Кричи J2b-M205>Y22066

[Небојша]

Дакле, Кичи су старим пореклом из Црне Горе, уз саму границу с Херцеговином (Старом Херцеговином)?

Сами Кричи, у погледу некадашњих граница, не излазе из оквира Старе Херцеговине (простор од Фоче до Колашина). Ова мапа показује простор који су, с обзиром на предања, насељавали и припадници M205.

Генерално, припадника овог кластера J2b1 на Балкану има у свим крајевима, од Бугарске до Истре, па их можда не треба уско ограничити на простор ЦГ, иако је, пре свега за западне Србе и сеобе у последњих 500 година, овај простор најбитнји.

Да се питање Крича неће лако решити, може се наслутити и из писања Др Влаховића:

[НиколаВук]

Сами Кричи, у погледу некадашњих граница, не излазе из оквира Старе Херцеговине (простор од Фоче до Колашина). Ова мапа показује простор који су, с обзиром на предања, насељавали и припадници M205.

Генерално, припадника овог кластера J2b1 на Балкану има у свим крајевима, од Бугарске до Истре, па их можда не треба уско ограничити на простор ЦГ, иако је, пре свега за западне Србе и сеобе у последњих 500 година, овај простор најбитнји.

Да се питање Крича неће лако решити, може се наслутити и из писања Др Влаховића:

Што се тиче имена Крича, дао бих неко своје домишљање које може а и не мора бити тачно. Можда је њима име дошло од латинске речи crux, crucis, за крст (да наведем само као примере, у румунском се за крст каже cruce, а у албанском, који је тај термин преузео из латинског, kryq), тј. Кричи би према томе значило "хришћани". Можда су то име себи дали у време раног средњег века, како би нагласили своју посебност у односу на досељене Словене (као староседелачка, највероватније романска и хришћанска популација насупрот паганским словенским племенима). Касније, са христијанизацијом Словена та разлика се почела заборављати, да би се са кричким прихватањем српског језика тотално избрисала, и од ње је остало само име коме се у међувремену заборавило право значење. Не знам да ли је неко од аутора који су се бавили Кричима можда већ изнео сличну хипотезу, јер нисам са тиме довољно упознат. У сваком случају, вредно је размишљања.

[Небојша]

Што се тиче имена Крича, дао бих неко своје домишљање које може а и не мора бити тачно. Можда је њима име дошло од латинске речи crux, crucis, за крст (да наведем само као примере, у румунском се за крст каже cruce, а у албанском, који је тај термин преузео из латинског, kryq), тј. Кричи би према томе значило "хришћани". Можда су то име себи дали у време раног средњег века, како би нагласили своју посебност у односу на досељене Словене (као староседелачка, највероватније романска и хришћанска популација насупрот паганским словенским племенима). Касније, са христијанизацијом Словена та разлика се почела заборављати, да би се са кричким прихватањем српског језика тотално избрисала, и од ње је остало само име коме се у међувремену заборавило право значење. Не знам да ли је неко од аутора који су се бавили Кричима можда већ изнео сличну хипотезу, јер нисам са тиме довољно упознат. У сваком случају, вредно је размишљања.

Занимљиво, Никола. Мислим да је до сличног закључка дошао и А. Лома у студији "Лома, А.: Топономастика и археологија. Антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији, Ономатолошки прилози X, Београд 1989, 1–32".

Нажалост, нисам успео наћи књигу у електронској форми.

[Бакс]

Има смисла ово с крстом, а даје и потенцијални одговор на то зашто су се одувек тако разликовали у односу на Словене. И међу словенима је било аутохтоног балканског становништва, али некако, према изнетим подацима овде, Кричи су увек сматрани "другачијим".

Сами Кричи, у погледу некадашњих граница, не излазе из оквира Старе Херцеговине (простор од Фоче до Колашина). Ова мапа показује простор који су, с обзиром на предања, насељавали и припадници M205.

Аха, ја сам погрешно разумео. Мислио сам да је то простор у ком су Кричи живели у најстарије време. И било ми чудно да се све време спомиње Херцеговина и Стара Херцеговина, а онда одједном Црна Гора.   

[Небојша]

Има смисла ово с крстом, а даје и потенцијални одговор на то зашто су се одувек тако разликовали у односу на Словене. И међу словенима је било аутохтоног балканског становништва, али некако, према изнетим подацима овде, Кричи су увек сматрани "другачијим".

Ако мислиш на Јужне Словене, онда је већина староседелаца имала сличан статус као и Кричи (били су хришћани). Нисам до сада пронашао податке о Кричима као о нешто специјално "другачијем" становништву, као што се нпр. може пронаћи у опису Парежана (Херцеговина), или староседелаца са простора Бјелопавлића (Шпање?), мада сам негде прочитао (мислим код Лубурића) да им се ношња донекле разликовала(?)

Ова веза имена Кричи и хришћани звучи интересантно (Христијани, Хришћани = Кричани?). Свакако звучи реалније од оне теорије да су име добили по кричању.

 

[Небојша]

Нађох тај "исечак" из Ломине студије:



Ово дело генерално може бити интересантно за Криче, зато што аутор помиње још неке паралеле које могу бити од користи:





Видимо да се слично име јавља и у југоисточним крајевима. У околини Штипа се у историјским изворима помиње "син Кричанов", а вреди поменути и место које је носило назив Кричановска Козница. Претпостављам да је то данас Козница у Србији, у пчињском округу.

"Према повељи цара Душана манастиру Архиљевици из августа 1355. године, севастократор Дејан кога је назвао "брат царства ми севастократор Дејан" добија велики покрајине источно од Скопске Црне Горе. То укључује старе жупе (округе) Жеглигово и Прешево, који су били његове наследне земље. На основу повеље, метох манастира Архиљевице су сачињавала следећа баштинска села севастократора Дејана: село Подлешане са заселцима, село Архиљевица код цркве са заселцима, село Извор, село Рућинци, селиште Мокра Пољана, село Маисторије, селиште Маисторије Крупници, селиште Прусци, селиште Врдун, селиште Првево, селиште Деиково, селиште Враче, селиште Седлар, селиште Мекша и село Глаже. Укупно 9 села, 9 селишта и неколико заселка. Поред ових наведених Дејанових баштинских села која су потчињена манастиру Архиљевици, цар Душан је Архиљевици потчинио и села у околини Велбужда: цркву Госпођино поље са селом, село Козница Кричановска и село Строиково."


Већ смо помињали да у овим крајевима постоји појачано присуство хаплогрупе J2b1 (крички кластер). Врло вероватно да постоји нека даља веза полимских Крича са овим крајевима.

Недавно сам сазнао за још неке "топониме" које у основи имају реч Крич

Кричим (Бугарска, пловдивска област)
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC

Кричово (Украјина, Закарпатска област)
https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%BE

Kriçkovë (Албанија)
http://mapcarta.com/13911062

[Бакс]

Ако мислиш на Јужне Словене, ...

 

[Небојша]

 

[НиколаВук]

Занимљиво, Никола. Мислим да је до сличног закључка дошао и А. Лома у студији "Лома, А.: Топономастика и археологија. Антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији, Ономатолошки прилози X, Београд 1989, 1–32".

Нажалост, нисам успео наћи књигу у електронској форми.

Нисам прочитао тај чланак, вредело би га погледати. Добро је знати да се мој начин размишљања подудара са оним од уваженог професора Ломе. 

[Nebo]

За сада се припадници J2b1 појављују само у СЗ делу Црне Горе. Ово мапа је креирана на основу појачане концентрације и предања појединих родова J2b M205.

Има и братство Кричија у Ријечкој нахији, племе Грађани. У которским документима се у 14. веку помиње Лоре Кричко, кога Ковијанић лоцира ту негде у област Ријечке нахије:
http://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

[Небојша]

Има и братство Кричија у Ријечкој нахији, племе Грађани. У которским документима се у 14. веку помиње Лоре Кричко, кога Ковијанић лоцира ту негде у област Ријечке нахије:
http://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

Поставио сам овде само одломак:

[Небојша]

Има и братство Кричија у Ријечкој нахији, племе Грађани. У которским документима се у 14. веку помиње Лоре Кричко, кога Ковијанић лоцира ту негде у област Ријечке нахије:
http://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

Мислио сам на ове што су до сада тестирани, тј. на њихове локације и предања о пореклу.

Овај помен Кричија у Ријечкој нахији, а још више предање о пореклу из Комана, звучи прилично интересантно. Поједини родови J2b1 из СЗ Црне Горе имају предања о пореклу "са Чева", "из Марковине", "из Предиша", итд.

Комани су близу Озринића и Бјелица, па може бити да нека веза постоји.

[vojinenad]

Ћиро је надимак од имена Ћирило, међутим, у динарским пределима се давало и лично име Ћиро. Од њега данас постоје презимена Ћирић и Ћировић. Имао сам комшију Ћирића и цело села га је звало Ћиро. Веруј ми, не могу сад да се сетим како му је гласило право лично име.

Дакле, Кичи су старим пореклом из Црне Горе, уз саму границу с Херцеговином (Старом Херцеговином)?

Један мој рођак се зове Новак а сви га зову Ћиро. И сам сам се изненадио када сам први пут сазнао за његово право име јер сам га цео живот знао под тим надимком и очекивао сам да му је то крштено име, или барем да је неко име слично том надимку. Иначе, и он је пореклом из Мораче.

[Небојша]

Црвено - хаплогрупа J2b M205
"K" - кричкo-годијељски кластер



Извор:

- Српски днк пројекат
- Бугарски днк пројекат
- Албански днк пројекат
- Македонски днк пројекат
- Грчки днк пројекат

[Небојша]

J2b M205 са простора Дробњака и Полимља

плаво - Срби
зелено - муслимани


Срби:

Пејановићи, Годијељи (Шавник, Дробњак)
Мијовићи, Годијељи (Шавник, Дробњак)
Марковићи, Крупице (Пљевља)
Чамџићи, Црљенице (Пљевља)
Медојевићи, Прошћење (Мојковац)
Радовићи, Уневине (Бијело Поље)
Радовићи, Џурово (Пријепоље)

муслимани:

Поровићи, Сељане (Пријепоље)
Аличковићи, Пријепоље


Извор:

- Српски днк пројекат
- Етнологија и генетика, прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије

[Miloš Stojković]

Na ovo juče naleteh:

http://j2-m172.info/2016/07/ancient-zagros-j2b-iran-abdul-hosein-early-neolithic-broushaki-et-al/

Izgleda da je ova haplogrupa starinom sa Zagrosa 

[Небојша]

У раду који поменусмо малопре (The Greeks in the West: genetic signatures of the Hellenic colonisation in southern Italy and Sicily) постоје и четири припадника J2-M102 (J2b M241-). Грчка, Јужна Италија, Хрватска и Турска.

Са сигурношћу се може рећи да тројица припадају хаплогрупи J2b M205.

1. Euboea (Greece), 1 од 93, 1.08%
https://en.wikipedia.org/wiki/Euboea

2. Catanzaro (Ionian italy), 1 од 30, 3.33%
https://en.wikipedia.org/wiki/Catanzaro

3. Хрватска ("крички кластер"), 1 од 1.08%


Узорак J2-M102 из Турске спада у обичну J2b (DYS19=13, DYS437=15).

[Небојша]

Превидео сам неке J2-M102 из овог истраживања о "западним Грцима".

Један је са југа Италије и припада обичној J2b (Lecce).

Други је M205 и генерално је битан за Криче зато што има вредност 12 на маркеру DYS392 (Santa Croce Camerina, East Sicily). Занимљивије да је ово место означено и као грчка колонија.

[Небојша]

Оно што се може закључити на основу Y-STR јесте да је овај узорак из Италије ближи кричком хаплотипу од хаплотипова са Кипра.

12 24 15 10 ? ? ? 15 12 12 12 28 (437=14, 456=14, 458=16). Генерално на ових 20-ак маркера нема превише одступања од кричког хаплотипа (штета што не постоји 385ab).

Поред вредности 12 на маркеру 392 (што и одређује "Криче" M205), овај хаплотип са Сицилије поседује вредност 16 на маркеру 458 (такође карактеристика балканских M205). Кипрани на том маркеру имају веома високе вредности (најчешће 17 и 18).

Још једном хвала драгом Радону! Имао сам прилике и раније да анализирам овај рад, али без хаплотипова и поделе по регијама.

[Frontier1768]

Кричи на подручју Италије и Истре

Хаплотипови из истраживања:
1. 12 23 15 10 15-18 ? ? ? 12 12 12 28 (437=14) - Равена, Емилија-Ромања, Италија ("A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci")
2. 12 23 15 10 16-18 ? ? ? 12 12 12 28 (437=14) - Равена, Емилија-Ромања, Италија ("A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci")
3. 12 24 15 10 ? ? ? 15 12 12 12 28 (437=14) - Санта Кроче Камерина, Сицилија, Италија ("The Greeks in the West: genetic signatures of the Hellenic colonisation in southern Italy and Sicily")

Хаплотипови из јавних база:
1. 12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28 - Кворње, Пијемонт, Италија ("FTDNA")
2. 12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28 - Умаг, Истра, Хрватска ("FTDNA")



Извори:
1. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4127773/
2. http://www.nature.com/ejhg/journal/v24/n3/full/ejhg2015124a.html
3. http://www.familytreedna.com/