 12 13 11 30  16 ----- 16 20 ------ 10 -- 14 ------ 10

И у Војводини има овог хаплотипа:
13 23 15 10 13-14 -- 12 12 11 29 16 ----- 15 20 ------ 10 --- 14 ------ 10

Такође Перић има тројицу са којима се на 23/25 маркера разликује само у два маркера. Један је из Босне, други је из Мађарске и трећи је из Румуније. Постоје још четири хаплотипа из Босне на 12 маркер Перић се са њима разликује у само један маркер, то све пише у фтдна профил тестираног Перића.

Изненађен сам и  :o, невероватно откриће. И још кад сам вратио филм уназад и сетио сам се нечег веома битног што ми је причао мој брат од тетке који је од Павичића. Тестирани Перић је сродник мом брату деле их 5-6 пасова до заједничког претка. Брат ми је пре неколико година испричао да су његови Павичићи одржавали кумство до пре Другог светског рата са неким католицима из Летнице код Витине, њему је то деда причао. Кад сам се овога сетио и кад сам упоредио хаплотипове све ми је било јасно.

Дакле Павичићи и њихови сродници Ковачевци и Симонићи су без сумње некада били католици пореклом из Босне или Далмације и досељени су давно на Косово као рудари. Можда су истог порекла и Кулићи и Калаузови.

Још увек немогу да верујем, драго ми је због открића, јер је осим брата од тетке и моја прабаба од рода Павичића.
« Последња измена: Мај 08, 2015, 03:42:43 поподне Аксић »

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #64 послато: Мај 08, 2015, 09:55:09 поподне »
То презиме Павичић мене и асоцира као да је однекуд из Босне или Хрватске. Да не знам да је са КиМ мислио бих да је баш из тих крајева. Тако ми звучи. Претпостављам да је настало од женског имена Павица. Да ли ти је познато да је то име некада било заступљено на КиМ?   

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #65 послато: Јун 08, 2016, 03:11:39 поподне »
Да не ширимо тему на новотестираним, једно питање још у вези Магазн(овић)а, а на коментар Лепеничанина.

Не би требало да има везе. Деда Хрвоје је био Далматинац.

Да ли неко зна како је уопште настало презиме Магазин?



Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #66 послато: Јун 08, 2016, 07:09:04 поподне »
Да не ширимо тему на новотестираним, једно питање још у вези Магазн(овић)а, а на коментар Лепеничанина.

Да ли неко зна како је уопште настало презиме Магазин?


Од талијанске ријечи за складиште. Вјероватно има везе са трговином. Војин Магазиновић спомиње се 1661. године у околини Требиња.1694. године Млечани уступају бившу турску земљу Сладоју и Павлу Магазиновићу у селу Волујцу код Требиња.. Хадџи Јово Витковић у Дубровнику 1707. године одређује епитропа своје последње воље Продана Војиновића Магазиновића( вјертоватно син горе поменутог Војина Магазиновића)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #67 послато: Јун 08, 2016, 07:20:34 поподне »

Од талијанске ријечи за складиште. Вјероватно има везе са трговином. Војин Магазиновић спомиње се 1661. године у околини Требиња.1694. године Млечани уступају бившу турску земљу Сладоју и Павлу Магазиновићу у селу Волујцу код Требиња.. Хадџи Јово Витковић у Дубровнику 1707. године одређује епитропа своје последње воље Продана Војиновића Магазиновића( вјертоватно син горе поменутог Војина Магазиновића)
Да додам да се 1701 спомиње Лазар Магазиновић из Сливнице а нешто касније и Михајло син Лазара Магазиновића, влах из Главске као крадљивац волова на дубровачкој територији.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #68 послато: Јун 08, 2016, 07:25:58 поподне »
Од талијанске ријечи за складиште. Вјероватно има везе са трговином. Војин Магазиновић спомиње се 1661. године у околини Требиња.1694. године Млечани уступају бившу турску земљу Сладоју и Павлу Магазиновићу у селу Волујцу код Требиња.. Хадџи Јово Витковић у Дубровнику 1707. године одређује епитропа своје последње воље Продана Војиновића Магазиновића( вјертоватно син горе поменутог Војина Магазиновића)

Хвала Волфе на објашњењу. :)

Да, знам шта је магазин, али нисам баш био уверен да би презиме могло настати по томе, но није то толико ни немогуће.

Нађох сад да се Магазини помињу и у неком од пописа Боке Которске - BOKA KOTORSKA U DOBA VENECIJE NA IZVORIMA MLETAČKIH ARHIVA.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #69 послато: Јун 08, 2016, 07:34:54 поподне »
Нађох овај податак код Накићеновића у Боки:



Ово је изгледа повезано са предањем магазина из коњица, само што је старије презиме ипак Магазиновић.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #70 послато: Јун 08, 2016, 08:47:33 поподне »
Изгледа, да су по Накићеновићу Милутиновићи/Магазини славили Ђурђевдан? По написаном би Магазиновићи могли бити и огранак Милутиновића.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #71 послато: Јун 08, 2016, 08:57:42 поподне »
Изгледа, да су по Накићеновићу Милутиновићи/Магазини славили Ђурђевдан? По написаном би Магазиновићи могли бити и огранак Милутиновића.

Рамбо, ово да славе св. Георгија не односи се на Милутиновиће, већ на претходно поменуте Ратковиће, сем тога Накићеновић јасно каже да су Милутиновићи настали од Магазиновића, а не обратно.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #72 послато: Јун 08, 2016, 09:05:32 поподне »
Сад видим да је термин магазин био веома чест у Боки, односно то су биле ниске куће од камена озидане кречом у којима се чувало вино, уље, жито и остале намирнице. Тај назив је у Боки веома често прерастао у топоним, па се помињу многобројни магазини најчешће уз имена насеља као што су: Ковачки магазини, Кримовички магазини, главатичићки магазини и сл. Такође за мјесто Мељине се каже да се за Млечића звало Magazza.

Колико видим назив је оригинално арапски,а до нас је могао доћи и преко италијанског magazzino  или преко турског магаза.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #73 послато: Јун 08, 2016, 09:12:02 поподне »
Опет нешто нештима, или ја не контам. Ако је Саватије Љубибратић + 1716 и први познати Магазиновић (Продан-савременик Саватијев) а касније Драгутин 1749. Када су Магазини преузели презиме Милутиновић? Да ли то значи да НЕМА више Магазиновића или пак Милутиновића. Ово доле "изумрли су а славили Св.Јована" требало би да се односи на Станишиће.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #74 послато: Јун 08, 2016, 09:22:25 поподне »
Опет нешто нештима, или ја не контам. Ако је Саватије Љубибратић + 1716 и први познати Магазиновић (Продан-савременик Саватијев) а касније Драгутин 1749. Када су Магазини преузели презиме Милутиновић? Да ли то значи да НЕМА више Магазиновића или пак Милутиновића. Ово доле "изумрли су а славили Св.Јована" требало би да се односи на Станишиће.

Ово изумрли, а славили св. Јована се односи на Милутиновиће. Станишићи су славили св. Тројицу. Погледај у интегралном облику студију Бока од Накићеновића.

Магазиновићи су старо презиме, помиње се још половином 17. вијека, Волф је већ данас качио помене, тако да Продан није први поменути Магазиновић.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #75 послато: Јун 08, 2016, 09:39:45 поподне »
Наравно да Продан није први Магазиновић, видео сам Волфов прилог.  Ајде да мало цепидлачим, ако нису Станишићи изумрели - ко је?  Милутиновићи или Магазиновићи?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #76 послато: Јун 08, 2016, 09:52:36 поподне »
Наравно да Продан није први Магазиновић, видео сам Волфов прилог.  Ајде да мало цепидлачим, ако нису Станишићи изумрели - ко је?  Милутиновићи или Магазиновићи?

Изумро је огранак Магазиновића који се презивао Милутиновић и који је живио у Топли.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #77 послато: Јун 08, 2016, 09:55:19 поподне »
Изумро је огранак Магазиновића који се презивао Милутиновић и који је живио у Топли.
Симо Милутинов Магазиновић умро 1743 у Херцег Новом. Можда је то родоначелник Милутиновића.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #78 послато: Јун 08, 2016, 10:04:38 поподне »
 Можда је код Магазина очувано предање са малим грешкама. Такав случај имамо са Драпићима у Љубињу. Они ппричају да су од Добриловића и заиста један докуменат из 1450. помиње пљачку у којој учествују 3 Добриловића и два Драпића. Или је Милутин отац Сима Магазиновића имао синовекоји су остали у Херцеговини па користили и патронимик по Милутину а и старо презиме.

На мрежи Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #79 послато: Јун 08, 2016, 10:29:04 поподне »
Ово изумрли, а славили св. Јована се односи на Милутиновиће. Станишићи су славили св. Тројицу. Погледај у интегралном облику студију Бока од Накићеновића.

Магазиновићи су старо презиме, помиње се још половином 17. вијека, Волф је већ данас качио помене, тако да Продан није први поменути Магазиновић.

Магзиновићима се доста бави наш сарадник из Херцег Новог Горан Комар, аутор великог броја књига и чланака о родовима из тог дела Боке Которске и херцеговачког залеђа. Нађох сад један чланак (о манастиру Савина) у којем помиње Магазиновиће:

"Иако пишемо о Савини, морамо овдје потцртати још један резултат обновитељског дјела владике Саватија. Било је подизање Топле, будућег сједишта Топаљске општине. Нема ни једнога дјела драчевићких Срба 18. вијека, укључујући и подизање саборне цркве у Топлој, 1709. до 1712. године, а да га нису извели топаљски, поповски Магазиновићи, најближи сарадници владике Саватија. Или они, или припадници побочних загранака ове фамилије какав је био Данило Јоанорајовић који је изнио велики дио послова на градњи велике савинске цркве".

http://www.rastko.rs/rastko-bo/duhovnost/gkomar-savina.html

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #80 послато: Јун 08, 2016, 11:50:30 поподне »

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #81 послато: Јун 08, 2016, 11:58:02 поподне »
S obzirom da su se nalazili u blizini katolika,prezime su skratili na Magazin što je uobičajena,normalna,stvar.Postojali su dakle ,još pod ovim prezimenom,prije 1600.godine,  u Hercegovini,na razmeđi sa Dubrovačkom Republikom

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс



Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #83 послато: Јун 09, 2016, 12:01:54 пре подне »
Да не ширимо тему на новотестираним, једно питање још у вези Магазн(овић)а, а на коментар Лепеничанина.

Да ли неко зна како је уопште настало презиме Магазин?

Magazin=skladište

Čovjek je bio skladištar,trgovac

Magazzino

Vukovci

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #84 послато: Јун 10, 2016, 10:24:03 пре подне »
Pozdav ljudi.
Vec neko vrijeme razmisljam da uradim analizu ali nijesam bas najsigurniji koju jer zivim u inostranstvu.
Moje porijeklo je od bratstva Lambuljica iz Vukovaca u Crnoj Gori.
Po nekoj legendi je nas predak doselio iz Grude i osnovao selo koje je danas skoro 100% Lambuljicko sa oko 100 porodica Popovic Radicevic Djurovic Lazovic Andric Dragovic... Izvan sela nas ima jos sigurno 3 puta vise a imamo cak i jednog poznatog pjevaca u ex YU Danijela Popovica
Pregledao sam sve rezultate odje i nazalost nijesam uspio pronaci nikoga ko bi mogao biti vezan za nase bratstvo.
Svi slavimo sv Nikolu.

I da vidio sam da Pjesivci takodje poticu iz Gruda pa bi mozda to mogao biti trag.
Znaci ako imate neki prijedlog mogao bi biti od pomoci

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #85 послато: Јун 10, 2016, 11:49:39 пре подне »
Pozdav ljudi.
Vec neko vrijeme razmisljam da uradim analizu ali nijesam bas najsigurniji koju jer zivim u inostranstvu.

Док се не јаве администатори или неко ко је позванији ево једног линка:
https://www.familytreedna.com/group-join.aspx?Group=Project_Pending

Ја сам ту радио анализу.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #86 послато: Јул 05, 2016, 09:56:14 поподне »
Mislim da bi ste trebali da pronadjete za testiranje nekoga Radenovica iz Plava jer su oni tu ziveli i pre velikih seoba 1690 a iz Peci nekog od Dabizljijevica, oni vaze za najstarije Srbe u Peci i ziveli su tu isto pre 1690.

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 620
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #87 послато: Јул 05, 2016, 10:51:49 поподне »
Mislim da bi ste trebali da pronadjete za testiranje nekoga Radenovica iz Plava jer su oni tu ziveli i pre velikih seoba 1690 a iz Peci nekog od Dabizljijevica, oni vaze za najstarije Srbe u Peci i ziveli su tu isto pre 1690.

У вези Дабижљевића: Дабижљевићи су  једна од најстаријих породоца из села Дрсник, 30-ак км од Пећи,  недалеко од Клине. Знам да неки од њих живе сада у Београду и Краљеву. Иначе, када је Дрсник у питању: село Дрс(т)ник помиње се као метох манастира Хиландар (1348 г., приликом посете цара  Душана Светој гори). Проф. Милета Букумирић у својој књизи "Ономастика Прекорупља, први део" наводи  предање да у селу Дрсник  има   породица које су се из Враке код Скадра доселили "пре Косовске битке", као и породица које су се доселиле из Куча ( у 17 веку-у  село Рибаре код Липљана, а потом у Дрсник) и породица из  Дробњака (после погибије Смаил-аге Ченгића).

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #88 послато: Јул 05, 2016, 11:12:03 поподне »
Moje misljenje u vezi porekla starosedelackih srpskih familija u delu Metohije koji sam ja istrazivao prikupljajuci gradju za svoju knjigu o rugovskim familijama (opstine Pec, Istok, Klina i Decane) je sledeca:
Do toga san dosao pitajuci svoje rodjake sta znaju o svojim komsijama Albancima i Srbima.

1) starinci
2) Vasojevici
3) Sekularci
4) Velicani
5) Kuci
6) Moracani

Karakeristicno je za sve da veoma malo njih zaista zna svoje poreklo i da vecinom izvodi pretpostavke na osnovu literature i slave koju slavi.

Moje misljenje je da su oni koji za sebe kazu da su Moracani, ustvari Klimenti ili Rugovci koji su presli na pravoslavlje. Za to nemam konkretnih dokaza ali postoje velike indicije da je tako bilo.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #89 послато: Јул 05, 2016, 11:18:11 поподне »
У вези Дабижљевића: Дабижљевићи су  једна од најстаријих породоца из села Дрсник, 30-ак км од Пећи,  недалеко од Клине. Знам да неки од њих живе сада у Београду и Краљеву. Иначе, када је Дрсник у питању: село Дрс(т)ник помиње се као метох манастира Хиландар (1348 г., приликом посете цара  Душана Светој гори). Проф. Милета Букумирић у својој књизи "Ономастика Прекорупља, први део" наводи  предање да у селу Дрсник  има   породица које су се из Враке код Скадра доселили "пре Косовске битке", као и породица које су се доселиле из Куча ( у 17 веку-у  село Рибаре код Липљана, а потом у Дрсник) и породица из  Дробњака (после погибије Смаил-аге Ченгића).

Drsnik je prvi put pomenuo Kostantin Porfirogenit u DAIu, kao Destinikon i kao jedan od gradova u tadasnjoj Srbiji.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #90 послато: Јул 05, 2016, 11:19:38 поподне »
Moje misljenje u vezi porekla starosedelackih srpskih familija u delu Metohije koji sam ja istrazivao prikupljajuci gradju za svoju knjigu o rugovskim familijama (opstine Pec, Istok, Klina i Decane) je sledeca:
Do toga san dosao pitajuci svoje rodjake sta znaju o svojim komsijama Albancima i Srbima.

1) starinci
2) Vasojevici
3) Sekularci
4) Velicani
5) Kuci
6) Moracani

Karakeristicno je za sve da veoma malo njih zaista zna svoje poreklo i da vecinom izvodi pretpostavke na osnovu literature i slave koju slavi.

Moje misljenje je da su oni koji za sebe kazu da su Moracani, ustvari Klimenti ili Rugovci koji su presli na pravoslavlje. Za to nemam konkretnih dokaza ali postoje velike indicije da je tako bilo.

Tako i meni kad popijem po neku dodju razne indicije, no hvalu Perunu, otreznim se do jutra ;)

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #91 послато: Јул 05, 2016, 11:33:05 поподне »
Tako i meni kad popijem po neku dodju razne indicije, no hvalu Perunu, otreznim se do jutra ;)

Indicije nemaju vezu sa alkoholom :) no sa tim da kombinaciju slava Sveti Arandjel/Letnji Sveti Arandjel, imaju samo ti "Moracani" iz Metohije, a ta kombinacija nije nigde drugo poznata u Moraci, Piperima i Vasojevicima.

Drugo Moraca je veoma daleko od Kosova, kao i ostala plemena sem Kuca, Vasojevica, Sekularaca i Velicana.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #92 послато: Јул 05, 2016, 11:58:11 поподне »
Indicije nemaju vezu sa alkoholom :) no sa tim da kombinaciju slava Sveti Arandjel/Letnji Sveti Arandjel, imaju samo ti "Moracani" iz Metohije, a ta kombinacija nije nigde drugo poznata u Moraci, Piperima i Vasojevicima.

Drugo Moraca je veoma daleko od Kosova, kao i ostala plemena sem Kuca, Vasojevica, Sekularaca i Velicana.

Pa nije to nista neobicno da ako neko slavi recimo letnjeg Sv. Nikolu, slavi i zimskog Sv. Nikolu, sta vise, uobicajno je u nekim mestima.

Od Kosova su daleko, ali od zapadne Matohije ih deli 150 km, pa kazi ti meni zar je toliki problem na konjima preci 150 km? :)

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 620
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #93 послато: Јул 06, 2016, 12:03:06 пре подне »
Drsnik je prvi put pomenuo Kostantin Porfirogenit u DAIu, kao Destinikon i kao jedan od gradova u tadasnjoj Srbiji.
Ево шта пише у Википедији:

"Достиника (Дестиник, Даштаник, грч. Ντοστινίκ, Δεστινίκον, лат. Dostinica[1]) је била најстарија позната престоница Србије (?—друга половина X века) и седиште прве српске државе под Властимировићима. Она се помиње на првом месту међу насељеним градовима у крштеној односно балканској Србији, у спису „О управљању Царством” византијског цара Константина Порфирогенита (913—959), насталог средином X века. Њен положај, као и остаци, до данас нису утврђени, али се сматра да се налазила на простору између данашњих Пријепоља и Сјенице односно у релативној близини границе са тадашњом Бугарском која се налазила у Расу.

Могући положај Достинике према различитим ауторима[уреди]
На доњој Дрини, код села Дисит и Десна (Шафарик)
Дежева (Новаковић, Грот)
Околина Сјенице[2] (Јиричек, Шишић)
Село Дрсник код Пећи, локалитет Јеринина кула (Скок)
Ждрело у Руговској клисури код Пећи или Градиште Геђе на Белом Дриму, између Ђаковице и Призрена (Новаковић)"

Што се тиче локалитета Јеринина кула, близу Дрсника: пошто ми је кућа била пар километара удаљена од ове куле, знам добро ову  локацију и сматрам, с обзиром на  положај и величину куле (налази се  на узвишици, на улазу у клисуру реке Клине), да је пре реч о невеликом  војном утврђењу него о граду (Јерина и јесте градила -кулуком(?)- војне утврде за чување границе државе, због чега је остала упамћена као проклета Јерина). Село Дрсник смештено је у Дрсничком пољу, недалеко од куле, и могуће је да је било значајно и велико насеље у средњем веку.
Но, имам утисак да смо се удаљили од теме.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #94 послато: Јул 06, 2016, 02:31:09 пре подне »
Tako i meni kad popijem po neku dodju razne indicije, no hvalu Perunu, otreznim se do jutra ;)

Оловни Човече, имам једно питање. Да ли си радио ДНК тестирање?

Шта ако су твоји пореклом из Африке или Азије и немају везе с досељавањем Словена?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #95 послато: Јул 06, 2016, 08:43:42 пре подне »
Moje misljenje u vezi porekla starosedelackih srpskih familija u delu Metohije koji sam ja istrazivao prikupljajuci gradju za svoju knjigu o rugovskim familijama (opstine Pec, Istok, Klina i Decane) je sledeca:
Do toga san dosao pitajuci svoje rodjake sta znaju o svojim komsijama Albancima i Srbima.

1) starinci
2) Vasojevici
3) Sekularci
4) Velicani
5) Kuci
6) Moracani

Karakeristicno je za sve da veoma malo njih zaista zna svoje poreklo i da vecinom izvodi pretpostavke na osnovu literature i slave koju slavi.

Moje misljenje je da su oni koji za sebe kazu da su Moracani, ustvari Klimenti ili Rugovci koji su presli na pravoslavlje. Za to nemam konkretnih dokaza ali postoje velike indicije da je tako bilo.
О којим породицама је реч и коју славу славе?

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #96 послато: Јул 06, 2016, 12:32:53 поподне »
У вези Дабижљевића: Дабижљевићи су  једна од најстаријих породоца из села Дрсник, 30-ак км од Пећи,  недалеко од Клине. Знам да неки од њих живе сада у Београду и Краљеву. Иначе, када је Дрсник у питању: село Дрс(т)ник помиње се као метох манастира Хиландар (1348 г., приликом посете цара  Душана Светој гори). Проф. Милета Букумирић у својој књизи "Ономастика Прекорупља, први део" наводи  предање да у селу Дрсник  има   породица које су се из Враке код Скадра доселили "пре Косовске битке", као и породица које су се доселиле из Куча ( у 17 веку-у  село Рибаре код Липљана, а потом у Дрсник) и породица из  Дробњака (после погибије Смаил-аге Ченгића).

Ја сам познавао једног Рибаћа из Дрсника (није више међу живима) и чуо сам да су и они јако стара породица. Постоје ли и за њих неке информације попут ових које наводиш?

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #97 послато: Јул 06, 2016, 01:05:09 поподне »
Оловни Човече, имам једно питање. Да ли си радио ДНК тестирање?

Шта ако су твоји пореклом из Африке или Азије и немају везе с досељавањем Словена?

ve smo mi poreklom iz Afrike. 8)

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #98 послато: Јул 06, 2016, 01:10:21 поподне »
Оловни Човече, имам једно питање. Да ли си радио ДНК тестирање?

Шта ако су твоји пореклом из Африке или Азије и немају везе с досељавањем Словена?

Svi smo mi poreklom iz Afrike  8) :D

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #99 послато: Јул 06, 2016, 01:25:24 поподне »
О којим породицама је реч и коју славу славе?

1) Vasojevici slave malu slavu Aleksandrovdan
2)  Moracani slave malu slavu Malu Gospojinu

Ovi Moracani iz Metohije ne slave ni jednu od te dve kombinacije. Znaci njihovo poreklo je drugacije.
O konkretnim familijama se moze procitati kod Stijovica i Bukumirica.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #100 послато: Јул 06, 2016, 01:30:10 поподне »
Pa nije to nista neobicno da ako neko slavi recimo letnjeg Sv. Nikolu, slavi i zimskog Sv. Nikolu, sta vise, uobicajno je u nekim mestima.

Od Kosova su daleko, ali od zapadne Matohije ih deli 150 km, pa kazi ti meni zar je toliki problem na konjima preci 150 km? :)

Malo ko je u to vreme imao konje moj prijatelju. :) Malo ozbiljnosti  u diskusiji

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #101 послато: Јул 06, 2016, 01:36:13 поподне »
Malo ko je u to vreme imao konje moj prijatelju. :) Malo ozbiljnosti  u diskusiji

Mazge? Magarce? 35 sati je potrebno pesacenja da bi se preslo 150 km. Nije to tako mnogo, zar ne?

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #102 послато: Јул 06, 2016, 02:23:42 поподне »
1) Vasojevici slave malu slavu Aleksandrovdan
2)  Moracani slave malu slavu Malu Gospojinu

Ovi Moracani iz Metohije ne slave ni jednu od te dve kombinacije. Znaci njihovo poreklo je drugacije.
O konkretnim familijama se moze procitati kod Stijovica i Bukumirica.

Mislim da ne razumes koncept "malih slava" u Srba. Ako svetac zastitnik jedne porodice ima posvecena dva dana godisnje, onda ce ta porodica slaviti dve slave, jedna od tih slava je "glavna", druga "mala".

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 620
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #103 послато: Јул 06, 2016, 05:26:21 поподне »
Ја сам познавао једног Рибаћа из Дрсника (није више међу живима) и чуо сам да су и они јако стара породица. Постоје ли и за њих неке информације попут ових које наводиш?
Da, znam i Ribaće, išao sam u školu sa njima. Karakteristični su po plavim očima, kao da su iz vesterna Serđa Leonea.)

Bukumirić navodi porodično predanje Ribaća (Onomastika Prekoruplja, II, 1982):

Ribać, dvadeset i pet kuća. Preci su im se doselili iz Kuča u selo Ribare kod Lipljana, neposredno posle seobe Arsenija Čarnojevića. Otuda (iz Kuča) su pobegli zbog krvne osvete, a takođe i kasnije iz Ribara u Drsnik. Dele se na tri bratstva: Avramoviće (po pretku Avramu), Kojčinoviće (po pretku Nikoli) i Pejčinoviće (po pretku Pejčinu-Peri). Slava Sveti Nikola, mala slava - Sveti Nikola.

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 620
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #104 послато: Јул 06, 2016, 05:52:09 поподне »
Mislim da bi ste trebali da pronadjete za testiranje nekoga Radenovica iz Plava jer su oni tu ziveli i pre velikih seoba 1690 a iz Peci nekog od Dabizljijevica, oni vaze za najstarije Srbe u Peci i ziveli su tu isto pre 1690.

O Dabižljevićima iz Drsnika piše Bukumirić (1982):

Dabižljević, dvadeset i šest kuća. Poreklom su iz Vrake (kod Skadra). Po predanju, u Drsnik su se doselili pre kosovske bitke. Njihov predak- vojvoda Daba-poginuo je na Kosovu, posle čega se njegova žena sa sedmoro dece preselila na Ćaf-Murinu kod Đakovice, gde je ostala tri godine. Najstariji sin se pokatoličio i ostao tamo, a ostali su došli u Grebnik (selo na putu Priština-Peć, nedaleko od Kline). Kasnije je Gara prešao u Iglarevo (takodje na putu Priština-Peć, ali bliže Prištini), a Pera u Prčevo. Posle nekog vremena oba su se poturčila. Od Gara su albanci Gaši, kojih i danas ima u sleu Svrke, u srednjoj Metohiji. Sa njima se Dabižljevići dobro drže. Jedan sin, koji je bio sakat, nije se "poturčio". On je prešao u Drsnik. Od toga Dabe su drsnički  Dabižljevići.
 Slava  - Sveti Jovan, mala slava -Sveti Jovan letnji.


Inače, najstarijim porodicama u selu Drsnik smatraju se Dabižljevići, Vesići (veruju da su im se preci doselili iz Crne Gore oko 1850g, slava Mitrovdan, mala slava Ilindan), Denići (veruju da su poreklom iz Šekulara), Ribaći, Čekrlići (čuvaju predanje da su poreklom "od Čejovića iz Kuča", ne znaju kada su se doselili u Drsnik)  i Šmigići (veruju da su pre 200 godina došli u selo Biču kod Kline iz Crne Gore, a u Drsnik su prešli iz Biče pre 80 godina).

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #105 послато: Јул 06, 2016, 07:17:23 поподне »
Mazge? Magarce? 35 sati je potrebno pesacenja da bi se preslo 150 km. Nije to tako mnogo, zar ne?
За прелазак раздаљине од 150 километара потребна су 3 дана. Евентуално два и по дпремнијем човјеку.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #106 послато: Јул 06, 2016, 07:39:39 поподне »
За прелазак раздаљине од 150 километара потребна су 3 дана. Евентуално два и по дпремнијем човјеку.

Свака част! Римски војници су дневно прелазили 20 миља (32км) + 32 кг на леђима. У изузетним приликама елитне легије су морале дупло 40мљ./64кг растојање.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #107 послато: Јул 06, 2016, 08:20:43 поподне »
Људи се већином, осим у некој бежанији, нису селили стихијски. Увек би се прво испитао терен и правац којим ће селидба ићи. Свако је имао у успутним крајевима неког сродника, кума, побратима, пријатеља,... код кога се могла направити пауза и одморити за даљи пут. То важи за смишљене сеобе у неку "обећану земљу", када се исељавало због сиромаштва, глади, немаштине.

У случајевима када се склањало "од крви", све је то морало ићи брже. Тада се обично склањало код најближег ближњег, на кратко, па затим даље, и тако етапно, до неког подручја где би уживали какву такву безбедност.

Сеоба из Мораче у Метохију ни у једној ни у другој варијанти нити је немогућа, нити дуготрајна мисија. Неколико дана, уз одморишта код успутних ближњих или негде у скровиштима, а таквих је на северу Црне Горе на сваком кораку.

Иначе, данас су људи већином лењи и размажени, па то делује као неки немогуће дуг пут. Знам да су моји преци, без проблема, одлазили пешке из Шекулара у Пећ. Успут би одморили негде на катунима на Капама Калудерским, Јаворку, Мургашу или негде на граници са Руговом. Завршили би посао којим су пошли и враћали се следеће ноћи, до првих кућа у Калудри, где би, опет, одморили код фамилије. Ако су коње и водили, они су били натоварени разном робом, тако да су људи ишли пешке.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #108 послато: Јул 06, 2016, 09:22:29 поподне »
Mislim da ne razumes koncept "malih slava" u Srba. Ako svetac zastitnik jedne porodice ima posvecena dva dana godisnje, onda ce ta porodica slaviti dve slave, jedna od tih slava je "glavna", druga "mala".

Мада ово звучи логично, ипак пракса ово оповргава. Пример су Васојевићи, затим многе породице чији светац нема два дана у години, па ипак имају и малу славу.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #109 послато: Јул 06, 2016, 10:31:47 поподне »
Свака част! Римски војници су дневно прелазили 20 миља (32км) + 32 кг на леђима. У изузетним приликама елитне легије су морале дупло 40мљ./64кг растојање.
Нас седам планинара прешли смо 1983 године 830 км, са ранцима и опремом, за 20 дана без дана одмора.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #110 послато: Јул 06, 2016, 10:40:43 поподне »
Мада ово звучи логично, ипак пракса ово оповргава. Пример су Васојевићи, затим многе породице чији светац нема два дана у години, па ипак имају и малу славу.

Pa da, nije to sporno, jednostavno porodice koje su slavile svece koji se praznuje samo jednom godisnje, htele su takodje da imaju i "malu slavu" kao i one porodice koje su proslavljale svece ciji se pomen praznuje dva puta godisnje. Mada onda se pre moze reci da ti ljudi jednostavno slave dve slave, dok im ova druga slava preuzima ulogu "male slave".

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #111 послато: Јул 06, 2016, 10:46:09 поподне »
Нас седам планинара прешли смо 1983 године 830 км, са ранцима и опремом, за 20 дана без дана одмора.

Завидан подвиг Тимаре - раван Центуриону првог реда  (Primus Pilus) :)

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #112 послато: Јул 06, 2016, 10:52:11 поподне »
Moje misljenje u odnosu na preslave da je to najbolji vodic za istrazivanje porekla, i da ona najbolje pomaze da se odredi razlika unutar porodica koje slave istu slavu.

Smigici su jedna od tih familija koja slave malog svetog Arandjela.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #113 послато: Јул 06, 2016, 11:06:47 поподне »
Завидан подвиг Тимаре - раван Центуриону првог реда  (Primus Pilus) :)

Стижете таман на време из Аквилеје за поход Трајанов на Дакију  :)

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #114 послато: Јул 06, 2016, 11:11:46 поподне »
Људи се већином, осим у некој бежанији, нису селили стихијски. Увек би се прво испитао терен и правац којим ће селидба ићи. Свако је имао у успутним крајевима неког сродника, кума, побратима, пријатеља,... код кога се могла направити пауза и одморити за даљи пут. То важи за смишљене сеобе у неку "обећану земљу", када се исељавало због сиромаштва, глади, немаштине.

У случајевима када се склањало "од крви", све је то морало ићи брже. Тада се обично склањало код најближег ближњег, на кратко, па затим даље, и тако етапно, до неког подручја где би уживали какву такву безбедност.

Сеоба из Мораче у Метохију ни у једној ни у другој варијанти нити је немогућа, нити дуготрајна мисија. Неколико дана, уз одморишта код успутних ближњих или негде у скровиштима, а таквих је на северу Црне Горе на сваком кораку.

Иначе, данас су људи већином лењи и размажени, па то делује као неки немогуће дуг пут. Знам да су моји преци, без проблема, одлазили пешке из Шекулара у Пећ. Успут би одморили негде на катунима на Капама Калудерским, Јаворку, Мургашу или негде на граници са Руговом. Завршили би посао којим су пошли и враћали се следеће ноћи, до првих кућа у Калудри, где би, опет, одморили код фамилије. Ако су коње и водили, они су били натоварени разном робом, тако да су људи ишли пешке.

Ovo je sve lepo napisano, medjutim da bi se naselio negde morao si da se dogovoris sa vlasnikom zemlje oko naseljenja. Rugovci koji su se naselavali po Podgoru morali su prvo da se dogovore sa agama oko uslova pa tek onda da se nasele.

To su mogli da urade i oni koji su imali rodjaka u Plavogusinjskom kraju i Metohiji (bilo koje vere) jer te tuda islo stalno naseljavanje iz Kuca i Vasojevica.

Moracana ima naseljenih u  Ibarskom Kolasinu nekoliko rodova i oko Rozaja, a to je druga struja naseljavanja.

Moje misljenje je da su ovi Moracani u Metohiji. ustvati Klimenti Rugovci koji su u doba nasega prelaska na islama (koji je bio dug proces a ne kratak kako pise Barjaktarevic) ostali odseceni od svojih rodjka i kao hriscani polako prihvatili pravoslavnu veru.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #115 послато: Јул 06, 2016, 11:18:49 поподне »
Ovo je sve lepo napisano, medjutim da bi se naselio negde morao si da se dogovoris sa vlasnikom zemlje oko naseljenja. Rugovci koji su se naselavali po Podgoru morali su prvo da se dogovore sa agama oko uslova pa tek onda da se nasele.

To su mogli da urade i oni koji su imali rodjaka u Plavogusinjskom kraju i Metohiji (bilo koje vere) jer te tuda islo stalno naseljavanje iz Kuca i Vasojevica.

Moracana ima naseljenih u  Ibarskom Kolasinu nekoliko rodova i oko Rozaja, a to je druga struja naseljavanja.

Moje misljenje je da su ovi Moracani u Metohiji. ustvati Klimenti Rugovci koji su u doba nasega prelaska na islama (koji je bio dug proces a ne kratak kako pise Barjaktarevic) ostali odseceni od svojih rodjka i kao hriscani polako prihvatili pravoslavnu veru.

To je naravno teoretski moguce, ali postavka ti je u startu losa. Srbi kao malu slavu slave "parnjaka", letnjeg ili zimskog, koji ce biti zamenjen u nekim specificnim okolnostima, da posebno obelze nekog sveca ili neki dan, ili su mozda preuzili imovinu nekog koji je slavio tog sveca itd. Dakle, to sto neko slavi letnjeg i zimskog parnjaka je pravilo, a izuzetak je proslavljanje drugog sveca kao "malu slavu. Takodje ovde moras imati u vidu je "mala" slava dosta sklonija promenama u Srba, ja znam ljude koji su izabrali nove male slave u poslednjih 20 godina, da li iz trenda, da li sto su originalna "male" slave u gradskim sredinama zamrle tokom komunizma.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #116 послато: Јул 06, 2016, 11:26:36 поподне »
To je naravno teoretski moguce, ali postavka ti je u startu losa. Srbi kao malu slavu slave "parnjaka", letnjeg ili zimskog, koji ce biti zamenjen u nekim specificnim okolnostima, da posebno obelze nekog sveca ili neki dan, ili su mozda preuzili imovinu nekog koji je slavio tog sveca itd. Dakle, to sto neko slavi letnjeg i zimskog parnjaka je pravilo, a izuzetak je proslavljanje drugog sveca kao "malu slavu. Takodje ovde moras imati u vidu je "mala" slava dosta sklonija promenama u Srba, ja znam ljude koji su izabrali nove male slave u poslednjih 20 godina, da li iz trenda, da li sto su originalna "male" slave u gradskim sredinama zamrle tokom komunizma.

Ti uopste nesvatas sta ja pisem. Trazi se odgovor zasto SAMO oni slave malog Svetog Arandjela a niko drugi ne. To je poenta. Kako mogu da budu Moracani ako niko u Moraci nema preslavu kao oni.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #117 послато: Јул 06, 2016, 11:26:59 поподне »
Ovo je sve lepo napisano, medjutim da bi se naselio negde morao si da se dogovoris sa vlasnikom zemlje oko naseljenja.

Кад сам написао да би најпре требало да се "испита терен", између осталог то обухвата и ово што си написао - не можеш тек тако банути и населити се на нечију земљу (а свака земља је, мање више, нечија). Дакле, најпре би се распитали где има земље за насељење, затим и договор с власником те земље.
Више сам се бавио техничким питањима - колико је могуће прећи топлико километражу по тешком терену и одселити се релативно далеко. Ово што ти истичеш свакако стоји.
У сваком случају, ако су се људи селили из Риђана у Стари Влах, или са Пештера у околину Смедерева (а постоји више таквох случајева, и то у директној а не етапној сеоби), онда није проблем ни предићи из Мораче у Метохију.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #118 послато: Јул 06, 2016, 11:35:45 поподне »
Ti uopste nesvatas sta ja pisem. Trazi se odgovor zasto SAMO oni slave malog Svetog Arandjela a niko drugi ne. To je poenta. Kako mogu da budu Moracani ako niko u Moraci nema preslavu kao oni.

Pa dobro, ali sta to dokazuje? Kako to dokazuje da su poreklom Albanci, a ne recimo bilo ko drugi na ovom svetu? Jos kad uzmemo u obzir da: 1. je proslava letnjih-zimskih parnjaka tipicnija od proslavljanja drugi svetaca kao "malu slavu" u Srba, 2. kada se "mala" slava lakse i cesce menja od "glavne" slave.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #119 послато: Јул 06, 2016, 11:42:51 поподне »
Кад сам написао да би најпре требало да се "испита терен", између осталог то обухвата и ово што си написао - не можеш тек тако банути и населити се на нечију земљу (а свака земља је, мање више, нечија). Дакле, најпре би се распитали где има земље за насељење, затим и договор с власником те земље.
Више сам се бавио техничким питањима - колико је могуће прећи топлико километражу по тешком терену и одселити се релативно далеко. Ово што ти истичеш свакако стоји.
У сваком случају, ако су се људи селили из Риђана у Стари Влах, или са Пештера у околину Смедерева (а постоји више таквох случајева, и то у директној а не етапној сеоби), онда није проблем ни предићи из Мораче у Метохију.


Mislima da ova nase poruke bi admin mogao da prebaci u neki novi topik, da ne remetimo ovu temu.
Onda mozemo da razvimemo debatu

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #120 послато: Јул 06, 2016, 11:51:19 поподне »
Стижете таман на време из Аквилеје за поход Трајанов на Дакију  :)

Признајем, ово је један од најдуховитијих коментара - икада ;)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #121 послато: Јул 07, 2016, 12:50:31 пре подне »
Признајем, ово је један од најдуховитијих коментара - икада ;)

Да је Тимар ишао на слону, па да смислимо неки још бољи коментар, са Клаудијевим тријумфалним уласком на слону у Британију  ;)

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #122 послато: Јул 07, 2016, 08:54:18 пре подне »
Ovo je sve lepo napisano, medjutim da bi se naselio negde morao si da se dogovoris sa vlasnikom zemlje oko naseljenja. Rugovci koji su se naselavali po Podgoru morali su prvo da se dogovore sa agama oko uslova pa tek onda da se nasele.

To su mogli da urade i oni koji su imali rodjaka u Plavogusinjskom kraju i Metohiji (bilo koje vere) jer te tuda islo stalno naseljavanje iz Kuca i Vasojevica.

Moracana ima naseljenih u  Ibarskom Kolasinu nekoliko rodova i oko Rozaja, a to je druga struja naseljavanja.

Moje misljenje je da su ovi Moracani u Metohiji. ustvati Klimenti Rugovci koji su u doba nasega prelaska na islama (koji je bio dug proces a ne kratak kako pise Barjaktarevic) ostali odseceni od svojih rodjka i kao hriscani polako prihvatili pravoslavnu veru.
Да, у Ибарском Колашину има један број породица које воде порекло из Мораче, као нпр. Кошани који су пореклом из села Кос које је данас засеок села Прекобрђа. Оно се помиње и у дефтеру из 1477. год. одмах иза села Добречић које самим тим што се још тада појављује под тим називом негира предање о томе да се један од синова војводе Богића звао Добрија па да су по њему Добричани добили презиме. Очигледно је у питању то да се један од синова Богићевих приженио и прибио уз староседелачко становништво села Добречић (мислим да је у питању погрешан превод који би требало да буде Добричић) које је вероватно носило то презиме Добричанин, као што Кошани носе по селу Кос, Љешњани по селу Лијешње, Ђурђевци по селу Ђу(р)ђевина итд. Остало је предање о томе да су се Кошани одселили због некаквог ''кривог ветра'', односно због неродице и бољих услова за живот које им је омогућила селидба у Ибарски Колашин.
Што се тиче мале славе или преславе како се то негде каже, ту се ради о сеоској слави коју је славило цело село, нарочито уколико је у селу било више различитих родова, а разлози за преслављање су били различити. Некада је у питању било то да је мала слава била посвећена свецу коме је била посвећена сеоска црква, некада је преслава била стара слава коју је неки род оставио због досељења у нову средину и прихватања славе староседелаца, некада је као у случају мојих предака преслављан св. Килик и Јулита 28. јул (15. јул по јулијанском календару) као помен на крвави догађај када је на слави св. Кирил Словенски 27. фебруара (14. фебруара по јулијанксом календару) дошло до убиства турака харачлија, због чега су узели да славе Аранђеловдан а као успомену на стару славу преслављали су летњи Ћириловдан или ''Ћирик'' како се још у народу зове овај светац. Било је и случајева да су због неког догађаја када су се спасили и остали у животу појединци узимали да славе свеца који је падао на тај дан, а стару славу су прислуживали, или чак и обрнуто.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #123 послато: Јул 07, 2016, 09:12:36 пре подне »
Нема потребе да се удаљавамо од задате теме, ал морам да кажем да ми је жао што се мало шта вјерује што Србин учини у новија времена, а вјерује се другима и временима из давнина, показујући тиме да је учен човјек. Таквима и не замјерим, јер смо препознатљиви по томе  :(. Нажалост. Овдје мислим и на муслимане и хрвате, што говори да нема разлика међу нама.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #124 послато: Јул 07, 2016, 09:56:14 пре подне »
Нема потребе да се удаљавамо од задате теме, ал морам да кажем да ми је жао што се мало шта вјерује што Србин учини у новија времена, а вјерује се другима и временима из давнина, показујући тиме да је учен човјек. Таквима и не замјерим, јер смо препознатљиви по томе  :(. Нажалост. Овдје мислим и на муслимане и хрвате, што говори да нема разлика међу нама.
Ја искрено говорећи нисам разумео твој коментар. Ајде још једном, али мало јасније. Шта је то у шта се мало шта верује што Србин учини у новија времена, а верује се другима и временима из давнина, показујући тиме да је учен човек? Да ли се то односи на мој коментар?

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #125 послато: Јул 07, 2016, 12:45:47 поподне »
Ја искрено говорећи нисам разумео твој коментар. Ајде још једном, али мало јасније. Шта је то у шта се мало шта верује што Србин учини у новија времена, а верује се другима и временима из давнина, показујући тиме да је учен човек? Да ли се то односи на мој коментар?
Искрено речено нисам ни прочитао твој претходни коментар, нити се ово односи на тебе.
Чуди ме да си се ти препознао у овоме.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #126 послато: Јул 07, 2016, 12:57:44 поподне »
Искрено речено нисам ни прочитао твој претходни коментар, нити се ово односи на тебе.
Чуди ме да си се ти препознао у овоме.
ОК неспоразум.  ;)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #127 послато: Јул 07, 2016, 01:16:45 поподне »
Да, у Ибарском Колашину има један број породица које воде порекло из Мораче, као нпр. Кошани који су пореклом из села Кос које је данас засеок села Прекобрђа.

Ја сам увек мислио да Кошани воде порекло из села Кош у Прекорупљу. Мислим да се неки родови који су пореклом баш из тог села презивају Кошанин. Ево линка за Кош у Прекорупљу:
http://www.geonames.org/maps/google_42.694_20.563.html
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #128 послато: Јул 07, 2016, 01:32:23 поподне »
Ја сам увек мислио да Кошани воде порекло из села Кош у Прекорупљу. Мислим да се неки родови који су пореклом баш из тог села презивају Кошанин. Ево линка за Кош у Прекорупљу:
http://www.geonames.org/maps/google_42.694_20.563.html
Могуће да постоје и неке породице које носе презиме Кошанин баш по овом селу које помињеш, али ја колико знам ови из Ибарског Колашина држе до тога да су доселили из Мораче. Једна моја снаја је од Кошана из Косовске Митровице и знам да су њени пореклом из Мораче, а и у Морачком предању остало је упамћено да су стари становници села Кос комплетно одселили у Ибарски Колашин. Мислим да то помиње и Добричанин у својој књизи о Доњој Морачи.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #129 послато: Јул 07, 2016, 04:11:10 поподне »
Ја сам увек мислио да Кошани воде порекло из села Кош у Прекорупљу. Мислим да се неки родови који су пореклом баш из тог села презивају Кошанин. Ево линка за Кош у Прекорупљу:
http://www.geonames.org/maps/google_42.694_20.563.html
Oтпpиликe гeнeтcкa cликa 90% cтaнoвништвa Ибapcкoг Кoлaшинa изглeдa oвaкo: Кучи (Кoмaтoвићи) -E-V13, Бjeлoпaвлићи (Jaкшићи, Влaшкoвићи, Ђуpићи...) E-V13, Никшићи (Утвићи, Бaшчapeвићи) I2a DS, Пипepи (Бoжoвићи) I2a DS... Имaмo пojeдинцe cкopo из cвиx poдoвa тecтиpaнe.

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #130 послато: Јул 07, 2016, 04:12:42 поподне »
Oтпpиликe гeнeтcкa cликa 90% cтaнoвништвa Ибapcкoг Кoлaшинa изглeдa oвaкo: Кучи (Кoмaтoвићи) -E-V13, Бjeлoпaвлићи (Jaкшићи, Влaшкoвићи, Ђуpићи...) E-V13, Никшићи (Утвићи, Бaшчapeвићи) I2a DS, Пипepи (Бoжoвићи) I2a DS... Имaмo пojeдинцe cкopo из cвиx poдoвa тecтиpaнe.

Радовићи из Ибарског Колашина су ваљда исто Е - В13 тј. Бјелопавлићи?

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #131 послато: Јул 07, 2016, 04:26:12 поподне »
Oтпpиликe гeнeтcкa cликa 90% cтaнoвништвa Ибapcкoг Кoлaшинa изглeдa oвaкo: Кучи (Кoмaтoвићи) -E-V13, Бjeлoпaвлићи (Jaкшићи, Влaшкoвићи, Ђуpићи...) E-V13, Никшићи (Утвићи, Бaшчapeвићи) I2a DS, Пипepи (Бoжoвићи) I2a DS... Имaмo пojeдинцe cкopo из cвиx poдoвa тecтиpaнe.

1) Kolasin i Kolasinci su veoma zanimljivi i specificni, i svojim mentalitetom se veoma razlikuju od ostalih Srba sa Kosova. Uzroci su verivatno u izolovanosti oblasti ovicene planinama od drugih krajeva i tim da je tamo puno familija imalo svoju zemlju. Po tome se moze uporediti sa Sekularom na primer.

Za nas su Kolasinci nesto kao prelazni oblik izmedju Crnogorca i Srbina, dok su Srbi starosedeoci iz Metohije veoma drugaciji.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #132 послато: Јул 07, 2016, 04:28:47 поподне »
Радовићи из Ибарског Колашина су ваљда исто Е - В13 тј. Бјелопавлићи?
Зaтo cу cтaвљeнe тpи тaчкe. Нaбpojao caм caмo нajвeћe poдoвe. Ибapcки Кoлaшин je вeoмa интepecaнтaн, jep пpeдcтaвљa jeдну oд глaвниx мигpaциoниx pутa. Вeлики дeo Шумaдиje je нaceљeн из тoг кpaja. И дични нaм пpeдceдник пopeклoм oд Бoжoвићa, кoje ocтaли Кoлaшинци пeжopaтивнo нaзивajу "цигaни". Вepoвaтнo штo cу нaceлили oблacт кoja ce нaзивa Maђупcки (туp. цигaнcки) пoтoк, из кojeг je кacниje, пoвeзуjући ce ca мecтoм Зубин дo ( Зубoдoлинa) , нacтao Зубин Пoтoк.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #133 послато: Јул 07, 2016, 04:47:18 поподне »
1) Kolasin i Kolasinci su veoma zanimljivi i specificni, i svojim mentalitetom se veoma razlikuju od ostalih Srba sa Kosova. Uzroci su verivatno u izolovanosti oblasti ovicene planinama od drugih krajeva i tim da je tamo puno familija imalo svoju zemlju. Po tome se moze uporediti sa Sekularom na primer.

Za nas su Kolasinci nesto kao prelazni oblik izmedju Crnogorca i Srbina, dok su Srbi starosedeoci iz Metohije veoma drugaciji.
Имa иcтинe. Aли дaлeкo je вeћa paзликa измeђу Cpбa cтapoceдeoцa ca Кocoвa и Ибapcкoг Кoлaшинa, нeгo измeђу Meтoxиjцa и Кoлaшинцa. Нajбoљe je oпиc дao Гpигopиje Бoжoвић, paзликуjући у Cтapoj Cpбиjи: Poгoждaнинa, Кoлaшинцa, Кocoвцa и Mopaвцa. Ни мaњeг пpocтopa ни вишe мeнтaлитeтa...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #134 послато: Јул 07, 2016, 04:48:12 поподне »
1) Kolasin i Kolasinci su veoma zanimljivi i specificni, i svojim mentalitetom se veoma razlikuju od ostalih Srba sa Kosova. Uzroci su verivatno u izolovanosti oblasti ovicene planinama od drugih krajeva i tim da je tamo puno familija imalo svoju zemlju. Po tome se moze uporediti sa Sekularom na primer.

Za nas su Kolasinci nesto kao prelazni oblik izmedju Crnogorca i Srbina, dok su Srbi starosedeoci iz Metohije veoma drugaciji.

Мислим да је основна специфичност Колашинаца у томе што су углавном поријеклом од брдских племена, или бар та племена доминирају у њиховом укупном становништву, за разлику од Срба у Метохији и долини Ибра око Лепосавића гдје доминирају стариначки родови.

Уосталом, и језички је Ибарски Колашин зона зетско-рашких говора, а Метохија и крај око Лепосавића припада косовско-ресавским говорима.

Линија није тако стриктна, има доста преклапања, додуше.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #135 послато: Јул 07, 2016, 04:51:03 поподне »
Зaтo cу cтaвљeнe тpи тaчкe. Нaбpojao caм caмo нajвeћe poдoвe. Ибapcки Кoлaшин je вeoмa интepecaнтaн, jep пpeдcтaвљa jeдну oд глaвниx мигpaциoниx pутa. Вeлики дeo Шумaдиje je нaceљeн из тoг кpaja. И дични нaм пpeдceдник пopeклoм oд Бoжoвићa, кoje ocтaли Кoлaшинци пeжopaтивнo нaзивajу "цигaни". Вepoвaтнo штo cу нaceлили oблacт кoja ce нaзивa Maђупcки (туp. цигaнcки) пoтoк, из кojeг je кacниje, пoвeзуjући ce ca мecтoм Зубин дo ( Зубoдoлинa) , нacтao Зубин Пoтoк.

Мени су опет сами Божовићи причали да су поженили неке Циганке... Мада је вјероватно тачнија ова прича коју наводиш.

Такође, Божовићи из Ибарског колашина су само претпостављени I2a Динарик Југ. Никад нису тестирали маркер 448. Дакле, можда се покаже и да су Динарик Сјевер.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #136 послато: Јул 07, 2016, 04:58:35 поподне »
Primetio sam da veliki deo kolasinskih porodica ima iseljenika u Toplici po 1878 i da bar jos jedan Kolasin ima tamo u Kursumliji i okolini. Puno njih se je naselilo na zemlju muhadzera. Puno muhadzera iz Fisa Kelmendi (srpski Klimenti) mi je o tome prcalo kad sam pitao ko je dosao na njihovu zemlju. Obicno su odgovarali Kolasinci.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #137 послато: Јул 07, 2016, 04:59:12 поподне »
Мислим да је основна специфичност Колашинаца у томе што су углавном поријеклом од брдских племена, или бар та племена доминирају у њиховом укупном становништву, за разлику од Срба у Метохији и долини Ибра око Лепосавића гдје доминирају стариначки родови.

Уосталом, и језички је Ибарски Колашин зона зетско-рашких говора, а Метохија и крај око Лепосавића припада косовско-ресавским говорима.

Линија није тако стриктна, има доста преклапања, додуше.
Mигpaциoнa pутa cтaнoвништвa ce кpeтaлa плaнинoм Poгoзнoм, a нe дoлинoм Ибpa, вepoвaтнo збoг избeгaвaњa Tуpaкa. Taкo дa je cкopo цeлa Poгoзнa нaceљeнa из пpaвцa Ибapcкoг Кoлaшинa, пa ce тaкo дo пpe пoлa вeкa тaчнo paзликoвao диjaлeкaт измeђу ceлa нa лeвoj и дecнoj oбaли Ибpa. И дaнac je мнoгo вишe иjeкaвштинe ocтaлo у ceлимa кoje ce ocлaњajу нa Poгoзну, нeгo oнe кoje ce ocлaњajу нa Кoпaoник, чиje je cтaнoвништвo вeћим дeлoм пopeклoм из Meтoxиje.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #138 послато: Јул 07, 2016, 05:17:42 поподне »
Mislim da bi ste trebali da pronadjete za testiranje nekoga Radenovica iz Plava jer su oni tu ziveli i pre velikih seoba 1690 a iz Peci nekog od Dabizljijevica, oni vaze za najstarije Srbe u Peci i ziveli su tu isto pre 1690.

Погледах у Попис ослобођених места у Метохији из 1913. године, који је својевремено преписао Паво И. Барух, а у ком се помињу Раденовићи у Добром Долу, тада Општина Гораждевац. Не знам да ли имају неке везе са тима о којима овде говорите? Спомиње се једна кућа.



Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #139 послато: Јул 07, 2016, 05:25:27 поподне »
Ја сам увек мислио да Кошани воде порекло из села Кош у Прекорупљу. Мислим да се неки родови који су пореклом баш из тог села презивају Кошанин. Ево линка за Кош у Прекорупљу:
http://www.geonames.org/maps/google_42.694_20.563.html
Моји су из Коша. Тамо ми је деда рођен, мада ми је прадеда рођен у селу Јагоде, а живели су и у Зајимову, по дединој причи.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #140 послато: Јул 07, 2016, 05:39:57 поподне »
Погледах у Попис ослобођених места у Метохији из 1913. године, који је својевремено преписао Паво И. Барух, а у ком се помињу Раденовићи у Добром Долу, тада Општина Гораждевац. Не знам да ли имају неке везе са тима о којима овде говорите? Спомиње се једна кућа.

1) Da. To su rodjaci tih iz Plava, a u Metohiji imaju rodjake koji su promenili prezime a prezivaju se Memarovici. To je ista familija. Ti Radenovici su najratobornija srpska familija, kojima nista nisu mogli ni begovi, ni Bosnjaci ni Albanci. Mislim da se retko koja familija krvila kao oni ali opet ih ima veoma puno.
Ovo je misljenje neutralnog posmatraca koji nije Srbin.

2) da li mogu dobiti link toga popisa, ako se u njemu pominju albanske familije.


Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #141 послато: Јул 07, 2016, 06:11:01 поподне »
Имa иcтинe. Aли дaлeкo je вeћa paзликa измeђу Cpбa cтapoceдeoцa ca Кocoвa и Ибapcкoг Кoлaшинa, нeгo измeђу Meтoxиjцa и Кoлaшинцa. Нajбoљe je oпиc дao Гpигopиje Бoжoвић, paзликуjући у Cтapoj Cpбиjи: Poгoждaнинa, Кoлaшинцa, Кocoвцa и Mopaвцa. Ни мaњeг пpocтopa ни вишe мeнтaлитeтa...

Citao sam Bozovica, odlicno je poznavao i Albance i Bosnjake. Umeo je i da tacno da razliku izmedju Albanaca koji su iz razlilcitih delova Kosova.

Sto se tice mentaliteta za mene su Srbi i Albanci iz Podgora, veoma slicni po mentalitetu.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #142 послато: Јул 07, 2016, 06:19:28 поподне »
1) Da. To su rodjaci tih iz Plava, a u Metohiji imaju rodjake koji su promenili prezime a prezivaju se Memarovici. To je ista familija. Ti Radenovici su najratobornija srpska familija, kojima nista nisu mogli ni begovi, ni Bosnjaci ni Albanci. Mislim da se retko koja familija krvila kao oni ali opet ih ima veoma puno.
Ovo je misljenje neutralnog posmatraca koji nije Srbin.

2) da li mogu dobiti link toga popisa, ako se u njemu pominju albanske familije.

Попис није јавно објављен, али могу да погледм за неке конкретне примере, ови Мемаровићи се рецимо не помињу.



Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #143 послато: Јул 07, 2016, 06:41:13 поподне »
Попис није јавно објављен, али могу да погледм за неке конкретне примере, ови Мемаровићи се рецимо не помињу.

Ja nemogu tacno da se setim u kom su selu Memarovici ali to sigurno ima u studiji od Stijovica o Metohijskom Podgoru, a posto vidim da ima forumasa koji su iz okoline Peći koji sigurno znaju nekoga od njih.

Hvala za to u vezi popisa, javicu se privatnom porukom.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #144 послато: Јул 07, 2016, 06:50:21 поподне »
1) Da. To su rodjaci tih iz Plava, a u Metohiji imaju rodjake koji su promenili prezime a prezivaju se Memarovici. To je ista familija. Ti Radenovici su najratobornija srpska familija, kojima nista nisu mogli ni begovi, ni Bosnjaci ni Albanci. Mislim da se retko koja familija krvila kao oni ali opet ih ima veoma puno.
Ovo je misljenje neutralnog posmatraca koji nije Srbin.

2) da li mogu dobiti link toga popisa, ako se u njemu pominju albanske familije.
Имaм кумa чиja je мajкa бaш oд тиx Paдeнoвићa из Дoбpoг дoлa. Пopeклoм cу из Лиjeвe Meтeje кoд Плaвa.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #145 послато: Јул 07, 2016, 06:53:47 поподне »
Имaм кумa чиja je мajкa бaш oд тиx Paдeнoвићa из Дoбpoг дoлa. Пopeклoм cу из Лиjeвe Meтeje кoд Плaвa.

Da. Tacno. Meteh kod Plava je selo gde im je koren.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #146 послато: Јул 07, 2016, 07:01:01 поподне »
Моји су из Коша. Тамо ми је деда рођен, мада ми је прадеда рођен у селу Јагоде, а живели су и у Зајимову, по дединој причи.
У Јагоди је било досељвања и између два рата, када су између осталих доселили и Вуксановићи из Биоча у Кучима.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #147 послато: Јул 07, 2016, 07:02:01 поподне »
Da, znam i Ribaće, išao sam u školu sa njima. Karakteristični su po plavim očima, kao da su iz vesterna Serđa Leonea.)

Bukumirić navodi porodično predanje Ribaća (Onomastika Prekoruplja, II, 1982):

Ribać, dvadeset i pet kuća. Preci su im se doselili iz Kuča u selo Ribare kod Lipljana, neposredno posle seobe Arsenija Čarnojevića. Otuda (iz Kuča) su pobegli zbog krvne osvete, a takođe i kasnije iz Ribara u Drsnik. Dele se na tri bratstva: Avramoviće (po pretku Avramu), Kojčinoviće (po pretku Nikoli) i Pejčinoviće (po pretku Pejčinu-Peri). Slava Sveti Nikola, mala slava - Sveti Nikola.

Хвала, Ераковићу.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #148 послато: Јул 07, 2016, 07:02:11 поподне »
 Раденовићи из околине Плавског језера ( Метех, Брезојевице...) се сматрају старинцима и своје поријекло  везују за   Павла Раденовића. Мајка  Милована Ђиласа познатог  комунистичког дисидента  је од  Раденовића, пресељених у Подбишће код Мојковца.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #149 послато: Јул 07, 2016, 07:12:18 поподне »
Раденовићи из околине Плавског језера ( Метех, Брезојевице...) се сматрају старинцима и своје поријекло  везују за   Павла Раденовића. Мајка  Милована Ђиласа познатог  комунистичког дисидента  је од  Раденовића, пресељених у Подбишће код Мојковца.
Био је самном у војсци Вучета Раденовић из Плава, добар момак, добар другар, и врло храбар момак. Имао сам прилике да се у то уверим у два наврата када смо онако млади и ''луди'' од војске имали окршаје са неким момцима.
Од неких људи из Плава сам у једном разговору чуо и причу о томе да их сматрају за цигане. Да ли је и у њиховом случају разлог таквог мишљења околине ковачки занат или нешто друго?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #150 послато: Јул 07, 2016, 07:20:48 поподне »
Ja nemogu tacno da se setim u kom su selu Memarovici ali to sigurno ima u studiji od Stijovica o Metohijskom Podgoru, a posto vidim da ima forumasa koji su iz okoline Peći koji sigurno znaju nekoga od njih.

Hvala za to u vezi popisa, javicu se privatnom porukom.
Mиcлим дa je у питaњу Бeлo Пoљe кoд Иcтoкa.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #151 послато: Јул 07, 2016, 07:49:47 поподне »
Моји су из Коша. Тамо ми је деда рођен, мада ми је прадеда рођен у селу Јагоде, а живели су и у Зајимову, по дединој причи.

Да ли се можда презивате Кошанин?  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #152 послато: Јул 07, 2016, 09:10:17 поподне »
Да ли се можда презивате Кошанин?  :)
Не, презивамо се Милић.

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #153 послато: Јул 07, 2016, 09:18:31 поподне »
У Јагоди је било досељвања и између два рата, када су између осталих доселили и Вуксановићи из Биоча у Кучима.
Прадеда ми је рођен 1888. године у селу Јагоде, погинуо је 1941.  Моји су по предњу дошли у Метохију негде у првој половини или половином 19. века по дединој причи из Куча, међутим нисам им баш генетски толико близак, мада сам одговарајућа хаплогрупа  :). Селили су се много, дошли су у Метохију па се вратили у Брда, па се опет вратили у Метохију. Наша кућа је једина била у Кошу од нашег рода, деда ми се одселио из Коша врло брзо након рата у Ђаковицу.

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #154 послато: Јул 07, 2016, 09:24:29 поподне »
Ja nemogu tacno da se setim u kom su selu Memarovici ali to sigurno ima u studiji od Stijovica o Metohijskom Podgoru, a posto vidim da ima forumasa koji su iz okoline Peći koji sigurno znaju nekoga od njih.

Hvala za to u vezi popisa, javicu se privatnom porukom.

Мени на жалост они нису познати, од фамилија које сте помињали, Рибаћи и Дабижљевићи су ми познати. Мој брат од тетке је имао школског друга,  Дабижљевића у Приштини, чини ми се. Мемаровић ми делује као јако ретко презиме, али стварно нисам чуо за њих.

Ван мреже ...

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #155 послато: Јул 07, 2016, 09:27:15 поподне »
Био је самном у војсци Вучета Раденовић из Плава, добар момак, добар другар, и врло храбар момак. Имао сам прилике да се у то уверим у два наврата када смо онако млади и ''луди'' од војске имали окршаје са неким момцима.
Од неких људи из Плава сам у једном разговору чуо и причу о томе да их сматрају за цигане. Да ли је и у њиховом случају разлог таквог мишљења околине ковачки занат или нешто друго?

На факултету сам имао друга из Плава са презименом Раденовић. Изјашњавао се као Србин и био је један од твдокорнијих Срба. 

Генерал Вељко Раденовић би требао бити родом из Плава:
http://www.telegraf.rs/sport/1666311-ovako-je-nastala-pesma-djenerale-filmska-prica-o-heroju-sa-kosova-ikoni-srpskih-navijaca-video

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #156 послато: Јул 07, 2016, 09:50:14 поподне »
Милован Ђилас, унук Гавра Раденовића каже:"Раденовићи су Срби од искона. За њих се зна да су били подложници Дечана још у немањићко вријеме. Упркос свих расељавања и покоља, они су претекли и одржали се на својој старевини све до данас." ( Бесудна земља, Београд,2005. стр.59)
 Познато је да су се крвили са сусједним потурчењачким братствима. Зна се за њихову отпорност и јунаштво, али и заштиту гласитих  гусињских и плавских бегова Шабанагића, чиме се и објашњава да се нијесу истражили. Има их из ранијих времена исељених  у Рожаје, Метохију, Топлицу..., и наравно потомци Гаврови у Подбишћу код Мојковца.  То о Циганима је измишљотина "дођоша", гладних, голих и босих из сусједних  црногорско брђанских и малисорских племена,  који су као чивчије Реџепагића, Куртића, Пашића, Шабанагића, хтјели да запосједну њихова домаћинска имања.  Појединци су се бавили и ковачким занатом, јер је требало одржавати имања...  Колико ми је познато  Цигани су дошли са Турцима на Балкан. То је она  већ виђена прича о Србљацима.

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #157 послато: Јул 07, 2016, 10:06:43 поподне »
Попис није јавно објављен, али могу да погледм за неке конкретне примере, ови Мемаровићи се рецимо не помињу.

Није ми било мрско да прегледам Мемаревића је било у Белом Пољу, Верићу и Тучепу.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #158 послато: Јул 07, 2016, 10:06:55 поподне »
  То о Циганима је измишљотина "дођоша", гладних, голих и босих из сусједних  црногорско брђанских и малисорских племена,  који су као чивчије Реџепагића, Куртића, Пашића, Шабанагића, хтјели да запосједну њихова домаћинска имања.  Појединци су се бавили и ковачким занатом, јер је требало одржавати имања...  Колико ми је познато  Цигани су дошли са Турцима на Балкан. То је она  већ виђена прича о Србљацима.
Слажем се са твојим мишљењем да је разлог најпре у завидности околине, а Раденовића има и у Горњој Јабланици и важе за веома добру породицу. То са ковачким занатом је већ нешто што је уобичајено код нашег народа да свакоме ко се бавио овим занатом, макар и само за своје потребе, одмах ''пришију'' то да су цигани.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #159 послато: Јул 07, 2016, 10:45:43 поподне »
Slazem se sa vama da je to sve klasicno balkanska zavist. I kod nas mi kazemo da su Albanci iz Podgora i Podrime slabi i plasljivi i da smo samo mi iz Rugova najbolji. To je tipicna balkanska samohvala i potcenjivanje drugih.

Sto se tice Radenovica, o njima to kazu njihove komsije Albanci i Bosnjaci da su laki na obarac i zato su se odrzali, isto kao Tomasevici iz Suvog Grla sa druge strane Cakora.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #160 послато: Јул 08, 2016, 02:28:25 поподне »
Oтпpиликe гeнeтcкa cликa 90% cтaнoвништвa Ибapcкoг Кoлaшинa изглeдa oвaкo: Кучи (Кoмaтoвићи) -E-V13, Бjeлoпaвлићи (Jaкшићи, Влaшкoвићи, Ђуpићи...) E-V13, Никшићи (Утвићи, Бaшчapeвићи) I2a DS, Пипepи (Бoжoвићи) I2a DS... Имaмo пojeдинцe cкopo из cвиx poдoвa тecтиpaнe.
Зaбopaвиx дa дoдaм Ђуpoвићe зa кoje нeгдe пpoчитax нa фopуму дa cу Maлeшeвци.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #161 послато: Јул 08, 2016, 02:33:18 поподне »
Зaбopaвиx дa дoдaм Ђуpoвићe зa кoje нeгдe пpoчитax нa фopуму дa cу Maлeшeвци.
Из ког су места  ови Ђуровићи?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #162 послато: Јул 08, 2016, 02:58:02 поподне »
Из ког су места  ови Ђуровићи?
Ceлo Ђуpoвићe, дaнac je буквaлнo дeo Зубинoг Пoтoкa.

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #163 послато: Јул 08, 2016, 10:54:36 поподне »
Из ког су места  ови Ђуровићи?
Доњи Јасеновик

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #164 послато: Август 26, 2016, 01:11:23 поподне »
kad će mape neko napravit,bojane.... :-\

ima zasad 1058 testiranih

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #165 послато: Август 26, 2016, 01:47:20 поподне »
kad će mape neko napravit,bojane.... :-\

ima zasad 1058 testiranih

Није то лаган посао. А и прилично је незахвално правити мапе на основу резултата из СДП, зато што нису сви крајеви равномерно обрађени. Теоретски, могу у пејнту да се одраде карте заступљености појединих хаплогрупа, али има већ довољно информација о регионалној заступљености I2a, R1a, E1b, I1, итд.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #166 послато: Септембар 04, 2016, 02:38:29 поподне »
Породица Ђураков (J2a) из Српског днк пројекта води порекло из места Силбаш (Бачка).

У днк пројекту тренутно, као место порекла, стоји само СРБ, па би то ваљало изменити.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #167 послато: Септембар 04, 2016, 03:58:19 поподне »
Хвала на брзој интервенцији. :)

Презиме Ђураков се у овом месту јавља и на попису из 1828. године:

115. Marc. Gyurakov
230. Gabriel Gyurakov

http://www.poreklo.rs/2015/01/02/silbas-opstina-backa-palanka/

Главнину становништва овог села чине Срби и Словаци. Срби су изгледа добрим делом досељени током 17. века "из Старе Србије".

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #168 послато: Септембар 04, 2016, 04:14:42 поподне »
Хвала на брзој интервенцији. :)

Презиме Ђураков се у овом месту јавља и на попису из 1828. године:

115. Marc. Gyurakov
230. Gabriel Gyurakov

http://www.poreklo.rs/2015/01/02/silbas-opstina-backa-palanka/

Главнину становништва овог села чине Срби и Словаци. Срби су изгледа добрим делом досељени током 17. века "из Старе Србије".

Ђураков је иначе урадио дубљу СНП анализу, припада грани

J2a PF4610>L26>PF5087>PF5116>Z2227>L558>M67>Z467>S25258>SK1336(xFGC21360)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #169 послато: Октобар 02, 2016, 12:43:19 поподне »
Зна ли неко нешто више о Анушићима G1 (род "Б").

Ретка хаплогрупа за наше просторе, али чини се да су сви из овог рода релативно блиски. Такође, на основу презимена би се рекло да су сви "западног" порекла.

Ту спадају муслимани Пашагићи, Анушићи и Жугаји. Жугаји су Хрвати из Земуна, а ово презие је било често код Хрвата са Баније.

Анушића је било и код Хрвата из Далмације, али и у окиру "племена" Богуновића, што опет читаву причу вуче на запад.

Такође је занимљиво што на YHDR овај хаплотип има свега два поклапања и то оба на простору Хрватске (северна Хрватска и источна Савонија).

 

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #170 послато: Октобар 02, 2016, 02:30:01 поподне »
Зна ли неко нешто више о Анушићима G1 (род "Б").

Ретка хаплогрупа за наше просторе, али чини се да су сви из овог рода релативно блиски. Такође, на основу презимена би се рекло да су сви "западног" порекла.

Ту спадају муслимани Пашагићи, Анушићи и Жугаји. Жугаји су Хрвати из Земуна, а ово презие је било често код Хрвата са Баније.

Анушића је било и код Хрвата из Далмације, али и у окиру "племена" Богуновића, што опет читаву причу вуче на запад.

Такође је занимљиво што на YHDR овај хаплотип има свега два поклапања и то оба на простору Хрватске (северна Хрватска и источна Савонија).

Има презиме Анишић код Буњеваца у Суботици и околини.Међу познатима је католички свештеник Андрија Анишић.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #171 послато: Октобар 05, 2016, 02:33:56 поподне »
Клемпић (муслиман)

13    24    16    11    14-15    11    13    13    13    11    31

Хтео бих овде да поменем пар оквирних података о тестираном, кога поменусмо на теми Нови тестирани на Српском ДНК пројекту.

Дакле, као што је и наведено, реч је о муслиманима, а који су до краја рата живели на простору Источне Босне. По предању, Клемпићи су пореклом из Лике, одакле су се доселили након повлачења Османлија (1689). Њих је тада било четворица браће, од којих ће се један у међувремну покрстити у православље. Овакво истоветно предање о пореклу из Лике, задржало се у бар два од ових родова, а који до скора нису знали једни за друге.

Поклапање са Товјанима у том смислу онда не чуди, јер је у питању иста географија, а мало тражећи по интернету нађох и редак топоним који се везује за Клемпиће (Клемпића гај), и то управо негде у околини Огулина, у чијој близини се налази и Тоњу, претпостављеном место порекла Товјана.



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #172 послато: Октобар 23, 2016, 10:18:47 пре подне »
Зна ли неко нешто више о Анушићима G1 (род "Б").

Ретка хаплогрупа за наше просторе, али чини се да су сви из овог рода релативно блиски. Такође, на основу презимена би се рекло да су сви "западног" порекла.

Ту спадају муслимани Пашагићи, Анушићи и Жугаји. Жугаји су Хрвати из Земуна, а ово презие је било често код Хрвата са Баније.

Анушића је било и код Хрвата из Далмације, али и у окиру "племена" Богуновића, што опет читаву причу вуче на запад.

Такође је занимљиво што на YHDR овај хаплотип има свега два поклапања и то оба на простору Хрватске (северна Хрватска и источна Савонија).

Можда презиме Анушић има етимолошки везе са Анусим (крипто-јеврејима, мараносима)
https://en.wikipedia.org/wiki/Anusim
https://en.wikipedia.org/wiki/Crypto-Judaism

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #173 послато: Октобар 23, 2016, 10:39:41 пре подне »
Можда презиме Анушић има етимолошки везе са Анусим (крипто-јеврејима, мараносима)
https://en.wikipedia.org/wiki/Anusim
https://en.wikipedia.org/wiki/Crypto-Judaism
Анушић је презиме настало од женског имена Ануша. Наставак "ша" налазио се често код женских имена као нпр. Милуша, Станиша итд.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #174 послато: Јануар 05, 2017, 10:00:35 поподне »
Данас ме колега питао у вези днк тестирања (Самарџија са Кордуна). Видим да у пројекту већ имамо Самарџије I2a DN. Зна ли се одакле су? Можда су Крајишници, па да се не тестира без потребе. :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #175 послато: Јануар 05, 2017, 10:20:14 поподне »
Данас ме колега питао у вези днк тестирања (Самарџија са Кордуна). Видим да у пројекту већ имамо Самарџије I2a DN. Зна ли се одакле су? Можда су Крајишници, па да се не тестира без потребе. :)

Не зна се, није оставио никакве податке о мјесту поријекла.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #176 послато: Јануар 05, 2017, 10:29:06 поподне »
Данас ме колега питао у вези днк тестирања (Самарџија са Кордуна). Видим да у пројекту већ имамо Самарџије I2a DN. Зна ли се одакле су? Можда су Крајишници, па да се не тестира без потребе. :)
Није на одмет да се ипак тестира без обзира да ли је тестирани Самарџија из истог места као и он, дешавало се неретко да двојица тестираних имају исто презиме и да су из истог краја а да припадају различитим хаплогрупа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #177 послато: Јануар 05, 2017, 10:31:30 поподне »
Није на одмет да се ипак тестира без обзира да ли је тестирани Самарџија из истог места као и он, дешавало се неретко да двојица тестираних имају исто презиме и да су из истог краја а да припадају различитим хаплогрупа.

Наравно. Објаснићу му како функционише све и да већ имамо једног Самарџију у пројекту.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1643
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #178 послато: Јануар 05, 2017, 10:34:41 поподне »
Данас ме колега питао у вези днк тестирања (Самарџија са Кордуна). Видим да у пројекту већ имамо Самарџије I2a DN. Зна ли се одакле су? Можда су Крајишници, па да се не тестира без потребе. :)

Не зна се, није оставио никакве податке о мјесту поријекла.

Он нема, али има черка SAMARDZIJA (Bosnia). Видим их на ФФ поклапаљу.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #179 послато: Јануар 05, 2017, 10:44:59 поподне »
Он нема, али има черка SAMARDZIJA (Bosnia). Видим их на ФФ поклапаљу.

Самарџија има по Босни и православних и католика у више мјеста. Могуће да има и муслимана.

Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #180 послато: Фебруар 26, 2017, 03:51:43 пре подне »
Zna li neko možda porijeklo prezimena Luburić i Pavelić iz Konjica?

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #181 послато: Фебруар 26, 2017, 11:05:47 пре подне »
Zna li neko možda porijeklo prezimena Luburić i Pavelić iz Konjica?
[/quotep

Prebij ih,i mazni im slinu iz usta....saznat ćemo naknadno,daj Bože...dogodine

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #182 послато: Фебруар 26, 2017, 09:34:25 поподне »
Zna li neko možda porijeklo prezimena Luburić i Pavelić iz Konjica?

Што се Павелића тиче, они нису староседеоци у Брадини. Павелићев отац је стицајем околности, послом, као радник ма прузи доспео у Брадину. Иначе су Буњевци, из Кривог Пута код Сења.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #183 послато: Фебруар 26, 2017, 10:27:13 поподне »
Ова тема је намјењена за оне који су већ тестирани и налазе се на Пројекту, али ћу прокоментарисати ово питање.

Павелићи су лички Буњевци који су, колико ми је познато, у сеоби 1627. године са подручја сјеверне Далмације прешли у Лич, а потом у Криви Пут, да би се одатле расељавали по Лици, а било је неколико породица Павелића и у Босанској крајини (Крњеуша). Предводник ове сеобе био је Марко Прпић, који је као свејдок под заклетвом за себе изјавио да је "Marcus Perpich de Kernpothi Rascianus". Нема сумње у етничку српску припадност ове групе, па самим тим и претка Павелића. Занимљиво је да се у овој групи помињу нека од презимена која имају своје православне презимењаке у роду Родића, па је питање кад је и гдје ова група уопште прешла на католичку вјеру.

Што се Лубурића тиче, ови католички, за које претпостављам да је било питање су из околине Љубушког. Ту се у матицама помињу од средине 18. вијека. Није искључено да су огранак православних Лубурића из Пиве, који су опет даљом старином од Вујачића са Грахова. За ову везу недостају неки конкретни докази. Граховски Вујачићи су по предању поријеклом из Куча.

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #184 послато: Фебруар 27, 2017, 12:13:35 пре подне »
Ова тема је намјењена за оне који су већ тестирани и налазе се на Пројекту, али ћу прокоментарисати ово питање.

Павелићи су лички Буњевци који су, колико ми је познато, у сеоби 1627. године са подручја сјеверне Далмације прешли у Лич, а потом у Криви Пут, да би се одатле расељавали по Лици, а било је неколико породица Павелића и у Босанској крајини (Крњеуша). Предводник ове сеобе био је Марко Прпић, који је као свејдок под заклетвом за себе изјавио да је "Marcus Perpich de Kernpothi Rascianus". Нема сумње у етничку српску припадност ове групе, па самим тим и претка Павелића. Занимљиво је да се у овој групи помињу нека од презимена која имају своје православне презимењаке у роду Родића, па је питање кад је и гдје ова група уопште прешла на католичку вјеру.

Што се Лубурића тиче, ови католички, за које претпостављам да је било питање су из околине Љубушког. Ту се у матицама помињу од средине 18. вијека. Није искључено да су огранак православних Лубурића из Пиве, који су опет даљом старином од Вујачића са Грахова. За ову везу недостају неки конкретни докази. Граховски Вујачићи су по предању поријеклом из Куча.

Katolicke knjige u Hercegovini počinju negdje oko 1750.Konkretan dokaz bi bio da se bar jedan Luburić testira

Malo o Luburićima i Luburama (moguće da se prezime skratilo)

Pelješac:


Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #185 послато: Фебруар 27, 2017, 12:29:12 пре подне »
1725 spominje se na Neretvi:




Na poljima bilo gdje
Po jedan kamp po osobi u svakoj obitelji.221
U rujnu 1725. generalni providur Marc Antonio Diedo je poznatom
mjerniku Giovanniu Battisti Camozziniju naredio da načini katastik svih
sela oko Zadvarja, Vrgorca i u Neretvi koja su imala plaćati desetinu
makarskom biskupu. Camozzini je uz pomoć mjernika Barbierija načinio
taj katastik do travnja 1728.222 Primjerak ovog katastika izgorio je u požaru
makarskog biskupskog stana 1766. Međutim u njegovoj privatnoj
rukopisnoj ostavštini sačuvan 'je popis obitelji sa brojem članova oko
Zadvarja, Vrgorca i u Donjoj Neretvi.
Ovdje ga donosimo, jer nije sačuvan katastarski popis Donje Neretve
iz tog vremena.
Nadležnost Neretve

Selo Seoca
članova obitelji
Ante Bilić 5
Jure Bilić 9
Marin Matić 6
Mande Luburica 3
Vidosava Rupić 3
Bartul Katić 9
Stjepan Andačić 8
Mijo Kežić 7
Mate Bitunjačić 3
Ivan Vuković 7
Josip Nizić 5
AnaAndačić 3
Iva Buturuša 3
Kula Norinska 1878. g. 7

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #186 послато: Фебруар 27, 2017, 12:49:57 пре подне »
Mislim da je to prezime poteklo iz Brotnja u Hercegovini,Ograđenik.Treba pogledat s kojim rodovima su zivjeli u selu u 18. vijeku.Sigurno su se s prostora zapadne Hercegovine preselili na Neretvu i na Pelješac...




Mislim čak da je to prezime latinizirano,od riječi labor / rad  La(u)burić / Radić

npr. isto kao Lupis ( Lupus je Vuk) / Vukić

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #187 послато: Фебруар 27, 2017, 01:24:53 пре подне »
Према попису који је преписао форумаш ПИБ пре доста времена, у селу Ограђеник 1768. године пописана је кућа Лубурића (Luburich), а уз њих су у Ограђенику пописани још и Barbarich, Buglian (4), Dugançich (3), Kragl, Milichievich (2), Odak (5), Parpich, Pavlkovich, Pear (2), Prvanovich, Popovich, Saraz (2), Soldich и Vidakusich.

Нешто раније, 1743. године, у истом месту пописане су ове породице: Buglanovich, Dogangich, Luburich, Milichievich (2), Odak (3), Pavlovich, Romkovich, Sarçevich, Soldich и Vidachovich.



Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #188 послато: Фебруар 27, 2017, 03:21:50 пре подне »
Ова тема је намјењена за оне који су већ тестирани и налазе се на Пројекту, али ћу прокоментарисати ово питање.

Павелићи су лички Буњевци који су, колико ми је познато, у сеоби 1627. године са подручја сјеверне Далмације прешли у Лич, а потом у Криви Пут, да би се одатле расељавали по Лици, а било је неколико породица Павелића и у Босанској крајини (Крњеуша). Предводник ове сеобе био је Марко Прпић, који је као свејдок под заклетвом за себе изјавио да је "Marcus Perpich de Kernpothi Rascianus". Нема сумње у етничку српску припадност ове групе, па самим тим и претка Павелића. Занимљиво је да се у овој групи помињу нека од презимена која имају своје православне презимењаке у роду Родића, па је питање кад је и гдје ова група уопште прешла на католичку вјеру.

Што се Лубурића тиче, ови католички, за које претпостављам да је било питање су из околине Љубушког. Ту се у матицама помињу од средине 18. вијека. Није искључено да су огранак православних Лубурића из Пиве, који су опет даљом старином од Вујачића са Грахова. За ову везу недостају неки конкретни докази. Граховски Вујачићи су по предању поријеклом из Куча.

To su bile i neke moje pretpostavke za Luburića. Hvala svima na odgovorima.

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #189 послато: Фебруар 28, 2017, 01:16:27 пре подне »
Ja spomenuo i našao Luburiće u 17.vijeku,a ni Z od zahvale.A vjerojatno su baš ti Luburići na Pelješcu u Hrvatskoj došli iz okoline Ljubuškog.Naravno poslije su izumrli,ili su promjenili prezime


O njima naći u:
Stanovništvo Brotnja u tursko doba,Robert Jelić, pdf knjiga

Nagovorite nekog Luburića da se testira,do tada mozete misliti čak da je mongolskog porijekla ;)

Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #190 послато: Фебруар 28, 2017, 02:27:51 пре подне »
Ja spomenuo i našao Luburiće u 17.vijeku,a ni Z od zahvale.A vjerojatno su baš ti Luburići na Pelješcu u Hrvatskoj došli iz okoline Ljubuškog.Naravno poslije su izumrli,ili su promjenili prezime


O njima naći u:
Stanovništvo Brotnja u tursko doba,Robert Jelić, pdf knjiga

Nagovorite nekog Luburića da se testira,do tada mozete misliti čak da je mongolskog porijekla ;)

Svaka čast, prije će biti da su promjenili prezime da im se ne udje u trag  :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #191 послато: Фебруар 28, 2017, 08:55:01 поподне »
Милутиновић J2a из днк пројекта (род Ж, СРБ) је родом из Рудоваца (Лазаревац). Слава - Св. Јован Милостиви.

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2a

Милутиновићи су ту доселили из Кадине Луке (Љиг). Изгледа да им је старије, или родовско име, гласило - Мирковићи.

У Кадиној Луци истина нема Милутиновића, или Мирковића, али постоји велика група родова који славе Св. Јована Милостивог. Ове породице се сматрају староседелачким у том крају.

http://www.poreklo.rs/2013/09/29/poreklo-prezimena-selo-rudovci-lazarevac/
http://www.poreklo.rs/2013/05/21/poreklo-prezimena-selo-kadina-luka-ljig/

Променити у днк пројекту место порекла и додати славу: Милутиновић, Рудовци, Св. Јован Милостиви



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #192 послато: Март 28, 2017, 12:08:22 пре подне »
Нешто о пореклу Цвијовића (Мратиндан), околина Пријепоља, R1a Z280>Y2613

"Цвијовићи су староседеоци у Малим Крћама Према једној верзији, они су потомци Вука Бранковића. Знају имена предака од Јанка (1795). Јанкови синови су: Алекса и Мали. Алексин син је Стојко, а Стојкови су: Илија, Новица и Радоман. Новичин син је такође Радоман. Живе у Малим Крћама, Глисници, Адровићима, Бољанићима, Крајчиновићима итд.

Турци су убили једног Цвијовића на његовој шљиви у Заостру око 1900. године. Швабе су 1917. године стрељале на Доловима Николу Цвијовића. Цвијовићи су имали своје земље. Никола Цвијовић је прешао из Малих Крћа у Заостро око 1890. године, па је затим прешао у Поблаће. Његови синови су: Петар, Миле и Тодо. Тодови синови су: Саво, Гавро, Милко и Никола Тодо је учествовао у I светском рату у црногорској војсци од 1914-1915. године."

Милета Војиновић, "Пљеваљски крај, порекло и прошлост становништва"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #193 послато: Април 14, 2017, 06:12:20 поподне »
Имамо ли неке податке о Кесићу I1 из днк пројекта? Уколико тај који је пренео резултат има бар неку информацију, нека проследи па да покушамо да га "нађемо".

На мрежи Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #194 послато: Април 14, 2017, 07:14:03 поподне »
Имамо ли неке податке о Кесићу I1 из днк пројекта? Уколико тај који је пренео резултат има бар неку информацију, нека проследи па да покушамо да га "нађемо".
Кесић нема ближих информација о пореклу по оцу с обзиром да није одрастао уз њега.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #195 послато: Јул 31, 2017, 06:05:30 поподне »
Ђураков је иначе урадио дубљу СНП анализу, припада грани

J2a PF4610>L26>PF5087>PF5116>Z2227>L558>M67>Z467>S25258>SK1336(xFGC21360)

Ђураков на FTDNA има поклапање 6/111 са Украјинцем из Тернопољске области (Солецки). Ово је уједно и најближи днк рођак нашима из ове групе J-SK1366. Не знам како објаснити овакву блискост на 111 маркера. Овој грани припада и Адамовић из Крајине, а недавно смо сазнали да је присутна и у Санџаку (Елфић, Санџачки днк пројекат).

Ова подграна се ретко јавља код нас, а нема је ни на оном истраживању за ЦГ (404, J2a = 4,21%).

Ван мреже Горштак

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 42
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #196 послато: Август 20, 2017, 08:24:09 поподне »
Поздрав свима, нов сам на форуму па не знам гдје бих друго поставио ово питање него на овој теми. Занима ме да ли би неко могао да ми помогне да ступим у контакт са тестираним Мијатовићем из Брчког, хаплогрупа R1a Z280 L1280? Пошто је врло вјероватно да смо даљи рођаци и породице нам воде исто поријекло, а и живимо у истом граду. Ако је регистрован нека се јави, или ако има неко било какав контакт био бих захвалан да ми пошаље.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #197 послато: Август 20, 2017, 09:06:18 поподне »
Поздрав свима, нов сам на форуму па не знам гдје бих друго поставио ово питање него на овој теми. Занима ме да ли би неко могао да ми помогне да ступим у контакт са тестираним Мијатовићем из Брчког, хаплогрупа R1a Z280 L1280? Пошто је врло вјероватно да смо даљи рођаци и породице нам воде исто поријекло, а и живимо у истом граду. Ако је регистрован нека се јави, или ако има неко било какав контакт био бих захвалан да ми пошаље.

Ови Мијатовићи су Хрвати из Брчког. Пробајте да им пишете овде:
http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=M&lastname=Mijatovic&viewuid=AV29Y&p=0

Није тако ретко презиме, па може бити да нисте иста грана.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #198 послато: Август 21, 2017, 12:03:14 пре подне »
Ови Мијатовићи су Хрвати из Брчког. Пробајте да им пишете овде:
http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=M&lastname=Mijatovic&viewuid=AV29Y&p=0

Није тако ретко презиме, па може бити да нисте иста грана.
Па није баш Мијат учестало име код хрвата-католика. :D Једино ако ово презиме није настало  по некој другој основи ;).

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #199 послато: Август 24, 2017, 01:59:42 поподне »
Зна ли се нешто детаљније за Јевтовића R1a L366 са СДП ? Место порекла : Доња Речица - Прокупље.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #200 послато: Август 24, 2017, 03:32:44 поподне »
Зна ли се нешто детаљније за Јевтовића R1a L366 са СДП ? Место порекла : Доња Речица - Прокупље.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.msg50689#msg50689

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.msg50693#msg50693

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #201 послато: Август 25, 2017, 09:15:25 пре подне »
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.msg50689#msg50689

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.msg50693#msg50693


Благодарим! Иако смо генетски релативно блиски,не видим неку везу осим можда њиховог породичног надимка : Луковци и места Луковице - Гацко,из ког су моји преци кренули пре 500 година.

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #202 послато: Децембар 07, 2017, 06:28:09 поподне »
Помаже Бог !

Има ли ко спознаје о даљем пореклу презимена Савић, крсна слава "Краљевдан", Св. Краљ Стефан Дечански...
Зна се да су из доњег Бишева код Рожаја кренули пре око стотину и четрдесет година и боравили по Куршумлији и Топлици, настанили се у Кијевчићу - Лепосавић, Косово
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #203 послато: Фебруар 19, 2018, 02:31:56 поподне »
Katolicke knjige u Hercegovini počinju negdje oko 1750.Konkretan dokaz bi bio da se bar jedan Luburić testira

Malo o Luburićima i Luburama (moguće da se prezime skratilo)

Pelješac:


Lubura ima u Hadžićima pored Sarajeva. Srbi pravoslavci. A znam neke koi sada žive u Beogradu....

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #204 послато: Фебруар 26, 2018, 05:38:34 поподне »
Соколовић, Ђурђевдан, Катиновац, Топуско, Кордун

Припада хаплогрупи Е-V13>Z5018>FGC11450. Најближа поклапања има са Дивчићем (3/23) и Лопандићем (4/23) из рода Г. Није оставио детаљније податке о пореклу, па се надам да ће неко од форумаша (Петар) знати да каже нешто више.

Соколовић је муж моје сестре. Он не зна пуно о свом пореклу. Зна једино да му је деда дошао у Бачку педесетих година прошлог века и да су пореклом из Катиновца (Кордун). Ова породица је доста страдала током Другог светског рата.

Жртве (Соколовићи из Катиновца):

"327. SOKOLOVIĆ Nikole ĆEDOMIR, 1936, Srbin, dijete. Ubijen od ustaša 10. 5. 1942. u Petrovoj
gori.
328. SOKOLOVIĆ Pavia DUŠAN, 1928, Srbin, zemljoradnik. Ubijen od ustaša 3. 8. 1941. u
Katinovcu.
329. SOKOLOVIĆ Jovana EVICA, 1898, Srpkinja, zemljoradnica. Živa spaljena od ustaša 10. 4.
1942. u Katinovcu.
330. SOKOLOVIĆ Nikole JOKA, 1896, Srpkinja, zemljoradnica. Živa spaljena od ustaša 10. 4.
1942. u Katinovcu.
331. SOKOLOVIĆ Marka LJUBICA, 1898, Srpkinja, zemljoradnica. Živa spaljena od ustaša 10. 4.
1942. u Katinovcu.
332. SOKOLOVIĆ Ilije MARICA, 1871, Srpkinja, zemljoradnica. Ubijena od ustaša 21. 3. 1942. u
Katinovcu.
333. SOKOLOVIĆ Nikole MARICA, 1933, Srpkinja, dijete. Ubijena od ustaša 21. 3. 1942. u
Katinovcu.
334. SOKOLOVIĆ Matije MILE, 1912, Srbin, zemljoradnik. Zarobljen kao vojnik bivše jugoslovenske
vojske aprila 1941. i ubijen od Nijemaca u logoru za ratne zarobljenike u Njemačkoj.
335. SOKOLOVIĆ Miloša MILKA, 1921, Srpkinja, zemljoradnica. Živa spaljena od ustaša 10. 4.
1942. u Katinovcu.
336. SOKOLOVIĆ Nikole MILKA, 1882, Srpkinja, zemljoradnica. Živa spaljena od ustaša 10. 4.
1942. u Katinovcu.
337. SOKOLOVIĆ Pavia MILKA, 1929, Srpkinja, zemljoradnica. Živa spaljena od ustaša 10. 4.
1942. u Katinovcu,
338. SOKOLOVIĆ Stevana MILOŠ, 1895, Srbin, zemljoradnik. Živ spaljen od ustaša 10. 4. 1942.
u Katinovcu.
339. SOKOLOVIĆ Stevana MIRKO, 1935, Srbin, dijete. Ubijen od ustaša 4. 4. 1942. u Petrovoj
gori.
340. SOKOLOVIĆ Mićana SAVA, 1932, Srpkinja, đak. Živa spaljena od ustaša 10. 4. 1942. u
Katinovcu.
341. SOKOLOVIĆ Nikole VASILJ, 1871, Srbin, zemljoradnik. Ubijen od ustaša 13. 3. 1942. u
Katinovcu."

Демића страна

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #205 послато: Фебруар 26, 2018, 05:47:47 поподне »
Соколовић, Ђурђевдан, Катиновац, Топуско, Кордун

Припада хаплогрупи Е-V13>Z5018>FGC11450. Најближа поклапања има са Дивчићем (3/23) и Лопандићем (4/23) из рода Г. Није оставио детаљније податке о пореклу, па се надам да ће неко од форумаша (Петар) знати да каже нешто више.

Катиновац припада Вргинмосту и самим тим је прецизније рећи да припада Банији него Кордуну, с обзиром да је читаво подручје Вргинмоста у војном (Прва банска крајишка регимента) и црквеном смислу (Киринско-глински протопрезвитерат) чинило једно цјелину са остатком Баније. Тек од Другог свјетског рата то подручје неки рачунају под Кордун.

Сам Катиновац као село настаје тек након рата 1788-1791. године, тако да смо ускраћени за конкретне податке из XVIII вијека. Што се тиче Соколовића, њих је на подручју Вргинмоста било у више села (Катиновац, Перна, Пецка, Чемерница), с тим да их је у озбиљнијем броју било само у Перни (13 кућа) и Катиновцу (3 куће). Како су Перна и Катиновац географски блиска села (подручје југозападно од Топуског), нема сумње да су Соколовићи из ових мјеста повезани. Соколовићи су у Перни пописани већ 1772. године, када их је било најмање 5 задруга.
« Последња измена: Фебруар 26, 2018, 05:51:19 поподне Демића страна »

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #206 послато: Фебруар 26, 2018, 06:00:32 поподне »
Катиновац припада Вргинмосту и самим тим је прецизније рећи да припада Банији него Кордуну, с обзиром да је читаво подручје Вргинмоста у војном (Прва банска крајишка регимента) и црквеном смислу (Киринско-глински протопрезвитерат) чинило једно цјелину са остатком Баније. Тек од Другог свјетског рата то подручје неки рачунају под Кордун.

Сам Катиновац као село настаје тек након рата 1788-1791. године, тако да смо ускраћени за конкретне податке из XVIII вијека. Што се тиче Соколовића, њих је на подручју Вргинмоста било у више села (Катиновац, Перна, Пецка, Чемерница), с тим да их је у озбиљнијем броју било само у Перни (13 кућа) и Катиновцу (3 куће). Како су Перна и Катиновац географски блиска села (подручје југозападно од Топуског), нема сумње да су Соколовићи из ових мјеста повезани. Соколовићи су у Перни пописани већ 1772. године, када их је било најмање 5 задруга.

Хвала Демићу. Пренећу Соколовићу ове податке.

Један текст везан за село Катиновац.
Линк:
http://znaci.net/00001/142_30.pdf

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #207 послато: Март 02, 2018, 02:44:12 поподне »
Питање је да ли су ови Славковићи од Славковића из Полимља ( од којих су неки отишли пут Пећи). Иако Славковиће у Полимљу вежу за род Ђурашковића ( који је тестиран као E-V13-Z19851), питање је колико су заиста повезани јер Славковићи славе Никољдан, а Ђурашковићи Ђурђиц. Такође, могуће је да постоје двије групе Славковића у Полимљу. Помињу се и Славковићи као старији одсељени род у селу Пријелоге код Бијелог Поља), чини ми се да се и ту помиње Никољдан као стара слава.

Овај простор је онај који гаји предање о Мацурама као старом становиштву, па није искључено да ту нека веза постоји.


           Симо,  на правом си трагу. Постојали су у Горњем Полимљу и  Славковићи  у Горњим Селима ( Курикуће и Главаца). Почетком 19. вијека Клименти да би осветили пет својих  погинулих напали су Лубнице и уз помоћ "колашинских Турака" (користим тада уобичајен израз) грдно су страдали старосједиоци  Славковићи и Кљајићи. Славковићи су се иселили према Србији. Од ових Славковића има и на  потезу  Бихор (Доњи) Корита - Пештер... Е ови Славковићи у Метохији су друга генетика, једни у Метохији (ови нијесу  из Горњих Села), а други у Средачкој  Жупи. Призрен и околина.  Не искључујем, да и међу последњима има потомака ових горњоселских Славковића?  Кљајићи су се иселили у село Загорје код Берана. Тада је направљен масакр. Погинуло је 80. Кљајића. Од Кљајића остала једна породица од  чобанчета које је гледало погибију Славковића и Кљајића. Ето ја сам и познавао једног од потомака тих Кљајића који је остао у Лубнице. Ондашњи  војни обвезници у Беранама су имали прилику да упознају тог чиновника из "Војног осијека". 
Било је сукоба и са  Васојевићима.  Писао је о томе нешто мало Ђорђије  Ојданић. 
 Било је још једних Славковића око Плава, поред оних предања у вези са Ђурашковићима
 Ових дана "чешљам" по Горњем Полимљу, па да јавим и за Славковиће. Надам се да ово није на сметњи.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #208 послато: Март 02, 2018, 04:31:26 поподне »
Да, то је занимљиво. У том крају смо иначе већ имали и "динарик север" појединаца.

Колико је у нашем народу на Космету уобичајено предање о пореклу "из северне Албаније"?

Бојим се да је то забрањана тема на овом форуму. Ја сам покренуо тему, прије неколико мјесеци, "Становништво Алтина" ( https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2462.msg65911#msg65911 )на овом форуму али није било ни једне дискусије.
Свакако да постоје предања о поријеклу из Сјеверне Албаније и не само српског становништва на Косову, питање је јесу ли забиљежене. Становништво из Сјеверне Албаније се раселило на све стране, ка сјеверу, ка западу али је најзанимљивија миграција ка Македонији и Бугарској или прецизније ка Осоговским планинама и Родопи. Резултати тестирања Помака у Бугарској, као и њихова предања говоре да су некада били становници Старе Србије ( Сјеверне Албаније ).
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #209 послато: Март 02, 2018, 04:33:37 поподне »

           Симо,  на правом си трагу. Постојали су у Горњем Полимљу и  Славковићи  у Горњим Селима ( Курикуће и Главаца). Почетком 19. вијека Клименти да би осветили пет својих  погинулих напали су Лубнице и уз помоћ "колашинских Турака" (користим тада уобичајен израз) грдно су страдали старосједиоци  Славковићи и Кљајићи. Славковићи су се иселили према Србији. Од ових Славковића има и на  потезу  Бихор (Доњи) Корита - Пештер... Е ови Славковићи у Метохији су друга генетика, једни у Метохији (ови нијесу  из Горњих Села), а други у Средачкој  Жупи. Призрен и околина.  Не искључујем, да и међу последњима има потомака ових горњоселских Славковића?  Кљајићи су се иселили у село Загорје код Берана. Тада је направљен масакр. Погинуло је 80. Кљајића. Од Кљајића остала једна породица од  чобанчета које је гледало погибију Славковића и Кљајића. Ето ја сам и познавао једног од потомака тих Кљајића који је остао у Лубнице. Ондашњи  војни обвезници у Беранама су имали прилику да упознају тог чиновника из "Војног осијека". 
Било је сукоба и са  Васојевићима.  Писао је о томе нешто мало Ђорђије  Ојданић. 
 Било је још једних Славковића око Плава, поред оних предања у вези са Ђурашковићима
 Ових дана "чешљам" по Горњем Полимљу, па да јавим и за Славковиће. Надам се да ово није на сметњи.

Фантастично познајеш Горње Полимље. Др. Кљајић ми је био комшија у Беранама и ишао сам са његовом ћерком у истом разреду.
Сви Славковићи су Славковићи док се другачије не докаже :)
Evropa je jedna velika porodica.

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #210 послато: Март 02, 2018, 04:48:50 поподне »

           Симо,  на правом си трагу. Постојали су у Горњем Полимљу и  Славковићи  у Горњим Селима ( Курикуће и Главаца). Почетком 19. вијека Клименти да би осветили пет својих  погинулих напали су Лубнице и уз помоћ "колашинских Турака" (користим тада уобичајен израз) грдно су страдали старосједиоци  Славковићи и Кљајићи. Славковићи су се иселили према Србији. Од ових Славковића има и на  потезу  Бихор (Доњи) Корита - Пештер... Е ови Славковићи у Метохији су друга генетика, једни у Метохији (ови нијесу  из Горњих Села), а други у Средачкој  Жупи. Призрен и околина.  Не искључујем, да и међу последњима има потомака ових горњоселских Славковића?  Кљајићи су се иселили у село Загорје код Берана. Тада је направљен масакр. Погинуло је 80. Кљајића. Од Кљајића остала једна породица од  чобанчета које је гледало погибију Славковића и Кљајића. Ето ја сам и познавао једног од потомака тих Кљајића који је остао у Лубнице. Ондашњи  војни обвезници у Беранама су имали прилику да упознају тог чиновника из "Војног осијека". 
Било је сукоба и са  Васојевићима.  Писао је о томе нешто мало Ђорђије  Ојданић. 
 Било је још једних Славковића око Плава, поред оних предања у вези са Ђурашковићима
 Ових дана "чешљам" по Горњем Полимљу, па да јавим и за Славковиће. Надам се да ово није на сметњи.

Видоје, ништа без информација из прве руке и са терена.  ;)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #211 послато: Март 02, 2018, 04:51:48 поподне »
Фантастично познајеш Горње Полимље. Др. Кљајић ми је био комшија у Беранама и ишао сам са његовом ћерком у истом разреду.
Сви Славковићи су Славковићи док се другачије не докаже :)
 




  Хвала на комлименту комшија. А то је оно што сам запамтио  до 18.година као матурант Беранске Гимназије.  Наравно и литература. Помијешано је све  Беране, Шекулар, Полица, Бихор, Корита, све до Пештери - Суодола..., Моравца - памтим као  дијете ( још нијесам пошао у Школу)  кошије - трке коња на Илиндан - Алиђун. Удруженим снагама на овом Порталу идемо даље.   Опоменуће ме уредник,  што не причам  о генетичким резултатима, а ја то слабо познајем.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #212 послато: Март 02, 2018, 04:55:44 поподне »
 




  Хвала на комлименту комшија. А то је оно што сам запамтио  до 18.година као матурант Беранске Гимназије.  Наравно и литература. Помијешано је све  Беране, Шекулар, Полица, Бихор, Корита, све до Пештери - Суодола..., Моравца - памтим као  дијете ( још нијесам пошао у Школу)  кошије - трке коња на Илиндан - Алиђун. Удруженим снагама на овом Порталу идемо даље.   Опоменуће ме уредник,  што не причам  о генетичким резултатима, а ја то слабо познајем.
Mene je urednik već uputio "notu" :) . Neka on radi svoje a mi ćemo se, i na ovaj način, vraćat zavičaju. 
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #213 послато: Март 03, 2018, 10:27:01 поподне »
Да ли су Ђурашковићи тестирани, мислим да ови Славковићи нису од њих.Тек приликом досељења у Пећ преузимају презиме(по предању)?Нису од оних "Душанових" Славковића.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #214 послато: Март 04, 2018, 08:23:46 пре подне »
Што се тиче Мацура, да ли може појашњење, повезују их са Готима, Вандалима или Вендима, германско племе, међутим сад имамо и доказе да су Вандали српско племе(неки новац пронађен).Одакле на територији србије? Такође, одакле Мацура у северној Албанији?Моји су по предању са севера Албаније данашње дошли.Име мацура у породици непознато, можда појам латини, али можда од католика.Неке коцкице недостају.Хвала.

Саша

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #215 послато: Март 04, 2018, 11:59:01 пре подне »
Хвала Радуле, поздрав и свако добро!

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #216 послато: Март 04, 2018, 01:15:22 поподне »
Izvinjavamse akosam profulio temu , ali ovaj čovjek je idealan za neke rodove mislim da je mala enciklopedija. nemam namjeru sa sledećim linkom ds politišem. Samo bih da skrenem pažnju da zna mnogo o nekim rodovima....
<a href="https://www.youtube.com/v/JKcW1Fc8Zew" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/JKcW1Fc8Zew</a>
« Последња измена: Март 04, 2018, 02:50:23 поподне НиколаВук »

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #217 послато: Март 04, 2018, 02:57:58 поподне »
Славковић, Никољдан, Доња Коњуша, Прокупље

Припада хаплогрупи I1-Z63, по свему судећи роду Мацура. Дакле, врло вероватно је да припада грани Y16434.

Има релативно блиска поклапања са готово свима тестиранима из рода Мацура.

Тестирани је навео да су Славковићи досељени око 1887. године у Доњу Коњушу из околине Пећи, по предању из Драгољевца. Такође наводи да је раније презиме могуће било Паљокић. По предању у Пећ су дошли раније из северне Албаније.

Близу Драгољевца је Ђураковац где постоји фамилија Паљокај (српски Паљокић). Они су једна од ретких фамилија која су остали католици иако су давно досељени у Подгор.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #218 послато: Март 04, 2018, 05:13:46 поподне »
Хвала на информацији, када би они радили хаплогрупу било би одлично зато што једна грана породице, друга, има надимак Паљока, међутим има прича да се око 1900год млада удала из околине Пећи, име Стануша, имала је ношњу албанску али је била српкиња, име , језик тјј процес албанизације је био у току.Тако да је можда она од тих Паљока. Из

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #219 послато: Март 04, 2018, 06:35:59 поподне »
Хвала на информацији, када би они радили хаплогрупу било би одлично зато што једна грана породице, друга, има надимак Паљока, међутим има прича да се око 1900год млада удала из околине Пећи, име Стануша, имала је ношњу албанску али је била српкиња, име , језик тјј процес албанизације је био у току.Тако да је можда она од тих Паљока. Из

А где је она удата та млада?

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #220 послато: Март 04, 2018, 07:53:20 поподне »
Удата у Славковиће само у други огранак породица ако је она од Паљока, могуће и да је породични надимак те друге гране Славковића од тога изведен, а не од старог презимена пошто мој  огранак породице нема тај надимак, све су претпоставк осим да су сви од увек причали српски, славили Св.Николу у гајили косовски завет, гуслари били поједини.Да ли знате одакле су ти Паљокај дошли у Ђураковац, да ли су можда Малисори?

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #221 послато: Март 04, 2018, 09:42:36 поподне »
1. Уколико је родоначелник тога огранка био Павле, онда је јасно одакле је надимак Паљокић.

2. Да они су из Мирдита.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #222 послато: Март 04, 2018, 10:04:38 поподне »
 :Захваљујем на информацијама, значиће ми у даљем трагању по пописним књигама и матичним, нарочито за везу Паљока-Павле.Да ли има на северу Албаније тестираних који припадају ближе роду Мацура-Латина?

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #223 послато: Март 04, 2018, 10:39:56 поподне »
:Захваљујем на информацијама, значиће ми у даљем трагању по пописним књигама и матичним, нарочито за везу Паљока-Павле.Да ли има на северу Албаније тестираних који припадају ближе роду Мацура-Латина?

Чини се да је мацурска I1-Z63 ипак у неком тренутку ушла у процесе албанске етногенезе. Најближи српским Мацурама су тестирани који имају 391=8, а то су Албанац Sylaj из Ђаковице и Пукић из Бара (поријеклом из области Пуке у Албанији) те Мједа из Скадра. Српске Мацуре са њима дијеле заједничког претка прије неких 1450 година. Осим тога, и облик назива Мацуре присутан је код неких албанских популација у Грчкој (Matsouris међу Арванитима на Пелопонезу).

Судећи по најближим поклапањима на сјеверу, могуће да се ради о популацији германског поријекла из источне Европе, која је у периоду сеобе народа (4-5 вијек) дошла на подручје Балкана, била романизована, а касније једним дијелом албанизована, другим словенизована. Не бих искључио ни могућност да је сам назив Мацуре донешен са сјевера.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #224 послато: Март 04, 2018, 11:04:59 поподне »
Чини се да је мацурска I1-Z63 ипак у неком тренутку ушла у процесе албанске етногенезе. Најближи српским Мацурама су тестирани који имају 391=8, а то су Албанац Sylaj из Ђаковице и Пукић из Бара (поријеклом из области Пуке у Албанији) те Мједа из Скадра. Српске Мацуре са њима дијеле заједничког претка прије неких 1450 година. Осим тога, и облик назива Мацуре присутан је код неких албанских популација у Грчкој (Matsouris међу Арванитима на Пелопонезу).

Судећи по најближим поклапањима на сјеверу, могуће да се ради о популацији германског поријекла из источне Европе, која је у периоду сеобе народа (4-5 вијек) дошла на подручје Балкана, била романизована, а касније једним дијелом албанизована, другим словенизована. Не бих искључио ни могућност да је сам назив Мацуре донешен са сјевера.

Потенцијални "латини" у тој хаплогрупи су Календер, Калач и Алибашић на бошњачком ДНК пројекту, ма како предање они имали.
http://bosnjackidnk.com/baza-sa-markerima/
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #225 послато: Март 05, 2018, 09:38:47 пре подне »
:Захваљујем на информацијама, значиће ми у даљем трагању по пописним књигама и матичним, нарочито за везу Паљока-Павле.Да ли има на северу Албаније тестираних који припадају ближе роду Мацура-Латина?

А која је теби мала слава?

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #226 послато: Март 05, 2018, 12:04:15 поподне »
Мала слава је Св.Никола "летњи".Пренос моштију Св.Николе.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #227 послато: Март 05, 2018, 01:57:24 поподне »
Мала слава је Св.Никола "летњи".Пренос моштију Св.Николе.

У Драгољевцу нико не слави ту малу славу. У Ђураковцу ту комбинацију слава Св. Никола / Св. Никола летњи имају Пејчиновићи и Перовићи. То су велике фамилије и дуго су тамо.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #228 послато: Март 05, 2018, 02:50:14 поподне »
У Драгољевцу нико не слави ту малу славу. У Ђураковцу ту комбинацију слава Св. Никола / Св. Никола летњи имају Пејчиновићи и Перовићи. То су велике фамилије и дуго су тамо.

Пиcao caм o нeким poдoвимa кojи имajу ту кoмбинaциjу cлaвa и пpeдaњe o Кучимa. To cу Toмoвићи и Пoпoвићи из Вeљeг Бpeгa (И. Кoлaшин), Cуpци из Жepoвницe (И. Дoлинa) и Pajoвићи из Kpњинa. Pajoвићи гeнeтcки ниcу Кучи, дoк Toмoвићи из Пoљa кoд Mojкoвцa jecу. Caмo je питaњe дa ли cу иcтo штo и oви из Вeљeг Бpeгa.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #229 послато: Март 05, 2018, 03:58:57 поподне »
Пиcao caм o нeким poдoвимa кojи имajу ту кoмбинaциjу cлaвa и пpeдaњe o Кучимa. To cу Toмoвићи и Пoпoвићи из Вeљeг Бpeгa (И. Кoлaшин), Cуpци из Жepoвницe (И. Дoлинa) и Pajoвићи из Kpњинa. Pajoвићи гeнeтcки ниcу Кучи, дoк Toмoвићи из Пoљa кoд Mojкoвцa jecу. Caмo je питaњe дa ли cу иcтo штo и oви из Вeљeг Бpeгa.

1) А које преславе иду са Св. Николом. Ја знам само за Св. Николу летњег и за Св. Илију.
Почео сам да прикупљам грађу за Србе староседеоце пошто хоћу да напишем књигу о свим родовима без обзира на нацију који су живели Подгору, Прекорупљу и Реки до 1912.

2) Ти у Вељи Брег 100 % нису исто са овима у Мојковац. То је чудан феномен да се саплемењују породице које имају исто презиме а нису рођаци.

Пример за то су код Вас Чарапићи. Постоје Чарапићи у Куче, у Куршумлији и у Београду. Иако само себе убеђују да су рођаци. Исто су рођаци као што су са мном рођаци. Итд

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #230 послато: Март 05, 2018, 04:28:19 поподне »
1) А које преславе иду са Св. Николом. Ја знам само за Св. Николу летњег и за Св. Илију.
Почео сам да прикупљам грађу за Србе староседеоце пошто хоћу да напишем књигу о свим родовима без обзира на нацију који су живели Подгору, Прекорупљу и Реки до 1912.

2) Ти у Вељи Брег 100 % нису исто са овима у Мојковац. То је чудан феномен да се саплемењују породице које имају исто презиме а нису рођаци.

Пример за то су код Вас Чарапићи. Постоје Чарапићи у Куче, у Куршумлији и у Београду. Иако само себе убеђују да су рођаци. Исто су рођаци као што су са мном рођаци. Итд

Mиcлим дa ћe тecтиpaњe пoкaзaти дa cу Toмoвићи из Вeљeг Бpeгa зaиcтa Кучи и дa cу им Toмoвићи из Пoљa нajближи (кoликo je тo мoгућe пoмoћу 23 мapкepa). Вeћинa кojиx cлaвe Никoљдaн, пpecлaвљajу мaли Никoљдaн, мaдa имa и дpугиx пpecлaвa.

Toмoвићи и Пoпoвићи из Вeљeг Бpeгa (И. Кoлaшин), Cуpци из Жepoвницe (И. Дoлинa) и Pajoвићи из Kpњинa
Oвдe ce ocим кoмбинaциje cлaвa, пoклaпa пpeдaњe и гeoгpaфcкa близинa. Moждa ce paди o нeкoм joш нeпpoфилиcaнoм poду, кojи пpипaдajу гpaни E-BY14151, кojoj пpипaдajу Pajoвићи...


Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #231 послато: Март 05, 2018, 05:14:10 поподне »
Mиcлим дa ћe тecтиpaњe пoкaзaти дa cу Toмoвићи из Вeљeг Бpeгa зaиcтa Кучи и дa cу им Toмoвићи из Пoљa нajближи (кoликo je тo мoгућe пoмoћу 23 мapкepa). Вeћинa кojиx cлaвe Никoљдaн, пpecлaвљajу мaли Никoљдaн, мaдa имa и дpугиx пpecлaвa.
 Oвдe ce ocим кoмбинaциje cлaвa, пoклaпa пpeдaњe и гeoгpaфcкa близинa. Moждa ce paди o нeкoм joш нeпpoфилиcaнoм poду, кojи пpипaдajу гpaни E-BY14151, кojoj пpипaдajу Pajoвићи...

1. Да ће бити Кучи то ће мо видети. Да не буду Кучи ко што су Рајовићи. По Метохији има пуно фамилија које имају ту комбинацију слава међу њима и например Красићи који имају каркатеристично презиме које никад није мењано.

2. Јел Петковица и Св. Петка летња иста преслава.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #232 послато: Март 05, 2018, 05:27:03 поподне »
1. Да ће бити Кучи то ће мо видети. Да не буду Кучи ко што су Рајовићи. По Метохији има пуно фамилија које имају ту комбинацију слава међу њима и например Красићи који имају каркатеристично презиме које никад није мењано.

2. Јел Петковица и Св. Петка летња иста преслава.

Aли Kpacићи нeмajу пpeдaњe o Кучимa, кoликo знaм. Пpичaм o кoмбинaциjи cлaвe плуc пpeдaњe и плуc гeoгpaфcкa близинa. Вpлo je мoгућe дa Pajoвићи, Cуpци и Toмoвићи пpипaдajу нeкoм вeћeм poду, кojи joш ниcмo кpoз литepaтуpу пpeпoзнaли. A мoждa cу и cтapиjи cлoj из Кучa.

Пeткoвицa je иcтo штo и лeтњa Cв. Пeткa.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #233 послато: Март 05, 2018, 09:07:37 поподне »
Било је примера, а везано за иста презимена и славе, да се досели породица "а" поред породице "б" и узме од њих презиме и славу!Зашто? Можда крвна освета па скривање, у попису 1886 у мом селу породице Питулић, Царевић итд, када сам питао моје ко је то, рекли су ми друга презимена, остао им само породични надимак.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #234 послато: Март 05, 2018, 09:25:54 поподне »
Aли Kpacићи нeмajу пpeдaњe o Кучимa, кoликo знaм. Пpичaм o кoмбинaциjи cлaвe плуc пpeдaњe и плуc гeoгpaфcкa близинa. Вpлo je мoгућe дa Pajoвићи, Cуpци и Toмoвићи пpипaдajу нeкoм вeћeм poду, кojи joш ниcмo кpoз литepaтуpу пpeпoзнaли. A мoждa cу и cтapиjи cлoj из Кучa.

Пeткoвицa je иcтo штo и лeтњa Cв. Пeткa.

Са великом резервом треба узимати сва та предања јер пуно њих је читало књиге и изабрало што им се највише допада.
Сви који славе Св. Николу су Кучи а сви који славе Аранђеловдан су Васојевићи итд. 

Сећам се како ми је један Пераловић причао да су они дошли 1912 из Куча што није истина јер су они исто братство са
Кољеновићима из Гусиња,  који су тамо од око 1720. 


У Прекорпуљу има фамилија Васић која има надимак Палавртић, а у Плаву има истоимено муслимаско братство. 
И они исто трвде да су дошли 1912 из Куча а тамо су миниално од 1800 пошто имају исељене рођаке у околини Медвеђе после 1880.
Овде је 100 процената у питању исто братсво.

И Пераловићи и Палавртићи су у ствари потиснути од Дрекаловићи а сад се издају да су Дрекаловићи.
Има пуно таквих примера.

Да не испадне да се то само односи на Србе да поменем две велике албанске фамилије из Ругова за које се зна да су
Клименти.
Један старији Мурићи ме је убеђивао да је уствари он старином из села Доњи Мурићи из околине Скадарског језера, 
а један Дрешај да су они из Туза где постоји истоимено братство.  Итд.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #235 послато: Март 05, 2018, 09:32:17 поподне »
Било је примера, а везано за иста презимена и славе, да се досели породица "а" поред породице "б" и узме од њих презиме и славу!Зашто? Можда крвна освета па скривање, у попису 1886 у мом селу породице Питулић, Царевић итд, када сам питао моје ко је то, рекли су ми друга презимена, остао им само породични надимак.

Те породице су до 1999  постојале у Истоку и Царевић и  Питулић.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #236 послато: Март 05, 2018, 09:38:53 поподне »
У попису пише " Ковраге Турска".

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #237 послато: Март 05, 2018, 09:39:44 поподне »
У Прекорпуљу има фамилија Васић која има надимак Палавртић, а у Плаву има истоимено муслимаско братство. 
И они исто трвде да су дошли 1912 из Куча а тамо су миниално од 1800 пошто имају исељене рођаке у околини Медвеђе после 1880.
Овде је 100 процената у питању исто братсво.
Доселили су у Чокотин као Васићи, био неки Васо Васић, његови синови и потомство данас се презивају Раденковићи, а надимак им је ''Палавртићи''.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #238 послато: Март 05, 2018, 09:44:20 поподне »
Опет ја о предањима, шта да се ради :-))то ми је најдоступније, један ту мештанин ми је давно причао да су се се Славковићи презивали Ашанин, опет Пећ, мислим да их је било тамо, пошто сте добар познавалац, видим, да ли знате која је њихова слава? Нисам их видео у тестирању хаплогр.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #239 послато: Март 06, 2018, 08:49:52 пре подне »
У Драгољевцу има Ашана. Они славе Ђурђиц, а ти пишеш да Славковићи славе Никољдан.
То је велика фамилија. Има их веома пуно у Љевошу код Пећи.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #240 послато: Март 06, 2018, 08:53:10 пре подне »
У попису пише " Ковраге Турска".

Да. Царевићи су из Истока а Питулићи из Коврага.

Какав је то попис који цитираш?

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #241 послато: Март 06, 2018, 11:59:41 пре подне »
 :Попис становништва Топличкога краја, након и у току насељавања из 1886 године, архив Србије књига 208.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #242 послато: Март 06, 2018, 12:15:16 поподне »
:Попис становништва Топличкога краја, након и у току насељавања из 1886 године, архив Србије књига 208.

Значи то није књига, него си био у Архив Србије и одатле то преписао.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #243 послато: Март 06, 2018, 12:19:57 поподне »
Ако је неко насељен из стране земље, тада КиМ, Црна Гора итд пише та земља и место, за моје по мајчиној линији пише Петровићи Црна Гора, Питулићи, Куштримовићи пише Ковраге Турска итд итд.

Да, у архиву кажеш која књига те занима, оне су на микрофилму, погледаш и они ти на cd нарежу тражене податке.Потребно је учланити се.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #244 послато: Март 06, 2018, 12:33:47 поподне »
Ако је неко насељен из стране земље, тада КиМ, Црна Гора итд пише та земља и место, за моје по мајчиној линији пише Петровићи Црна Гора, Питулићи, Куштримовићи пише Ковраге Турска итд итд.

Да, у архиву кажеш која књига те занима, оне су на микрофилму, погледаш и они ти на cd нарежу тражене податке.Потребно је учланити се.

Ја сам дуго у дијаспори тако кад једном дођем у Београд погледаћу то. Тај попис је нешто што до сада нисам знао а врло је значајан за утврђивање порекла вас "Пећанаца" из Топлице односно Срба који су досели из Северне Метохије (Пећ, Исток, Клина и Дечани), као и потврђивања неких предања да су неки Албанци мењали земљу са њима пре пресељења на Косово после 1880.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #245 послато: Март 06, 2018, 12:46:03 поподне »
Ако сте страни држављанин, проверите на сајту, нисам сугуран да можете приступати.
Читао сам негде да су мењали земљу неки, али Каплан Буровић тврди да то нису били албанци већ ако се не варам ,"мухаџири" муслимани Срби староседеоци, који нису хтели у сеобу срба,  јер их албанци са КиМ нису одмах прихватили, а нису ни албански знали.Презимена су по селима узели, Плана, Драгуша, Блаца,Коњуша итд

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #246 послато: Март 06, 2018, 01:07:35 поподне »
Ако сте страни држављанин, проверите на сајту, нисам сугуран да можете приступати.
Читао сам негде да су мењали земљу неки, али Каплан Буровић тврди да то нису били албанци већ ако се не варам ,"мухаџири" муслимани Срби староседеоци, који нису хтели у сеобу срба,  јер их албанци са КиМ нису одмах прихватили, а нису ни албански знали.Презимена су по селима узели, Плана, Драгуша, Блаца,Коњуша итд

Буровић јесте имао тежак живот у Албанији (то је једна ствар) али конктетно за Мухаџере из Топлице није у праву. Сигурно 90 процената су чисти "Арнаути" по мушкој линији.
А то за презимена по селима је тачно. На једном другом топику сам написао да је сигурно 30% процената данашњих Албанаца са Косова пореклом од тих мухаџера из Топлице и Јабланице.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #247 послато: Март 06, 2018, 01:21:25 поподне »
Ако сте страни држављанин, проверите на сајту, нисам сугуран да можете приступати.
Читао сам негде да су мењали земљу неки, али Каплан Буровић тврди да то нису били албанци већ ако се не варам ,"мухаџири" муслимани Срби староседеоци, који нису хтели у сеобу срба,  јер их албанци са КиМ нису одмах прихватили, а нису ни албански знали.Презимена су по селима узели, Плана, Драгуша, Блаца,Коњуша итд

Буpoвић имa cвoje paзлoгe, пpe cвeгa пpивaтнe, кoje je уткao у cвojим paдoвимa. Чини ми ce дa мaлo бaнaлизуje cтвapи. Нaмa je зaнимљив, jep кao Aлбaнaц имa дpугaчиjу пpичу.

Tecтиpaни cу и муxaџиpи из Toплицe и Jaблaницe, иaкo je мaли бpoj у питaњу, нe oдcтупajу oд ocтaлиx Aлбaнaцa у њиxoвoм пpojeкту.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #248 послато: Март 06, 2018, 01:52:55 поподне »
Буровић тврди да је србин, свакако да одудара од "званичних" информација, али треба га нека послушати.Иначе север Албаније је веома занимљив, има доста житеља који се изјашњавају као србоцрногорци исл. свих вера, међутим нико не жели у србији да се бави њима.Зашто, не знам.Мој брат је скоро ишао пословно у Берат, у некој фабрици је био, неки православац кад је чуо да је ту неки србин звао га је да га поздрави и каже му да је и он "ортодоксо",Кад је боравио неки градић око Скадра неки "Петро Ђокај" је са њим причао на лошем српском али у србији никад био није.Врло срдачно и су га прихватили

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #249 послато: Март 06, 2018, 03:16:12 поподне »
Da li slova/glasovi Dž ili Dj mogu u srpski jezik doći takodje iz Poljskog? Ovo je isto na konto prezimena

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #250 послато: Март 06, 2018, 03:20:18 поподне »
:Попис становништва Топличкога краја, након и у току насељавања из 1886 године, архив Србије књига 208.
Да ли вам нарежу целу књигу?

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #251 послато: Март 06, 2018, 04:10:47 поподне »
Не целу, само део, можда могу и целу, нисам питао нити тражио јер ми је било потребно пар села.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #252 послато: Март 08, 2018, 08:25:48 поподне »
Кременовић, Никољдан, Божине, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема потпуних поклапања на пројекту, иако му хаплотип не одудара од модала.

Ако неко зна нешто о пореклу ове фамилије, нека напише.

Кременовића са овом славом било је у Крајини. Иако тамо највише славе Јовањдан. Кремановића са славом Ђурђевдан било је у околини Сребренице. Најбоље да тестирнаи каже зна ли нешто више о даљем пореклу.


Рудић, Пантелијевдан, Класнић, Глина, Банија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Због хаплогрупе, исте славе и географске блискости, Рудића сам сврстао у исти род са Ћирићем из Марићке код Приједора (Ћирић је иначе тестиран као S17250>Y4882>A1328), иако имају нешто маркера разлике. Ипак, ваљало би имати и СНП потврду ове потенцијалне везе, с обзиром на то да се СНП Ћирића зна. Није искључено да овом роду припада и Крејић (старије презиме Југовић) из Српца, који је такође I2-CTS10228 и такође слави Пантелијевдан.

О самим Рудићима ће надам се форумаш Петар Демић рећи више.

Значајан податак и својеврсна потврда везе између становништва Поткозарја и Баније. Има још неколико родова из Крајине са овом релативно ретком славом, па ћемо видети да ли су сви повезани, односно да лу су и они I2-CTS10228.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #253 послато: Март 08, 2018, 09:03:06 поподне »
Ракић, Никољдан, Ранчево, Сомбор

Припада хаплогрупи I2-PH908. По укупном хаплотипу и истој крсној слави, Ракић можда не стоји далеко од Илића из Сребренице, али је ипак велика географска удаљеност између двојице тестираних и обојици су им хаплотипови блиски модалу па је веза упитна. Као што рекох, сам хаплотип Ракића не одудара превише од модала, али нема потпуних поклапања.

Ако неко зна нешто више о пореклу ове фамилије, нека напише. Ако се не варам, у вези ове фамилије форумаш Серђо је помињао то да је даљим пореклом из Лике.
Ima i Katolika Rakića u Vitini pored Ljubuškog. Obzirom da je PH908 sve to miriše na Hercegovinu.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #254 послато: Март 08, 2018, 09:35:13 поподне »
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617, роду Ковачана. Најближи су му Бановић, Ђорђевић и Анисијевић, од све тројице разликује се на 2 од 23 маркера, затим следи Проловић (3/23), док је прилично удаљен од Бањца и Ердоглије од којих се разликује на чак 7 од 23 маркера. У односу на остале припаднике овог рода има нешто нижу вредност DYS576=17, и нешто вишу DYS481=24.

Mилeнтиjeвићи, Нeдeљкoвићи и Paкићи ce jeдним имeнoм нaзивajу Бpђaни. Дoceлили ce у Гpaбoвaц кpajeм XIX вeкa из cуceднoг Pудapa, гдe cу кpaткo бopaвили. Tу cу ce cпуcтили из Влaxињe (Koпaoничкa Шaљa), cpeдинoм XIX вeкa. Poдoнaчeлник им ce звao Maкcим. Jeдaн poд cу ca Вpaчeвцимa у cуceднoм Житкoвцу. Пpeтпocтaвљao caм дa cу cpoдни ca Шљaкићимa из Cвињapa (R1b), aли мe je гeнeтикa дeмaнтoвaлa. Oчиглeднo cу у Влaxињу дoшли из Koвaчицe, cpeдинoм или кpajeм XVIII вeкa.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #255 послато: Март 08, 2018, 09:50:09 поподне »
Кременовић, Никољдан, Божине, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема потпуних поклапања на пројекту, иако му хаплотип не одудара од модала.

Ако неко зна нешто о пореклу ове фамилије, нека напише.
U suštini nekada su se prezivali Milanović. A rod su sa Kovačevićima iz Rogatice. Mislim da nemaju veze sa Kremenovićima iz Banja Luka-Prijedor.  Zato treba testirati nekog Crnogoskog Milanovića.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #256 послато: Март 08, 2018, 11:22:18 поподне »
U suštini nekada su se prezivali Milanović. A rod su sa Kovačevićima iz Rogatice. Mislim da nemaju veze sa Kremenovićima iz Banja Luka-Prijedor.  Zato treba testirati nekog Crnogoskog Milanovića.

Зна ли се када су се Кремeновићи доселили у рогатички крај?

Не знам зашто, али чим сам прочитао Кременовић пали су ми на памет Кремићи из Растишта, са друге стране Дрине (wishful thinking). Не кажем да имају било какве везе, али залепићу текст о Кремићима да ми буде мирна савест.

Цитат
Најстарији су досељеници Кремићи (38 кућа; Св. Никола). По причању старца Милана Кремића, у Растишта су дошлн Кучи Јоко и Маре (муж и жена) из близине кучког насеља Фундане. Јоко се доселио са три ожењена сина, с пуно деце, стоке и других потреба. Његов потомак Милан нашао је у Кучима његово село и у њему своје сроднике, па је неке отуда довео и по разним варошима растурио по трговини и занатима. Прво насеље Јоково било је под Црвеном Стијеном, ту је закућио с децом, ту је и умро и сахрањен у месту Кремићима, по чему се данас Растишта низ Дервенту и зову Кремићи. Синови Јокови помрли су у задрузи, али су им се деца разделила и доста намножила; нека су прешла и у Заовине, а многа се и иселила. Кад су Јоко и Маре пали у ово село, по причањима њиховог потомка Милана, нема више од 180 година, они су очували Јоково презиме Кремићи и собом га износе из села. Тада је у селу, у Пожару, било два-три наша рода, који су се иселили, у Алузи је било пет-шест муслиманских кућа, на Седаљци три-четири наше и муслиманске куће, у Гаочићима и наших и муслимана до десеткућа, у Јагоштици три-четири наша рода, који су опет избегли. Кремићи се зову још и Тошићи и Јокићи.

Иза Јоковог доласка после 30 година и после његове смрти, као и смрти његових синова, почели су се Алужани муслимани исељавати, а тих, прича се, гладних и сиромашних година, уз Алужане оду и православни у Шумадију. Настају нагла и исељавања и насељавања овог села. Први је ушао у село, и заузео Седаљку предак Крсмановића, Крсман Пожарац, дошао из села Пожара, из близине Фоче. Крсмана је довео сеоски спахија, дао му целу Седаљку и цео јужни карсни део Звијезде, због чега је прозват Пожар. Крсман је био на старом месту помало и хајдук, па га је спахија морао много штедети и милити. И успео је: постао је миран, трезвен радник, велики привредник. Своју породицу добро је обезбедио и оставио је да је и данас прва у селу и изван села. И она се селила и радо се бавила извозом и сечом грађе. Сви су у Пожару; Крсмановићи (25 кућа; Св. Никола).

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #257 послато: Март 09, 2018, 08:25:55 пре подне »
Ракић, Никољдан, Ранчево, Сомбор

Припада хаплогрупи I2-PH908. По укупном хаплотипу и истој крсној слави, Ракић можда не стоји далеко од Илића из Сребренице, али је ипак велика географска удаљеност између двојице тестираних и обојици су им хаплотипови блиски модалу па је веза упитна. Као што рекох, сам хаплотип Ракића не одудара превише од модала, али нема потпуних поклапања.

Ако неко зна нешто више о пореклу ове фамилије, нека напише. Ако се не варам, у вези ове фамилије форумаш Серђо је помињао то да је даљим пореклом из Лике.

У питању су мушки преци моје баке (очеве мајке). То је она бака којој је недавно стигао аутосомални резултат са 15% "егзотичне" левантско-азијске генетике.
Ракићи су Срби, равничарски салашари. Живе у Бачкој дуже од 300 година. У документима се први пут помињу почетком 18. века. Далеко личко порекло је само претпоставка. Нема писаних доказа који би то потврдили.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #258 послато: Март 09, 2018, 10:25:54 пре подне »
Како споменух Кремиће из Растишта у вези са тестираним Кременовићем од Рогатице, споменуо бих и остале породице овог краја које се, у литератури, издају за Куче. Не замерите ако се испостави да све ово нема везе са Кременовићима. Тих пар фамилија је интересантно јер је овај крај западне Србије можда неуобичајена позиција за исељавање Куча.

Породице које славе св. Николу:


- Растишта код Бајине Баште:

Цитат
Најстарији су досељеници Кремићи (38 кућа; Св. Никола). По причању старца Милана Кремића, у Растишта су дошлн Кучи Јоко и Маре (муж и жена) из близине кучког насеља Фундане. Јоко се доселио са три ожењена сина, с пуно деце, стоке и других потреба...

- Заовине код Бајине Баште:

Цитат
Караклије, Караклајићи (23 куће; Св. Никола) су овде од Шареника с Јавора, иначе од Бијелог Поља и даље из племена Куча. Овде су у Србији или хајдучке или свештеничке породице. У Заовине су дошла два хајдука: хајдуковали по Босни и кад се заситили, населили се по дну Коњевића и испод Дикаве....
Цитат
Кремићи су преко Чемеришта прешли у Коњску из суседног села Растишта, дошли су на своја имања и данас их има у врху и по дну Коњске (6 кућа; Св. Никола)

- Солотуша код Бајине Баште:

Цитат
Пре 250 година из Куча је дошао у село и затекао старе становнике, од којих су они у Прлима замрли а из Јаревића одселили се у Шумадију, калуђер Јосиф Милетић, Рабас. Јосиф је довео собом синовца Александра, он је отишао у Рачу, а синовца населио на манастирском добру испод Жлијебца и над Рачом. Уз њега је дошло још сродника, и одмах отишли у ваљевски округ и тамо засновали село Рабас и растурили се и по суседним селима. Архимандрит Максим је тврдио, да је у Дрекаловићима у Кучима налазио својих сродника и да су га уверавали, да се и тамо звали Рабасовићи и Милетићи. По синовцу Александру зову се и Александрићи, па су се поделили на три велике групе: под Жлијепцем су Милепшћи, према Облику до реке су Рабасовићи, а на Јасиковици и уз реку су Александрићи (Зб к.; Св. Никола).
Цитат
Опет од Дрекаловића уз калуђера Јосифа сишли су Гентићи (43 к.; Св. Никола). Као истакнути људи помињали су се дуго Тешан и Стамен Гентић, помињали су се као хајдуци, одважни, а врло пажљиви према својима. Они су се брзо множили и расељавали и данас их има доста у Голој Глави и у селима око Бранковине. Докле су се Милетићи више бавили око цркве, Гентићи су опет око јавних послова. Из њихове су средине излазили и овде и по ваљевским селима добре сеоске старешине и трговци. Гентићи се презивају још и Стаменићи и Филиповићи по некаквом Филипу, Стаменовом потомку.

- Биоска код Ужица:

Цитат
Лазићи су најраније досељена породица овог села, који су овде стигли пре 220 година. У село уз стапарске Перишиће и селотушке Гентиће дошла су два брата од Куча из једног исток места. Један се од браће одсеслио чим је дошао у ово село и сишао или у Равнају или Белотић у Рађевини и тамо се населио, где и данас има свога потомства, а други се населио у старој Биосци, око Врела. Од овога су Лазићи у Биосци где их је данас 19 кућа, славе Никољдан.

Цитат
Јанковићи су шеста стара породица. Јанковиће, по којима се цео крај села зове, довели су из села Церја или Церове (?) код Пљеваља Јанко и Савко Пљеваљци, раније Кучи. Савко је био свештеник и поповао у овом селу много година те ту и умре. Од Савка се одели Јанко и њему остави два сина од прве жене, а са другом женом и децом спути се у Драксин и тамо заснује велику породицу Јанковиће. Од њих су: Деспотовићи и Новаковићи у Омару, има их укупно (са Јанковићима) 31 кућа, славе Никољдан.

- Стапари код Ужица:

Цитат
Стапарци (Перишићи, Гачићи и Синђићи) су најстарије породице овог села. Гача и Периша Стапарци су из Куча, дошли негде у Колашин и преко Диваца сишли у ово село. Они су се први почели насељавати у селу поред пута, којим су се горња села спуштала Ужицу, населили се са обе стране пута и међу собом подигли цркву, после школу и механу, чиме је део села постао средина, мада није стварна средина села. Стапарци су жилави, радни, издржљиви, послу одани и најбољег материјалног стања и положаја; има их у Стапарима 38 кућа, славе Никољдан

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #259 послато: Март 09, 2018, 10:29:24 пре подне »
Породице које славе св. Јована:

- Биоска код Ужица:
Цитат
Јелисавчевићи (Јелисавчићи и Ђуровићи) су четврта стара породица. Ова стара хајдучка породица много је протеравана и расељавана, овде је дошла од Куча, из истог места одакле су растински и заовљански Кремићи. У ово село дошла су три брата: Марко, Милош и Крсто уз стару матер Јелисавету (Јелисавку). Крсто је био хајдук и одмах по доласку у Биоску оделио је своје и превео у Заовине у Коњску Реку, тамо их ставио под надзор сродника Кремића, са којим је хајдуковао. Крстов је унук чувени Павле Јелисавчић, који је дуго хајдуковао по Србији и Босни педесетих и шездесетих година 19. века, који се на крају предао нашим властима, спустио у Ужице и тамо умро у дубокој старости. Из себе је оставио већу породицу. Јелисавчићи у Кесеровини и Ђуровићи у Пониквама су Јелисавчевићи, има их 20 кућа, славе Јовањдан.

- Кремна код Ужица:

Цитат
Селаковићи (Селаци) су трећа стара породица овог села. За Селаке се зна да су старином Кучи, пали у Морачу. Немирног су духа; нису дуго остали па уз неке хајдучке породице пребегли у Гласинац и одатле се спустили у село Бралиће у Сарајевском Пољу. Из Бралића су пребегли у ово село четири сељака са децом и неким удовама, па се раселили у Радуши, ту се изделили и одмах уз неке виђене породице одселили у даља дринска села. Селаци су као и Јанковићи, с којима су у додиру, стално селе по занатима, трговинама и школама, те их има растурених на све стране. Сељаци се зову овим презименом у селу и до Ужица, а одатле даље мењају своја презимена и губе сваку везу са селом. У Кремнима их је у Горњој и Доњој Радуши и до планине 31 кућа, славе Јовањдан.

Цитат
Мулићи-Нешовићи су једанаеста стара породица у Доњој Радуши. Неки Муло Караџа, Куч дошао је у Морачу сродницима и намери да остане, али није могао да живи у миру. Стално је био у завади са Арбанасима, па ту заваду пренео и на децу. Муло је умро у Морачи. Витор је пребегао у ово село и по дну Селака населио се у Доњој Радуши са три сина. После кратког времена дошла су му још два брата из Мораче; у томе умре и Витор а његови синови и браћа се растуре; једни оду у Голу Главу, други у Радушу а трећи у Скелу и Купиново и тамо остану где и данас имају потомство. У селу оставе једног слабашног дечка уз матер удову. Од овог слабашног дечка Максима остану три сина. Од њих се двојица одселе у Грнчару и Руњане и тамо заснују велике породице Максимовиће, од који су Самуровићи у Прњавору и друге породице у околини. Од Максима се остало у селу слабашко дете Нешко, Нешо, од кога су днашњи Мулићи – Нешовићи, има их 9 кућа, славе Јовањдан.

од Муле Караџе - Куча:

- Грнчара код Лознице:

Цитат
Максимовићи су старином из Херцеговине али су живели у Чајетини или неком околном селу до Златибора, јер кажу да су у Грнчаре дошли из Златибора. Род су Самуровићима у Прњавору (Мачва), славе Јовањдан.

- Прњавор код Шапца:

Цитат
Из Јадра су САМУРОВИЋИ (Јовањдан, 15-3 к), од Максимовића, из Грнчаре. Старином су досељени у Јадар из Херцеговине. Прво су били у селу Доња Радуша (ужичка Црна Гора)

- Гола Глава код Ваљева:

Цитат
Дабићи*, прва половина 18. века, Морача, Јовањдан. Дабићи су стари Караџићи, своји са Негићима у Радуши, дошли су из Радуше у Голу Главу и населили се у Јаутини. Из ове породице су знаменити кметови, чиновници и војници из наших устанака: Живко, Марко, и Гаја Дабић

- Радуша код Уба:

Цитат
Негићи, прва половина 18. века, Морача, Јовањдан.....По Стевановим белешкама, које је преписао и по усменим исказима Стевановим још и допунио његов отресити син Михаило, Негићи су од 2 брата Караџића: Милића и Угљеше, а Дабићи од трећег Дабаше.....


Има још родова везаних са овима које сам побројао. Јасно је да овде није реч о неком монолитном роду, у генетичком смислу - не верујем да су сви иста хаплогрупа. Свеједно, биће занимљиво једног дана видети како стоји ствари са овим родовима што се тиче хаплогрупа.

Романијски, имају ли Кременовићи везе са овом "причом"?

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #260 послато: Март 09, 2018, 10:32:41 пре подне »
Мени "боде очи" већ неко време то што је Љ. Павловић толико породица у области које је обрадио навео као пореклом из Куча, из простог разлога што Љ. Мићић који је обрадио Златибор где мање више живи исти народ свега пар породица навео као пореклом Куче, нешто ми ту шкрипи

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #261 послато: Март 09, 2018, 10:52:34 пре подне »
Мени "боде очи" већ неко време то што је Љ. Павловић толико породица у области које је обрадио навео као пореклом из Куча, из простог разлога што Љ. Мићић који је обрадио Златибор где мање више живи исти народ свега пар породица навео као пореклом Куче, нешто ми ту шкрипи

Исти случај. Пошто су ми преци и са мушке и са женске стране ишли рутом Златибор - Подриње, уочио сам превише неподударности. Један од њих двојице није добро радио, дефинитивно.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #262 послато: Март 09, 2018, 11:22:05 пре подне »
Мени "боде очи" већ неко време то што је Љ. Павловић толико породица у области које је обрадио навео као пореклом из Куча, из простог разлога што Љ. Мићић који је обрадио Златибор где мање више живи исти народ свега пар породица навео као пореклом Куче, нешто ми ту шкрипи

Не знам, ти које је Љуба убележио као Куче некако се групишу у широј околини планине Таре и реке Дрине.

Овде падају на памет и Бурмази из Дуба за које је написано да су од Плава, што је такође неуобичајено исходиште за некога из западне Србије. 

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #263 послато: Март 09, 2018, 02:44:40 поподне »
 Drugari malo strpljenja za Kremenoviće iako je i meni interesantno znaju 11-12 generacija unazad. Interesantno da ima 100% poklapanje sa Milanovićem, ali iz Bosanskog Petrovca. Došlisu na Romaniju kako je meni rečeno oko 1790.
 Nevolim nagađanje malo strpljenja čekam da dobijem jednu knjigu u elektronskoj formi da je uvrstimo u biblioteku. Nebih da nekog skrenem na pogrešan put. Obično prva informacija traje najduže pa iako je pogrešna.
Kad bude i to gotovo ovdjeću unijeti napomenu da je uvrštena pa nastavljamo dalje...

Демића страна

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #264 послато: Март 09, 2018, 02:52:02 поподне »
Рудић, Пантелијевдан, Класнић, Глина, Банија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Због хаплогрупе, исте славе и географске блискости, Рудића сам сврстао у исти род са Ћирићем из Марићке код Приједора (Ћирић је иначе тестиран као S17250>Y4882>A1328), иако имају нешто маркера разлике. Ипак, ваљало би имати и СНП потврду ове потенцијалне везе, с обзиром на то да се СНП Ћирића зна. Од специфичнијих вредности, код Рудића се издвајају нешто више 14 на 533 и 25 на 635. Није искључено да овом роду припада и Крејић (старије презиме Југовић) из Српца, који је такође I2-CTS10228 и такође слави Пантелијевдан.

О самим Рудићима ће надам се форумаш Петар Демић рећи више.

Очекиван резултат, чак смо и прије тестирања "гађали" везу Поткозарје - Банија. Првом приликом ћу тестирати и банијске Сужњевиће који славе исту крсну славу, па ћемо видјети да ли и ту постоји веза.

Што се тиче самих Рудића из Класнића, њих је 1948. године било 19 кућа и они су након Релића били најбројнији род у селу. Један од засеока у селу носи име Рудића село по њима (осим у Рудића селу било их је и у сусједној Ријеци). Потврђени су у селу 1772. године, када су имали најмање 5 задруга на потезу Рудића село - Ријека и када су пописани Тодор, Нектарија, Филип, Илија, Васиљ, Стефан и Лазо Рудић.

Према подацима из 1883. године, сви Рудићи са подручја Горњокарловачке епархије славили су Пантелијевдан. Осим на подручју Глине, Рудића је на Банији било и на подручју Двора и Костајнице. Ово је посебно занимљиво када упоредимо ове податке са онима из црквених шематизама Дабробосанске митрополије (1882) и Пакрачке епархије (1898), гдје видимо да су Рудићи са истом крсном славом пописани на подручју Поткозарја и западне Славоније. По мом мишљењу, извјесно је да је Козара била матица и да је добар дио становништва Баније и западне Славоније поријеклом са Козаре.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #265 послато: Март 09, 2018, 02:56:04 поподне »
Drugari malo strpljenja za Kremenoviće iako je i meni interesantno znaju 11-12 generacija unazad. Interesantno da ima 100% poklapanje sa Milanovićem, ali iz Bosanskog Petrovca. Došlisu na Romaniju kako je meni rečeno oko 1790.
 Nevolim nagađanje malo strpljenja čekam da dobijem jednu knjigu u elektronskoj formi da je uvrstimo u biblioteku. Nebih da nekog skrenem na pogrešan put. Obično prva informacija traje najduže pa iako je pogrešna.
Kad bude i to gotovo ovdjeću unijeti napomenu da je uvrštena pa nastavljamo dalje...

Стрпљење није проблем, али информације ради Кременовић са Милановићем из Б. Петровца нема 100% поклапање, већ 3 разлике на 18 упоредивих маркера. Милановић је припадник групе крајишких Родића.
« Последња измена: Март 09, 2018, 03:32:57 поподне Clavdivs »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #266 послато: Март 09, 2018, 10:09:58 поподне »
Upravusi za Kremenovića... Svaka čast moja geška...

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #267 послато: Март 09, 2018, 10:18:17 поподне »
Ракић, Никољдан, Ранчево, Сомбор

Припада хаплогрупи I2-PH908. По укупном хаплотипу и истој крсној слави, Ракић можда не стоји далеко од Илића из Сребренице, али је ипак велика географска удаљеност између двојице тестираних и обојици су им хаплотипови блиски модалу па је веза упитна. Као што рекох, сам хаплотип Ракића не одудара превише од модала, али нема потпуних поклапања.

Ако неко зна нешто више о пореклу ове фамилије, нека напише. Ако се не варам, у вези ове фамилије форумаш Серђо је помињао то да је даљим пореклом из Лике.

Овај текст је написао мој отац:


"Тестирани је мој брат од ујака. Презиме је доста распрострањено по целом Балкану у више конфесија (најмање је муслимана-беговска породица родом из Црне Горе). Настало је од патронима или надимка Радован (Рако, Рака) мада не треба занемарити могућност  да је  родоначелник пекао ракију или копао раке. Тражећи исходиште племена или рода може се уочити да су у грубо сконцентрисани у две веће групације. Једна је са југа Србије (Врање и околина) који су у слави Св.Стевана (песник Ракић), а друга припада прекодринским Србима херцеговачко–личког порекла.
Сомборски Ракићи су углавном били милитари (плаћеници) власници земље у складу са чином или положајем у војсци. Док је мушка популација ратовала, породице су се бавиле најчешће сточарством, а мање земљорадњом. Први Ракићи се у околини Сомбора јављају врло рано у пописима милитара. Уз благи опрез могло би се устврдти да су део прекодринских Ракића придошли путем прекоманди или ратних дејстава Аустроугарске у борби са Турцима. Они славе св.Николу и на овим теренима су у време док се велика сеоба Срба под Чарнојевићима још није усталила.  Године 1702. помињу се у Будиму два Ракића занатлија, а 1720  се чешће јављау списковима војника  Прве пешадијске чете Грофа Бранковића. Ту су Стојко Ракић-барјактар, те редови Михајло Ракић, Степан Ракић и Јован Ракић. Деценију касније  на списку су официри Филип, Кузман и Радован. Ова два последња су отац и син и на списку су гаранта поводом плаћања повеље слободног краљевског града Сомбора са учешћем од 100 златних рајнских форинти (1749). Између 1745. и 1749. долази до развојничења сомборског шанца кад су милитари требали да се одлуче да ли ће задржати земљу и постати паори или ће наставити војничку каријеру у Банату и Срему. У којем размеру је дошло до поделе, не знасе, али је и у корпусу који се развојничио дошло поделе на граске и сеоске Ракиће.Неки  улазе у градску управу неки постају трговци или занатлије. Ова грађанска варијанта је током наредних деценија практично нестала или се стопила са сеоско салашарском граном сконцентрисаном у салашком насељу Ранчево десетак километара од Сомбора. Од тада до данас породично стабло сомборских Ракића се разгранало на око 150 потомака да би данас спало на 6 – 7 мушких наставака стабла. Требало би испитати да ли је још жив огранак пресељен у Банат (има их у Српском Итебеју и још у пар околних места). Данас Ракића светоникољштака има у Далмацији, Лици (Широка кула) те у Босни. На интернет страницама  се иначе међу истраживачима презимена јавља брачни пар Ракић који пружају информације о пореклу разних родова. Могуће је да су у међувремену нешто више нашли и о свом презимену што би обогатило род и стабло презимена Ракић.
"
« Последња измена: Март 09, 2018, 10:20:41 поподне Sergio »

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #268 послато: Март 09, 2018, 10:20:46 поподне »
Једна је са југа Србије (Врање и околина) који су у слави Св.Стевана (песник Ракић),

Ако мислиш на Милана, он је био пореклом из околине Мионице.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #269 послато: Март 09, 2018, 10:39:50 поподне »
Ако мислиш на Милана, он је био пореклом из околине Мионице.

Да. Хвала на инфо.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #270 послато: Март 16, 2018, 03:47:33 поподне »
Жунић, Стевањдан, Смртић, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан генетски са Кудићем из Котор Вароши, затим са Кљајићем из Дервенте и Бранковићем из Челинца. Са Кудићем и Кљајићем се разликује на једном маркеру од упоредива 23, док је Бранковић нешто даљи, чак пет разлика 5 на 23 упоредива маркера. Са свима наравно, дели и исту крсну славу. У сваком случају, овај род на подручју између Босне и Врбаса је сада доста добро профилисан. Ваља напоменути да се у шематизму из 1882. године поред Прњавора Жунићи као слављеници Стевањдана спомињу и у околини Варцар Вакуфа односно данашњег Мркоњић Града, мада је питање да ли постоји веза по мушкој линији.

Настало од мушког имена Жун, које се помиње у неким средњовековним изворима. Неки Жунићи славе Светог Стефана Високог (Лазаревића, пада на 1. август), па треба проверити, да случајно није грешком уписан назив који користимо за Светог Архиђакона Стефана (9. јануар).

Моја чукунбаба је била од Жунића из Потурица (данас Порјечја) код Добоја, али не знам да ли од Никољштака или слављеника Св. Стефана Високог, иначе оба рода (можда и сродна) из истог места.



Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #271 послато: Март 16, 2018, 03:49:17 поподне »
Настало од мушког имена Жун, које се помиње у неким средњовековним изворима. Неки Жунићи славе Светог Стефана Високог (Лазаревића, пада на 1. август), па треба проверити, да случајно није грешком уписан назив који користимо за Светог Архиђакона Стефана (9. јануар).

Моја чукунбаба је била од Жунића из Потурица (данас Порјечја) код Добоја, али не знам да ли од Никољштака или слављеника Св. Стефана Високог, иначе оба рода (можда и сродна) из истог места.

С обзиром на несумњиву повезаност са породицама које сам навео вероватно је у питању Стевањдан деветог јануара. Али као што си рекао, ваљало би проверити.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #272 послато: Март 16, 2018, 04:12:12 поподне »
Настало од мушког имена Жун, које се помиње у неким средњовековним изворима. Неки Жунићи славе Светог Стефана Високог (Лазаревића, пада на 1. август), па треба проверити, да случајно није грешком уписан назив који користимо за Светог Архиђакона Стефана (9. јануар).

Моја чукунбаба је била од Жунића из Потурица (данас Порјечја) код Добоја, али не знам да ли од Никољштака или слављеника Св. Стефана Високог, иначе оба рода (можда и сродна) из истог места.
Негде сам читао, ако се добро сећам, да су Жунићи из златиборског краја добили назив по Жуни, ваљда некој врсти птице........ако се добро сећам?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #273 послато: Март 16, 2018, 04:29:00 поподне »
Негде сам читао, ако се добро сећам, да су Жунићи из златиборског краја добили назив по Жуни, ваљда некој врсти птице........ако се добро сећам?

Жуна је врста птице, али с обзиром на постојање (заборављеног) мушког имена Жун, извесније је да је име настало по њему.



Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #274 послато: Март 16, 2018, 04:32:19 поподне »
Жуна је врста птице, али с обзиром на постојање (заборављеног) мушког имена Жун, извесније је да је име настало по њему.
Жуна је детлић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #275 послато: Март 16, 2018, 04:41:11 поподне »
Жуна је детлић

Тачније, вероватно врста детлића.


Детлић и жуна



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #276 послато: Март 16, 2018, 04:44:28 поподне »
Тачније, вероватно врста детлића.


Детлић и жуна

Постоје жуне на територији Београда, често их виђам по Кошутњаку.  :) Извините на дигресији...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #277 послато: Март 16, 2018, 06:07:55 поподне »
Интересантно је колико све народних имена има да не копирам ево линка
žunja



« Последња измена: Март 16, 2018, 06:37:50 поподне Amicus »

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #278 послато: Март 16, 2018, 09:17:16 поподне »
Кад смо већ код жуна и детлића, да вас упутим на мој текст са Википедије од пре 10 година. Ту вам је објашњење.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%96%D1%83%D0%BD%D0%B0

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #279 послато: Март 16, 2018, 10:42:06 поподне »
Ђинђић, Никољдан, Прекопуце, Прокупље

Припада хаплогрупи Е-V13. Најближа поклапања има са Бојовићем и Анђелићем из рода Шаранаца. Од Бојовића се разликује на 2 од 16 упоредивих маркера, а од Анђелића на 3 од 23. Од обојице се разликује нешто нижим вредностима DYS458=14 и DYS448=20. Ђинђићи су по предању из Дивље Ријеке код Сјенице, а у Топлицу су се одселили крајем 19. века. Од ових Ђинђића би требао бити и трагично настрадали премијер Србије Зоран Ђинђић.

Тестирани припада роду Ђинђића који се након Јаворског рата покренуо из Дивље Ријеке (на Јавору, северно од Сјенице) ка истоку, и који се коначно 1879. године, након краћег задржавања у области Средњег Ибра и Копаоника, населио у село Прекопуце (прокупачки срез) у новосослобођеном топличком округу.

На првом попису топличког округа, који је извршен 1884/5, забележене су следеће задруге Ђинђића: 

У Здравињу: (1) Јоксима Ђинђића, (2) Вукомана Ђинђића, (3) Николе Ђинђића, (4) Радоша Ђинђића, (5)  Стоје Ђинђића (удовице), (6) Нова Ђинђића, (7) Милинка Ђинђића, (8) Радосава Ђинђића, (9) Игњата Ђинђића, (10) Саве Ђинђића и (11)Вукашина Ђинђића

У Прекопуцу, задруга  Вељка Ђинђића.

У Доњој Бресници, задруга  Петра Ђинђића.

Треба имати у виду да су села у којима су 1884/5. године  пописане задруге Ђинђића била другачијег територијалног обухвата, односно да су се атари поменутих села мењали током 20. века. Ово се нарочито односи на разграничење између села Здравиње и Прекопуце која се граниче. Највећи део тада пописаних задруга данас припада атару села Прекопуце.

Досељени Милинко Ђинђић се помиње као приложник Манастира Милешева из Дивље Ријеке 1873. године у „Писанија Манастира Милешеве 1863-1897“, поред Милована,  Симеуна, Василија, Радована, Лаза,  Милуна и Стефана Ђинђића, који су највероватније настрадали у акцијама током Првог српско-турског рата.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #280 послато: Март 17, 2018, 02:56:58 поподне »
Mislim da Kremenovići nemaju veze sa ovom pričom. Prosto mislim da  su se mimoišli  vremenski. Ali ne možemo bit sigurni. Moraće Broj 1 i Siniša malo na turneju u ove krajeve...

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #281 послато: Март 17, 2018, 04:56:52 поподне »
Mislim da Kremenovići nemaju veze sa ovom pričom. Prosto mislim da  su se mimoišli  vremenski.

Могуће, сасвим. Свакако, треба нам још резултата.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #282 послато: Март 22, 2018, 08:13:30 пре подне »
Самофалов, Свети Василије Велики, Београд

Припада хаплогрупи R1a-M458>L260>YP1337. Од необичних вредности поседује нешто вишу DYS481=27. Од тестираних на нашом Пројекту ближе поклапање има само са Драгичевићем из Хрватске, разликују се на 4 од 19 маркера, с тим што се на DYS481разликују за две вредности. Има велики број блиских поклапања из многих словенских земаља, највише из Русије и из Пољске, што и не треба да чуди јер су Самофалови даљим пореклом из Мелитопоља у украјинском Запорожју.

Самофалов је ближим поријеклом из Русије, прецизније потомак је руског емигранта након октобарске револуције. Слава Васиљевдан је од мајке која је Српкиња родом из Добоја.

Кад је у питању подграна R-YP1337, старости је 2.500 година, али заједнички предак је живио прије само 1.700 година, и с обзиром на такву младост, прилично раширена, од Италије до Русије. На Yfull је забиљежена код више тестираних из више земаља, од Хрватске, Чешке, Пољске, до Украјине и Русије. На мапи тестираних R1a-M458>L260, на истоку видимо да су позитивни на YP1337 заступљени око границе данашње Украјине и Русије, али ради се о чисто руском етничком простору, и с обзиром на предање о поријеклу из Мелитопоља, резултат је логичан.

https://s7.postimg.org/wvxag5eaj/R-_L260-_Geo-_Map-more-detail.png

Напомена: плаве звијезде су позитивни на R-YP1337. Јасно је да је присуство ове подгране у зони око Дњепра везано за козачку популацију.

Сад бих молио, иако ово није неки наш типичан српски резултат (српски родови), али важан како бисмо разумјели генетику и историју нашег братског руског народа, да видимо прво, који су то руски хаплотипови блиски Самофалову, а затим да дамо неки одговор на поријекло R-YP1337, те на поријекло ове гране код Руса. Да ли су и Руси у козачким крајевима имали неку врсту племенско-родовске организације као Срби, и да ли се овдје ради о неком племену. Видим да је ова подграна код Руса заступљена доста младим СНП-овима: R-Y37285 (TMRCA 225 ybp) и R-YP5945 (TMRCA 150 ybp).

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #283 послато: Март 22, 2018, 08:14:16 пре подне »

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #284 послато: Март 23, 2018, 09:53:22 пре подне »
Прво да се захвалим Црној Гуји, Сими и Невском на подацима који су допринијели да се анализира поријекло Самофалова. Укратко:

Најближи генетски рођак Самофалова би требао бити његов тестирани презимењак Самохвалов - Евдокимов (Самохвалов) - Самохвалов Ефим Павлович 1904-1982 (Russia south frontier settlers in the XV-XVIII centuries https://www.familytreedna.com/public/rsl?iframe=ycolorized). Самофалову су блиски (прилог) још 30 хаплотипова (разне базе), из Хрватске, Њемачке, Пољске, Србије (Русини и Словаци), али ћемо у анализи блиских поклапања узети у обзир само оне из Украјине и Русије.

Самофалов се од свог презимењака из Виногробла (Курска област) разликује на 2 од упоредивих 18 маркера. У односу на модални хаплотип за R1a M458>L260>YP1337 Самофалов (Београд) се разликује на DYS390=26, док се Самохвалов (Виногробл) разликује на DYS448=21. Из тог разлога, остали блиски хаплотипови су поређени са хаплотипом заједничког претка Самохвалова, будући да су промјене на DYS390 и DYS448 код њих двојице – скорашње мутације. Најближи хаплотип је анонимни из Украјине – пуно поклапање на упоредивих 17 маркера са заједничким претком Самохвалова. Такође, близак је и Ламонов из Орловске области, који као Самофалов из БГ има DYS390=26, али пошто ту вриједност нема Самохвалов из Виногробла, промјена се очигледно десила независно код Самофалова и Ламонова. Самохваловима су такође блиски и поједини анонимни хаплотипови из Ивановске, Тамбовске и Смоленске области.

С обзиром на поријекло тестираног презимењака Самохвалова из Виногробла, Самофалов из Београда је потомак "однодвораца" – слободних сељака, који су насељавали јужну границу у периоду XV-XVIII вијека, када су се границе руске државе прошириле према југу и формирали паравојне организације које су је штитиле. https://ru.wikipedia.org/wiki/Odnodvorcы

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #285 послато: Април 06, 2018, 08:04:36 поподне »
Јаковљевић, Петковдан, Велика Плана, Прокупље, раније село Десетак код Лепосавића

Припада хаплогрупи Е-V13, њеној Z5017>Z16988 грани, роду Бјелопавлића.

Јаковљевићи, познатији по породичном надимку Десечани су једна од три сродничких фамилија  (Јаковљевићи, Гајовићи и Вукомановићи) које су 1879. године досељене у Велику Плану.

Када је дошло до деобе Јаковљевића, Гајовића и Вукомановића је неизвесно, али пошто су Јаковљевићи и Гајовићи заједно досељени из Десетака, док су Вукомановићи досељени из суседног Горњег Крњина, може се претпоставити да су се Вукомановићи оделили раније, док су Гајовићи настали потоњом деобом од Јаковљевића у време Српско-турских ратова. У прилог томе говори и чињеница је на првом попису топличког округа из 1884/5 у Великој Плани пописана једна задруга Гајовића Петра,у којој је пописан отац Петров - Гајо.

Најстарији, до сада, писани документ у коме се помињу Јаковљевићи (Десечани) је Извештај о стању Горњокрњинског устаничког логора из 1877. године, који је Милошу Милојевићу упутио Деспот Баџовић (Задужбина Јована Хаџи-Васиљевића/Ратна Архова Милоша С. Милојевића).

У извештају се међу 20 војника које Баџовић упућује код Милојевића као помоћ наводе Луко Јаковљевић и Јеремија Вукомановић, чија се имена поново срећу у претходно поменутом попису из 1885. године.

У Великој Плани су тада пописане следеће задруге Јаковљевића - Десечана, Гајовића и Вукомановића под редним бројевима:

19. Нешо Јаковљевић, 42 године (рођен 1843. године у Десетку), жена Ђурица (30) и кћи Симона (3)

25. Цветко Вукомановић(48) (р. 1837, Горњи Крњин), жена Станија (45), брат Јеремија (35) (р.1850, Горњи Крњин), снаја Ђурђија (30, братанац Никола (8 ) (р. 1877, Горњи Крњин), братаница Кристијана (4) и слушкиња Николета (10)

44. Лука Јаковљевић (51) (р. 1831, Десетак), жена  Станојка (50), синови Дамњан (17) (р. 1868, Десетак),  Радојица (15) (р. 1870, Десетак) и  Милоје (8 ) (р.1977, Десетак), кћери Јагода (10), Маргита (6) и Милика (2), брат Ђорђо (45) (р.1840, Десетак), братанице Стојанка (8 ) и Босиљка (5), брат Василије (35) (р. 1850, Десетак), снаја Јована (30) и братаница Митра (2).

73. Стеван Јаковљевић (70) (р.1815, Десетак), жена Томанија( 70), брат Матеја (30) (р.1855, Десетак), снаја Гвоздена (30), унук Јеротије (2) (р. 1882, Велика Плана), брат Миладин (12) (р. 1873, Десетак) и сестра Достана (10)

79. Јован Гајовић (48) (р.1837, Десетак), жена Јеросима (47), син Антоније (14) (р. 1871, Десетак), син Михаило (9 ) (р. 1876, Десетак), син Недељко (7) (р. 1878, Десетку), син Нићивор (3) (р. 1882, Велика План), отац Гајо (70) (р.1815, Десетак), брат  Јосиф  (43) (р. 1842,Десетак), снаја Станија (43), братанац Новица (3) (р. 1881, Велика Плана), братанца Петрија (8 ), брат Вићеније (37) (рођен . године у Десетку), снаја Јелица (40), братанац Јеврем (6 ) (р. 1879, Велика Плана) и братанац Василије (3) (р. 1882,Велика Плана).

По једној верзији, старо презиме Јаковљевића – Десечана је Лакоњић, о којима је Драго Мићовић (Родослов –да се не заборави, Брњак: 1986) да су Бјелопавлићи, који су извесно време живели у Бишеву, одакле су се у Табалије (Нови Пазар) доселила три брата: Радован, Радосав и Милисав, где су се презивали Лакоњић.

Приликом неке свађе у Табалијама је погинуо Радосав, који је имао надимак „Гаљак“, чија се жена са три сина населила у Резалама (Зубин Поток). Милисав се одселило у Пантину (Вучитрн) са синовима, а његови потомци су се вратили и населили у Падину ( Зубин Поток)

Радован је радио на поседу неког аге у Анском Пољу и његов син, Петар је наследио његов занат и купио земљу у Брњаку. По Мићовићу, Петар је носио презиме Лакоњић, а његов син Јаков  је узео презиме Петровић, по оцу. Тек су Јаковљеви синови и потомци узели презиме Јаковљевић, а познати су такође по надимку „Матасукићи“.

Ову верзију предања о старом презимени Јаковљевића – Десечана ће потврдити или оповргнути налази Гаљака и Спасојевића (Падинаца) чији су узорци узети у оквиру акција Јужна Србија и Косово и Косовци.

У случају да се предање верификује, оно ће индиковати неку ранију сеобу становништва из Ибарског Колашина у правцу Горњег Ибра, која датира највероватније с краја 18. или почетка 19. века. 

Иначе, Десетак је, као и већина устаничких села из Српско-турских ратова, 1879. године остала без сталног становиништва, које је исељено у ослобођену Топлицу.
« Последња измена: Април 06, 2018, 08:07:44 поподне Equinox »

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #286 послато: Април 06, 2018, 08:31:09 поподне »
По једној верзији, старо презиме Јаковљевића – Десечана је Лакоњић, о којима је Драго Мићовић (Родослов –да се не заборави, Брњак: 1986) да су Бјелопавлићи, који су извесно време живели у Бишеву, одакле су се у Табалије (Нови Пазар) доселила три брата: Радован, Радосав и Милисав, где су се презивали Лакоњић.

Приликом неке свађе у Табалијама је погинуо Радосав, који је имао надимак „Гаљак“, чија се жена са три сина населила у Резалама (Зубин Поток). Милисав се одселило у Пантину (Вучитрн) са синовима, а његови потомци су се вратили и населили у Падину ( Зубин Поток)

Радован је радио на поседу неког аге у Анском Пољу и његов син, Петар је наследио његов занат и купио земљу у Брњаку. По Мићовићу, Петар је носио презиме Лакоњић, а његов син Јаков  је узео презиме Петровић, по оцу. Тек су Јаковљеви синови и потомци узели презиме Јаковљевић, а познати су такође по надимку „Матасукићи“.

Ову верзију предања о старом презимени Јаковљевића – Десечана ће потврдити или оповргнути налази Гаљака и Спасојевића (Падинаца) чији су узорци узети у оквиру акција Јужна Србија и Косово и Косовци.

У случају да се предање верификује, оно ће индиковати неку ранију сеобу становништва из Ибарског Колашина у правцу Горњег Ибра, која датира највероватније с краја 18. или почетка 19. века. 

Иначе, Десетак је, као и већина устаничких села из Српско-турских ратова, 1879. године остала без сталног становиништва, које је исељено у ослобођену Топлицу.
Требало би да је презиме Лаконић а не Лакоњић. Иако славе св. Петку мислим да се њихово порекло везује за област Катунске нахије и племе Бјелице, има их насељених у околини Никшића, а као најдаља старина помиње се област племена Кучи. Ово што се помињу Бјелопавлићи могло би да је због боравка у области Ибарског Колашина где има доста породица које такође славе св. Петку и чије је порекло заиста из Бјелопавлића, па није искључено да су од њих преузели тај део предања о пореклу.

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #287 послато: Април 06, 2018, 08:34:27 поподне »
Требало би да је презиме Лаконић а не Лакоњић. Иако славе св. Петку мислим да се њихово порекло везује за област Катунске нахије и племе Бјелице, има их насељених у околини Никшића, а као најдаља старина помиње се област племена Кучи. Ово што се помињу Бјелопавлићи могло би да је због боравка у области Ибарског Колашина где има доста породица које такође славе св. Петку и чије је порекло заиста из Бјелопавлића, па није искључено да су од њих преузели тај део предања о пореклу.

Мислим да ови Лаконићи/Лакоњићи који се помињу у вези тестираних Јаковљевића немају везе са тим Лаконићима у околини Никшића. Ови тестирани Јаковљевићи са старим презименом Лаконић/Лакоњић су несумњиво Бјелопавлићи како им и предање каже, а Лаконићи из околине Никшића би требало да су иста хаплогрупа, али генетски сасвим други род.
« Последња измена: Април 06, 2018, 08:39:47 поподне Лука »

Ван мреже dionis

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
  • I2a1b3 PH908
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #288 послато: Април 07, 2018, 03:30:40 пре подне »
Veliki pozdrav od novotestiranog.Rezultat je I2a1b3.Ime mi je Nenad Radovic ,Trstenik,Kamenjaca, pod rednim brojem 174 u testiranim sa I Haplogrupom.Imam rodoslov od jedno 200 god.Na nagovor Vitomira Radovica sam uradio test.Ne znam koja je dalja procedura u ovakvom slucaju.Video sam da citiraju Todosijevica ali on raspolaze podacima u vezi moje familije koje sam mu ja dao.Slava Radovica je Sv. Kiril Slavenski 27.februar a preslava je Sv.Kiril i Julita 28.jul.
« Последња измена: Април 07, 2018, 03:40:24 пре подне dionis »

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #289 послато: Април 07, 2018, 11:21:39 пре подне »
Илић, Ђурђиц, Доња Сабанта, Крагујeвац, хаплогрупа J2b-M241>Z638


Илићи из Доње Сабанте су део шире групе Немањића - Миливојевића. Досељени су крајем 18. века из Жупе (Крушевац)
https://www.poreklo.rs/2015/05/17/poreklo-prezimena-selo-donja-sabanta-pivara-kragujevac/

Од Милојевића су настале породице Илићи, Јовановићи, Лукићи, Милетићи, Пантелићи, Сарићи, Савићи и Тодоровићи. Милојевићи потичу из Крушевачке жупе, а живели су поред речице Врбнице. Ту су имали велику кућу и воденицу са два витла. У то време то је била прилично имућна породица. Но, због турског зулума, Сава, „глава“ породице, са женом Петријом, звана Пена, пребегао је у Шумадију неколико година пре Првог српског устанка. Настанили су се на извору речице Осанице, на крајњем истоку Доње Сабанте, на око 3 километра удаљености од села.

У књизи „Лепеница“ Тодора Радивојевића, у прегледу породица (бр. 233/425) порекло породице Саве Милојевића означено је као Немањићи, са местом порекла Жупа (Крушевачко-жупски округ), а досељени су у периоду 1788-1803. године, са крсном славом Свети Ђорђе. У време истраживања професора Тодора Радивојевића, 1893-1903. године, наводи да је тада фамилија Милојевићи у Сабанти имала шест кућа: Илићи – 3 куће, Лукићи – 2 и Сарићи – 1 кућа.

Овде је било речи о тестираним Илићима:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2884.msg78853#msg78853


Генетски су Илићима најближи Миленковићи из околине Александровца (Д. Ратаје) који такође славе Ђурђиц. Још једна породица из тог дела Србије сврстана је у овај општи J-Z631 род. То су Стевановићи из околине Бруса.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b


С обзиром на генетско поклапање и исту крсну славу, преко ових Миленковића треба тражити даље повезнице. Проблем је што у околини Александровца има пуно Миленковића, а нисам наишао конкретно на ове што славе Ђурђиц.

На YHRD и FTDNA, Илић природно има више ближих и даљих поклапања (широм Европе).

Yfull стабло J2b-M241>Z638:
https://www.yfull.com/tree/J-Z638/

Нешто сам гледао и пронађох за Миленковиће следеће у хроници Ратаја:

Предак им досељени из села Црнићи (Херцеговина), па по том месту родочелник Миљко узе презиме Црнић. Од Миљка и његових синова Миленка, Милете и Милисава насташе Црнићи, Миленковићи, Милетићи, Милисављевићи и Милосављевићи. Касније, по Миленковом сину Радосаву, узеше презиме Радосављевић. По Миленку носе надимак "Чепићи", по Милети "Липићи", а по Милисаву "Бошори" и "Туфутићи". Један предак "'Туфутића" по занимању ковач, увек када би се опекао врелим гвожђем узвикивао је "Та туф, та туф", па им то постаде надимак.

По другој верзији, Црнићи су Кучи из села Затријепча на граници са Албанијом, одакле су због убиства Турчина пребегли у село Липовац код Бруса. Да би што боље затурили траг, мењају славу, па уместо Св. Јована у Липовцу славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан.


У раду о Копаонику Радослава Љ. Павловића код описа Липовца пише следеће:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Затријепче са границе према Албанији, преци Ђокића (арб. Ђокаји) и Алексићи (33 куће, "Ђурђиц и Ђурђев дан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђев дан).
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #290 послато: Април 07, 2018, 12:40:36 поподне »
Нешто сам гледао и пронађох за Миленковиће следеће у хроници Ратаја:

Предак им досељени из села Црнићи (Херцеговина), па по том месту родочелник Миљко узе презиме Црнић. Од Миљка и његових синова Миленка, Милете и Милисава насташе Црнићи, Миленковићи, Милетићи, Милисављевићи и Милосављевићи. Касније, по Миленковом сину Радосаву, узеше презиме Радосављевић. По Миленку носе надимак "Чепићи", по Милети "Липићи", а по Милисаву "Бошори" и "Туфутићи". Један предак "'Туфутића" по занимању ковач, увек када би се опекао врелим гвожђем узвикивао је "Та туф, та туф", па им то постаде надимак.

По другој верзији, Црнићи су Кучи из села Затријепча на граници са Албанијом, одакле су због убиства Турчина пребегли у село Липовац код Бруса. Да би што боље затурили траг, мењају славу, па уместо Св. Јована у Липовцу славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан.


У раду о Копаонику Радослава Љ. Павловића код описа Липовца пише следеће:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Затријепче са границе према Албанији, преци Ђокића (арб. Ђокаји) и Алексићи (33 куће, "Ђурђиц и Ђурђев дан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђев дан).

Да, то би могло бити то. Доста су мењали славе у оквиру тог рода, па је тешко похватати. Видим да се ти Црнићи негде помињу и као староседеоци, што може значити да су стигли нешто пре других. Даље порекло - Херцеговiна, или Кучи. С обзиром на хаплогрупу, можда друга варијанта делује вероватније?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #291 послато: Април 07, 2018, 01:49:34 поподне »
Да, то би могло бити то. Доста су мењали славе у оквиру тог рода, па је тешко похватати. Видим да се ти Црнићи негде помињу и као староседеоци, што може значити да су стигли нешто пре других. Даље порекло - Херцеговiна, или Кучи. С обзиром на хаплогрупу, можда друга варијанта делује вероватније?

Кластер Хота припада подграни Z1295, али мислим да су негативни на Z631, којој тестирани највероватније припада. Такође има један резултат из Груда, он је Y23094, која је још удаљенија од Z631 (с обзиром да је Z1297+ Z1295-). Једини који је на албанском пројекту потврђени Z631 је Јонузи из Скопља, а пореклом из Љуме.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #292 послато: Април 07, 2018, 01:57:23 поподне »
У раду о Копаонику Радослава Љ. Павловића код описа Липовца пише следеће:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Затријепче са границе према Албанији, преци Ђокића (арб. Ђокаји) и Алексићи (33 куће, "Ђурђиц и Ђурђев дан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђев дан).

Ђокаји из Затријепча су Бонкећи и тестирани су као Е-V13 (највероватније род Куча).

Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
  • J2b2-M241&gt;Z638&gt;Z631
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #293 послато: Април 09, 2018, 08:32:36 пре подне »
Нешто сам гледао и пронађох за Миленковиће следеће у хроници Ратаја:

Предак им досељени из села Црнићи (Херцеговина), па по том месту родочелник Миљко узе презиме Црнић. Од Миљка и његових синова Миленка, Милете и Милисава насташе Црнићи, Миленковићи, Милетићи, Милисављевићи и Милосављевићи. Касније, по Миленковом сину Радосаву, узеше презиме Радосављевић. По Миленку носе надимак "Чепићи", по Милети "Липићи", а по Милисаву "Бошори" и "Туфутићи". Један предак "'Туфутића" по занимању ковач, увек када би се опекао врелим гвожђем узвикивао је "Та туф, та туф", па им то постаде надимак.

По другој верзији, Црнићи су Кучи из села Затријепча на граници са Албанијом, одакле су због убиства Турчина пребегли у село Липовац код Бруса. Да би што боље затурили траг, мењају славу, па уместо Св. Јована у Липовцу славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан.


У раду о Копаонику Радослава Љ. Павловића код описа Липовца пише следеће:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Затријепче са границе према Албанији, преци Ђокића (арб. Ђокаји) и Алексићи (33 куће, "Ђурђиц и Ђурђев дан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђев дан).

Поштовани, пре свега истраживање је одличноо, али морам да вас исправим. Илићи односно Милојевићи односно Немањићи су дошли из Велике Врбнице у Доњу Сабанту у периоду од 1788-1803. У велику Врбницу су дошли из околине старе Рашке. Са колена на колено су преносили причу о презимену Немањић а службено су имали друга презимена, обично по оцу. Велику Врбницу су напустила 4 брата. Један брат је дошао у Доњу Сабанту и то су били Милојевићи, други брат је дошао у Велику Сугубину и то су били Благојевићи, трећи брат у Јовановац а четврти у Букоровац. Не знам о трећем и четвртом брату ништа, али радим на томе. Информација да смо дошли из старе Рашке је податак који су Благојевићи писали и преносили са колена на колено.

Можда Миленковићи јесу наши далеки рођаци од пре више од 500 година (пошто не постоји потпуно поклапање са маркерима) али ја сам сигруан у причу да смо из старе Рашке прешли привремено у Велику Врбницу уз речицу Врбницу (тако су је звали мештани села) а потом у Доњу Сабанту (Сава), Велику Сугубину (Благоје), Јовановац (?) и Букоровац (?).

Такође породица Савић која је настала од Милојевића знају исту причу коју сам написао горе.

Проблем је што се књига "Жупа Александровачка - Мирослав Лутовац" фокусирала пре свега на становништво из друге половине 18. века када су већ званично уведени српски пописи становништва. Разговарао сам такође са историјским архивом Крушевца, али нису могли да пронађу био шта од пре пописа становништва, али обећава то да су из Турске послате 20000 књига Београду из 16. и 17. века и да ће то вероватно донети јако много нових информација.

Срдачан поздрав

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #294 послато: Април 09, 2018, 09:11:13 поподне »
Кластер Хота припада подграни Z1295, али мислим да су негативни на Z631, којој тестирани највероватније припада. Такође има један резултат из Груда, он је Y23094, која је још удаљенија од Z631 (с обзиром да је Z1297+ Z1295-). Једини који је на албанском пројекту потврђени Z631 је Јонузи из Скопља, а пореклом из Љуме.

Презиме Хота (муслимани) има у Прачи , садасу у Сарајеву... Дали има везе незнам...

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #295 послато: Април 09, 2018, 10:44:54 поподне »
На FTDNA се појавио неки Бибић из Босне, хаплогрупа J2a-M319

12 24 15 10 13-18 11 15 11 12 11 29 15 9-9 11 11 27 15 21 30 13-14-16-16 10 11 19-22 15 14 18 17 37-39 11 9 11 7 14-15 8 11 10 8 11 9 12 16-17-18 14 10 12 12 16 8 12 22 20 13 12 11 13 11 12 12 11

Име најстаријег претка - Arsenius (Арсеније?), па претпостављам да је Србин пореклом. Нема блиских поклапања на FTDNA/YHRD, а чини се ни у нашем пројекту.

Бибића Срба је једино било у Босанској Крајини, а презиме је присутно и код Срба из Северне Далмације.
Једна стара меленачка породица(Меленци близу Зрењанина) носи то презиме,чак мислим да су били племство у Аустрији,а касније су важили за богате трговце.Могао бих да сазнам и славу ,а обзиром да су у Меленцима још у 18.веку били присутни интересантно би било да се сазна одакле су дошли,дал из Босне или Далмације.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5247
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #296 послато: Април 09, 2018, 11:05:26 поподне »
Једна стара меленачка породица(Меленци близу Зрењанина) носи то презиме,чак мислим да су били племство у Аустрији,а касније су важили за богате трговце.Могао бих да сазнам и славу ,а обзиром да су у Меленцима још у 18.веку били присутни интересантно би било да се сазна одакле су дошли,дал из Босне или Далмације.

Племићи Бибићи се јављају у Илирским грбовницима. Наводно су били из Далмтинске загоре. Кратак чланак о њима имамо у нашем Грбовнику: https://grbovnik.poreklo.rs/index.php/Бибићи
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5247
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #297 послато: Април 10, 2018, 03:39:04 поподне »
Једна стара меленачка породица(Меленци близу Зрењанина) носи то презиме,чак мислим да су били племство у Аустрији,а касније су важили за богате трговце.Могао бих да сазнам и славу ,а обзиром да су у Меленцима још у 18.веку били присутни интересантно би било да се сазна одакле су дошли,дал из Босне или Далмације.

Делијо, јеси ли сигуран да се ради о Бибићима а не о Бибинима? Знам да у Меленцима постоје Бибини док за Бибиће нисам чуо.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #298 послато: Април 10, 2018, 03:45:20 поподне »
Делијо, јеси ли сигуран да се ради о Бибићима а не о Бибинима? Знам да у Меленцима постоје Бибини док за Бибиће нисам чуо.
Bibići su sigurno,hteo sam da pronadjem i zakačim nesto o njima,nisam našao ništa vezano za grb i rodoslov  ali pominje se kao jedan od starijih članova porodice upravo Pavle Bibić rodjen krajem 18.veka..za njega se kaže da je bio sveštenik u Melencima.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #299 послато: Април 10, 2018, 03:59:11 поподне »
Bibići su sigurno,hteo sam da pronadjem i zakačim nesto o njima,nisam našao ništa vezano za grb i rodoslov  ali pominje se kao jedan od starijih članova porodice upravo Pavle Bibić rodjen krajem 18.veka..za njega se kaže da je bio sveštenik u Melencima.
Sad vidim da Erdeljanović piše o tome da su samo 3 kuće Bibići a ostali Bibini(Sv.Paraskeva slava) i da su poreklom iz Jenopolja.Mislim da sam video stare nadgrobne spomenike na kojima stoji Bibić i rodoslov ceo na kojima stoji Bibić.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #300 послато: Април 10, 2018, 04:29:11 поподне »
Једна стара меленачка породица(Меленци близу Зрењанина) носи то презиме,чак мислим да су били племство у Аустрији,а касније су важили за богате трговце.Могао бих да сазнам и славу ,а обзиром да су у Меленцима још у 18.веку били присутни интересантно би било да се сазна одакле су дошли,дал из Босне или Далмације.

Својевремено сам нашао на мрежи чланак о неким Бибићима у Банату, који су у неко време стекли племство, и који су се служили грбом Бибића из Илирског грбовника, и једном његовом верзијом. Али после не могах наћи нигде тог чланка. Сећам се само да је био на румунском.

Племићи Бибићи се јављају у Илирским грбовницима. Наводно су били из Далмтинске загоре. Кратак чланак о њима имамо у нашем Грбовнику: https://grbovnik.poreklo.rs/index.php/Бибићи

Дуишин је забележио и неке Бабиће из Трогира, који су такође користили неки варирани грб Бибића.



Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #301 послато: Април 10, 2018, 08:10:37 поподне »
Својевремено сам нашао на мрежи чланак о неким Бибићима у Банату, који су у неко време стекли племство, и који су се служили грбом Бибића из Илирског грбовника, и једном његовом верзијом. Али после не могах наћи нигде тог чланка. Сећам се само да је био на румунском.

Дуишин је забележио и неке Бабиће из Трогира, који су такође користили неки варирани грб Бибића.

Да ти кажем искрено не бих ни знао за њих да нисам видео на фб човека из Меленаца који се професионално бави израдом родослова и који је издавао више књига о Меленцима и познатим родовима.Са те стране има изузетно занимљиве објаве а и велико искуство поготово са средњим и северним Банатом.Иначе један је и од тестираних у пројекту САНУ (чим се види презиме зна се да су пореклом из Босне,пре Сеобе Срба  ;)) .Ако нађем неку од тих занимљивих објава поставићу овде.
Иначе,има и овде у јужном Банату Бибића који су 95. дошли из Крајине и славе Св.Јована чини ми се.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #302 послато: Април 10, 2018, 08:15:18 поподне »
Да ти кажем искрено не бих ни знао за њих да нисам видео на фб човека из Меленаца који се професионално бави израдом родослова и који је издавао више књига о Меленцима и познатим родовима.Са те стране има изузетно занимљиве објаве а и велико искуство поготово са средњим и северним Банатом.Иначе један је и од тестираних у пројекту САНУ (чим се види презиме зна се да су пореклом из Босне,пре Сеобе Срба  ;)) .Ако нађем неку од тих занимљивих објава поставићу овде.
Иначе,има и овде у јужном Банату Бибића који су 95. дошли из Крајине и славе Св.Јована чини ми се.

Бибића који славе Јовањдан је било у Велушићу у Далмацији https://sr.wikipedia.org/sr-el/Велушић#Попис_1991.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #303 послато: Април 10, 2018, 08:32:05 поподне »
Да ти кажем искрено не бих ни знао за њих да нисам видео на фб човека из Меленаца који се професионално бави израдом родослова и који је издавао више књига о Меленцима и познатим родовима.Са те стране има изузетно занимљиве објаве а и велико искуство поготово са средњим и северним Банатом.Иначе један је и од тестираних у пројекту САНУ (чим се види презиме зна се да су пореклом из Босне,пре Сеобе Срба  ;)) .Ако нађем неку од тих занимљивих објава поставићу овде.
Иначе,има и овде у јужном Банату Бибића који су 95. дошли из Крајине и славе Св.Јована чини ми се.
Да ли у тој књизи постоје подаци о пореклу породице Бачикин из Меленаца?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #304 послато: Април 10, 2018, 08:35:58 поподне »
Да ли у тој књизи постоје подаци о пореклу породице Бачикин из Меленаца?
Нисам имао прилике да је читам али верујем да има тих података ако је породица макар у одређеном тренутку била присутна у Меленцима(мислим на период пре Другог Светског Рата).
https://www.google.rs/search?q=%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%B1%D0%BE%D0%B1+%D0%B1%D0%BE%D1%88%D1%9A%D0%B0%D0%BA+%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0&rlz=1C1RLNS_enRS777RS777&tbm=isch&source=iu&ictx=1&fir=4OkEdwRC1CY1-M%253A%252Chx0QVQ1RUEPLWM%252C_&usg=__PHeD1Mtzzwz98WTdSvqDJ6gw9jQ%3D&sa=X&ved=0ahUKEwiize2arLDaAhWGNpoKHQAfADwQ9QEIOzAD#imgrc=4OkEdwRC1CY1-M:
Ту је и име аутора и назив књиге.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #305 послато: Април 10, 2018, 08:50:50 поподне »
Петровић, Никољдан, Белица, Јагодина

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611. Најближе поклапање има са Ђурђевићем из Смедерева (1/23), а врло блиски су му и Качар из Гламоча и Кецман даљим пореклом из Босанског Петровца (2/23). Од података је оставио само да је прадеда Обрен Петровић рођен у Доњој Сабанти код Крагујевца око 1880. године.

Сећам се ове приче... као податак више, можда би могло помоћи ово:

Петровићи, једна кућа, старо презиме Вукићевићи. Досељени су 1905. године из Лозовика, а тамо из Доње Сабанте. У Доњу Сабанту су досељени из Опарића, а у Опарић из Андријевице незнано кад. Род су са фамилијом Вукићевић из Опарића, као и са Вукићевићима из Андријевице. Слава Свети Никола (млада 14. V, стара, 19. XII). Информатори: Милорад Петровић, 54 год., Драгиша Петровић, 33 год.

Извор: Јованка Радић, Из ономастике села око горњег тока реке Белице, Ономатолошки прилози, XI, 1990, стр. 415

Дробњак и ја смо већ коментарисали порекло ових Петровића, мислим тамо на матичним књигама, а колико се сећам, јавио се и сада тестирани. У сваком случају, драго ми је да се тестирао, и да су резултати ипак конкретни.



Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #306 послато: Април 10, 2018, 08:58:26 поподне »
Сећам се ове приче... као податак више, можда би могло помоћи ово:

Петровићи, једна кућа, старо презиме Вукићевићи. Досељени су 1905. године из Лозовика, а тамо из Доње Сабанте. У Доњу Сабанту су досељени из Опарића, а у Опарић из Андријевице незнано кад. Род су са фамилијом Вукићевић из Опарића, као и са Вукићевићима из Андријевице. Слава Свети Никола (млада 14. V, стара, 19. XII). Информатори: Милорад Петровић, 54 год., Драгиша Петровић, 33 год.

Извор: Јованка Радић, Из ономастике села око горњег тока реке Белице, Ономатолошки прилози, XI, 1990, стр. 415

Дробњак и ја смо већ коментарисали порекло ових Петровића, мислим тамо на матичним књигама, а колико се сећам, јавио се и сада тестирани. У сваком случају, драго ми је да се тестирао, и да су резултати ипак конкретни.

Вукићевићи из Опарића славе другу славу:

Вукићевићи (19), доселили су се из Црне Горе у Косово, а одатле су дошли овде, славе Аранђеловдан, а преслављају Велику Госпођу.

https://www.poreklo.rs/2012/11/25/poreklo-prezimena-selo-opari%C4%87-rekovac/

С обзиром на преславу, вероватно су у питању Морачани Богићевци. По свему судећи, Вукићевићи из Опарића немају везе ни са Петровићима из Доње Сабанте, а ни са Вукићевићима у Трешњеву код Андријевице.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #307 послато: Април 10, 2018, 09:18:41 поподне »
Вукићевићи из Опарића славе другу славу:
Вукићевићи (19), доселили су се из Црне Горе у Косово, а одатле су дошли овде, славе Аранђеловдан, а преслављају Велику Госпођу.
https://www.poreklo.rs/2012/11/25/poreklo-prezimena-selo-opari%C4%87-rekovac/
С обзиром на преславу, вероватно су у питању Морачани Богићевци. По свему судећи, Вукићевићи из Опарића немају везе ни са Петровићима из Доње Сабанте, а ни са Вукићевићима у Трешњеву код Андријевице.

Ево дискусије између тестираног и Милана Илића.



Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
  • J2b2-M241&gt;Z638&gt;Z631
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #308 послато: Април 10, 2018, 11:01:48 поподне »
Ево дискусије између тестираног и Милана Илића.

Неке ствари се овде не поклапају. Илић је хаплогрупа J2b2 а Петровић је R1b. Ово онда није фамилија Петровић која је настала од Петра Милојевића. Сви Милојевићи (Илићи, Сарићи, Савићи, Јовановићи, Лукићи, Петровићи) славе светог Ђорђа тј. Ђурђиц. Мењали су презимена и места али нису мењали славу. Ја са био потпуно сигуран да је Петровић мој рођак, али днк хаплогрупа показује да нисмо у сродству. Сада је питање где је пропуст. Иначе, Обрен Петровић звани Брена по књизи Лепеница од Тодора Радивојевића јесте потомак Немањића одностно Милојевића. Он је потомак Петра, Савиног сина. Ја сам потомак Илије, Савиног сина. Илија и Петар су рођени око 1800-1810 године. Негде је настала грешка. Сада читам податке у књизи Милана Вујичића "Велика Сугубина" где је насељен Савин рођени брат Благоје и отуда су Благојевићи. По њиховим изјавама, Петар Милојевић није имао потомке?!?!?! Али се сада поставља питање одакле су наведени Петрови потомци у књизи Тодора Радивојевића...

Мало сам збуњен...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #309 послато: Април 10, 2018, 11:04:44 поподне »
Неке ствари се овде не поклапају. Илић је хаплогрупа J2b2 а Петровић је R1b. Ово онда није фамилија Петровић која је настала од Петра Милојевића. Сви Милојевићи (Илићи, Сарићи, Савићи, Јовановићи, Лукићи, Петровићи) славе светог Ђорђа тј. Ђурђиц. Мењали су презимена и места али нису мењали славу. Ја са био потпуно сигуран да је Петровић мој рођак, али днк хаплогрупа показује да нисмо у сродству. Сада је питање где је пропуст. Иначе, Обрен Петровић звани Брена по књизи Лепеница од Тодора Радивојевића јесте потомак Немањића одностно Милојевића. Он је потомак Петра, Савиног сина. Ја сам потомак Илије, Савиног сина. Илија и Петар су рођени око 1800-1810 године. Негде је настала грешка. Сада читам податке у књизи Милана Вујичића "Велика Сугубина" где је насељен Савин рођени брат Благоје и отуда су Благојевићи. По њиховим изјавама, Петар Милојевић није имао потомке?!?!?! Али се сада поставља питање одакле су наведени Петрови потомци у књизи Тодора Радивојевића...

Мало сам збуњен...

Можда је дошло до усвајања?



Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
  • J2b2-M241&gt;Z638&gt;Z631
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #310 послато: Април 10, 2018, 11:06:22 поподне »
Неке ствари се овде не поклапају. Илић је хаплогрупа J2b2 а Петровић је R1b. Ово онда није фамилија Петровић која је настала од Петра Милојевића. Сви Милојевићи (Илићи, Сарићи, Савићи, Јовановићи, Лукићи, Петровићи) славе светог Ђорђа тј. Ђурђиц. Мењали су презимена и места али нису мењали славу. Ја са био потпуно сигуран да је Петровић мој рођак, али днк хаплогрупа показује да нисмо у сродству. Сада је питање где је пропуст. Иначе, Обрен Петровић звани Брена по књизи Лепеница од Тодора Радивојевића јесте потомак Немањића одностно Милојевића. Он је потомак Петра, Савиног сина. Ја сам потомак Илије, Савиног сина. Илија и Петар су рођени око 1800-1810 године. Негде је настала грешка. Сада читам податке у књизи Милана Вујичића "Велика Сугубина" где је насељен Савин рођени брат Благоје и отуда су Благојевићи. По њиховим изјавама, Петар Милојевић није имао потомке?!?!?! Али се сада поставља питање одакле су наведени Петрови потомци у књизи Тодора Радивојевића...

Мало сам збуњен...

Треба проверити да ли постоје Петровићи у Горњој Сабанти и коју славу славе. Некада је постојала само Сабанта, па је касније подељена на горњу и доњу. Можда је у тим тренуцима дошло до грешке па је наведено је Петровићев предак из Доње Сабанте, а можда је заправо из Горње Сабанте...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #311 послато: Април 10, 2018, 11:11:10 поподне »
Треба проверити да ли постоје Петровићи у Горњој Сабанти и коју славу славе. Некада је постојала само Сабанта, па је касније подељена на горњу и доњу. Можда је у тим тренуцима дошло до грешке па је наведено је Петровићев предак из Доње Сабанте, а можда је заправо из Горње Сабанте...

Надам се да ће се јавити и тестирани. Мада, кад смо тражили податке, опет си највише ти нашао. Тако да, питање је хоћемо ли шта више сазнати?



Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
  • J2b2-M241&gt;Z638&gt;Z631
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #312 послато: Април 10, 2018, 11:12:10 поподне »
Можда је дошло до усвајања?

То је сада јако дискутабилно... Треба имати на уму да је Обрен јако млад остао без родитеља. Мислим да је имао само 14 година а са пунолетством је прешао у Лозовик у мираз... Колико сам ја информисан, он је такође јако млад погинуо у првом светском рату. Не знам никакве детаље о Обреновој породици, да ли се његова жена после његове смрти преудала или не и да ли је имала децу са Обреном или новим супругом. Али потомци носе презиме Петровић, те ми нема логике да се преудала а деца носе презиме првог мужа. Изгледа да су Благојеви потомци из Велике Сугубине у праву када су рекли да Петар није имао потомке. Мислим на Петра Милојевића... Можда су ово неки други Петровићи...

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #313 послато: Април 11, 2018, 12:52:48 пре подне »
Једна стара меленачка породица(Меленци близу Зрењанина) носи то презиме,чак мислим да су били племство у Аустрији,а касније су важили за богате трговце.Могао бих да сазнам и славу ,а обзиром да су у Меленцима још у 18.веку били присутни интересантно би било да се сазна одакле су дошли,дал из Босне или Далмације.

Bibići su sigurno,hteo sam da pronadjem i zakačim nesto o njima,nisam našao ništa vezano za grb i rodoslov  ali pominje se kao jedan od starijih članova porodice upravo Pavle Bibić rodjen krajem 18.veka..za njega se kaže da je bio sveštenik u Melencima.

Исцрпну преписку о Бибићима својевремено смо водили на теми Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414

Ojler - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg65775#msg65775
Зрно - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg65780#msg65780
Црнчевић - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg65828#msg65828
Црнчевић - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg66065#msg66065
Црнчевић - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg66067#msg66067
Amicus - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg66078#msg66078
Ojler - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg66079#msg66079

Значајну примједбу Драгомира Ацовића о разлици међу меленачким и буњевачко-далматинским Бибићима посебно бих нагласио, односно дао бих претпоставку о различитој хаплогрупи међу поменутим Бибићима, а претпоставио бих исту хаплогрупу унутар буњевачко-далматинских  :)

Ердељановићеву невјерицу у постојање Бибића "великог православног (?) рода у селу Велушићу код Дрниша, старином из Мирловић-поља код Дрниша", са предањем о племићком поријеклу, образлажем његовом спознајом о племству буњевачких Бибића (из Чеваповића ?) или личним познанством са њима, а о којима можемо посредно дати неке податке цитирајући из критичког чланка Драгомира Ацовића Једна пропуштена прилика Др Марко Атлагић, Грбови племства у Славонији и Војводини .., ИЧ 45-46, Броград 1999., са стране 363-364.

"... (Бибићи који су добили потврду "старог племства" 1722. године и Бибићи који су прогласили племство у жупанији Хуњад 1724. вероватно припадају истој породици и на њих се односи предикат "од Деве", али за Бибиће који су стекли племство преко свештеника Павла из Меленаца 1866. године, са предиктом "од Јенопоља", нема података да са претходнима стоје у било каквом сродству)."
(https://books.google.rs/books?id=IpEyCgAAQBAJ&pg)


Ван мреже vrbaplandiste2402

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #314 послато: Април 11, 2018, 01:01:45 пре подне »
Ја сам тестирани Петровић.
Деценијама трагам за тачним подацима.
Мој прадеда Обрен јесте рођен у Доњој Сабанти око 1880. године. То је неспорно.
Презетио се у Лозовик код Јагодине а онда усињен у Белицу.
Умро је млад, 1914. године у Белици где је био усињен. Имао је само сина Славољуба, 1906. године. То је мој деда.
Прабаба се преудала и тамо није имала деце.
Ми славимо Св. Николу, али није сигурно да је то Обренова слава или пак усвојитеља. Могуће да је Обренова слава била Аранђеловдан, али није сигурно.
Пре тридесетак година неки старина у Д. Сабанти ми је рекао да да је отац мог предеде био Коста Крстић који потиче из породице Вукићевић из Опарића. То је породица која постоји у Опарићу и они су пореклом Васојевићи. Све ове године у то смо веровали и ја и мој отац и моји синови.
Јованки Радић ја сам био информатор кад је то написала у својој књизи.
И Коста Крстић је постојао у Доњој Сабанти.
А онда, недавно, у књизи Томислава Грујића о Доњој Сабанти наиђем на његове податке да је Обренов отав био Обрад, син Петра Милојевића.
Ту је и фотокопија неке признанице о куповини земље из 1900.-те године где пише да је Обрен син Обрада, ту је и породично стабло где су они уписани као потомци Саве Милојевића.Чак, мој прадеда Обрен са тачним надимком "Брена" у загради, са описом зашто је и како продао своју имовину у Доњој Сабанти јер отац Обрад није плаћао порез па је земља требала да иде на лицитацију од стране државног фонда. Ту су и тачни подаци о његовом наставку живота у Лозовику код Јагодине. Дакле, ради се баш о њему.
А онда, стиже ДНК где стоји да ја  сигурно нисам у сродству са Милојевићима.
Сада могу да напишем само један знак питања- куда даље у истраживању?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5247
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #315 послато: Април 11, 2018, 01:07:48 пре подне »


Исцрпну преписку о Бибићима својевремено смо водили на теми Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414

Ojler - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg65775#msg65775
Зрно - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg65780#msg65780
Црнчевић - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg65828#msg65828
Црнчевић - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg66065#msg66065
Црнчевић - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg66067#msg66067
Amicus - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg66078#msg66078
Ojler - https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=300.msg66079#msg66079

Значајну примједбу Драгомира Ацовића о разлици међу меленачким и буњевачко-далматинским Бибићима посебно бих нагласио, односно дао бих претпоставку о различитој хаплогрупи међу поменутим Бибићима, а претпоставио бих исту хаплогрупу унутар буњевачко-далматинских  :)

Не би ме изненадило када би се показало да су далматински Бибићи од рода Мириловића. Славе Јовањдан, матица им је Мирловић Поље, у крају где већ имамо потврђених Мириловића.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
  • J2b2-M241&gt;Z638&gt;Z631
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #316 послато: Април 11, 2018, 09:18:12 пре подне »
Ја сам тестирани Петровић.
Деценијама трагам за тачним подацима.
Мој прадеда Обрен јесте рођен у Доњој Сабанти око 1880. године. То је неспорно.
Презетио се у Лозовик код Јагодине а онда усињен у Белицу.
Умро је млад, 1914. године у Белици где је био усињен. Имао је само сина Славољуба, 1906. године. То је мој деда.
Прабаба се преудала и тамо није имала деце.
Ми славимо Св. Николу, али није сигурно да је то Обренова слава или пак усвојитеља. Могуће да је Обренова слава била Аранђеловдан, али није сигурно.
Пре тридесетак година неки старина у Д. Сабанти ми је рекао да да је отац мог предеде био Коста Крстић који потиче из породице Вукићевић из Опарића. То је породица која постоји у Опарићу и они су пореклом Васојевићи. Све ове године у то смо веровали и ја и мој отац и моји синови.
Јованки Радић ја сам био информатор кад је то написала у својој књизи.
И Коста Крстић је постојао у Доњој Сабанти.
А онда, недавно, у књизи Томислава Грујића о Доњој Сабанти наиђем на његове податке да је Обренов отав био Обрад, син Петра Милојевића.
Ту је и фотокопија неке признанице о куповини земље из 1900.-те године где пише да је Обрен син Обрада, ту је и породично стабло где су они уписани као потомци Саве Милојевића.Чак, мој прадеда Обрен са тачним надимком "Брена" у загради, са описом зашто је и како продао своју имовину у Доњој Сабанти јер отац Обрад није плаћао порез па је земља требала да иде на лицитацију од стране државног фонда. Ту су и тачни подаци о његовом наставку живота у Лозовику код Јагодине. Дакле, ради се баш о њему.
А онда, стиже ДНК где стоји да ја  сигурно нисам у сродству са Милојевићима.
Сада могу да напишем само један знак питања- куда даље у истраживању?

Какве су шансе да је можда дошло до грешке у лаборатији са узорцима? Да ли неко од уредника може да добије податке о тестираним Ђурђевићем из Смедерева и осталима који имају поклапања са днк маркерима? Мислим да би њихов коментар о пореклу можда могао да помогне у свему овоме. Такође, можда проверити са Вукићевићима из Опарића да ли они нешто знају о томе... Овде је сада дошло до велике раскрснице па је тешко одлучити где скренути даље...

На мрежи Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #317 послато: Април 11, 2018, 09:30:20 пре подне »
Какве су шансе да је можда дошло до грешке у лаборатији са узорцима?
Не постоји могућност да је дошло до грешке. Поред Петровића последњих дана тестиран је још само један кандидат.

Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
  • J2b2-M241&gt;Z638&gt;Z631
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #318 послато: Април 11, 2018, 09:34:25 пре подне »
Не постоји могућност да је дошло до грешке. Поред Петровића последњих дана тестиран је још само један кандидат.

Онда дефинитивно треба истраживати остале фамилије које показују родбинску везу.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #319 послато: Април 11, 2018, 02:32:33 поподне »
Најближе поклапање има са Ђурђевићем из Смедерева (1/23), а врло блиски су му и Качар из Гламоча и Кецман даљим пореклом из Босанског Петровца (2/23).

Ово је занимљиво, нарочито имајући у виду да је Босанска Крајина у некој мери насељавана становништвом из смедеревске околине након пада Смедерева у руке Турака.

У Босанску Крајину Срби су углавном стизали са подручја данашње Херцеговине, Црне Горе и Рашке, мада је било досељеника и из других области (Источне Босне, Метохије, Косова, Скопске Црне Горе итд.). Један путописац 1530. године запазио је у Босанској Крајини Србе који су се доселили од Смедерева и Београда.

Кратак преглед историје српског народа у Босанској Крајини

Можда би овај резултат могао бити један од могућих доказа таквих сеоба, као и даљег порекла Качара и Кецмана.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #320 послато: Април 11, 2018, 02:44:59 поподне »
Ово је занимљиво, нарочито имајући у виду да је Босанска Крајина у некој мери насељавана становништвом из смедеревске околине након пада Смедерева у руке Турака.

У Босанску Крајину Срби су углавном стизали са подручја данашње Херцеговине, Црне Горе и Рашке, мада је било досељеника и из других области (Источне Босне, Метохије, Косова, Скопске Црне Горе итд.). Један путописац 1530. године запазио је у Босанској Крајини Србе који су се доселили од Смедерева и Београда.


Коментарисали смо негде ове наводе Курипешића. То "од Београда и Смедерева" се могло односити уопштено на територију тадашње Србије, с обзиром да су у 15. веку (дакле нешто мало пре него што је Курипешић био у Босни/Крајини) то биле престонице Србије. Ђурђевићи и остали R1b-BY611 из околине Смедерева, вероватно имају матицу јужније.

Неко рече, мисли Ацо, или симо, да би се то "од Смедерева" могло односити генерално на досељене православце, тј. да није конкретно у питању географска одредница, више верска. Курипешић каже и "од грчког Београда", ако се не варам.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #321 послато: Април 11, 2018, 02:58:01 поподне »
Курипешић каже и "од грчког Београда", ако се не варам.

Griechisch Weussenburg а вјере св. Павла (Sanndt Pauls).

Демића страна

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #322 послато: Април 11, 2018, 03:07:37 поподне »
Момић, Србија, хаплогрупа R1b-M269

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439  DYS 389-1 
12 24 15 11 12 15 11 12 12 13

DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437 DYS 448
13 29 19 9 10 11 11 25 15 19

DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 460 GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456
29 14 14 16 17 10 10 19 23 16

DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442 DYS 438
16 18 17 36 41 12 12
http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=M&lastname=Momic&viewuid=D46BU&p=0

Момића је било у Србији, али се презиме среће и у Крајини. С обзиром да тестирани највероватније упада у род PH7562 (T1), може бити да је из западних крајева пореклом.

Овдје се по свему судећи ради о банијским Момићима.
Њих је било у пар села Глинске крајине, гдје су потврђени још 1772. године. Крсна слава Момића је Митровдан, па би било занимљиво провјерити има ли каквих поклапања са Булатима из Кирина код Вргинмоста који славе исту крсну славу.

Покушаћу сазнати нешто више на основу ових података које имамо.

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #323 послато: Април 11, 2018, 03:09:25 поподне »
Ово је занимљиво, нарочито имајући у виду да је Босанска Крајина у некој мери насељавана становништвом из смедеревске околине након пада Смедерева у руке Турака.

У Босанску Крајину Срби су углавном стизали са подручја данашње Херцеговине, Црне Горе и Рашке, мада је било досељеника и из других области (Источне Босне, Метохије, Косова, Скопске Црне Горе итд.). Један путописац 1530. године запазио је у Босанској Крајини Србе који су се доселили од Смедерева и Београда.


Курипешићев помен Смедерева се највјероватније односи на назив Смедервског санџака тог времена, а у који су улазили и Београд и највећи дио данашње Западне Србије. Сасвим је могуће да је исељавања српског становништва у влашком статусу било и из тог подручја према Крајини. Такво становништво се кретало за влашким повластицама. Обично су повластице биле активне на граници,а укидане у дубини територије (гдје су касније опстале веома ријетко или као дербенџијске).

Међутим, сасвим је јасно да је и становништво у влашком статусу Смедеревског санџака потицало из јужнијих динарских крајева гдје је институција влашких права оригинално и установљена. (примјер породице Бакић)

Значи,сасвим је могућа 16. вјековна сеоба Црна Гора или Херцеговина- Смедеревски санџак-Крајина.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #324 послато: Април 11, 2018, 03:27:07 поподне »
Овдје се по свему судећи ради о банијским Момићима.
Њих је било у пар села Глинске крајине, гдје су потврђени још 1772. године. Крсна слава Момића је Митровдан, па би било занимљиво провјерити има ли каквих поклапања са Булатима из Кирина код Вргинмоста који славе исту крсну славу.

Покушаћу сазнати нешто више на основу ових података које имамо.

Биће да си у праву, Булат и Момић имају потпуно поклапање на 18 маркера.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #325 послато: Април 11, 2018, 03:29:38 поподне »
Биће да си у праву, Булат и Момић имају потпуно поклапање на 18 маркера.

То баш хтедох да кажем. Биће да су Крајишници. Ово "Србија" код наших исељеника често означава националну припадност.

Демића страна

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #326 послато: Април 11, 2018, 05:48:25 поподне »
Биће да си у праву, Булат и Момић имају потпуно поклапање на 18 маркера.

Ријеч је о потомцима Стевана Момића (1889-1967) и Јоке Слијепчевић (1887-1975). За њих знамо да су живјели на подручју Западне Вирџиније и Пенсилваније и да су у периоду од 1920. до 1940. године имали најмање двије кћери и тројицу синова. Ове податке сам извукао на основу пописа из 1920. и 1940. године.

Пронашао сам и три документа везана конкретно за Стевана Момића и на основу њих је јасно да је Стеван родом са Баније, тачније из Брњеушке код Глине, а да је прије пута у Америку пребивао код свог брата Миле Момића у Мајским Пољанама код Глине. Његов брат Миле Момић (1878-1941) убијен је у Јадовну и можемо га наћи на списку жртава Мајских Пољана, на основу чега знамо да је име њиховог оца било Стојан.

Прва два документа везана су за Стеванов долазак у Америку и ту видимо да је родом из Брњеушке, да је пребивао у Мајским Пољанама и да је иза себе оставио брата Милу Момића у Мајским Пољанама, док је трећи документ војне природе и потиче из 1942. године.




Што се тиче Момића на Банији, ријеч је о роду који је био везан искључиво за подручје Глинске крајине.
Према попису из 1948. године, Момићи су пописани у неколико глинских села (Боровита, Класнић Доњи, Мајски Тртник, Шашева). Укупно их је пописано 23 куће, од чега највише у Шашеви (10 кућа) и Класнићу (9 кућа), гдје су потврђени још 1772. године. Према подацима из 1883. године, сви Момићи на подручју Горњокарловачке епархије славили су Митровдан.

Демића страна

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #327 послато: Април 12, 2018, 10:37:18 поподне »
Тесла, Ђурђевдан, Иванковић Село, Карловац, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских поклапања, а од специфичнијих вредности издвајају се нешто нижа 12 на 389i и нешто нижа 11 на 533, остале вредности су у границама модала.

Ако неко зна нешто више о овој породици тј. њеном пореклу, нека напише.

ПОТВРДА: Тесле су на подручју Кордуна потврђене још 1725. године, када је пописана једна њихова задруга на ширем подручју Будачког.
РАСПОРЕД: Иванковић Село је 1948. године припадало Војнићу и тада су у селу пописане Тесле (3 куће). Осим у Иванковић Селу, Тесле су тада живјеле у низу села око Утиње, а највише их је било у Клипином Селу (8 кућа) и Брду Утињском (7 кућа).
ЦРКВЕНИ ПОДАЦИ: Према црквеним подацима из 1883. године, све Тесле са подручја Горњокарловачке епархије славиле су Ђурђевдан.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #328 послато: Април 19, 2018, 08:23:15 пре подне »
Стојановић, Симеон Богопримац, Блатница, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са Марићем из Витовља код Травника који слави исту славу. Стојановићи и Марићи се са овом славом по шематизму из 1882 године спомињу у околини Имљана где је и матица рода са овом славом, па би се самим тим рекло да више нема никакве сумње да овај род генетски припада роду тарских Никшића. Оно што је занимљиво је то да је ова слава веома честа и у Славонији где се по свему судећи овај род највише исељавао.

Нeма сумњe  да сe ради о том старијeм слоју становништва, који су довољно дуго на том простору, да сe заборавило порeкло. Како су гeнeтски повeзани са Тарским Никшићима, највeроватнијe прeдстављају оно становништво којe сe из Потарја одсeлило када су укинутe влашкe привилeгијe, пратeћи ширeњe Османског царства, у пeриоду владавинe Сулeјмана Законодавца. Такођe сe можe примeтити у дeфтeрима, да након повeћања броја становника од 1455, долази до стрмоглавог пада у пeриоду 1530-1540, па можeмо прeтпоставити да јe оваj род управо тада крeнуо у сeобу, насeливши област Влашића. Управо насeљавањe Славонијe uдe у прилог овој тeзи о крeтању са турском администрацијом, ка новим границама, чуваjући свoјe привилeгијe. Остајe питањe гдe, како u зашто су прeузeли ову рeтку славу ...

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #329 послато: Април 19, 2018, 08:44:30 пре подне »
Нeма сумњe  да сe ради о том старијeм слоју становништва, који су довољно дуго на том простору, да сe заборавило порeкло. Како су гeнeтски повeзани са Тарским Никшићима, највeроватнијe прeдстављају оно становништво којe сe из Потарја одсeлило када су укинутe влашкe привилeгијe, пратeћи ширeњe Османског царства, у пeриоду владавинe Сулeјмана Законодавца. Такођe сe можe примeтити у дeфтeрима, да након повeћања броја становника од 1455, долази до стрмоглавог пада у пeриоду 1530-1540, па можeмо прeтпоставити да јe оваj род управо тада крeнуо у сeобу, насeливши област Влашића. Управо насeљавањe Славонијe uдe у прилог овој тeзи о крeтању са турском администрацијом, ка новим границама, чуваjући свoјe привилeгијe. Остајe питањe гдe, како u зашто су прeузeли ову рeтку славу ...
Da,rijetka slava.Pronasao sam na Ozrenu vise porodica sa tom slavom.Pokusat cu u narednom periodu da makar jednu animiram da se testira.Blatinica je samo tridesetak kilometara od Ozrena.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #330 послато: Април 19, 2018, 02:12:48 поподне »
Њего, Срђевдан, Осијек, Илиџа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Њего поседује вредност 18 на 448 као Озринићи, али им по другим маркерима не делује блиско. То је уједно и једина вредност која значајније одступа од модала, додуше нема претерано блиских поклапања.

О овој породици тј. њеном пореклу нисам успео наћи ништа, па ако неко нешто зна, нека напише.

За Његе се каже да су доселили из Грдијевића под Његуш-планином у Главогодину, одакле су се преслили у Врапче, где се зову Јовковићи, а други су преселили у Осијек. Њега је у Осијеку једна кућа, према подацима Слободана Босиљчића из 2008.

Јовковићи из околине Сарајева такође славе Срђевдан.

Извор:

- Српско Сарајевско поље, Јово Божић, 1997 
- Срби из Сарајевског поља, Слободан Босиљчић, 2008

Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #331 послато: Април 19, 2018, 03:56:27 поподне »
Тракиловић, Јовањдан, Пожарница, Тузла

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са Медићем (2/25), Петровићем (3/25) и Демоњом (4/25). Од неуобичајених вредности издвајају се повишене DYS19=17 и DYS389=14-31. Немам детаљнијих података о овом роду, ако неко има нека напише.

Тракиловићи су били многобројан, највећи род у Пожарници код Тузле, селу од око 3000 становника, до 1992. Тестирани не зна ни о каквом предању, чак ни о поријеклу презимена, које је ријетко, тј. није никад чуо да га ико осим његових носи.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #332 послато: Април 19, 2018, 04:10:56 поподне »
Тракиловићи су били многобројан, највећи род у Пожарници код Тузле, селу од око 3000 становника, до 1992. Тестирани не зна ни о каквом предању, чак ни о поријеклу презимена, које је ријетко, тј. није никад чуо да га ико осим његових носи.
Zanimljivo,i u Tuzli poznajem Trakice Muslimane.Korijen prezimena je isti,i oni ne znaju porijeklo prezimena.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #333 послато: Април 19, 2018, 04:33:00 поподне »
Као бившем хорском пјевачу, прва асоцијација на презиме Тракиловић мени је ова (вјероватно од њеног супруга):

http://www.pfb.unssa.rs.ba/nastavnikadar/8-dr-desanka-trakilovic

Десанка Тракиловић (Тузла, 8. фебруар 1959) је диригент хора „Србадија“ из Бијељине и бивши ректор Слобомир П Универзитета у Бијељини.

Ацо је сигурно добро познаје, и зна више о породици.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #334 послато: Април 19, 2018, 04:37:28 поподне »

Десанка Тракиловић (Тузла, 8. фебруар 1959) је диригент хора „Србадија“ из Бијељине и бивши ректор Слобомир П Универзитета у Бијељини.

Ацо је сигурно добро познаје, и зна више о породици.

Познајем је али Деса је удата Тракиловић. Знам још неке Тракиловиће овдје у Бијељини па ћу се распитати.

Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #335 послато: Април 19, 2018, 07:16:55 поподне »
Познајем је али Деса је удата Тракиловић. Знам још неке Тракиловиће овдје у Бијељини па ћу се распитати.

Да, Деса је удата Тракиловић, у те Тракиловиће из Пожарнице. Бијељина их је пуна, али и Мелбурн и Сиднеј   :)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #336 послато: Април 19, 2018, 07:44:19 поподне »
из Пожарнице.

Г. Ивковићу да нису случајно поријеклом са Гојина брда?

Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #337 послато: Април 19, 2018, 08:57:36 поподне »
Г. Ивковићу да нису случајно поријеклом са Гојина брда?

Не, они су баш из центра села, на њиховој земљи је пожарничка црква, некадашњи дом културе, а протежу се уз главни пут, са сјеверне стране и уз рјечицу Мариновачу према Ковачици.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #338 послато: Април 19, 2018, 09:31:53 поподне »
Петров, Никољдан, Кавадарци, Македонија, хаплогрупа J2b-M241>Z638


Старије презиме је било Шемов, а пореклом су из села Доњи Дисин у околини Тиквеша. Тестирани поседује доста чест Z638 хаплотип за наше просторе. Једино се издваја вредност 13 на DYS393, али и поред тога може бити сврстан у исти род са Продановићем и Радичевићем.

Пронашао сам податак о овој породици у књизи Војислава Радовановића "Тиквеш и Рајец", за насеље Кавадарци:

"Шемовци 5 к. Избегли из Долног Дисана средином XIX века. Турци им палили племње, а дедо-Ризу две сестре потурчили. Служба: Св. Ђорђе."

Према мапи на крају књиге која приказује миграционе струје у овом подручју, ова породица би требало да је стариначка, тј. да је учествовала само у унутрашњим сељакањима (из Долног Дисана у Кавадарце).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #339 послато: Април 19, 2018, 11:17:32 поподне »
У последњем пакету књига које Pavo постави, па у оној књизи и Озренцима (Група аутора), помињу се Тракиловићи у Петрову (Симеундан и Јовандан).



Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #340 послато: Април 19, 2018, 11:37:06 поподне »
У последњем пакету књига које Pavo постави, па у оној књизи и Озренцима (Група аутора), помињу се Тракиловићи у Петрову (Симеундан и Јовандан).
Da,sad sam provjerio,u Petrovu na Ozrenu i danas ima Trakilovica.Koliko sam shvatio gledajuci sad oni su rod sa Trakilovicima iy Pozarnice,provjerit cu jos da li si oni dosli ili su ovi otisli.
« Последња измена: Април 19, 2018, 11:45:25 поподне filipi »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #341 послато: Април 20, 2018, 05:20:15 поподне »
Суботић, Свети Агатоник, Романија

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 упоредива маркера има 2 разлике са Суботићем из Врбе код Гацка који слави исту славу, па нема никакве сумње да су ови Суботићи пореклом од њих, како и њихове предање каже.
Izmeni u tabeli Dobra Voda, Pale , RS, razlog je jer na Palama ima i grana Subotića u Prači. Moje izvinjenje trebaosam napomenuti  ;) ;) ;)

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #342 послато: Април 20, 2018, 05:52:18 поподне »
Izmeni u tabeli Dobra Voda, Pale , RS, razlog je jer na Palama ima i grana Subotića u Prači. Moje izvinjenje trebaosam napomenuti  ;) ;) ;)

Добру Воду као насеље не могу да пронађем, да није ипак засеок неког места тј. села у питању?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #343 послато: Април 20, 2018, 06:32:26 поподне »
Добру Воду као насеље не могу да пронађем, да није ипак засеок неког места тј. села у питању?

Да није у питању неки од ова два локалитета?

http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

http://www.geonames.org/3268371/dobra-voda.html
Чињеницама против самоувереног незнања.

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #344 послато: Април 20, 2018, 08:11:17 поподне »
Да није у питању неки од ова два локалитета?

http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

http://www.geonames.org/3268371/dobra-voda.html

Могуће, то нам само романијски може разјаснити.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #345 послато: Април 20, 2018, 08:21:37 поподне »
To je ova istočnija Dobra Voda. 


Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #346 послато: Април 20, 2018, 08:39:11 поподне »
Могуће, то нам само романијски може разјаснити.

Ispravno je u mom slučaju
 http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

Selo se nekad zvanično bilježilo Podloznik, ali vremena su učinila svoje da je Podloznik ostao kao zaselak.  Negdje se pojavljuje i Buđ isto zaseok. Da vas nebih smarao. A ovaj drugi link pokazuje mislim nečiju privatnu oznaku Dobra Voda kao dobra česma, i nalazise u podnožju Trebevića. Tu su Gunjci i od njih dobilismo DNK uzorak čiji rezultat očekujem da napravi UZBUNU.  ;) ;) ;) mislim kod ovih poznavalaca Krajiških rodova...
Nikola Vuk svaka čast na Vojnoj Geografiji  :o :o :o

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #347 послато: Април 20, 2018, 09:32:35 поподне »
Ispravno je u mom slučaju
 http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

Selo se nekad zvanično bilježilo Podloznik, ali vremena su učinila svoje da je Podloznik ostao kao zaselak.  Negdje se pojavljuje i Buđ isto zaseok. Da vas nebih smarao. A ovaj drugi link pokazuje mislim nečiju privatnu oznaku Dobra Voda kao dobra česma, i nalazise u podnožju Trebevića. Tu su Gunjci i od njih dobilismo DNK uzorak čiji rezultat očekujem da napravi UZBUNU.  ;) ;) ;) mislim kod ovih poznavalaca Krajiških rodova...
Nikola Vuk svaka čast na Vojnoj Geografiji  :o :o :o

За војну географију је одговоран Паво, ја сам проследио Geonames линкове.  ;) На овом Павовом исечку се види и заселак Ћаићи, одатле су Иванчајићи, од којих ће један да се тестира за ДНК дан следеће недеље.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #348 послато: Април 20, 2018, 09:46:24 поподне »
За војну географију је одговоран Паво, ја сам проследио Geonames линкове.  ;) На овом Павовом исечку се види и заселак Ћаићи, одатле су Иванчајићи, од којих ће један да се тестира за ДНК дан следеће недеље.
Blizusi ali otišaobi u kontra smjeru tražeći Ćaiće- Ivanćaiće. To dole levo jesu Nepravdići, ali nisu u tim Nepravdićima Ćaići. Imaju i drugi Nepravdići , od  Dobre Vode sjeveroistočno 2,5km.
« Последња измена: Април 20, 2018, 09:51:25 поподне Лука »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #349 послато: Април 20, 2018, 09:58:05 поподне »
Blizusi ali otišaobi u kontra smjeru tražeći Ćaiće- Ivanćaiće. To dole levo jesu Nepravdići, ali nisu u tim Nepravdićima Ćaići. Imaju i drugi Nepravdići , od  Dobre Vode sjeveroistočno 2,5km.

Хвала на појашњењу.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #350 послато: Април 22, 2018, 01:35:39 пре подне »
Da,sad sam provjerio,u Petrovu na Ozrenu i danas ima Trakilovica.Koliko sam shvatio gledajuci sad oni su rod sa Trakilovicima iy Pozarnice,provjerit cu jos da li si oni dosli ili su ovi otisli.

Сазнадох од једног старијег Тракиловића да Тракиловићи имају предање да су од пивских Аџића из Плужина, али видим да је тестиран Аџић Е-V13. Кажу да су у Пожарници од 1837.
Ови са Озрена су дошли из Пожарнице педесетих година прошлог вијека. Мада ме буни овај Симеундан.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #351 послато: Април 22, 2018, 10:42:22 пре подне »
Сазнадох од једног старијег Тракиловића да Тракиловићи имају предање да су од пивских Аџића из Плужина, али видим да је тестиран Аџић Е-V13. Кажу да су у Пожарници од 1837.
Ови са Озрена су дошли из Пожарнице педесетих година прошлог вијека. Мада ме буни овај Симеундан.
Da,pedesetih godina je dosao u Petrovo zbog posla.Jedino sto ovaj moj misli da je njima slava Djurdjevdan ali nije siguran,provjerice.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #352 послато: Мај 13, 2018, 08:53:20 поподне »
Кременовић, Никољдан, Божине, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема потпуних поклапања на пројекту, иако му хаплотип не одудара од модала.

Ако неко зна нешто о пореклу ове фамилије, нека напише.

Зна ли се када су се Кремeновићи доселили у рогатички крај?

Не знам зашто, али чим сам прочитао Кременовић пали су ми на памет Кремићи из Растишта, са друге стране Дрине (wishful thinking). Не кажем да имају било какве везе, али залепићу текст о Кремићима да ми буде мирна савест.
Цитат
Најстарији су досељеници Кремићи (38 кућа; Св. Никола). По причању старца Милана Кремића, у Растишта су дошлн Кучи Јоко и Маре (муж и жена) из близине кучког насеља Фундане. Јоко се доселио са три ожењена сина, с пуно деце, стоке и других потреба. Његов потомак Милан нашао је у Кучима његово село и у њему своје сроднике, па је неке отуда довео и по разним варошима растурио по трговини и занатима. Прво насеље Јоково било је под Црвеном Стијеном, ту је закућио с децом, ту је и умро и сахрањен у месту Кремићима, по чему се данас Растишта низ Дервенту и зову Кремићи. Синови Јокови помрли су у задрузи, али су им се деца разделила и доста намножила; нека су прешла и у Заовине, а многа се и иселила. Кад су Јоко и Маре пали у ово село, по причањима њиховог потомка Милана, нема више од 180 година, они су очували Јоково презиме Кремићи и собом га износе из села. Тада је у селу, у Пожару, било два-три наша рода, који су се иселили, у Алузи је било пет-шест муслиманских кућа, на Седаљци три-четири наше и муслиманске куће, у Гаочићима и наших и муслимана до десеткућа, у Јагоштици три-четири наша рода, који су опет избегли. Кремићи се зову још и Тошићи и Јокићи.

Иза Јоковог доласка после 30 година и после његове смрти, као и смрти његових синова, почели су се Алужани муслимани исељавати, а тих, прича се, гладних и сиромашних година, уз Алужане оду и православни у Шумадију. Настају нагла и исељавања и насељавања овог села. Први је ушао у село, и заузео Седаљку предак Крсмановића, Крсман Пожарац, дошао из села Пожара, из близине Фоче. Крсмана је довео сеоски спахија, дао му целу Седаљку и цео јужни карсни део Звијезде, због чега је прозват Пожар. Крсман је био на старом месту помало и хајдук, па га је спахија морао много штедети и милити. И успео је: постао је миран, трезвен радник, велики привредник. Своју породицу добро је обезбедио и оставио је да је и данас прва у селу и изван села. И она се селила и радо се бавила извозом и сечом грађе. Сви су у Пожару; Крсмановићи (25 кућа; Св. Никола).


Захваљујући Романијском, сада можемо прочитати нешто о пореклу ове фамилије:

Цитат
Кременовићи са Божина у својој породици су сачували усмено предање о свом поријеклу. Тако веле да они воде поријекло од Милановића из Црне Горе. Кренуо је Петар Милановић са породицом и стварима натовареним на два коња из Црне Горе прије 1878. године. Настанио се код негог аге на ријеци Ракитници у селу Смртићи. Такође, зна се да је имао два сина: Пера и Јована.
...
По предању родоначелник Милановића је Милан, син Носака Радиславова. Он је живио у селу Вражегрмце код Мартинића. Побјегао је од оца и ту се наводно оженио кћерком Ивана Црнојевића. У  Вражегрмцу је проширио своју породицу тако да их је око 1920. године у селу било 80 кућа.
Такође се зна да је Милан Носаков имао четири сина: Петра, Илију, Николу и Мрку. Око 1870. године почели су да се расељавају, тако да их данас има на више мјеста.  Има их у Никшићу, Никшићкој Жупи, Цетињу, Београду, Крагујевцу, Лесковцу, и тд .
Милановића има и у селу Белошевцу (Лепеница), те по неколико мјеста у Шумадији. Ту су, како веле, доселили из Ровина (код Цетиња). Сви они славе исту крсну славу (Никољдан) као и наши Кременовићи

Колико ово све има смисла, не знам.  :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #353 послато: Мај 13, 2018, 09:05:30 поподне »
Према Шобајићу, вражегрмачки Милановићи су Бубићи. Сад, ко зна... У Пјешивцима има Милановића за које се сматра да су Лужани.
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #354 послато: Мај 13, 2018, 09:07:48 поподне »
Постоји један необјављени резулатат из околине Мостара који би могао бити близак Кременовићу (иста је и слава). Мислим да немају везе ни са бјелопавлићким ни са пјешивачким Милановићима.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #355 послато: Мај 13, 2018, 09:41:36 поподне »
Ја сам рекао Романијском у приватној поруци, гдје треба да тражи Милановиће и мислим да сам у праву.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #356 послато: Мај 13, 2018, 10:24:38 поподне »
 Pa ako se detaljno pročita tekst i pobrojani preci dolazak  Kremenovića na Romaniju bi trebao da bude 1750-1800. godina. 

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #357 послато: Мај 13, 2018, 10:29:56 поподне »
Izvinjavamse ostalima što pišem u dve poruke, zaboravih da napišem. Kovačevići u Rogatici su od brata rodonačelnika Kremenovića. Dan danas poštujuse kao rod...

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #358 послато: Мај 14, 2018, 05:26:41 поподне »
Божовић, Митровдан, Придворица, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Од специфичнијих вредности, издвајају се висока вредност 21 на 570 и ниска вредност 27 на 481. Најближи хаплотип на пројекту Божовићу је Јевтовић из Лесковице код Александровца који исто слави Митровдан, разликују се на 1 маркеру од упоредивих 17. Могуће је да су повезани, али их ипак нисам груписао заједно због малог броја маркера. На 1 маркеру од упоредивих 12 се разликује од раније тестираног Божовића из истог места.

Ова тестирана грана Божовића има родовски надимак "Аповић" и по предању нису "прави" Божовићи. Остаје нејасно да ли је први тестирани Божовић из Придворице такође од Аповића или не. О самим Божовићима ће надам се више написати форумаши Милош и Equinox.

Божовићи из Придворице су једна сложена заједница три прибраћена, генетски различита рода - правих Божовића, и тзв. Кршака и Аповића.

Тестирани припада Божовићима - Аповићима, потомцима Апостола, који је био син или син слуге правим Божовићима и који је младог газду заменио у рату (не каже се ком). Вративши се из рата на службу код младог газде, преузео је презиме и славу правих Божовића.

Божовићима - Аповићима припада певачица Невена Божовић, док правим Божовићима припадају Вукајло, Глигорије, Маринко и други истакнути Божовићи који су дали допринос српској куктури и заједници.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #359 послато: Мај 14, 2018, 05:27:34 поподне »
На 1 маркеру од упоредивих 12 се разликује од раније тестираног Божовића из истог .

Тачније на упоредивих 10 маркера...

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #360 послато: Мај 14, 2018, 05:28:21 поподне »
Тачније на упоредивих 10 маркера...

Грешка, извињавам се.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #361 послато: Мај 14, 2018, 05:29:17 поподне »
Наредних дана ћемо имати резултат и правих Божовића па ћемо моћи да идентификујемо да ли прво тестирани Божовић припада правим Вожовићима, Аповићима или Кршацима.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #362 послато: Мај 14, 2018, 09:26:51 поподне »
Марић, муслиман, Аладинићи, Столац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Хаплотип који не одудара превише од модала (једино вредности 13 на 385a и 14 на 389i), али и поред тога нема превише блиских поклапања.

О овој породици тј. њеном пореклу нисам успео наћи ништа, па ако неко нешто зна, нека напише.

Alija Pirić u "Dubravskom leksikonu" kaže da su u Aladiniće došli iz Blagaja, gdje i danas ima Marića.  Oni inače ovo prezime izgovaraju kao Màrić(s dugim drugim slogom) a ne Márić.  Ovo prezime je tipično za Podveležje i tamošnje stočarsko muslimansko stanovništvo.  Najveći su rod u Podveležju.  Terzija Husein Marić koje je 1755. zabilježen u Mostaru je vjerojatno član ovog roda.  Rizvan Marić iz sela Kamena pod Veležom koji se ženi 1767. je sigurno od ovih Marića. 

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #363 послато: Мај 14, 2018, 09:48:43 поподне »
Познајем Мариће католике из Љубљенице, која такође припада општини Столац. Само презиме не мора значити ништа, али можда би ови исламизирани Марићи могли бити од њих. Марић ионако није презиме типично за муслимане, што значи да је њихов предак задржао изворно хришћанско презиме након исламизације.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #364 послато: Мај 14, 2018, 11:44:07 поподне »
Хивзија Хасандедић спомиње Мариће у читавом крају око Мостара, спомињу се и у сиџилу благајског суда. У Херцеговини има Марића све три вјере и свако се презиме различито изговара. Паво је у праву како се изговара презииме Марића муслимана
Могуће да је од ових Енвер Марић, члан чувеног Вележовог BMW- Бајевић,Марић,Владић.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #365 послато: Мај 15, 2018, 01:31:14 пре подне »
Kako se ti podveleški Marići muslimani drže za jedan rod, onda bi ovo trebao biti i haplotip Envera Marića. 

A ne vjerujem da bi bili kakav rod sa stolačkim Marićima katolicima.  Prije 1700. u istočnoj Hercegovini nije bilo katoličkog stanovništva sjeverno od Hutovskog Blata i Popova.  Stolački Marići(osim naravno ovih muslimana iz Aladinića) su uglavnom doseljenici iz Velje Međe u Popovu.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #366 послато: Мај 15, 2018, 01:40:59 пре подне »
Nego, prije godinu-dvije je Nebojša na ovoj temi postavio rezultat Macića koji je iz Podveležja kao i ovaj Marić. 

Цитат
Machic (Мачић?), Мостар, БиХ, I2a Динарик југ

13 24 16 10 14-14 11 13 12 13 11 30 18 8-10 11 11 25 13 19 30 12-14-15-15 10 8 21-21 15 12 18 19 34-34 11 10

Jesu li Macić i Marić genetski bliski?

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #367 послато: Мај 15, 2018, 01:42:56 пре подне »
Jesu li Macić i Marić genetski bliski?

Нису. Мацић/Мачић је несумњиво близак неким српским родовима из околине Чапљине који тренутно нису за објављивање.

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #368 послато: Мај 15, 2018, 10:37:16 пре подне »
Божовић, Митровдан, Придворица, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Од специфичнијих вредности, издвајају се висока вредност 21 на 570 и ниска вредност 27 на 481. Најближи хаплотип на пројекту Божовићу је Јевтовић из Лесковице код Александровца који исто слави Митровдан, разликују се на 1 маркеру од упоредивих 17. Могуће је да су повезани, али их ипак нисам груписао заједно због малог броја маркера. На 1 маркеру од упоредивих 12 се разликује од раније тестираног Божовића из истог места.

Ова тестирана грана Божовића има родовски надимак "Аповић" и по предању нису "прави" Божовићи. Остаје нејасно да ли је први тестирани Божовић из Придворице такође од Аповића или не. О самим Божовићима ће надам се више написати форумаши Милош и Equinox.

Раније тестирани Божовић из Придворице је из стабла Вукајла, тј. он је од "правих" Божовића. С обзиром на блискост резултата њега и новотестираног Божовића, претпостављам да ће резултати трећег Божовића (ако сам добро разумио очекује се још један резултат?) разјаснити ову ситуацију.

Колико се сјећам, Караџићи из Дробњака, такође имају ниску вриједност 481=27. Нисам провјеравао, не знам како хаплотип Божовића Аповића стоји у односу на њихов.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #369 послато: Мај 15, 2018, 10:49:27 пре подне »
Раније тестирани Божовић из Придворице је из стабла Вукајла, тј. он је од "правих" Божовића. С обзиром на блискост резултата њега и новотестираног Божовића, претпостављам да ће резултати трећег Божовића (ако сам добро разумио очекује се још један резултат?) разјаснити ову ситуацију.

Колико се сјећам, Караџићи из Дробњака, такође имају ниску вриједност 481=27. Нисам провјеравао, не знам како хаплотип Божовића Аповића стоји у односу на њихов.

Тако је. Вероватно не постоји генетска разлика међу њима, већ су се временом разродили и створили нова предања. Биће да је тачна Лукина препоставка о Божовићима као стариницима у И. Колашину. Јевтовић са славом Митровдан, који је генетски најближи Божовићима, навео је као надимак рода "Грци". "Грке" имамо по Копаонику, у Боћима, али тако су називали и Црновунце. Код њих је јак култ Св. Ђорђа и Св. Димитрија, па тако "Грци" славе Ђурђевдан и Митровдан. Велика је шанса да Божовићи припадају овој миграторној струји...

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #370 послато: Мај 15, 2018, 12:55:15 поподне »
Тако је. Вероватно не постоји генетска разлика међу њима, већ су се временом разродили и створили нова предања. Биће да је тачна Лукина препоставка о Божовићима као стариницима у И. Колашину. Јевтовић са славом Митровдан, који је генетски најближи Божовићима, навео је као надимак рода "Грци". "Грке" имамо по Копаонику, у Боћима, али тако су називали и Црновунце. Код њих је јак култ Св. Ђорђа и Св. Димитрија, па тако "Грци" славе Ђурђевдан и Митровдан. Велика је шанса да Божовићи припадају овој миграторној струји...
Каква је то случајност, да разне не сродне породице са презименом и надимком "Грк" славе Митровдан?

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #371 послато: Мај 15, 2018, 10:56:57 поподне »
Марић, муслиман, Аладинићи, Столац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Хаплотип који не одудара превише од модала (једино вредности 13 на 385a и 14 на 389i), али и поред тога нема превише блиских поклапања.

О овој породици тј. њеном пореклу нисам успео наћи ништа, па ако неко нешто зна, нека напише.
Марићи муслимани из Аладинића дошли су из Благаја. Вјероватно баштине хришћанску прошлост, јер је презиме изведено од женског имена Марија. Отуда код њих данас дужина на и (Маријићи-Мариић-Марић). Марића муслимана има у Дабрици, Подвележју и Жуљима (Невесиње). Извор: Алија Пирић: Дубравски Лексикон

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #372 послато: Мај 16, 2018, 01:45:32 пре подне »
Колико се сјећам, Караџићи из Дробњака, такође имају ниску вриједност 481=27. Нисам провјеравао, не знам како хаплотип Божовића Аповића стоји у односу на њихов.

Исувише им се разликују хаплотипови да би били сродни.

Вероватно не постоји генетска разлика међу њима, већ су се временом разродили и створили нова предања.

Међу тестиранима из истраживања САНУ је и припадник братства које је огранак Божовића (Лука зна више о томе). Тај тестирани је I2-PH908 и од Божовића који је раније тестиран се такође разликује само на једном маркеру, што наравно не значи пуно јер тај Божовић има свега 12 маркера. Међутим, уколико је предање о другачијем пореклу Аповића тачно (а прилично је детаљно), онда братство од којих је тестирани из истраживања САНУ вероватно потиче од правих Божовића који би у том случају изворно ипак били I2-PH908. Наравно, све је и даље отворено.

Да ли је планирано да се ускоро тестира неко из главне гране Божовића?

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #373 послато: Мај 16, 2018, 10:22:20 пре подне »
Исувише им се разликују хаплотипови да би били сродни.

Међу тестиранима из истраживања САНУ је и припадник братства које је огранак Божовића (Лука зна више о томе). Тај тестирани је I2-PH908 и од Божовића који је раније тестиран се такође разликује само на једном маркеру, што наравно не значи пуно јер тај Божовић има свега 12 маркера. Међутим, уколико је предање о другачијем пореклу Аповића тачно (а прилично је детаљно), онда братство од којих је тестирани из истраживања САНУ вероватно потиче од правих Божовића који би у том случају изворно ипак били I2-PH908. Наравно, све је и даље отворено.

Да ли је планирано да се ускоро тестира неко из главне гране Божовића?

Тај тестирани очито није пореклом од Божовића из Ибарског Колашина који славе Митровдан, иако јесте навео презиме Божовић као старије. Ни податак о његовов ранијој слави се не уклапа са Божовићима из Ибарског Колашина, тако да могуће да је раније било више несродних породица у Ибарском Колашину са овим презименом. Заправо је овакво предање код тог тестираног јако упитно јер је генетски несумњиво повезан са другим тестираним из истог истраживања са којим дели јако ретку крсну славу, тако да предање о ранијој слави вероватно није тачно, а ни Ибарски Колашин не делује као потенцијална матица тј. старије место порекла обојице тестираних.
« Последња измена: Мај 16, 2018, 10:29:20 пре подне Лука »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #374 послато: Мај 16, 2018, 10:47:57 пре подне »
Тај тестирани очито није пореклом од Божовића из Ибарског Колашина који славе Митровдан, иако јесте навео презиме Божовић као старије. Ни податак о његовов ранијој слави се не уклапа са Божовићима из Ибарског Колашина, тако да могуће да је раније било више несродних породица у Ибарском Колашину са овим презименом. Заправо је овакво предање код тог тестираног јако упитно јер је генетски несумњиво повезан са другим тестираним из истог истраживања са којим дели јако ретку крсну славу, тако да предање о ранијој слави вероватно није тачно, а ни Ибарски Колашин не делује као потенцијална матица тј. старије место порекла обојице тестираних.

Да, њихова слава је врло ретка. Добро је што си споменуо да имају рођаке са истом славом, то заиста знатно умањује шансе да су од Божовића који славе Митровдан. У литератури се за ту породицу само наводи да су старинци у околини Рашке.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #375 послато: Мај 16, 2018, 11:15:02 пре подне »

Да ли је планирано да се ускоро тестира неко из главне гране Божовића?

Надам се да ћемо до петка имати резултат "правих" Божовића...

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #376 послато: Мај 16, 2018, 02:02:10 поподне »
Надам се да ћемо до петка имати резултат "правих" Божовића...

Предат узорак 😀 потрудиће се да буде до петка.
Резултат проф. Маринка Божовића ће решити све дилеме.

Ван мреже Иванић Б.

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #377 послато: Мај 16, 2018, 05:09:58 поподне »
Поздрав свим форумашима, моје презиме је Иванић,родом сам из Бранешаца горњих код Челинца-Република Српска.Ово је мој први пост па би замолио да ми неко мало појасни резултате ДНК анализе коју сам урадио 25.4.о.г. (на табели сам трeнутно на броју 1009,припдам роду Тарски Никшићи (I2 DS   I2-PH908).
Од нас 15 тестираних,највише подударности имам са Г.Виријевићем(Жуње,Србија) и Г. Миловановићем(Велика Плана,Србија).
Ако стручни људи са овог форума могу да упореде ове резултате,био бих врло захвалан.
Такође,молим ову двојицу мојих даљњих рођака да ми се јаве,ако ово читају.
Мој e-mail je [email protected]
Захваљујем свима,велики поздрав и много среће у раду.

Иванић (тј.Ја)   13 24 14 10 14 15    13 13 11 31 17   15 19   10  15  19 19   10
Виријевић           13 24 14 11 14 15    13 13 11 31 17   15 19   10  15  19 19   10
Миловановић   13 24 14 10 14 15    13 13 11 31 17   15 19   10  15  18 18   10

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #378 послато: Мај 16, 2018, 05:48:58 поподне »
Поздрав свим форумашима, моје презиме је Иванић,родом сам из Бранешаца горњих код Челинца-Република Српска.Ово је мој први пост па би замолио да ми неко мало појасни резултате ДНК анализе коју сам урадио 25.4.о.г. (на табели сам трeнутно на броју 1009,припдам роду Тарски Никшићи (I2 DS   I2-PH908).
Од нас 15 тестираних,највише подударности имам са Г.Виријевићем(Жуње,Србија) и Г. Миловановићем(Велика Плана,Србија).
Ако стручни људи са овог форума могу да упореде ове резултате,био бих врло захвалан.
Такође,молим ову двојицу мојих даљњих рођака да ми се јаве,ако ово читају.
Мој e-mail je [email protected]
Захваљујем свима,велики поздрав и много среће у раду.

Иванић (тј.Ја)   13 24 14 10 14 15    13 13 11 31 17   15 19   10  15  19 19   10
Виријевић           13 24 14 11 14 15    13 13 11 31 17   15 19   10  15  19 19   10
Миловановић   13 24 14 10 14 15    13 13 11 31 17   15 19   10  15  18 18   10

Поздрав Богољубе,

И поред тога што су вам најближи Виријевић и Миловановић по броју упоредивих маркера, то не значи да су вам и заиста најближи. За ваш хаплотип бих смео да кажем да је између "херцеговачке Y56203" и Тарских Никшића. Што се тестираних Виријевића и Миловановића тиче, једног је тестирала ћерка, има око 85 година, а другог је тестирао пријатељ... нису активни на овом Форуму. О даљим корацима, можете ми се обратити приватном поруком (ПП).


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #379 послато: Мај 16, 2018, 07:12:26 поподне »
Предат узорак 😀 потрудиће се да буде до петка.
Резултат проф. Маринка Божовића ће решити све дилеме.

Одлично!

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #380 послато: Мај 18, 2018, 01:40:02 поподне »
Јакшић, Лазаревдан, Слабиња, Костајница, Банија

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278, роду Шаренаца. Најближе поклапање има са Бабићем из Селишта код Билеће и Елезом из Крбљина код Калиновика (2/23), а блиска поклапања има и са неколико још необјављених породица из Херцеговине. Поседује за овај род некарактеристичну вредност DYS549=12 (сви остали имају 13), и нешто вишу DYS439=11, али се по осталим параметрима дефинитивно уклапа у подрод Шаренаца-Елезовића (Y-GATAH4=11, DYS576>DYS570).

Први YP4278 западно од Врбаса. Јакшићи са истом славом се помињу и у Костајници са босанске стране 1882. године, тако да не би требало да је у питању нека скорашња миграција. Тестирани наводи да су у Костајницу дошли по предању из Ораовца код Доњег Лапца у Лици око 1800. године.
« Последња измена: Мај 18, 2018, 01:50:00 поподне Лука »

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #381 послато: Мај 18, 2018, 01:53:35 поподне »
Први YP4278 западно од Врбаса. Јакшићи са истом славом се помињу и у Костајници са босанске стране 1882. године, тако да не би требало да је у питању нека скорашња миграција. Тестирани наводи да су у Костајницу дошли по предању из Ораовца код Доњег Лапца у Лици око 1800. године.

Вјерујем да је у питању нека директнија сеоба из Херцеговине, и по слави и по хаплотипу уклапају се у херцеговачки род Шаренаца. Лички Јакшићи су углавном концентрисани око Грачаца и славе св. Василија. Јакшићи око Моравица су већ тестирани као I1. Осим тога у Костајници су забиљежени једини Јакшићи који славе Лазареву Суботу на просотору Дабробосанске митрополије.

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #382 послато: Мај 18, 2018, 01:54:23 поподне »
Вјерујем да је у питању нека директнија сеоба из Херцеговине, и по слави и по хаплотипу уклапају се у херцеговачки род Шаренаца. Лички Јакшићи су углавном концентрисани око Грачаца и славе св. Василија. Јакшићи око Моравица су већ тестирани као I1. Осим тога у Костајници су забиљежени једини Јакшићи који славе Лазареву Суботу на просотору Дабробосанске митрополије.

То и мени делује вероватније, мада та директна сеоба из Херцеговине у околину Костајнице вероватно није скорашња (у задњих 100 година).

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #383 послато: Мај 18, 2018, 01:56:16 поподне »
То и мени делује вероватније, мада та директна сеоба из Херцеговине у околину Костајнице вероватно није скорашња (у задњих 100 година).

Да, вјероватно. Било је тих директних сеоба из Херцеговине и раније.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #384 послато: Мај 18, 2018, 02:29:59 поподне »
Ђурковић, Св. Врачи, Велика Грабовница, Брус

Највероватније припада хаплогрупи E-V13, мада постоји и мала вероватноћа да припада грани E-V22. Поседује помало необичан хаплотип па је тешко рећи са сигурношћу на овом броју маркера. Нема ближих поклапања у табели Српског ДНК Пројекта.

Тестирани Ђурковић припада роду Домановића које је Радослав Љ. Павловић завележио у Великој Гравовници код Бруса средином 20. века.


“Домановићи, старо презиме данашњих Ђурковића, Синђелића, Станића, Ђорђевића и Даниловића (28 кућа, Св. Врачеви) су један род са Томићима у Кривој Реци на Копаонику, иначе старином су из села Домановића код Стоца у Херцеговини.”

Ђурковић је тестиран у циљу утврђивања да ли копаонички Домановићи потпадају под неки до сада утврђени кластер Ковачана, с обзиром да се Велика Грабовница граничи са Кривом Реком, одакле је претходно тестирани Симић, који припада истом роду као и Кнежевић из Рвата, за које је Павловић забележио да су Ковачани.

Пре неколико месеци је у истој намери тестиран и Миловановић из Земанице, чија се породица у поменуто село спустила из Бозољина крај Блажева, са којим, чини ми се, дели велики број маркера.


О породицама у Бозољину које славе Св. Враче и којима несумњиво припадају и Миловановићи иако их под тим презименом не наводи, Павловић је забележио следеће:

“Шљери (9 кућа, Св. Врачеви) доселили су се из Јелакца у Горњем Ибру. Са Шљерима су један род Џиџе – Мијаиловићи (4 куће, Св. Врачеви). За време Карађорђевог војевања избегли су у Лепенац "у Расине", па су се после 2–3 године вратили у старо место. Даљим су пореклом из Џигоља у Лешку, отуд им надимак Џиџе, док су старином из Ковачице у копоничкој Шаљи (Лапска страна).”

Осим овог записа Павловића нема никаквих других трагова који би повезали бозољинске или грабовничке Световрачане са Ковачанима. Иако за Кнежевиће из Рвата наводи надимак “Шљери”, мислим да је то надимак који је везан за занат ( Шљер може бити вокална корупција немачког назива за столара — тишљер).

Оно што мене занима јесте, у којој мери су блиски хаплотипи Ђурковића и Миловановића и колика је вероватноћа да припадају истом генетском кластеру?

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #385 послато: Мај 18, 2018, 02:41:19 поподне »
Милојица, Јовањдан, Горња Равска, Приједор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи хаплотип Милојици, на упоредивих 37 маркера је Гојковић из Кипа код Дарувара у Славонији (слави Никољдан), свега једна разлика.


Да јуче се појавио на мом налогу са разликом на 37 -4! Тамо је записано и његово име.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #386 послато: Мај 18, 2018, 03:15:55 поподне »
Оно што мене занима јесте, у којој мери су блиски хаплотипи Ђурковића и Миловановића и колика је вероватноћа да припадају истом генетском кластеру?

Тотално ми је промакао Миловановић, он и Ђурковић се разликују се на 3 од 23 маркера, али деле неколико специфичних вредности па дефинитивно јесу исти род. Друга је ствар што се грана којој припадају не може са сигурношћу одредити на овом броју маркера.

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #387 послато: Мај 18, 2018, 03:40:50 поподне »
Јакшић, Лазаревдан, Слабиња, Костајница, Банија

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278, роду Шаренаца. Најближе поклапање има са Бабићем из Селишта код Билеће и Елезом из Крбљина код Калиновика (2/23), а блиска поклапања има и са неколико још необјављених породица из Херцеговине. Поседује за овај род некарактеристичну вредност DYS549=12 (сви остали имају 13), и нешто вишу DYS439=11, али се по осталим параметрима дефинитивно уклапа у подрод Шаренаца-Елезовића (Y-GATAH4=11, DYS576>DYS570).

У списку пребјега у ратовима 1790-тих (који је Паво раније качио) пописан је је и Петко Јакшић из Слабиње. Дакле је презиме Јакшић присутно на подручју Слабиње у 18. вијеку.

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #388 послато: Мај 18, 2018, 03:42:46 поподне »
У списку пребјега у ратовима 1790-тих (који је Паво раније качио) пописан је је и Петко Јакшић из Слабиње. Дакле је презиме Јакшић присутно на подручју Слабиње у 18. вијеку.

Дакле, дефинитивно је у питању старија миграција из Херцеговине на то подручје. Исто тако предање о досељавању из Лике очито није тачно јер се у Слабињи Јакшићи као што видимо помињу раније тј. пре 1800. године у којој је смештен долазак у Слабињу.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #389 послато: Мај 18, 2018, 05:01:41 поподне »
Тестирани Ђурковић припада роду Домановића које је Радослав Љ. Павловић завележио у Великој Гравовници код Бруса средином 20. века.


“Домановићи, старо презиме данашњих Ђурковића, Синђелића, Станића, Ђорђевића и Даниловића (28 кућа, Св. Врачеви) су један род са Томићима у Кривој Реци на Копаонику, иначе старином су из села Домановића код Стоца у Херцеговини.”
Који може бити разлог ове по мени необичне миграције, тј. правца и у којем периоду се десила та миграција?
Да ли је слава Св. Врачеви донешена из Херцеговине?

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #390 послато: Мај 18, 2018, 05:12:53 поподне »
Који може бити разлог ове по мени необичне миграције, тј. правца и у којем периоду се десила та миграција?
Да ли је слава Св. Врачеви донешена из Херцеговине?

Постоји велика вероватноћа да је предање које је забележио Павловић за ове родове конструкција новијег датума (почетак 20. века). Моја претпоставка је да се ради о староседеоцима у копаоничкој области који су ту боравили још у доба Римљана јер се слични хаплотипи срећу у северозападу Велса, без сумње, код потомака римских легионара који су остали на Британским острвима. Сад, како је дошло до предузимања култа Св. Врача је отворено питање. Дефинитивно не искључујем могућност да дотичне две фамилије припадају сад већ, неком седмом кластери Ковачана, а исто тако постоји могућност да су култ преузели у контакту са Ковачанима или Маринчанима, између којих још није утврђена природа контакта и веза.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #391 послато: Мај 18, 2018, 06:46:53 поподне »
Божовић, Митровдан, Придворица, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Резултат који потврђује да су Јевтовићи из Лесковице код Александровца пореклом од Божовића из Придворице или сродни њима. Такође, овај резултат обара предање да су Божовић-Аповићи из Придворице прибраћени "правим" Божовићима, јер се двојица тестираних Божовића разликују на свега 2 маркера од упоредива 23 и несумњиво се ради о једном истом роду.

Многа предања су овде оборена...

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #392 послато: Мај 18, 2018, 06:49:48 поподне »
Многа предања су овде оборена...

Тако је, највише оно предање по ком су ови Божовићи од Божовића из Пипера, као и то да су Божовићи из Придворице још даље сродни Каљевићима у Дробњаку и онима у Струганику.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #393 послато: Мај 18, 2018, 06:55:23 поподне »
Тако је, највише оно предање по ком су ови Божовићи од Божовића из Пипера, као и то да су Божовићи из Придворице још даље сродни Каљевићима у Дробњаку и онима у Струганику.

Ово актуелизује ону причу о Саракачанима и било би добро проверити сличне хаплотипове по Грчкој и Бугарској... свакако радиће се СНП тест за Божовиће.

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #394 послато: Мај 18, 2018, 07:03:37 поподне »
Тако је, највише оно предање по ком су ови Божовићи од Божовића из Пипера, као и то да су Божовићи из Придворице још даље сродни Каљевићима у Дробњаку и онима у Струганику.

Веза са Каљевићима је још раније оборена, јер су Каљевићи поријеклом од Лијешевића из Пипера,а не од Лутоваца.

Што се тиче везе Божовића са Лутовцима, причекао бих још неки конкретан резултат Лутоваца. Код Божовића је предање о поријеклу из Пипера прилично јако, а и слава Митровдан се поклапа.

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #395 послато: Мај 18, 2018, 07:05:10 поподне »
Веза са Каљевићима је још раније оборена, јер су Каљевићи поријеклом од Лијешевића из Пипера,а не од Лутоваца.

Што се тиче везе Божовића са Лутовцима, причекао бих још неки конкретан резултат Лутоваца. Код Божовића је предање о поријеклу из Пипера прилично јако, а и слава Митровдан се поклапа.

Постоји на 23andme Лумовић/Љумовић из Пипера који је R1b, тако да би тој хаплогрупи требали припадати и Божовићи из Пипера, као и сви остали Лутовци. И Шћекићи који су R1b имају такође једно предање по ком су од Пилетића који су такође Лутовци. Према томе, све је извесније да Божовићи у Придворици нису од Божовића из Пипера, осим ако Божовићи у Пиперима нису сродни осталим Лутовцима.
« Последња измена: Мај 18, 2018, 07:11:21 поподне Лука »

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #396 послато: Мај 18, 2018, 07:14:07 поподне »
Постоји на 23andme Лумовић/Љумовић из Пипера који је R1b, тако да би тој хаплогрупи требали припадати и Божовићи из Пипера, као и сви остали Лутовци. И Шћекићи који су R1b имају такође једно предање по ком су од Пилетића који су такође Лутовци. Према томе, све је извесније да Божовићи у Придворици нису од Божовића из Пипера, осим ако Божовићи у Пиперима нису сродни осталим Лутовцима.

Не кажем да нису, али мислим да сам резултат не потире предање Божовића о доласку из Пипера, преко Корита. Ако не од Лутоваца, можда од неког другог братства. А у сваком случају би добро било да имамо резултат и Божовића из Пипера, који једини од Лутоваца славе Митровдан.
« Последња измена: Мај 18, 2018, 07:15:31 поподне Лука »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #397 послато: Мај 18, 2018, 07:17:28 поподне »
Веза са Каљевићима је још раније оборена, јер су Каљевићи поријеклом од Лијешевића из Пипера,а не од Лутоваца.

Што се тиче везе Божовића са Лутовцима, причекао бих још неки конкретан резултат Лутоваца. Код Божовића је предање о поријеклу из Пипера прилично јако, а и слава Митровдан се поклапа.

Реко бих да је то предање настало као својеврсни вид заштите од придошлих Гашана и осталих "Колашиновића". Веза са Јевтовићима- Грцима целу причу пребацује на исток, тачније Копаоник.

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #398 послато: Мај 18, 2018, 07:17:49 поподне »
Ако нису од Лутоваца, имам проблем. Морам куму објаснити да није од капетана Гојка из Пирота из 15. вијека. Човјек се много везао за ту причу, наручио и пиротски ћилим, а сад... :-\

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #399 послато: Мај 18, 2018, 07:18:46 поподне »
Та прича са правим Пиперима и Лутовцима може се разрешити једино тестирањем неколико већих родова Лутоваца, јер ни Љумовићи ни Шћекићи нису баш репрезентативни узорци за Лутовце.

Колико знам, у току је управо таква акција, финансирана од једног нашег члана из иностранства.
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #400 послато: Мај 18, 2018, 07:21:05 поподне »
Та прича са правим Пиперима и Лутовцима може се разрешити једино тестирањем неколико већих родова Лутоваца, јер ни Љумовићи ни Шћекићи нису баш репрезентативни узорци за Лутовце.

За Шћекиће постоји више предања о даљем пореклу тако да они вероватно нису репрезентативни, али мислим да код Љумовића не постоји више предања сем тог да су део Лутоваца, тако да они не би требало да су спорни.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #401 послато: Мај 18, 2018, 07:22:06 поподне »
Е, колика ли су предања оборена овим генетским тестирањима...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #402 послато: Мај 18, 2018, 08:18:12 поподне »
Ако нису од Лутоваца, имам проблем. Морам куму објаснити да није од капетана Гојка из Пирота из 15. вијека. Човјек се много везао за ту причу, наручио и пиротски ћилим, а сад... :-\

Професор Маринко Божовић, који је можда и најобразованији и у погледу познавања порекла Божовића у данашње време, “најпоткованији” је опрезан у вези са Лутовчевим тезама о пореклу Божовића, и сматра да су Божовићи староседеоци. Такође зна да се једна породица Божовића давно иселила у “ Србију”, али је име исељених рођака заборављено, баш као и ново станиште, и управо би ти Јевтовићи могли бити ти исељени Божовићи почетком 19. века.

Слажем се са Синишом да не би требало искључити вези са пиперским Божовићима, али уколико постоји мислим да је миграција текла у обрнутом смеру, из Иб. Колашина ка Пиперима а не обрнуто.

Углавном, мислим да ће резултати тестираних са КиМ значајно променити досадашња сазнања о миграцијама становништва из и ка Ибарском Колашину и Средњем Ибру.

Тестирани Јаковљевић из Топличке Велике Плане, које називају “Десечани”, и који је увршћен у Бјелопавлићки кластер нема ни сазнања ни предања о пореклу из Бјелопавлића, а преци су му досељени у Десетак, претходна станица пре Топлице, највероватније крајем 18. или почетком 19. века из Ибарског Колашина. До објављивања резултата Гаљака, као представника породица које су забележене у литератури као Бјелопавлићи, можемо да претпоставимо да су Јаковљевићи - Десечани исти род са Гаљџима и осталим фамилијама које славе Св. Петку и да би у том случају, требало њихово битисање на том простори датирати бар 100 до 200 година раније, што нас доводи до узлазног периода развоја Бјелопавлића као племена. Готово је немогуће да су Бјелопавлићи за тако кратко време могли да доживе демографску експанзију која је могла да преплави Иб. Колашин.

Ако узмемо претпоставку из најранијег периода коју Бјелопавлићи баштине, о Леки Дукађинцу, чији се син Павле досељен у Бјелопавлићку долину, онда је подједнако реалистична претпоставка да су преци Колашинаца који славе Св. Петку могли бити досељени са истог матичног подручја (Метохије), која је и дан данас везана традицијом и у којој су остваиравани интензивни контакти међу становништвом до скоро.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #403 послато: Мај 18, 2018, 08:41:24 поподне »
Лека Дукађинац је живео у 15. веку, док су Бјелопавлићи настали у ранијем периоду. 1411. године спомињу се у дубровачком документу као ратничка (боље рећи - разбојничка) дружина. Ако их 1411. године има већ толико да могу бити наоружана дружина и, још с некима, препадати дубровачке караване, а имају родовско име Бјелопавлићи, то указује да им је предак у најмању руку прадеда који је имао бројно мушко потомство, што даље указује да је Бијели Павле рођен негде у другој половини 13. века.

Не знам како се то уклапа у причу о родовима из Ибарског Колашина који славе Свету Петку и генетски припадају бјелопавлићком роду. Можда они и нису од досељеника из Бјелопавлића, већ неки огранак истог рода из Метохије (Дукађина) који никад није ни био у ЦГ Брдима, већ је неким другим путем дошао до Ибарског Колашина.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #404 послато: Мај 18, 2018, 09:01:14 поподне »
Лека Дукађинац је живео у 15. веку, док су Бјелопавлићи настали у ранијем периоду. 1411. године спомињу се у дубровачком документу као ратничка (боље рећи - разбојничка) дружина. Ако их 1411. године има већ толико да могу бити наоружана дружина и, још с некима, препадати дубровачке караване, а имају родовско име Бјелопавлићи, то указује да им је предак у најмању руку прадеда који је имао бројно мушко потомство, што даље указује да је Бијели Павле рођен негде у другој половини 13. века.

Не знам како се то уклапа у причу о родовима из Ибарског Колашина који славе Свету Петку и генетски припадају бјелопавлићком роду. Можда они и нису од досељеника из Бјелопавлића, већ неки огранак истог рода из Метохије (Дукађина) који никад није ни био у ЦГ Брдима, већ је неким другим путем дошао до Ибарског Колашина.

Мислим да комбинација генетике, предања и дијалекта, иду у прилог тези о доласку из Бјелопавлића...

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #405 послато: Мај 18, 2018, 09:07:12 поподне »
Зар нису поједине породице који славе св. Петку у Ибарском Колашину потврђене генетски као  Бјелопавлићи?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #406 послато: Мај 18, 2018, 09:26:46 поподне »
Не знам како се то уклапа у причу о родовима из Ибарског Колашина који славе Свету Петку и генетски припадају бјелопавлићком роду. Можда они и нису од досељеника из Бјелопавлића, већ неки огранак истог рода из Метохије (Дукађина) који никад није ни био у ЦГ Брдима, већ је неким другим путем дошао до Ибарског Колашина.

Ако узмемо претпоставку из најранијег периода коју Бјелопавлићи баштине, о Леки Дукађинцу, чији се син Павле досељен у Бјелопавлићку долину, онда је подједнако реалистична претпоставка да су преци Колашинаца који славе Св. Петку могли бити досељени са истог матичног подручја (Метохије), која је и дан данас везана традицијом и у којој су остваиравани интензивни контакти међу становништвом до скоро.

Нешто слично би се могло реконструисати за Морачане-Богићевце - један део би са Метохије преко севера Албаније доспео до Мораче (то су Богић и његови потомци), док други део никада није ни отишао за Брда већ се из Метохије исељавао ка северу (ово би могли бити преци тестираног Ћировића). Није немогуће да је Метохија за многе данас раширене родове била стара, средњовековна матица.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #407 послато: Мај 18, 2018, 09:41:56 поподне »
Нешто слично би се могло реконструисати за Морачане-Богићевце - један део би са Метохије преко севера Албаније доспео до Мораче (то су Богић и његови потомци), док други део никада није ни отишао за Брда већ се из Метохије исељавао ка северу (ово би могли бити преци тестираног Ћировића). Није немогуће да је Метохија за многе данас раширене родове била стара, средњовековна матица.

Дијалекат којим се говори у И. Колашину је зетско-јужносанџачки (или зетско-рашки), који неприродно као клин улази у косовско-ресавски. Нека популација је тај дијалекат донела. То су најбројнији Гашани-Бјелопавлићи из Зете. Дакле морали су бити далеко бројнији да би наметнули свој дијалекат. Да су дошли из Метохије или старе Херцеговине, то би други дијалекат био.То се на мапи дијалеката добро види.

« Последња измена: Мај 18, 2018, 09:43:47 поподне Милош »

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #408 послато: Мај 18, 2018, 09:57:11 поподне »
Дакле, дефинитивно је у питању старија миграција из Херцеговине на то подручје. Исто тако предање о досељавању из Лике очито није тачно јер се у Слабињи Јакшићи као што видимо помињу раније тј. пре 1800. године у којој је смештен долазак у Слабињу.

Слабиња је пописана у турском попису из 1604. године. Може се рећи да је била прилично насељена. Ово је извод из пописа.



Као што се може видјети, насељена је српским становништвом у влашком статусу. Код имена једног од становника наводи се и "Херцеговина" што може да значи мјесто поријекла. Да је неко становништво досељено и у скорашњем периоду говоре називи типа "пришлац". Такође видимо и солидан број наведених презимена, што и није типично за турске пописе: Драгић, Јовичић, Владовић, Шијић, Љубић, Огроштић, Цвитковић, Теорић. Нека имена и презимена имају икавске облике: Стипан, Цвитковић и западне облике имена Јуре, Иван. У селу има и муслимана. Кнез је Туле Малешов.

По баштинама се види да је село насељавано генерацију раније, јер синови држе у посједу баштине својих очева, које су исти добили по свему судећи након освајања тих крајева, у другој половини 16. вијека.

Остаје отвореним питањем, шта се десило са тим становништвом у периоду од овог пописа 1604. године до ратова 1790-тих. Узимајући у обзир да је у том периоду на тој међи вођено неколико ратова између Турака и Аустријанаца и да је становништво неколико пута расељаванао, тешко да је очуван континуитет становништва. Дакле су Јакшићи могли доћи и у 18. вијеку приликом репопулације тих крајева.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #409 послато: Мај 18, 2018, 10:03:06 поподне »
Дијалекат којим се говори у И. Колашину је зетско-јужносанџачки (или зетско-рашки), који неприродно као клин улази у косовско-ресавски. Нека популација је тај дијалекат донела. То су најбројнији Гашани-Бјелопавлићи из Зете. Дакле морали су бити далеко бројнији да би наметнули свој дијалекат. Да су дошли из Метохије или старе Херцеговине, то би други дијалекат био.То се на мапи дијалеката добро види.

Не могу да се сетим шта је Ивић писао о стању дијалеката током средњег века, да ли су већ тад били уобличени сви садашњи дијалекти или не? Ако су то биле миграције из нпр. 13. века, можда не треба то посматрати из угла тренутне језичке ситуације (тј. из скорије прошлости). Не бих негирао долазак Бјелопавлића у Ибарски Колашин, али не бих ни одбацивао идеју да су се у те Бјелопавлиће доселили из Метохије током 13. века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #410 послато: Мај 18, 2018, 10:05:06 поподне »
Нешто слично би се могло реконструисати за Морачане-Богићевце - један део би са Метохије преко севера Албаније доспео до Мораче (то су Богић и његови потомци), док други део никада није ни отишао за Брда већ се из Метохије исељавао ка северу (ово би могли бити преци тестираног Ћировића). Није немогуће да је Метохија за многе данас раширене родове била стара, средњовековна матица.
Управо тако, Никола.

Датирање јесте велики проблем. Не тврдим, али чини ми се у документу који је Небо поменуо јавља Бјелопавлић, заједно са још неким конкретно наведеним Брђанима који су опљачкали дубровачки караван. Нисам сигуран да можемо на основу тог записа, односно првог помена имена Бјелопавлића да и приближно претпоставимо величину т.ј бројност припадника тог рода у поменутој области у датом периоду. Ако претпоставимо да је то било патронимично презиме, која су се мењала, или замењивала новим патронимичким презименима унскладу са ширењем родова, онда би указало на релативну временску блискост родоначелнику. Ово је само претпоставка.

Наравно, не тврдим да колашинске породице које славе Св. Петку нису Бјелопавлићи. Исто тако, сматрам да литература из прве половине 20. века која нам је у сваком случају драгоцена полазна основа, обилује многим произвољним закључцима који су базирани на простим асоцијацијама и повезивању, која не морају нужно вити тачни.
Ухватио сам се примера једне фамилије, у сваком случају староседелачке у Средњем Ибру, са јаким индицијама о даљем пореклу из Ибарског Колашина, која за разлику од велике већине исељених Бјелопавлића нема никаквог сазнања или предања о пореклу из Бјелопавлића, иако поседује хаплотип који недвосмислено припада кластеру који је назван Бјелопавлићким.

Та чињеница, наравно, на примеру једне породице ме је навела на размишљање, шта ако у неким случајевима наше закључивање следи неку утабану стазу која никада раније није критички размотрена у целини.

Бјелопавлићи су као племе дефинисани усменим предањем или боље рећи, варијантама предања која су ушла у нашу историографију кроз пера Попа Риста Бошковића, Максима и нарочито Петра Шобајића, а која су цитирана и преношена од стране других аутора, као истина.

Тестирањем фамилија које су у предању и литератури наведена као Бјелопавлићи је формиран кластер који сада имамо и у који уклапамо резултате како пристижу, по сличности хаплотипа, што дефинитивно индикује заједничко генетско порекло. Међутим, тај прапредак Бјелопавлића, био то Павле или нека друга личност је досељена у ту племенску област из неке матице, која би по предању требала бити Метохија, мада као што Небо каже, не поклапају се елементи предања временски.
Ако је матица тог генетског рода била у некој другој области, која чак географски и традиционално нагиње територији на којој се налазе представници истог генетског рода који не поседују изворно сазнање о другој групи својих сродника као ни њихов територији, оправдано је претпоставити да су могле постојати две независне струје миграција, које су време и простор поделили. Тако можемо имати две групе припадника једног истог генетског рода у две различите области, без узајамног изворног знања о другој. Мислим да ово није нова теорија нити нови начин размишљања, већ исти приступ примењен на кретање становништва између Косова, Метохије и црногорских Брда.

Чини ми се да у случајевима старих миграција олако прихватамо просто пресликавање трендова, путева и праваца миграција из каснијих периода, за које имамо много конкретније информације, сведочанства и потврде.

Конкретно, Јаковљевићев хаплотип је сврстан у Бјелопавлићки кластер који је дефинисан на основу литературе и предања, али ако се у једном тренутку испостави да су заправо биле све независне миграционе струје из матице предака Бјелопавлића, онда тако означен кластер не одговара реалном стању, јер обухвата генетске сроднике Бјелопавића, који заправо нису Бјелопавлићи већ посебан друштвени ентитет на некој другој територији.
Мислим, ако не грешим, да је била слична ситуација и са називом за Дробњачки кластер.

Наравно, не предлажем поделу Бјелопавлићког кластера на Бјелопавлиће и Н.Н или било шта слично, само сугеришем да понекада, када постоје индиције, покушамо да гледамо или тумачимо неке ствари из другачије перспективе од оне устаљене, која истини за вољу, није ни могла до сада да се критички разматра у одсуству додатних информација и сазнања.

Верујем да ће бити таквих случајева када буду почели да се објављују резултати са КиМ.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #411 послато: Мај 18, 2018, 10:12:57 поподне »
Не могу да се сетим шта је Ивић писао о стању дијалеката током средњег века, да ли су већ тад били уобличени сви садашњи дијалекти или не? Ако су то биле миграције из нпр. 13. века, можда не треба то посматрати из угла тренутне језичке ситуације (тј. из скорије прошлости). Не бих негирао долазак Бјелопавлића у Ибарски Колашин, али не бих ни одбацивао идеју да су се у те Бјелопавлиће доселили из Метохије током 13. века.

Стицајем околности, баш се тестирани Маринко Божовић исцрпно бавио истраживањем језика, односно говора Иб. Колашина и Средњег Ибра и сврстао их у подгрупу Рашких говора, унутар Зетско-Рашких говора, како је бивши Зетско-јужно санџачки преименован на његов предлог. Иако условно припадају истој групи, постоје значајне лингвистичке разлике које можда на први погледа нису експлицитне а које би могле да допринесу управо разумевању разлика између ових група становништва.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #412 послато: Мај 18, 2018, 10:15:14 поподне »
Слабиња је пописана у турском попису из 1604. године. Може се рећи да је била прилично насељена. Ово је извод из пописа.

Meni se čini da je ovo ona Slabinja s bosanske strane.  Zaseoci Dizdarlije i Iskovac su južno od te, bosanske Slabinje.  To su danas dva sela, Gornja i Donja Slabinja.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #413 послато: Мај 18, 2018, 10:28:44 поподне »
Конкретно, Јаковљевићев хаплотип је сврстан у Бјелопавлићки кластер који је дефинисан на основу литературе и предања, али ако се у једном тренутку испостави да су заправо биле све независне миграционе струје из матице предака Бјелопавлића, онда тако означен кластер не одговара реалном стању, јер обухвата генетске сроднике Бјелопавића, који заправо нису Бјелопавлићи већ посебан друштвени ентитет на некој другој територији.

Мислим, ако не грешим, да је била слична ситуација и са називом за Дробњачки кластер.

Наравно, не предлажем поделу Бјелопавлићког кластера на Бјелопавлиће и Н.Н или било шта слично, само сугеришем да понекада, када постоје индиције, покушамо да гледамо или тумачимо неке ствари из другачије перспективе од оне устаљене, која истини за вољу, није ни могла до сада да се критички разматра у одсуству додатних информација и сазнања.

Амин.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #414 послато: Мај 18, 2018, 10:30:31 поподне »
Meni se čini da je ovo ona Slabinja s bosanske strane.  Zaseoci Dizdarlije i Iskovac su južno od te, bosanske Slabinje.  To su danas dva sela, Gornja i Donja Slabinja.

Да, јесте са босанске стране, ту је још и Јохова, које је такође са босанске стране. Претпостављам да је становништво и босанске и банијске Слабиње повезано, дијели их само ријека Уна, а кроз већи дио 17. и 18. вијека обе стране ријеке Уне су се налазиле у једној, било аустријској, било турској држави. Граница се коначно усталила на Уни тек од краја 18. вијека.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #415 послато: Мај 18, 2018, 10:31:11 поподне »
Управо тако, Никола.

Конкретно, Јаковљевићев хаплотип је сврстан у Бјелопавлићки кластер који је дефинисан на основу литературе и предања, али ако се у једном тренутку испостави да су заправо биле све независне миграционе струје из матице предака Бјелопавлића, онда тако означен кластер не одговара реалном стању, јер обухвата генетске сроднике Бјелопавића, који заправо нису Бјелопавлићи већ посебан друштвени ентитет на некој другој територији.


Вероватно ће интересовати неке форумаше - један Бјелопавлић је поручио Big Y-500 тест. Резултат се очекује за 2-3 месеца.

Поред ове добре вести, још боље би било када би имали наручен Big Y500 за неког Гашанина из И. Колашина... то би дефинитивно дало одговор на сва наша питања...

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #416 послато: Мај 18, 2018, 10:36:27 поподне »
Дијалекат којим се говори у И. Колашину је зетско-јужносанџачки (или зетско-рашки), који неприродно као клин улази у косовско-ресавски. Нека популација је тај дијалекат донела. То су најбројнији Гашани-Бјелопавлићи из Зете. Дакле морали су бити далеко бројнији да би наметнули свој дијалекат. Да су дошли из Метохије или старе Херцеговине, то би други дијалекат био.То се на мапи дијалеката добро види.

Ја сам склон да однос тумачим повлачењем ијекавског наречја услед продора Косовско-ресавског говора, о чему сведоче остаци ијекавштина у становништву које је до пре 100 година било ијекавског говора. Ово се нпр. види у говору стаовништва Топлице које је досељено из Средњег Ибра, Иб. Колашина и са Јавора.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #417 послато: Мај 19, 2018, 12:15:43 пре подне »
Не могу да се сетим шта је Ивић писао о стању дијалеката током средњег века, да ли су већ тад били уобличени сви садашњи дијалекти или не? Ако су то биле миграције из нпр. 13. века, можда не треба то посматрати из угла тренутне језичке ситуације (тј. из скорије прошлости). Не бих негирао долазак Бјелопавлића у Ибарски Колашин, али не бих ни одбацивао идеју да су се у те Бјелопавлиће доселили из Метохије током 13. века.

Негде сам читао да је на стварање зетско-рашког дијлекта утицај имао албански језик. Можда грешим...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #418 послато: Мај 19, 2018, 01:45:50 пре подне »
Веза са Каљевићима је још раније оборена, јер су Каљевићи поријеклом од Лијешевића из Пипера,а не од Лутоваца.

Што се тиче везе Божовића са Лутовцима, причекао бих још неки конкретан резултат Лутоваца. Код Божовића је предање о поријеклу из Пипера прилично јако, а и слава Митровдан се поклапа.

За Каљевиће постоје две верзије о пореклу из Пипера:
1) Андрија Лубурић је у Дробњацима од њих забележио предање према коме потичу од Пилетића из Пипера који су грана Ђурковића (Лутоваца). Лубурић је сматрао да је то предање нетачно због различитих слава (Каљевићи славе Томиндан, а Пилетићи Аранђеловдан) и највероватније је у праву имајући у виду остале резулате.
2) Јован Ердељановић је у Пиперима забележио да Каљевићи из Дробњака потичу од Лијешевића који су старинци у том племену, међутим није навео извор за такву тврдњу. Ова верзија звучи вероватније, али питање је да ли је то само Ердељановићева претпоставка на основу заједничке славе.

Постоји на 23andme Лумовић/Љумовић из Пипера који је R1b, тако да би тој хаплогрупи требали припадати и Божовићи из Пипера, као и сви остали Лутовци. И Шћекићи који су R1b имају такође једно предање по ком су од Пилетића који су такође Лутовци. Према томе, све је извесније да Божовићи у Придворици нису од Божовића из Пипера, осим ако Божовићи у Пиперима нису сродни осталим Лутовцима.

Како ствари тренутно стоје, вероватно си у праву. И Љумовићи и Шћекићи су према предању огранци Ђурковића који су грана Лутоваца. Док се за Шћекиће не зна са сигурношћу од кога тачно потичу, за Љумовиће није довођено у питање порекло од Ђурковића. Тако да су Лутовци вероватно заиста највећим делом R1b, а Пилот је у њиховом предању постао Пирот. Али с обзиром да једино Вукотићи (Божовићи и Равнолажани) славе Митровдан у Пиперима, врло је могуће да је предање Божовића из Ибарског Колашина ипак тачно.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #419 послато: Мај 19, 2018, 01:47:02 пре подне »
У сваком случају, мораћемо да сачекамо још неки резултат из Пипера да би смо добили потврду о пореклу Божовића из Ибарског Колашина.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #420 послато: Мај 19, 2018, 01:47:41 поподне »
Негде сам читао да је на стварање зетско-рашког дијлекта утицај имао албански језик. Можда грешим...

И ја сам нешто слично читао, то не би било необично с обзиром да је то био дијалекат који се додиривао и прожимао са албанским језиком; претпостављам да је у прошлости био раширенији и да је представљао говор словенског (српског) становништва северне Албаније; након вишевековног потискивања и/или асимилације, наставио је да постоји само у некадашњем северозападном делу области распростирања.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #421 послато: Јун 15, 2018, 01:03:06 поподне »
Божовић, Митровдан, Придворица, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Резултат који потврђује да су Јевтовићи из Лесковице код Александровца пореклом од Божовића из Придворице или сродни њима. Такође, овај резултат обара предање да су Божовић-Аповићи из Придворице прибраћени "правим" Божовићима, јер се двојица тестираних Божовића разликују на свега 2 маркера од упоредива 23 и несумњиво се ради о једном истом роду.

Од Божовића из Ибарског Колашина би могли бити Милутиновићи у Бајчетини код Кнића и још неки родови по селима у околини Краљева:

У селу су фамилије:

-Милутиновићи. Досељени су из Колашина и до сада им је већ седмо колено. При досељавњу најпре су се задржали у Драгосињцима (Подибар), па су тек отуда овамо дошли. Од њих су фамилије у Милаковцу а има их одсељених у Љубићу (Милутиновићи) и Книћу (Милутиновићи). Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/01/21/poreklo-prezimena-selo-bajcetina-knic/

-Ивановићи, Богдановићи, Косовци и Јовановићи. Дошао предак Милија са Косова из „Липља“ (ваљда Липљана); од њега је до данас шесто колено. Милија је поклонио претку данашњих Танасковића комад земље само да би се настанили у близини. Имају фамилије у Драгосињцима – Подибар. Рачићи (Милетићи) у Годачици су од Косова и фамилија су са овима. Славе Митовдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/27/poreklo-prezimena-selo-milakovac-kraljevo/

Милутиновићи (Св. Димитрије) су се иселили у Гружу.

https://www.poreklo.rs/2013/04/10/poreklo-prezimena-selo-dragosinjci-kraljevo/

У Пањевцу су ове фамилије:

-Божовићи. Они су фамилија са Косовцима у Милаковцу; дошли су у исто време када и Томовићи. Славе Митровддан.

У Старом Селу су ове фамилије:

-Милетићи. Милета је дошао са Косова; до данас пето колено. Косовци у Милаковцу, Карајовићи у Гледићу и овдашњи Божовићи (у Пањевцу) су им фамилија. Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/05/poreklo-prezimena-selo-godacica-kraljevo/

Карајовићи. Веле да су дошли од Колашина пре Карађорђевог устанка, али пошто су фамилија са Косовцима у Милаковцу и Милетићима у Годачици то је вероватније да су са Косова. Фамилија су им Карапанџићи у Ерчујима више Краљева. Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/04/poreklo-prezimena-selo-gledic-kraljevo/

Оно што је интересантно је то да се међу овим сродним родовима, у Годачици код Краљева помиње презиме Божовић. Међутим, код доброг дела ових сродних породица се предање о даљем пореклу очито не слаже. Док Милутиновићи у Бајчетини (Милутиновићи између осталог, поред исте крсне славе, имају и исту преславу као Божовићи у Ибарском Колашину-Петровдан) и Карајовићи у Гледићу тврде да су пореклом из Колашина, остале породице тврде да су старином "од Липљана", што баш и не би ишло у прилог томе да су од Божовића из Ибарског Колашина пореклом.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #422 послато: Јун 20, 2018, 11:03:53 поподне »
Панић, Јовањдан, Репа, Подујево

Припада хаплогрупи I-M253. Најближи му је један тестирани из анонимног истраживања 176 Срба, са којим има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Такође, постоје и два резултата из необјављених истраживања која су му веома блиска, један из околине Смедеревске Паланке (2 разлике од 17 упоредивих маркера) и један из Херцеговине (3 разлике од 23 упоредива маркера).

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу становништва села Репа, осим да су готово извесно у питању колонисти. Ако неко зна нешто више, нека напише.

Из књиге Милете Букумирића: "Ономастика горњег и средњег Лаба" сам сазнао да су се Панићи из Горње Репе иселили око 1968. године и то - Витомир у Точане код Куршумлије, Десимир у Бело Поље код Куршумлије и Драгиша у Прекодин код Прокупља. Не пише конкретно одакле су пореклом, али се може наслутити на основу овог податка:

"Српских кућа има 21. Осамнаест је досељено у периоду од 1913. до 1938. године из околине Куршумлије, Бруса и Прокупља, две из околине Куршумлије непосредно по завршетку Другог светског рата, а једна из оближњег села знатно касније."

Пошто су Панићи забележени као колонисти у Горњој Репи још током Краљевине СХС (и то са подручја централне Србије), највероватније и они потичу из околине Куршумлије, Прокупља или Бруса. Треба само видети да ли у том крају има и даље Панића који славе Јовањдан и који се нису отиснули у колонизацију Лаба, па се на основу тога можда увиди неко даље порекло, ако је као такво прибележено у литератури.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #423 послато: Август 13, 2018, 02:20:46 поподне »
Пренете су ми нове информације у вези са пореклом Конеског:

Конески, Аранђеловдан, Панчево; раније Урошевац и Могилец

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Најбоље се уклапа у најбројнији род А, у ком потпуно поклапање на 18 маркера има са Недељковићем из Крушевца, а од Јовановића из Краљева разликује се на само 1 од 17 маркера. Са обојицом наведених дели благо повишену вредност DYS458=17. Није превише удаљен ни од осталих припадника овог рода, разлика је углавном 2-3 маркера.

Ово је први тестирани у оквиру "брсјачко-мијачког подухвата".  8) Његови су колонизовани прво у Опово 1956. године, да би убрзо прешли у Јабуку; у Опово су дошли из Урошевца, мада им то није завичај већ је вероватно у питању била међуратна сеоба из економских разлога. Потичу из Могилеца у области Порече (општина Македонски Брод), а ово у литератури пише за родове из тог села који славе Аранђеловдан:

"У књизи Петра Јовановића "Порече" коју ми је проследио Паво у Могилецу постоје три рода која славе Аранђеловдан, Урдовци (15 к.), Мијовци (9 к.) и Буштовци (27 к.). Прва два рода потичу од старог могилечког становништва које се одселило у битољски Могилан, а затим се један дом вратио пре 7 појасева, тј. пре око 200 година (око 1726, прим. Н.В.), и од тог дома потичу наведена два рода. За трећи род само пише да је досељен од Охрида. Мислим да са великом сигурношћу можемо рећи да сва три рода припадају Брсјацима."

Наиме, добио сам недвосмислену потврду од једног његовог рођака из Македоније да Конески припада горе поменутом роду Урдоваца, па би администратори могли да у табелу СДП-а додају и тај податак.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #424 послато: Септембар 12, 2018, 07:58:24 поподне »
Поздрав свима!

Можете ли да дате коментар на моју I2a1b3 ?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #425 послато: Септембар 12, 2018, 09:02:22 поподне »
Можете ли да дате коментар на моју I2a1b3 ?

Драги Милане, коментар сте добили приликом објаве резултата и наведена су ваша блиска поклапања.
На какав коментар мислите?

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #426 послато: Септембар 12, 2018, 09:07:59 поподне »
Драги Милане, коментар сте добили приликом објаве резултата и наведена су ваша блиска поклапања.
На какав коментар мислите?

Уопштено, ваш коментар на саму подграну, евентуално да ми препоручите некакав извор или аутора, ништа опширно.

И веома сам захвалан на свим информацијама које сам добио. Зато сам пријатељима препоручио да погледају форум и сајт.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #427 послато: Септембар 12, 2018, 09:43:06 поподне »
Уопштено, ваш коментар на саму подграну, евентуално да ми препоручите некакав извор или аутора, ништа опширно.

И веома сам захвалан на свим информацијама које сам добио. Зато сам пријатељима препоручио да погледају форум и сајт.

Грана којој припадате, а то је I2-PH908, или колоквијално "динарик југ" је дословно најзаступљенија грана код нашег народа. Та грана је у првој половини првог миленијума доживела велику демографску експлозију. Зато данас постоји много њених подграна (откривених и дефинисаних одређеним СНП-ом), али још пуно подграна чека да буде откривено. Тема на форуму посвећена динарик југу је следећа, можете је целу прочитати, она уједно пружа и увид у то како се знање о грани временом ширило и како су се нека схватања мењала:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=578.0

Можете се тестирати, на пример, на до сада откривене гране. Све су у понуди код фирме Yseq из Берлина. Милош и Црна Гуја на форуму свакако вам могу дати много више информација.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #428 послато: Септембар 12, 2018, 09:46:26 поподне »
Хвала пуно на одговору!
Догодине у Холштајну!

Ван мреже gisha

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #429 послато: Септембар 28, 2018, 08:48:22 поподне »
Поздрављам Вас све .
Пре неки дан сам добио пезултате тестирања из акције пободом Српског ДНК дана.
Чабрило Драгиша ,Берковићи Реп.Српска, Ћурђевдан.  (I2-PH903)
DYS 393      13
DYS 390      24
DYS 19        16
DYS 391      11
DYS 385a    14
DYS 439      13
DYS 389I     13
DYS 392      11
DYS 389II    30
DYS 458      18
DYS 437      15
DYS 448      19
Y-GATA H4  11
DYS 456       15
DYS 576       17
DYS 570       19
DYS 438       10
DYS 481       32
DYS 549       11
DYS 533       13
DYS 635       22
DYS 643       10

Свестан сам да са оволико мало маркера не могу добити довољно информација о многим стварима али волео бих да сазнам ,ако је могиће, дали постоји нека веза Дучићи-Чабрило.
У књизи од Владимира Дучића - Трагом Презимена Дичић , на страни 172 пише
"Дедијер даље наводи  да су браћа Дука,Бјеле и Лако дошли у Требиње на имање Ресулбеговића а да су од Дучића из Требиња и Чабрили из Подвележи код Небесиња.
(цитат из  Др.Јефто Дедијер- Гласник Српске краљевске Академије,књ 4,стр 289)"
По причи мог деде наше две породице су се посећивале и састајале у времену када је он био дете.
Имам породично стабло и нај старији предак нам је Симо,па Ћуро(чукундеда),Никола(прадеда),Илија (деда) и Вељко(отац).
У линији мог чукундеде Ћуре,његов брат Панто је имао два сина и они мењају презиме у Пантић (Јован и Михо).

Препоручите ми где би било најбоље да урадим проширење броја испитаних маркера.

Желим Вам све најбоље и поздрав из Зрењанина !

Драгиша.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #430 послато: Септембар 29, 2018, 08:15:52 пре подне »
Поздрав свима!

Можете ли да дате коментар на моју I2a1b3 ?

Jedna od dve proto srpske grane, mnogo bolje tj preciznije definisana od R1a, što je i logično. Za sada nems ništa sporno u tome da se kaže da imaš proto srpsku haplogrupu.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #431 послато: Септембар 29, 2018, 10:53:58 пре подне »
Jedna od dve proto srpske grane, mnogo bolje tj preciznije definisana od R1a, što je i logično. Za sada nems ništa sporno u tome da se kaže da imaš proto srpsku haplogrupu.

Намеће се питање ко је кога словенизовао или србизовао, R1a - I2a1b или обрнуто?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #432 послато: Октобар 03, 2018, 02:51:34 поподне »
Ако се добро сећам, ове крајишке Зориће су, због славе и чињенице да исто презиме постоји у Дробњаку, повезивали са северозападом Црне Горе.

Скарић је чак мислио да су Кричи пореклом. Не знам да ли има сличних Динарик Југ хаплотипова у Црној Гори, али сигурно је да нису огранак Вуловића Новљана, а нису ни Кричи.

Због чега мислите да нису огранак Вуловића?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #433 послато: Октобар 03, 2018, 03:06:32 поподне »
Због чега мислите да нису огранак Вуловића?

Тестирана су та новљанска братсва и припадају сасвим другој хаплогрупи. Предања крајишких родова су доста непоуздана у смислу тачног места порекла, из простог разлог што је то становништво веома друго на западу (од 16. века).


Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #434 послато: Октобар 03, 2018, 03:31:25 поподне »
Тестирана су та новљанска братсва и припадају сасвим другој хаплогрупи. Предања крајишких родова су доста непоуздана у смислу тачног места порекла, из простог разлог што је то становништво веома друго на западу (од 16. века).

Да ли знате где могу да погледам те тестове?

Да ли је познат директан потомак Вуловића?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #435 послато: Октобар 03, 2018, 03:55:36 поподне »
Да ли знате где могу да погледам те тестове?

Сви подаци се налазе у српском днк пројекту. Зорићима су релативно блиске неке породице из Лике и Крајине. Не знам када је настало то предање о Вуловићима. Сигурно је новијег датума, пошто се у литератури ништа слично не помиње.

Иначе, сећам се да је још Скарић за њих рекао да би могли бити из Кричка пореклом. Није јасно на основу којих параметара. Чак није иксључено да је то урадио само на основу славе (Ђурђевдан), која је доста честа код нас.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #436 послато: Октобар 03, 2018, 05:19:22 поподне »
Сви подаци се налазе у српском днк пројекту. Зорићима су релативно блиске неке породице из Лике и Крајине. Не знам када је настало то предање о Вуловићима. Сигурно је новијег датума, пошто се у литератури ништа слично не помиње.

Иначе, сећам се да је још Скарић за њих рекао да би могли бити из Кричка пореклом. Није јасно на основу којих параметара. Чак није иксључено да је то урадио само на основу славе (Ђурђевдан), која је доста честа код нас.

Не успевам да пронађем на форуму Скарића кога помињете.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #437 послато: Октобар 03, 2018, 05:35:10 поподне »
Не успевам да пронађем на форуму Скарића кога помињете.

Скарић је аутор једне студије у којој се говори о пореклу крајишких Зорића.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи


Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #440 послато: Октобар 03, 2018, 09:08:27 поподне »
Што се тиче повезаности I2-PH908 Зорића са Дробњацима и Вуловићима, не видим због чега они не би могли бити Дробњаци.

Узорак је заправо мали, а видело се код Брсјака на пример да их има и R1a и I2.

Видим да су Кричи J2b.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #441 послато: Октобар 03, 2018, 09:17:35 поподне »
Што се тиче повезаности I2-PH908 Зорића са Дробњацима и Вуловићима, не видим због чега они не би могли бити Дробњаци.

Узорак је заправо мали, а видело се код Брсјака на пример да их има и R1a и I2.


Не разумемо се баш. Не знам Брсјаци какве везе могу имати са овим. А Зорићи не могу бити Дробњаци Вуловићи, зато што су они друга хаплогрупа, просто.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #442 послато: Октобар 03, 2018, 09:19:06 поподне »
Што се тиче повезаности I2-PH908 Зорића са Дробњацима и Вуловићима, не видим због чега они не би могли бити Дробњаци.

Узорак је заправо мали, а видело се код Брсјака на пример да их има и R1a и I2.

Видим да су Кричи J2b.

Тестирана су готово сва већа дробњачка братства и сви су испали I1-P109.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #443 послато: Октобар 03, 2018, 09:22:56 поподне »
Тестирана су готово сва већа дробњачка братства и сви су испали I1-P109.

Покушавам да пронађем те податке.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #444 послато: Октобар 03, 2018, 09:23:50 поподне »
Покушавам да пронађем те податке.

Само проверите све тестиране који имају SNP P109.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #445 послато: Октобар 03, 2018, 09:29:08 поподне »
Само проверите све тестиране који имају SNP P109.
Хвала вам
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #446 послато: Октобар 03, 2018, 09:54:28 поподне »
У тексту Порекло презимена Вуловић https://www.poreklo.rs/2012/03/04/poreklo-prezimena-vulovic/ наводи се:

Цитат
Вуловићи су се, као веома старо братство, давно почели дијелити на огранке који су онда имали своју породичну традицију. Прича се да су се од овог стабла одвојили Шћепановићи, Кекићи, Беговићи, Гордијанићи, Гујићи, Зорићи, Јевтићи, Шобићи, Јованићи, Жугићи и Ђерковићи.

Има их исељених у разне крајеве.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

У ДНК Пројекту налазим Јованића (Лика/Срб) PH908 и Зорића (Лика/Срб) PH908.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #447 послато: Октобар 04, 2018, 03:35:05 пре подне »
Не разумемо се баш. Не знам Брсјаци какве везе могу имати са овим. А Зорићи не могу бити Дробњаци Вуловићи, зато што су они друга хаплогрупа, просто.

Зорићи можда не могу бити Вуловићи, ако се испостави да су Вуловићи заиста сродни са Косорићима и Церовићима који јесу I1, али свакако могу бити у Дробњацима са Вуловићима.

Могуће је да су са Новљанима дошли у Дробњаке из прапостојбине, а могуће је да су се придружили касније.

Могуће је и да су се одвојили од Новљана у Травнику или после у Херцеговини.

Нема ничега необичног у томе да једна I2-PH908 фамилија дође чак из прапостојбине у пратњи I1 фамилије, или обрнуто.

У сваком случају, да би разрешили ову мистерију биће потребно још тестова.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #448 послато: Октобар 04, 2018, 09:31:06 пре подне »
Зорићи можда не могу бити Вуловићи, ако се испостави да су Вуловићи заиста сродни са Косорићима и Церовићима који јесу I1, али свакако могу бити у Дробњацима са Вуловићима.

Могуће је да су са Новљанима дошли у Дробњаке из прапостојбине, а могуће је да су се придружили касније.

Могуће је и да су се одвојили од Новљана у Травнику или после у Херцеговини.

Нема ничега необичног у томе да једна I2-PH908 фамилија дође чак из прапостојбине у пратњи I1 фамилије, или обрнуто.

У сваком случају, да би разрешили ову мистерију биће потребно још тестова.

Та презимена која сте набројали у Крајини и Дробњаку су настајала независно. Ови су у Крајини још од 16. века, а ови у Дробњаку су се изделили касније и расељавали углавном по Западној Србији, Старом Влаху и околним крајевима. На страну што су сасвим друга хаплогрупа.

То да ли су могли доћи заједно и да ли су из Дробњака и крајишки Зорићи је ништа осим нагађање. Не постоји такво предање код крајишких Зорића, нити генетско поклапање у области Дробњака. Са друге стране, не би било необично да неки од тих I2a родова воде порекло из тих крајева, пошто су Крајишници добрим делом пореклом из Старе Херцеговине.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #449 послато: Октобар 04, 2018, 09:36:42 пре подне »
Та презимена која сте набројали у Крајини и Дробњаку су настајала независно. Ови су у Крајини још од 16. века, а ови у Дробњаку су се изделили касније и расељавали углавном по Западној Србији, Старом Влаху и околним крајевима. На страну што су сасвим друга хаплогрупа.

То да ли су могли доћи заједно и да ли су из Дробњака и крајишки Зорићи је ништа осим нагађање. Не постоји такво предање код крајишких Зорића, нити генетско поклапање у области Дробњака. Са друге стране, не би било необично да неки од тих I2a родова воде порекло из тих крајева, пошто су Крајишници добрим делом пореклом из Старе Херцеговине.

Чини ми се да је тестирани Зорић навео предање о пореклу, али немам приступ тој страници, јер више није члан.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #450 послато: Октобар 04, 2018, 10:06:23 пре подне »
Чини ми се да је тестирани Зорић навео предање о пореклу, али немам приступ тој страници, јер више није члан.

Не постоји такво предање код њих. Повезивање са Вуловићима и Зорићима из Дробњака је новијег датума. Вероватно под утиском што исто презиме постоји у тим крајевима, као и чињенице да славе Ђурђевдан, као и Дробњаци.

Зориће је у контексту Дробњака помињао В. Скарић и то је рекао да би могли бити "од Кричкова из племена Дробњака". Проверћу на основу чега је то закључио. Мислим због славе, што није довољно.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #451 послато: Октобар 04, 2018, 10:50:36 пре подне »
Не постоји такво предање код њих. Повезивање са Вуловићима и Зорићима из Дробњака је новијег датума. Вероватно под утиском што исто презиме постоји у тим крајевима, као и чињенице да славе Ђурђевдан, као и Дробњаци.

Зориће је у контексту Дробњака помињао В. Скарић и то је рекао да би могли бити "од Кричкова из племена Дробњака". Проверћу на основу чега је то закључио. Мислим због славе, што није довољно.
Дробњачки Зорићи су вероватно своје презиме добили током 18. века. Највећи број дробњачких презимена потиче из тог периода.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #452 послато: Октобар 04, 2018, 03:14:47 поподне »
Не постоји такво предање код њих. Повезивање са Вуловићима и Зорићима из Дробњака је новијег датума. Вероватно под утиском што исто презиме постоји у тим крајевима, као и чињенице да славе Ђурђевдан, као и Дробњаци.

Зориће је у контексту Дробњака помињао В. Скарић и то је рекао да би могли бити "од Кричкова из племена Дробњака". Проверћу на основу чега је то закључио. Мислим због славе, што није довољно.

Хвала вам што помажете да исцрпим све могућности.

Доста би помогло породично предање тестираних Пражића и обојице Зорића, да се то разјасни.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #453 послато: Новембар 07, 2018, 11:40:50 поподне »
Мирчетовић, Никољдан, Крушево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280, а Невген даје убедљиво највеће шансе да припада дубљој подграни L1280>FGC19283, која се најчешће јавља код северних Словена, пре свега код Пољака. Једино релативно ближе поклапање у нашој табели има са Марићем из Косора код Мостара (слава Ђурђевдан), разликују се на 2 од 23 маркера (DYS385 и DYS389). У страним базама има велики број поклапања са 1-3 маркера разлике, углавном из Русије и Пољске.

С обзиром да је раније презиме Мирчетовића било Ђешковски, нашао сам занимљив помен "рода Ђешковаца" у мијачком селу Лазаропољу, у књизи Томе Смиљанића "Мијаци, Горна Река и Мавровско поље":

"Најстарије су породице Дамковци, Чуповци и Ђешковци у Горном Малу, где је било село од 40 кућа."

Могуће је да су се преци тестираног у Крушево доселили из Лазаропоља.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош Н.

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
  • Јунаке, Зубин Поток Бјелопавлић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #454 послато: Новембар 08, 2018, 10:18:30 пре подне »
Нисам успео да видим, да ли има Швиковића из И. Колашина на тесту?
''Свак је рођен да по једном умре, част или брука живе довијека..."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #455 послато: Децембар 10, 2018, 06:52:47 поподне »
Вукић - E-V13>L241, са FTDNA, је пореклом из Славоније, даље из Лике. За очекивати је било да је из западних крајева, с обзиром да су му генетски блиски крајишки Михољштаци (Ћопић, Ђукић и Клеут).


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #456 послато: Децембар 14, 2018, 11:11:11 пре подне »
Вукић - E-V13>L241, са FTDNA, је пореклом из Славоније, даље из Лике. За очекивати је било да је из западних крајева, с обзиром да су му генетски блиски крајишки Михољштаци (Ћопић, Ђукић и Клеут).

Право презиме ових Вукића је уствари Видовић. Из Пакраца су (Западна Славонија), а даљим пореклом из Лике. Видовићи славе Јовањдан.
« Последња измена: Децембар 14, 2018, 11:54:55 пре подне Небојша »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #457 послато: Фебруар 01, 2019, 11:45:02 пре подне »
Пиуковић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани о свом пореклу каже: "Пиуковићи су племићка буњевачка породица која је у Суботици од 1687. године. Као племићи су добили Моравицу и основали село Матејевиће у данашњој Мађарској. Веома бројна породица - има их од Суботице до Сомбора, па и у Баји".


Извор: Група аутора, Војводина II, Нови Сад, 2008, стр. 160

Ево и како изгледа њихов грб.



симо

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #458 послато: Фебруар 07, 2019, 11:28:30 пре подне »
Миленко Филиповић у свом раду Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne за Мишиће у Доњем Скугрићу, слава Јовањдан, каже да су пореклом из Херцеговине. Имају Мишићи и у Горњем Скугрићу, не пише која им је слава, али такође стоји да су пореклом из Херцеговине. (стр. 89-90)

Доњи Скугрић


Горњи Скугрић


Ово је занимљив податак јер је у селу Орах код Билећа живјела породица Куреш. У истом селу живе и мирилиовићки Капори. За Куреше се наводи да су старинци из Звијерине, и да су се расељавали, не наводи се слава. Не знам да ли их и данас има у Херцеговини. Било би интересантно кад би се испоставило да је ово веза.

Oви Курешевићи из Црквине су доселили као богати сточари.

"Predak Kureševića u Crkvini došao je kao bogat stočar i dao je begu ćemer dukata da bi mu dao za selište zemlju koju je on sam izabrao."

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #459 послато: Фебруар 07, 2019, 11:36:30 пре подне »
На попису 1991. забележено је 12 Куреша ван градова. Пет у Ораху код Билеће, четири у Брадини код Коњица и три у Стамболићу, општина Пале.

Курешевића је забележено преко 150, углавном у околини Модриче, Босанког Шамца и Оџака.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #460 послато: Фебруар 07, 2019, 03:51:49 поподне »
На попису 1991. забележено је 12 Куреша ван градова. Пет у Ораху код Билеће, четири у Брадини код Коњица и три у Стамболићу, општина Пале.

Курешевића је забележено преко 150, углавном у околини Модриче, Босанког Шамца и Оџака.

 Ови Куреши у Стамболчићу су доселили као железничари још у време краљевине из Херцеговине.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #461 послато: Фебруар 10, 2019, 05:36:38 поподне »
Ово је занимљив податак јер је у селу Орах код Билећа живјела породица Куреш. У истом селу живе и мирилиовићки Капори. За Куреше се наводи да су старинци из Звијерине, и да су се расељавали, не наводи се слава. Не знам да ли их и данас има у Херцеговини. Било би интересантно кад би се испоставило да је ово веза.

Oви Курешевићи из Црквине су доселили као богати сточари.

"Predak Kureševića u Crkvini došao je kao bogat stočar i dao je begu ćemer dukata da bi mu dao za selište zemlju koju je on sam izabrao."

У књизи "Завође" од Неђељка Паовице помињу се Куреше из Звијерине и каже се да славе Јовањдан.




Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #462 послато: Фебруар 10, 2019, 07:10:30 поподне »
Милош Куреш из Ораха је био комадант Билећке четничке бригаде. Умро је 1993. године у Чикагу. Брат Голуб је после  робије предавао математику, данас средњошолски центар у Билећи носи његово име. 

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 48
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #463 послато: Фебруар 10, 2019, 11:54:15 поподне »
Пиуковић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани о свом пореклу каже: "Пиуковићи су племићка буњевачка породица која је у Суботици од 1687. године. Као племићи су добили Моравицу и основали село Матејевиће у данашњој Мађарској. Веома бројна породица - има их од Суботице до Сомбора, па и у Баји".

У нашем Пројекту до сада смо располагали са пар буњевачких хаплотипова који су, као и тестирани, динарик-север, међутим Пиуковић није близак ниједном.

Нема потпуних поклапања ни међу осталима у Табели, реч је о донекле специфичном хаплотипу.



Ретку вредност DYS385=15-15 дели са тестиранима из реда старинаца у Пиви I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, али са, по хаплотипу, најближим из овог рода има пет разлика на 23 упоредива маркера. Пет разлика на 23 упоредива маркера има и са неким породицама са Косова и неким бошњачким породицама (резултати нису јавни).

Са једном породицом из САНУ истраживања из Јабланице има поклапање 15/17, док са другом са Баније има поклапање 14/17.

Можда би могао бити у даљој вези са I-S17250* породицама које славе Марковдан из Лике и Крајине (Ђукић, Љубоја...).

Nešto više o Pijukovićima, iz moje knjige "Plemićke porodice u Somboru do kraja XVIII veka" (Sombor, 2018, str. 178-180):

Bunjevačka porodica Pijuković zapisana je najranije 1715. g. u crkvenim protokolima Baje i Almaša, a 1717. g. i Subotice (na popisu subotičkih graničara zabeležen je 1720. godine, među stanovnicima Almaša koji su kuće imali u subotičkom šancu, Mijat Pijuković).  Plemićko pismo i grbovnicu carica Marija Terezija dodelila je u Požunu, 28. oktobra 1741. godine, Ivanu Pijukoviću, njegovoj supruzi Marti rođ. Garašević, kao i njihovoj deci Jerolimu, Filipu, Antunu, Josipu, Grguru, Karlu, Damjanu i Mariji, kao i Jerolimovim sinovima Mihailu i Marku.  Plemstvo je potvrđeno u Bačkoj županiji, 15. februara 1742. godine. 

Plemićki grb: na plavom polju štita nalazio se, na zelenom tlu, zlatan stojeći lav, koji je u desnoj podignutoj šapi držao zlatan buzdovan. Na gornjoj ordinariji ili vrhu štita, na crvenom polju se nalazila zlatna šestokraka zvezda u levom uglu i srebrn polumesec u desnom uglu. Iz kacige i krune iznad štita uzdizao se ratnik u crvenoj dolami i mrkoj kapi sa crvenom kićankom, sa podignutom sabljom u desnoj ruci. Plašt oko štita bio je zlatno-plav sa desne i srebrno-crven sa leve strane. 

Od porodice Čejtej Pijukovići su 1749. g. kupili posed Mateović (15-tak kilometara istočno od Baje), a tri decenije kasnije, u aprilu 1779. godine, darovnicom carice Marije Terezije, naslednici Pijukovića dobili su ovaj posed u večito vlasništvo, sa pravom da uz prezime koriste i plemićki dodatak „od Meteovića“.  Na državnom popisu ugarskog plemstva 1754/55. g. u Bačkoj županiji zapisani su Jerolim, Filip i Antun Pijuković. 

Sreski načelnik Bačke županije od 1759. g. bio je pl. Antun Pijuković (1722-1791), sin Ivana Pijukovića.  On je, od 1777. do 1787. godine, a zatim ponovo tokom 1790/91. godine, bio na položaju drugog podžupana Bačke županije.  Istovremeno, od 1769. godine, županijski komesar i asesor Bačke županije bio je Nikola Pijuković,  koji se, kao stanovnik Sombora, javlja od druge polovine sedamdesetih godina XVIII veka. Godine 1778. kumovao je na krštenju deteta pl. Ivana Zomborija, a u septembru 1779. g. krštena mu je u somborskoj crkvi Presvetog Trojstva kćer Marija Ana Jelisaveta.  U februaru 1788. g. krštena mu je ovde i kćer Ana Marija Franciska (na oba krštenju kumovala je pl. Ana Krušper, udova komorskog administratora Pavla Krušpera).  Nikola Pijuković je preminuo u Somboru, 4. februara 1789, u 48. godini. 

U Somboru se 1795. g. venčao pl. Antun Pijuković mlađi, partikularni blagajnik Bačke županije (kumovao mu je na venčanju pl. Matija Marković),  kome je supruga Ana preminula na porođaju, početkom maja 1797. godine. 

U Somboru je, na položaju glavnog županijskog blagajnika, krajem XVIII i početkom XIX veka bio pl. Šimun Pijuković (1797. g. zabeležen i kao kapetan bačke plemićke insurgentske vojske), koji je, darovnicom cara Franca, dobio u maju 1803. g. posed Stara Moravica (Omoravica), severoistočno od Sombora, kao i pravo da uz prezime koristi i plemićki dodatak „od Omoravice“ (umro je u Somboru, marta 1808, u 59. godini, a sahranjen je u kripti crkve Presvetog Trojstva).  Istovremeno, županijski i komorski službenici bili su i Benedikt Pijuković (sreski načelnik),  Damjan Pijuković (poljski komesar),  Danijel Pijuković (asesor),  Josip Pijuković (asesor)  i Martin Pijuković (komorski fiškal). 

Od četrdesetih godina XIX veka u Somboru je službovao i živeo pl. Augustin Pijuković (1811-1880), potomak (praunuk) Filipa Pijukovića. Prvo je bio županijski pisar, zatim sreski načelnik, potom drugi podžupan (1848), pa prvi podžupan Bačko-bodroške županije (1849). Pedesetih godina XIX veka bio je oblasni sudija, a kada je 1861. g. car Franja Josif suspendovao tek obnovljenu županijsku samoupravu, Augustin Pijuković je postao opunomoćen kraljevski komesar sa širokim ovlašćenjima na prostoru Bačko-bodroške županije, kome su bile podređene i gradske skupštine slobodnih i kraljevskih gradova Sombora, Novog Sada i Subotice. Na tom položaju ostao je do ponovnog uvođenja županijske samouprave, u leto 1865. godine.  U Somboru je, krajem XIX veka, živela i mađarizovana grana kasacionog sudije Edena Pijukovića (čukununuka Jerolima Pijukovića), kome je ovde 1872. g. rođen sin Elemer (ova grana Pijukovića živela je u Somboru do druge polovine XX veka).

Na državnom popisu mađarskih plemića iz 1841. g. Pijukovići su zabeleženi u Baji, Staroj Moravici, Mateoviću, Čatalji, Bajmoku, Subotici, Futogu i Parabuću.  Potomci ove razgranate plemićke porodice i danas žive na prostorima gde su im živeli preci. Jedna mađarizovana grana Pijukovića promenila je, tridesetih godina XX veka, prezime u Bačfaluši. 

Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #464 послато: Март 09, 2019, 11:42:55 поподне »
Мало сам истраживао, та Рокамонфина је у јужном делу Италије, код Казерте, покрајина Кампања, нешто северније од Напуља.
Било би занимљиво да се нпр. утврди да је предак Пјешиваца био неки талијански племић или официр који је у саставу млетачке (или напуљске?) војске био код Ђурђа Кастриота, па после прешао код Ивана Црнојевића и ту и остао, а да од његовог брата потичу они Ерико из Рокамонфине (има их 5 у телефонском именику).
И само презиме родоначелника Богдана је необично. Не знам шта би у српском језику значило Потолић. А видим по интернету да у Италији постоји презиме Pottoli, a код Албанаца Potoli (вероватно се чита Потољи).


Рокамонфина збиља није превише удаљена од - Pozzuoli / лат Puteoli -а.

https://en.wikipedia.org/wiki/Pozzuoli
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #465 послато: Март 11, 2019, 02:52:46 поподне »
Налетех на презиме Потолић у 18. веку у Славонији:

"Potolić 1768. Antun činovnik 5 st. doseljenik u Požegu"

(JOSIP BUTURAC, "STANOVNIŠTVO POŽEGE I OKOLICE 1700—1950", ZBORNIK ZA NARODNI ŽIVOT I OBIČAJE JUŽNIH SLAVENA, Knjiga 43, ZAGREB 1967)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #466 послато: Мај 11, 2019, 09:20:36 пре подне »
Pozdrav,da li neko možda zna ima li ko od Kalezića testiran?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #467 послато: Мај 11, 2019, 09:35:23 пре подне »
Pozdrav,da li neko možda zna ima li ko od Kalezića testiran?

Има неких Калезића из Црне Горе на 23andMe. Хаплогрупа J2a-M92.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #468 послато: Мај 11, 2019, 09:52:31 пре подне »
Има неких Калезића из Црне Горе на 23andMe. Хаплогрупа J2a-M92.

Хаплогрупа би се фино уклапала у староседеоце у области Бјелопавлића.
За Калезиће постоји натегнуто предање да су у родослову Бијелог Павла, али је далеко извесније да су прибраћени старинци. С обзиром на близину Пјешиваца са хаплогрупом Ј2а М92, барем још један резултат неког Калезића би разрешио све двојбе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #469 послато: Мај 11, 2019, 12:46:35 поподне »
Hvala vam obojici,nadao sam se da nisu slučajno dinarski južni pošto bi mi se to uklopilo u neku moju privatnu projekciju.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #470 послато: Јун 04, 2019, 10:06:00 пре подне »
Покушаћемо да дефинишемо поријекло свих породица које се срећу на српском ДНК пројекту, и да тражимо генеаолошку везу за оне породице за које генетички подаци показују блиско сродство. Да би анализа била што прегледнија поставићемо поријекла тих породица у посебне теме са ознаком хаплогрупе. Свака нова информација биће добродошла.

Г. Јерковићу, ја проучавам порекло мог рода, личких Обрадовића. С обзиром да сам већ проучио све историјске књиге о Лици, које су ми биле доступне, дошао сам до закључка да, нажалост, још нисам ни 50 % сигуран одакле Обрадовићи дођоше у Лику и којим путем. С. Павичић нас не помиње као досељенике у Лику, како оне старије тако ни оне млађе. Посредне доказе сам нашао само код Новака Мандића Студа, али врло уопштене када је у питању досељавање Обрадовића у Лику из југо-источне Херцеговине. Скоро сам на сајту Порекла прочитао извод из дела Гојка Кнежевића који је писао о родовима на Удбини и он ту наводи да смо дошли из Книна, Буковица. С обзиром да сте Ви (по презимену) из Далмације (Јерковића је, додуше било 1712. г. и у Лици) занима ме Ваше мишљење о томе којим путем смо са југа стигли у Лику. Да ли је могуће да смо из Далмације, преко Велебита, ушли у Лику код Бага (Карлобага) и спустили се у Нови одакле се померамо до Дивосела као првог нашег познатог насеља у Лици.  Г. Небојша ми је раније дао интересантне информације о  генетској блискости Обрадовића и, нпр. Драшковића из Гацка, као и још неких родова. Има ли могућности да се негде нађу и упореде генетски подаци (хапло групе и маркери) Обрадовића из Јужне Херцеговине (данас католика) и Обрадовића од Стоца (данас муслимана), са генетским подацима личких Обрадовића (мислим на ХГ Р1а)? Велики поздрав.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #471 послато: Јун 04, 2019, 10:47:59 пре подне »
Жарко, и ја мокушавам дадођем до књиге Земља звана Гацко. Занимају ме подаци о фамилији Зорић. Можете ли да поделите нешто о њима?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #472 послато: Јун 07, 2019, 12:35:05 пре подне »
Жарко, и ја мокушавам дадођем до књиге Земља звана Гацко. Занимају ме подаци о фамилији Зорић. Можете ли да поделите нешто о њима?

Poštovani Milane našao sam sledeće kod g. Novaka Mandića - Studa: Zoriće spominje kao staru srpsku porodicu iz Vojvodstva Svetog Save u prvom tomu monografije "Zemlja zvana Gacko". Samo tu i nigde više. Međutim to je uradio tako da je pored prezimena Zorić u zagradi stavio i prezime Zarić? Od ostalog u vezi sa Zorićima mogu reći da se prvo javljaju godine 1701. u Vrhovinama a 1712. g. u Tomingaju Gračačkom (1 kuća). Iste godine su zabeleženi i u Mazinu. Posle 1712. g. javljaju se i u Rudopolju (5 kuća). Posle Svištovskog mira (1789.g)  Zorići se javljaju sa 8 kuća u Ličkoj Kaldrmi (Srb). U Osredcima ih u isto vreme ima 22 kuće. B. Kljajević kaže da su Zorići od Smiljana a da se prvi put javljaju u Krajini 1636. g. kao vojnici. U Vrhovine su došli krajem 17. veka a starinom su iz Hercegovine. Slave Đurđevdan. Ima ih i u Dalmaciji dok su najdaljom starinom iz Drobnjaka (ogranak su Vulovića iz Bijele u Drobnjaku - Stara Hercegovina). Od Zorića su Stolinovići, Kneževići i Kužeti u Pounju kao i Savići, Petrovići i Marinkovići. Neki Zorići slave i Aranđelovdan i Nikoljdan (ima ih i katolika). 1915. g. bilo ih je u Lici već 90 kuća. Najviše u Mazinu (34 k), Osrecima (Srb - 22 k) i u Smiljanu (16 k). Bilo ih je nešto i kod Bruvna (2), Ličke Kaldrme (8), D. Lapca (1), Rudopolja Bruvanjskog (5), Tomingaju i Vrhovinama (po 1 kuća). Stjepan Pavičić ih ne spominje. Toliko za sada. Veliki pozdrav

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #473 послато: Јун 07, 2019, 08:56:02 пре подне »
Poštovani Milane našao sam sledeće kod g. Novaka Mandića - Studa: Zoriće spominje kao staru srpsku porodicu iz Vojvodstva Svetog Save u prvom tomu monografije "Zemlja zvana Gacko". Samo tu i nigde više. Međutim to je uradio tako da je pored prezimena Zorić u zagradi stavio i prezime Zarić? Od ostalog u vezi sa Zorićima mogu reći da se prvo javljaju godine 1701. u Vrhovinama a 1712. g. u Tomingaju Gračačkom (1 kuća). Iste godine su zabeleženi i u Mazinu. Posle 1712. g. javljaju se i u Rudopolju (5 kuća). Posle Svištovskog mira (1789.g)  Zorići se javljaju sa 8 kuća u Ličkoj Kaldrmi (Srb). U Osredcima ih u isto vreme ima 22 kuće. B. Kljajević kaže da su Zorići od Smiljana a da se prvi put javljaju u Krajini 1636. g. kao vojnici. U Vrhovine su došli krajem 17. veka a starinom su iz Hercegovine. Slave Đurđevdan. Ima ih i u Dalmaciji dok su najdaljom starinom iz Drobnjaka (ogranak su Vulovića iz Bijele u Drobnjaku - Stara Hercegovina). Od Zorića su Stolinovići, Kneževići i Kužeti u Pounju kao i Savići, Petrovići i Marinkovići. Neki Zorići slave i Aranđelovdan i Nikoljdan (ima ih i katolika). 1915. g. bilo ih je u Lici već 90 kuća. Najviše u Mazinu (34 k), Osrecima (Srb - 22 k) i u Smiljanu (16 k). Bilo ih je nešto i kod Bruvna (2), Ličke Kaldrme (8), D. Lapca (1), Rudopolja Bruvanjskog (5), Tomingaju i Vrhovinama (po 1 kuća). Stjepan Pavičić ih ne spominje. Toliko za sada. Veliki pozdrav

Жарко хвала вам пуно на одговору.
Ово за Зариће је нова информација за мене. Пошто на пројекту нема Зарића из Херцеговине морамо сачекати да се неко од њих или неко ко води порекло од њих тестира. Ако неко зна нешто о тим Зарићима, молим да напише.
Зорићи из Мазина, Срба, уопште из Лике и Далмације би требали бити један род, и они су као и моји Петровићи I2-PH908, славе Светог Ђорђа.
Зорићи из Дробњака који су од Вуловића су I1-P109 и то је потпуно другачија фамилија.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #474 послато: Јун 07, 2019, 03:04:30 поподне »
Жарко хвала вам пуно на одговору.
Ово за Зариће је нова информација за мене. Пошто на пројекту нема Зарића из Херцеговине морамо сачекати да се неко од њих или неко ко води порекло од њих тестира. Ако неко зна нешто о тим Зарићима, молим да напише.
Зорићи из Мазина, Срба, уопште из Лике и Далмације би требали бити један род, и они су као и моји Петровићи I2-PH908, славе Светог Ђорђа.
Зорићи из Дробњака који су од Вуловића су I1-P109 и то је потпуно другачија фамилија.

Милане за Вас је информација да је у Дабашници (Срб) било 2 засеока Обрадовића (пореклом од Брувна) а да су им најближе комшије били (међу осталима) и Петровићи. Такође их има насељених у Бачки Грачац код Оџака (Сомбора).

Што се тиче Зарића знам за то презиме у Сомбору и околини. То су староседиоци - Срби старином наводно из Беле (Балтичке или северне Србије). Има их у селима Стапар и Дероње као и у самом Сомбору.

Велики поздрав

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #475 послато: Јун 07, 2019, 03:14:03 поподне »
Свака част, ако чувају предање о пореклу још из Беле Србије. :)
Било би интересантно сазнати њихову хаплогрупу.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #476 послато: Јун 30, 2019, 02:24:09 поподне »
Видим да у бази постоји један Зарић који је PH908 као Зорићи и ја. Да ли би неко стручнији могао да процени на основу наших маркера да ли постоји вероватноћа да смо сродни? И то ако се раздвајање догодило пре око 600 година?

Хоћу да проверим ово што стоји у књизи Земља звана Гацко :

« Последња измена: Јун 30, 2019, 02:25:59 поподне Милан Петровић »
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #477 послато: Јун 30, 2019, 07:59:25 поподне »
Зарић и ја се разликујемо на четири маркера од упоредивих двадесет и три, и то DYS385a (Зарић 14, ја 15), DYS439 (Зарић 13, ја 12), DYS458 (Зарић 18, ја 17) и DYS576 (Зарић 18, ја 17). Остало је исто.

Да ли се по овоме може претпоставити даље сродство?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже atom

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #478 послато: Јул 19, 2019, 01:28:53 пре подне »
1) А које преславе иду са Св. Николом. Ја знам само за Св. Николу летњег и за Св. Илију.
Почео сам да прикупљам грађу за Србе староседеоце пошто хоћу да напишем књигу о свим родовима без обзира на нацију који су живели Подгору, Прекорупљу и Реки до 1912.

2) Ти у Вељи Брег 100 % нису исто са овима у Мојковац. То је чудан феномен да се саплемењују породице које имају исто презиме а нису рођаци.

Пример за то су код Вас Чарапићи. Постоје Чарапићи у Куче, у Куршумлији и у Београду. Иако само себе убеђују да су рођаци. Исто су рођаци као што су са мном рођаци. Итд
Поздрав свима,
Ја сам од Томовића из Вељег Брега и знам да смо ту од краја 18.века. Знамо одакле смо дошли и ко је дошао. Са Томовићима из Поља(Мојковац) јесмо сродници. Предак Томовића у Вељем Брегу је поп Алекса Томовић који је дошао из Поља а прва је генерација са тим презименом по оцу Тому Маркову Ивановићу. У Колашину смо 8-9 пасова, зависно од гране породице. Иначе су и Поповићи из Вељег Брега од Томовића(презиме су променили почетком крајем 19. или почетком 20.века.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #479 послато: Јул 19, 2019, 02:48:59 поподне »
Поздрав свима,
Ја сам од Томовића из Вељег Брега и знам да смо ту од краја 18.века. Знамо одакле смо дошли и ко је дошао. Са Томовићима из Поља(Мојковац) јесмо сродници. Предак Томовића у Вељем Брегу је поп Алекса Томовић који је дошао из Поља а прва је генерација са тим презименом по оцу Тому Маркову Ивановићу. У Колашину смо 8-9 пасова, зависно од гране породице. Иначе су и Поповићи из Вељег Брега од Томовића(презиме су променили почетком крајем 19. или почетком 20.века.

Поздрав Томовићу,

Главни, тако да кажем, проблем код овог предања је резултат тестирања. Наиме Томовићи из Поља су дефинитивно Кучи, док у оквиру тесирања 400 Срба са КиМ имамо тестиране Поповиће, који су огранак Томовића и који према резултату нису исти род са Томовићима из Поља. Једино остаје могућност, али мало вероватна, да Поповићи нису Томовићи, а то можемо сазнати једино тестирањем самих Томовића из Вељег Бријега.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #480 послато: Август 13, 2019, 06:23:36 поподне »
Јабланов, Никољдан, Сириг, Сегедин

Припада хаплогрупи I-M253. Међу претходно тестиранима из наше базе нема никог блиског.

О Јаблановима у Сиригу нисам успео да пронађем ништа, па ако неко нешто зна - нека напише.

Презиме је забележено у Сиригу 1828. године, када су као власници земље пописани: Jocza Jablanov, Philip Jablanov, Manuelo Jablanov и Jova Jablanov.

У Бачкој је забележено у неколико места током 18. века, у Српском Крстуру почетком 20. века. Можда би ови из Српског Крстура могли бити у вези с овима из Сирига, с обзиром да су места у суседству једно другоме.

Требало би пажљивије прегледати пописе ових крајева из 18. века, да ли се Јабланови и тада помињу?



Ван мреже Igor Muidža

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #481 послато: Август 13, 2019, 09:21:12 поподне »
Јабланов, Никољдан, Сириг, Сегедин

Припада хаплогрупи I-M253. Међу претходно тестиранима из наше базе нема никог блиског.

О Јаблановима у Сиригу нисам успео да пронађем ништа, па ако неко нешто зна - нека напише.

Пре свега хвала на коментару у тако кратком року.
Чисто да не би било забуне ја се презивам Муиџа и тестирао сам се за грану свог оца, али Јабланови су са моје мајчине стране па се тестирао мој ујак, али ја посредујем као, како рећи неко са већим искуством.
Е сад, будући да како ви кажете нема никог блиског од претходно тестираних, да ли би то важило и за остале државе. Да будем јаснији, да ли постоји платформа где бих ја могао да унесем већ дате хаплогрупе са сертификата и добијем некаква подударања у осталим државама и самом свету? Под остале државе специфично мислим на Украјину будући да се говори генерацијама да су Јабалнови дошли одатле. Ако не грешим током Велико Бечког рата (ово ћу још проверити)
Презиме није често у Србији, заправо све Јабланове које познајемо су наши рођаци на неки начин.
Ту назови Украјинску тезу подржава, за нас недавно откриће, а то је да смо то презиме још затекли једино у самој Украјни у броју неколико десетина људи. Сто и нешто највише. Чак је и жена брата мог деде била затечена када је у разговору са једним човеком на аеродрому из Украјине сазнала да се он исто тако презива. Он јој је рекао да ни тамо то презиме није толико често, додуше морао бих да провеим са њом још једном да нисам пропустио неки битан детаљ те анегдоте.

Поред тога шта су моји деда и деда - стриц говорили, четири имена која су се вртела у породици од памтивека су Андрија, Никола, Јован и Филип. Андрија је најинтересантније јер по њиховом "знању" у стара времена (пре двадесетог века када се имена деци нису давала у толикој разноликости као данас) то се име међу Словенима могло затећи искључиво у Украјини и Црној Гори. Наравно и у другим народима јер као што знамо то је Бибилисјко име, али за Словене то је било то. Тако они веле, такође да све Андрије у Србији су пореклом Црногорци, али ово немојте схватати као догму било које врсте.
НАПОМЕНА: Тачност ове изјаве мојих дедова не могу да гарантујем, ово евентуално може неко стручнији од мене да потврди...

Волео бих да се захвалим Амикусу на већ датом коментару испод, али да позовем и остале који можда знају нешто више у помоћ. Такође стоји следеће питање:

Будући да нисам нашао никог сродног, који би био мој следећи корак? У смислу одрећивања подгрупа или ти хаплотипова (ваљда сам убо име. Надам се да знате на шта мислим). Питам како функционише цео процес, која је цена и за уважена мишљења стручњака и људи који су већ исто или слично радили.

Хвала унапред, Игор

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 975
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #482 послато: Август 13, 2019, 09:55:03 поподне »
Презиме је забележено у Сиригу 1828. године, када су као власници земље пописани: Jocza Jablanov, Philip Jablanov, Manuelo Jablanov и Jova Jablanov.

У Бачкој је забележено у неколико места током 18. века, у Српском Крстуру почетком 20. века. Можда би ови из Српског Крстура могли бити у вези с овима из Сирига, с обзиром да су места у суседству једно другоме.

Требало би пажљивије прегледати пописе ових крајева из 18. века, да ли се Јабланови и тада помињу?

Јоца, Филип, Емануил и Јова...

Емануил мож' да буде Манојло. Јоца и Јова су 99% Јовани, али су морали некако да их разликују :)

Наишао сам на пар венчања Јабланова из Сирига и Српског Крстура у Дески, 19. век. Венчавали су се по један Јован, Михаил, Емануил и једна Бојана од Валтазара (и остала у Дески).
« Последња измена: Август 13, 2019, 09:59:21 поподне Platin »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #483 послато: Август 13, 2019, 09:58:47 поподне »
Наишао сам на пар венчања Јабланова из Сирига и Српског Крстура у Дески, 19. век.

Па да, то су суседна места, твој крај. :)

Венчавали су се по један Јован, Михаил, Емануил и једна Бојана од Валтазара (и остала у Дески).

Је л' би ови твоји Јован и Емануил могли бити ови Мануил и Јова из Пописа земље 1828. године?
« Последња измена: Август 13, 2019, 10:07:02 поподне Amicus »



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #484 послато: Август 13, 2019, 10:12:24 поподне »
Пре свега хвала на коментару у тако кратком року.
Чисто да не би било забуне ја се презивам Муиџа и тестирао сам се за грану свог оца, али Јабланови су са моје мајчине стране па се тестирао мој ујак, али ја посредујем као, како рећи неко са већим искуством.
Е сад, будући да како ви кажете нема никог блиског од претходно тестираних, да ли би то важило и за остале државе. Да будем јаснији, да ли постоји платформа где бих ја могао да унесем већ дате хаплогрупе са сертификата и добијем некаква подударања у осталим државама и самом свету? Под остале државе специфично мислим на Украјину будући да се говори генерацијама да су Јабалнови дошли одатле. Ако не грешим током Велико Бечког рата (ово ћу још проверити)


Постоји велика YHRD база, која садржи хаплотипове из разних (анонимних) Y-STR истраживања. У бази се налазе и хаплотипови из неких истраживања са простора Украјине
https://yhrd.org/search/search

Јабланов на неких 15-ак маркера заиста нема превише поклапања ни у овој бази. Може се рећи да је прилично генетски "усамљен". Постоји једно релативно блиско поклапање у Словенији (Љубљана), али и у Рјазањској области (Русија). С обзиром на ово друго поклапање, прича о пореклу из Украјине можда и није без основа.



Што се тиче тестирања дубинских СНП-ова, ту може помоћи неко од I1 администратора.



Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 975
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #485 послато: Август 13, 2019, 10:13:45 поподне »
Нажалост, нису ти исти, нико од наведених са моје стране није рођен пре 1830., а има их и после 1870.

Братанци, унуци... тако нешто. Ако постоје књиге, никакав проблем :)

Само Емилијан Јабланов, рођен 1870 (+- 1 година) и 1893. ожењен са Христином Рус из Деске је из Сирига крај Сегедина.

Емилијан може да буде унук по деди.
« Последња измена: Август 13, 2019, 10:19:29 поподне Platin »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #486 послато: Август 13, 2019, 10:23:29 поподне »
Нажалост, нису ти исти, нико од наведених са моје стране није рођен пре 1830., а има их и после 1870.

Братанци, унуци... тако нешто. Ако постоје књиге, никакав проблем :)

Само Емилијан Јабланов, рођен 1870 (+- 1 година) и 1893. ожењен са Христином Рус из Деске је из Сирига крај Сегедина.

Емилијан може да буде унук по деди.

Могуће. У сваком случају, занимљиво поклапање имена, на тамо малом узорку.



Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 975
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #487 послато: Август 13, 2019, 10:32:29 поподне »
Промакло ми је... један је Емануил а други је Емилијан... Није исто. Али није ни предалеко.

Свака породица је имала неки свој стил давања имена.

Кажем... Ако су матичне књиге сачуване, решиво је без проблема.

Ван мреже Igor Muidža

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #488 послато: Август 14, 2019, 12:40:20 поподне »
Постоји велика YHRD база, која садржи хаплотипове из разних (анонимних) Y-STR истраживања. У бази се налазе и хаплотипови из неких истраживања са простора Украјине
https://yhrd.org/search/search

Јабланов на неких 15-ак маркера заиста нема превише поклапања ни у овој бази. Може се рећи да је прилично генетски "усамљен". Постоји једно релативно блиско поклапање у Словенији (Љубљана), али и у Рјазањској области (Русија). С обзиром на ово друго поклапање, прича о пореклу из Украјине можда и није без основа.



Што се тиче тестирања дубинских СНП-ова, ту може помоћи неко од I1 администратора.

За те Јабланове из Словеније сам чуо, никад упознао додуше. Живе у Љубљани колико знам. Мислим да су тамо отишли негде почетком двадесетог века. Распитаћу се. Сигуран сам да постоје, када укуцам Јабланов Словенија изађу ми нека Звездана за неку клинику и неки Горан што је био у новинама. Човек плутао 40 километра у мору. Неко је вероватно у контакту са њима у породици, проверићу да није ко тестиран.

Ван мреже Igor Muidža

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #489 послато: Август 14, 2019, 12:43:23 поподне »
Промакло ми је... један је Емануил а други је Емилијан... Није исто. Али није ни предалеко.

Свака породица је имала неки свој стил давања имена.

Кажем... Ако су матичне књиге сачуване, решиво је без проблема.

Иначе Платине, будући, ако сам добро схватио твоји су из Деске која је непосредно крај Сирига. Како си ти истраживао претке? Кроз Сегедински архив, ако то постоји или од локалне цркве у виду црквених књига? Имаш ли искуства, која је процедура?
Знам име цркве у којој су били крштени, има чак и тачна адреса на википедији тако да је то ваљда некаква предност.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 975
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #490 послато: Август 14, 2019, 03:56:54 поподне »
Иначе Платине, будући, ако сам добро схватио твоји су из Деске која је непосредно крај Сирига. Како си ти истраживао претке? Кроз Сегедински архив, ако то постоји или од локалне цркве у виду црквених књига? Имаш ли искуства, која је процедура?
Знам име цркве у којој су били крштени, има чак и тачна адреса на википедији тако да је то ваљда некаква предност.

Сасвим тачно. Мада уопште немам никаква јасна сазнања од када су у Дески, и како су опште стигли тако далеко на север.

До пре неки дан нисам уопште знао да постоји Сириг између Сегедина и Деске...
Знао сам само за онај у општини Темерин.

У подацима Деске видим приличан број веза ка околним местима (нека се данас другачије зову), која се данас налазе у Србији, Мађарској и Румунији. Прилично сам уверен да је и са суседним Сиригом исто.

Саме књиге би требало да су у Сент Андреји, ако су предате архивима. Зависи и шта је све предато, шта је сачувано, на који начин је доступно.

Свакако, радно време архива је одређено, обично није "од јутра до вечери", треба платити пут, смештај... Али то може да се заобиђе пошто се разне књиге и материјали полако појављују на интернету - дигитализација. Буду постављене слике књига на нет, па полако... Без икаквог индекса, помоћи, било чега.
Тренутно се тако бавим, читам са нета. Имам толико искуство да једнако лако читам те књите и овај текст.
Књиге ван Србије су у просеку доста лакше доступне од књига у Србији. Постоје неки помаци, али је разлика и даље прилично велика.

Увиђам да је често било (чак и цела половина) међумесних бракова тако да није могуће испратити све потомке и бити сасвим сигуран без читања барем 4-5 места.
Лакше је када имамо ћерку заинтересоване стране јер ће писати одакле је младожења (венчање у младином, живот у младожењином месту, важи у скоро свим случајевима). Теже је када се само појави син заинтересоване стране са децом, јер немамо представу одакле му је жена.

Свакако, зависи колико и како се истражује, које се све информације желе. Детаљна питања на пп :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #491 послато: Август 14, 2019, 04:15:18 поподне »
До пре неки дан нисам уопште знао да постоји Сириг између Сегедина и Деске...


 :)



Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #492 послато: Октобар 14, 2019, 09:02:34 пре подне »
Да ли неко зна више о Рашићима који славе Андрејевдан?
Постоји предање да су давнином са Пештера, као и да им је старије презиме било Сретеновић, а једној грани Андрејић.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #493 послато: Октобар 14, 2019, 09:58:19 пре подне »
Zna li neko nešto o hercegovačkoj vlasteli Majstorovićima?
Hvala unapred

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #494 послато: Октобар 14, 2020, 10:34:19 поподне »
Милошевић, Алимпијевдан, Дуб, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460, роду Алимпијевштака Бурмаза (род В) у табели пројекта. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Петровићем из Оглађеновца код Ваљева и Милинковићем из Докмира код Уба. Са Бурмазовићем из Руњана код Лознице се разликује на једном од 17 упоредивих маркера (на 439), док са Јојићем из Пилице код Бајине Баште има 2 разлике (19, 439) на 18 упоредивих маркера.

Милошевићи у Дубу су из засеока Петронијевићи, а по предању тестираног су од 3 брата у селу настала 3 засеока, Петронијевићи, Бурмази и Матићи. Такође, по предању раније презиме Милошевића гласило је Глигоријевић.
Ови Алимпијевштаци су се некада делили на Бурмазе, Бражђане-Дубљане и Јојиће. Најстарија матична места у којим су се размножавали и исељавали су: Дуб и Пилица код Бајине Баште и можемо да додамо и Оглађеновац код Ваљева. 

БУРМАЗИ:
Дуб, Бајина Башта; Бурмази (52 к.; Св. Алимпије), досељени су с горњег Лима однекуда од Плава. (тестиран Милошевић)
Црвица, Бајина Башта; Тадићи-Бурмази (22 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Црвица, Бајина Башта; Петронијевићи-Бурмази (3 к.; Св. Алимпије), из Дуба
Стрмово, Бајина Башта; Спасојевићи-Бурмази (5 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Станина Река, Ваљево; Бурмази (2 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Гласинца.
Суводање, Ваљево; Бурмази (број кућа ? Св. Алимпије), из Дуба.
Рибашевина, Ужице; Дубњани-Бурмази (11 к.; Св Алимпије), из Дуба
Докмир, УБ; Милинковићи-Бурмази (5 к.; Св. Алимпије), из Дуба. (тестиран Милинковић)
Дворска, Крупањ; Бурмазовићи/Бурмази (10 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Велико Село, Лозница; Бурмазовићи (4 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске.
Руњани, Лозница; Бурмазовићи (број кућа ? Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске. (тестиран Бурмазовић)
Доња Ораховица, Љубовија; Илићи-Бурмази (4 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Радобић, Мионица; Бурмаз (1 к.; Св. Алимпије), из Станине Реке.

БРАЖЂАНИ-ДУБЉАНИ:
Оглађеновац, Ваљево; Бражђани-Дубљани (65 к.; Св. Алимпије), из Мораче, баш управо од манастира Мораче преко Дуба. (тестиран Петровић)
Миличиница, Ваљево; Добријевићи,- Бражђани-Дубљани (4 k.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Попучке, Ваљево; Милановић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Лопатањ, Осечина; Тадићи,- Бражђани-Дубљани (13 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Осата.
Градојевић, Коцељева; Бранковићи,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Лопатња.
Варош Коцељева; Тимотић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Стубленица, УБ; Благојевићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Новаци, УБ; Бојанићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Новаци, УБ; Мићић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Таково, УБ; Јовановић,- Бражђани-Дубљани (1 к.;Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Слатина, УБ; Радосављевићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.

ЈОЈИЋИ:
Пилица, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (20 к.; Св. Алимпије), досељени из Мораче. (тестиран Јојић)
Злодол, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (18 к.; Св. Алимпије), из Пилице.
Варош Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (2 к.; Св. Алимпије), из Пилице.
Солотуша, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (7 к.; Св. Алимпије), из Пилице, прримили презиме од Доганџија Гвозденовића.
Биоска, Ужице; Јојићи-Гагићи (2 к.; једна к. Петровдан и д. Јовањдан), из Пилице, примили славе на туђим имањима.
Гуњаци, Осечина; Симићи и Трифуновићи,- Јојићи-Гагићи (38 к.; Св. Алимпије), из Пилице.

укупно: (299 кућа)

извор:
Соколска Нахија, Љуба Павловић, (1908-1913).
Колубара и Подгорина, Љуба Павловић, (1900-1907)
Рађевина и Јадар, Видосав Николић-Стојанчевић, (1900-1908).
Рађевина и Јадар, Боривоје Милојевић, (1906-1912).
Ужичка Црна Гора, Љуба Павловић, (1910-1920).
Ваљевска Тамнава, Љуба Павловић, (1906-1912).


Дреновац, Шабац; Бурмазовићи (10-2 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске.
Брдарица, Коцељева; Тадић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Алимпије), из Лопатња.

извор:
Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића, (1947-1949)
« Последња измена: Октобар 14, 2020, 10:39:19 поподне Акса »

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #495 послато: Новембар 01, 2020, 09:48:50 поподне »
Овај род Удовичића из Брежђа код Мионице има исто порекла са Бражђанима-Дубљанима из Оглађеновца. За Бражђане се наводи да су живели у Брежђе и по том селу и добијају родовски надимак, a уз Бражђане звали су их и Дубљанима по Дубу из којег су дошли у Брежђе. Бражђани су потомци те удовице и потичу од та четири сина које наводе Удовичићи и Бражђани у Оглађеновцу. Једина новост је што Удовичићи наводе да су се доселили из Брекова. Бреково је смештено југоисточно од Дуба у данашњој општини Ариља. Село Бреково је вероватно било етапна станица и указује којим правцем су се кретали из Мораче преко Брекова у Дуб код Б. Баште и из Дуба у разна друга места. 
Цитат
Бражђани и Дубљани: Прво су се доселили у село Бражђани и Дубљани, који су сви од 4 брата, досељени из морачке нахије у Црној Гори, управо управо од манастира Мораче, у другој половини 17. века. Кад су се ове 4 породице доселиле, оне су под одобрњу сеоског спахија заузела места ранијих породица, које су се пре тог времена спустиле негде у шабачку нахију. Бражђана и Дубљана има 65 кућа и славе Алимпијевдан.

Удовичићи:
Брежђе, Мионица; УДОВИЧИЋИ (МИЛОШЕВИЋИ, САВИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, ЂОРЂЕВИЋИ, МИЛАДИНОВИЋИ, ЈОЦОВИЋИ, ЖИВАНОВИЋИ и МИЛИНКОВИЋИ) - пред крај 17. века доселила се у ово село из села Брекова у Старом Влаху, преко границе, некаква удовица са своја 4 сина и засновала данашње село. Удовица је избегла крвнику и ”да јој се синови не би истријебили” јер јој је муж погинуо у освети брата. За удовицу се прича да је била пример чедности, вредноће и карактера и да се прво населила у опустошеном Домазету, на месту где је стара попова кућа била. Најстаријег сина, удовица и суседни сељаци звали су Ћолом те је по њему и назват крај овог села - Ћоловац. Горе набројане породице су поглавито у Ћоловцу и око Реке, на обема обалама, где су сви у селу познати под општим именом - Удовичићи. Удовичића има растурених по овој области и даље; овде их је 22 куће и славе Св. Алимпија.
Мионица (село); Петровић и Миловановић (2 к.) су из суседног Бријежђа, сишли после деобе у селу на своја ранија имања, славе Алимпијевдан.
Варошица Мионица; Драгићевић, (1 к.) Досељен из Бријежђа као ковач, слави Алимпијевдан.
Паштрић, Мионица; Рудић (1 к.) из Бријежђа из породице Удовичића, дошао жени на имање, славе Алимпијевдан.
Попадић, Мионица; Арсенијевић (1 к.) је од Удовичића из Бријежђа, дошао жени на имање, славе Алимпијевдан.
Ракари, Мионица; Николић (1 к.) је из Бријежђа и дошао жени на имање, слави Алимпијевдан.
Варошица Лајковац; Хаџић, (1 к.) је од Филиповића из Бријежђа, слави Алимпијевдан и Никољдан.
Лајковац (село), Лајковац: Митровићи ( к. ?) потичу из Брежђа. Славе Алимпијевдан.
Стублине, Обреновац; Радивојевић (1 к.) После 1827. године, Бријежђе у Колубари, Алимпијевдан

укупно: 30 кућа

Има још један род који може бити истог порекла са Бурмазима, Бражђанима и другима. Род је познат као Мајиновићи-Мајић по селу у којем живе или Лазаревићи или као Врлобашани. Шта има заједничко овај род и шта се подудара са Бурмазима и др.?

Старије порекло: Морача, места у којем су се населили или у којем су бројни то су Мајиновићи и Миличиница, у околним селима живе Бражђани и Удовичићи, дакле живе у истој области. И једни и други славе Св. Алимпија . Време досељавања се поклапа друга половина 17. в. или крајем 17. века. Једино што изостаје, а то је неки запис о заједничком сродству или етапна станица преко којег су места доселили у Мајиновиће.

Мајиновић, Ваљево; Мићићи, Милутиновићи, Павловићи, Вујићи, Митровићи и Лазаревићи: Пред први аустријски рат доселили су се из Роваца у Морачи три породице данашњих Врлобашана а од њих су поменуте породице. Прво се се населили у Мајиновићи а у Врлобаш су, осим Лазаревића, прешли пред Кочину Крајину, њих 31 кућа и славе Алимпијевдан.
Мајиновић, Ваљево; Радивојевићи (2 k.), предак се призетио у Ћириће од породице Лазаревића, славе Алимпијевдан.
Балиновић, Ваљево; Митровић (1 к.), из Мајиновића, па је примио презиме Ђурђевића, а слави Св. Алимпија и Св. Јована.
Дивци, Ваљево; Стојковићи (4 к.) предак се призетио у овом селу после 1820. године. Доселио се из Мајиновића, од породице Лазаревића, славе Св. Алимпија.
Дивци, Ваљево; Ђокић (1 к.), призетио се и доселио из Мајиновића и слави Св. Алимпија.
Лукавац, Ваљево; Леонтијевићи (2 к.) су сишли из Мајиновића из ове области, славе Алимпијевдан. У једну од три постојеће куће призетио се Леонтијевић (1 к.) из Сандаља и он слави Никољдан и Алимпијевдан.
Бровић, Обреновац; Ковачевићи (4 к.) Друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
Врело, Уб; Станчић (1 к.) Друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
Руклада, УБ; Стакић, (1 к.) После 1827. године, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
Миличиница, Ваљево; Перићи, Јевремовићи, Миловановићи (Лазаревићи и Максимовићи), Кејићи и Алексићи: На имање Црнчевића врло рано су прешли данашњи Перићи из Мајиновића, села ове области, од тамошњих Лазаревића. На почетку 18. века дошла су два брата Лазаревића, један се призетио у Црнчевиће и други се поред њега населио. Од првога су Перићи *, који су примили славу Црнчевића (Ђурђевдан) а од другог све остале побројане фамилије, укупно их је 22 куће, остали славе Алимпијевдан.
* Из Перића је породица Митар (Мајић) Миличинац. И данас на северној страни села је његов гроб, који се доста добро очувао, што је велика реткост код наших сељака у чувању старине.
Трстеница, Обреновац; Живановићи (4 к.) Прва половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Алимпијевдан.
Стубленица, УБ; Глишић (1 к.) После 1827. године, Миличиница-Подгорина, Алимпијевдан.

укупно: 74 кућа

Ван мреже Марко Луковић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #496 послато: Април 06, 2022, 01:08:38 поподне »
Нормално је да буде тако, док се не докаже супротно.

Иначе мене интересује порекло Ћалова, јер се у једну руку тиче мене. Наиме, моја баба по мајци се презива Луковић из Хоћевинског краја код Пљеваља. Ја сам се вртио у круг око тог презимена доста дуго, и ништа конкретно нијесам нашао осим да су се доселили у село Какмужи на обронцима Љубишње прије више од 200 година и одатле селили по околним селима. Ујак је скоро нашао папир међу књигама, који је стар тридесетак година, на коме је записао родослов које му је његов ђед, отац моје бабе испричао. Задњи предак кога је навео био је Новица Ћалов коме је жена била Анђа Луковић. Због чега је његов син узео презиме Луковић умјесто Ћалов није познато. Ову причу је послије и баба потрдила, рекавши да се сјећа да јој је отац причао да потичу од Ћалова. Иако сваки пут кад сам је питао, знала је само како јој се ђед звао. Иначе слава моје бабе, тачније Луковића је Свети Георгије, или како баба вели Свети Ђорђије односно Ђурђевдан, 6. маја. То је вјероватно и слава Ћалова, јер по казивању бабиног оца, они су одувијек славили ту славу. Иначе знамо и да је дробњачка слава Ђурђевдан, па је то још једна веза ка Дробњаку.

Виђећу са ујаком, па ако буде могао и шћео да се тестира. Да се то потврди или опвргне, јер већ имају резултати Радовића и Вемића који припадају Милошевићима.

Поздрав пријатељу. Разумем да је овај пост из 2015. године, али надам се да ћеш прочитати. Знаш ли које годиште је био Новица Ћалов или Анђа Луковић? О којем периоду се ради? Ми смо Луковићи али смо из Шљивовице са Златибора па хватам попречне везе :)
"Ако нијеси то што јеси, ко си онда? Што си? Ђе си?"