Тестирани је нашао податак да је Марко рођен у Паковом Селу (Дрниш). Зато вероватно и помиње Дрниш. Иначе су Петровићи били једна од бројнијих породица у селу. На попису ХР чак 15 кућа са 78 чланова.
Паково Село је чисто католичко уназад 300 година. Међутим, у књизи Кристијана Јурана, може се наћи податак да је село добило име по православним Павковћима, који су у другој половини 17. века одселили у Шибеник. У истом периоду су Кричке из Дрниша одселиле у Братишковце. А наводи још неке православце из Пакова Села попут Јагличића и Чврљевића.
Тестираном је аутосомално доста блиска породица Билишко/Билишков (такође J-M205) из Далмације. Он и тестирани Билишков су преко неких докумената пронашли да је право презиме ових Петровића заправо Билишко. У питању је нека компликована прича, деда је имао више деце из више различитих бракова. Притом је Петровићев отац усвојен у Америци. Углавном, треба проверити да ли је то тачно, ако јесте, онда испитати историју породице Билишков.
Колико видим, доста је у том делу Далмације раширена J-M205, а J2-M12 је значајно заступљена и на хрватским острвима (Шарац 2016.). Имамо у Далмацији и познати род Јурчевића из Студенаца, као и још неке породице M205 (Шетке, Клишманиће, Шаре).
Билишков"Biliškov je prezime iz Kaštela, točnije iz Kaštel Lukšića i Kaštel Starog.
Biliškovi iz Starog potječu od roda Pavković koji se spominje od početka 17. stoljeća.
Oni iz Lukšića vjerojatno potječu od roda Živkov iz K.Starog čiji se član naselio u Lukšić u 18. stoljeću. Ovi podaci su dobiveni obradom podataka iz knjiga Kaštel Stari….(Ivasović) i Kaštela od prapovijesti do početka 20. stoljeća (Omašić)"
Јурчевић"Jurčević je hrvatsko prezime, patronimik od imena Jure. Smatra se da je prezime nastalo od hrvatske plemićke obitelji Kačići, jer po nekim mletačkim popisima, već u 16 stoljeću neki Kačići su se prezivali Jurčević primjer: grof Radoš Kačić Jurčević.
Hrvatsko plemićko društvo je i službeno priznalo ovo prezime kao plemićko. Obiteljski grb je također sličan grbu od Kačića.Veliki hrvatski književnik Andrija Kačić Miošić u svojemu djelu spominje da je prvi direktni nasljednik bio Jure Kačić i njegovi sinovi Radoš,Nikola,Grgo,Ivan,po kojemu su se njegovi potomci prozvali Jurčevićima,nakon toga u njegovim djelim se spominje harambaša (vođa hajduka ili djela vojske )sinjski vitez Jure Jurčević heroj borbe protiv Turaka,u drugim povjesnim izvorima se spominje harambaša Grgo Jurčević,te da je kraj njihove kuće bila crkva Sv.Jure u Vojniću,nakon Vojnića veći dio Jurčevića se seli u Studence te nakon toga dva sina idu u Vinicu (Andrija i Toma),jedan ostaje u Studencima,drugi odlaze u razne dijelove kraja.
Najviše Jurčevića ima u mjestu Vinica kraj Tomislavgrada, te u Studencima, Stipanjićima, Tomislavgradu, Makarskoj, Dicmu, Slunju,[ [Vinkovcima, Karlovcu također ih ima i u Srednjoj Bosni (Vitezu i Bugojnu)."
Сетих се и оне приче о Дескојевићима, Далмацији, Усорцима и Ђурђевим Ступовима из неког старог записа. Углавном, треба мало испитати ту везу, пошто може бити битна за миграције и порекло неких крајишких J2b-M205.