Кричи J2b-M205>Y22066

[Небојша]

Хвала на овим информацијама, Зокс!

Ово је Жабљак крај Скадра, а зетско село Годиље вероватно нема везе са Годињем у Црмници. Међутим, свакако је занимљиво то што су релативно близу.

Иначе, по А. Лубурићу, дробњачки Годијељи воде порекло управо из ових крајева (Годиње, Црмница). Ако узмемо у обзир ово предање, као и податак да Ћировићи (преци Ђорђевића/Котлајића J2b1) из Мораче везују своје порекло за Враку (Скадар), затим информацију да су Батоћани J2b1 пореклом из Куча, итд., није искључено да је тамо постојала некаква матица хаплогрупе J2b1.

Оно што ми на неки начин говори да ова хаплогрупа више није присутна ту (ако је икада и било, наравно) у неком значајнијем проценту, јесте оно велико истраживање за ЦГ (J2b1-1.2%).

[Небојша]

Налетех на занимљив текст о "хрватској ћирилици":

Карло Јуришић, "ПОСЛЕДЊИ ПОЗНАТИ НАТПИСИ ХРВАТСКОМ ЋИРИЛИЦОМ НА ПРОСТОРУ ОКО БИОКОВА" (Прилог познавању хрватске епиграфике напуштених писама)

http://www.dicaceline.hr/upload_data/site_files/posljednji-poznati-natpisi-hrvatskom-cirilicom-1.pdf


За Годијеље је ово интересантно зато што је први такав натпис пронађен 1802. године и односи се на Јурчевиће из Студенаца (J2b M205).




Јурчевићи су иначе староседеоци у том крају. Више о Јурчевићима:

"JURČEVIĆI

Danas na duvanjskom podrucju Jurčevići žive u Stipanićima (34 obitelji, 165 članova), Kovačima (12,66), Tomislavgradu (7,25), u Vinici (14,21) i u Zaljuti (3,4).

U osnovi je prezimenska hipokoristik Jurac od osobnog imena Jure. Dodavanjem nastavka -ević, dobivamo Jur(a)c+ević, slijedi jurc+evic i konacno Jurčević.

Starina im je Vinica (duvanjska općina) i Studenci (Imotska krajina), koju danas stjecajem povjesnih okolnosti razdvaja čak državna granica.

Najstariji spomen o Jurčevićima je onaj 1686. godine, kada se u zbjegu stanovnika Studenaca, koji će se zaustaviti u Kučićima poviše Omiša, nalaze dvije obitelji: Tomina s 13 i Lukina s 9 ukućana. Te se godine u zbjegu stanovnika Zagvozda, koji će se zaustaviti na području Brela nalazi i 8-člana obitelj Mije Jurčevića. Zagvoški Jurčevići su se iz izbjeglištva vratili, pa su od njih postali današnji Jurčevići na Makarskom primorju, a dio koji se vratio u Lokvičiće promijenili su prezime u Jurič.

"Kod diobe zemlje 1725. godine Filip Jurčević s 9 čeljadi dobio je 4 kanapa na Studencima, dok je Petar s 8 čeljadi dobio 6 kanapa. Stanje duša (župe Studenci-op.Ante Ivankovića) zabilježio je Petra Jurčevića sa 17 čeljadi, Matu s 22 čeljadi."

Jurčeviće, koji su ostali u Vinici, 1741/42. godine posjećuje i popisuje biskup fra Pavo Dragićević: 14-članu obitelj Stipana Jurčevića (Stephanus Jurchevich), te obitelji Mate i Ilije Jurčevića sa 7 odnosno 4 ukućanina. Tada je u Podgaju zabilježena 13-člana obitelj Marka Jurčevića.

Biskup fra Marijan Bogdanović 1768. godine zatiče u Vinici 6 obitelji i 54 osobe s prezimenom Jurčević: Stipanovu s 21, Matinu s 10, Mijinu s 8, Križanovu sa 7, Ivanovu sa 6 i Jurinu s 2 ukućanina. Dvjema obiteljima s prezimenom Jurčević već se svidjelo Kolo, gdje je novo boravište našlo 21-člano domaćinstvo Joze Jurčevića i Petrova obitelj s 8 duša.

Dakle, Jurčevići se približavaju današnjim svojim staništima u Stipanićima i Kovačima, a dio će njih ostati do danas vjeran Vinici. A oni Jurčevići, što danas žive u Žablaku Donjem pokraj Livna, doseljenici su iz Vinice."

Извор: Анте Иванковић, "Дувањска презимена"

[Синиша Јерковић]

Налетех на занимљив текст о "хрватској ћирилици":

Карло Јуришић, "ПОСЛЕДЊИ ПОЗНАТИ НАТПИСИ ХРВАТСКОМ ЋИРИЛИЦОМ НА ПРОСТОРУ ОКО БИОКОВА" (Прилог познавању хрватске епиграфике напуштених писама)

http://www.dicaceline.hr/upload_data/site_files/posljednji-poznati-natpisi-hrvatskom-cirilicom-1.pdf

Ово са "хрватском" ћирилицом је још један апсурд хрватског језика и рекао бих националног идентитета. Док је у Вуковару данима трајало спортско такмичење: разбиј таблу са ћирилицом, у западној Херцеговини су истовремено били постављени плакати са "хрватском" ћирилицом као дијелом хрватске културе.

Раније да би направили разлику од самог назива ћирилица који се повезивао са Србима, и хрватски аутори су радо користили термин босанчица. Сад, у свјетлу нетрпељивости између Хрвата и босанских муслимана, и назив босанчица је морао бити замјењен вјештачком конструкцијом "хрватска" ћирилица.

Сви хрватски средњовјековни споменици писани су на глагољици, то је била јасна разлика у односу на подручје јужно од Цетине гдје је народ писао ћирилицом, а називао се српским именом.

Како је један дио тог народа постао католицима у првим годинама турске владавине, а тек у 20. вијеку примио и хрватско национално име, приступило се прекрајању историје, па је Херцег Стефан Косача ни крив ни дужан постао Хрват, иако је потицао из породице из околине Горажда, краја који је стотинама километара далеко од најближег хрватског националног простора.

У суштини није проблем да се ти Хрвати данас пишу и осјећају како год хоће, али је проблем у прекрајању историје, која се десила таква каква јест и која се не може накнадно мијењати.

У том контексту гледам и ово измишљање "хрватске" ћирилице, не поричући да су ти ћирилични споменици заиста споменици тог католичког живља који тамо вијековима живи.

[Bej Voč]

Jel postojala razlike u srednjem vijeku između "hrvatske ćirilice" aka bosančice i ćirilice kojom su pisali Srbi i Crnogorci,odnosno pravoslavno tlo?

Da li je identično pismo i slova mu?

[aleksandar I]

Ово са "хрватском" ћирилицом је још један апсурд хрватског језика и рекао бих националног идентитета. Док је у Вуковару данима трајало спортско такмичење: разбиј таблу са ћирилицом, у западној Херцеговини су истовремено били постављени плакати са "хрватском" ћирилицом као дијелом хрватске културе.

Да! То је и мени била прва мисао. Домишљаљу нема краја. Волшебно "босанчица" постаје "босаница."

 Аутор покушава да присвоји и четврто писмо "арабицу", којом су, по њему писали, већ од 15. вијека писали исламизирани Хрвати. Није ми јасно какава је то битна разлика између хрватске и српске ћирилице (стр. 12.)која је наметнута Хрватима за вријеме Краљевине СХС.

Текст сам пажљиво прочитао и обратио сам пажњу на страну 5, гдје ауотор каже: "Slovo "az"(a) dolazi triput: u 2. i 5. retku u vrhu je otvoreno .............. ".

Закључак (мој): Недостаје још слово "буки" (б) и ето азбуке.

Па онда страна 14. Раније сам, у оквиру разматрања феномена "Цркве босанске" назначио да Д. Драгојловић мрсне људе чита као "мирске људе". Аутор текста је код дон Анте Павића на наведеној страни рекао следеће:
"U drugom retku riječ dom znači don i u južnoj Hrvatskoj se i drugdje (не наводи гдје) uvijek veže za ime mirskog, tj. svjetovnog ili biskupijskog svećenika, kao fra uz ime redovnika".

Чудна конструкција, а 7. српањ 1835. године.

Добро је и оно са наљепницом за вино!

[Bej Voč]

Sve o o dolasku Hercegovaca Jurčevića iz 1696....u Sinjsku krajinu:

http://s32.postimg.org/vknj3hio5/fff.jpg
http://s32.postimg.org/ossimw4at/fff5.jpg
http://s32.postimg.org/esxm6zt1h/fff56.jpg
http://s32.postimg.org/97fsgohqd/fff567.jpg
http://s32.postimg.org/832q859z9/fff5678.jpg

[Небојша]

Док је у Вуковару данима трајало спортско такмичење: разбиј таблу са ћирилицом...

Сви хрватски средњовјековни споменици писани су на глагољици, то је била јасна разлика у односу на подручје јужно од Цетине гдје је народ писао ћирилицом, а називао се српским именом.

Како је један дио тог народа постао католицима у првим годинама турске владавине, а тек у 20. вијеку примио и хрватско национално име, приступило се прекрајању историје, па је Херцег Стефан Косача ни крив ни дужан постао Хрват, иако је потицао из породице из околине Горажда, краја који је стотинама километара далеко од најближег хрватског националног простора.

У суштини није проблем да се ти Хрвати данас пишу и осјећају како год хоће, али је проблем у прекрајању историје, која се десила таква каква јест и која се не може накнадно мијењати.

У том контексту гледам и ово измишљање "хрватске" ћирилице, не поричући да су ти ћирилични споменици заиста споменици тог католичког живља који тамо вијековима живи.

Слажем се. Некако се мало ради на расветљавању верских обичаја и порекла становништва тих крајева, па су овакви споменици/натписи од великог значаја.

Оно што је мени са генетске стране интересантно, јесте да су Хрвати из Босне (Чирке и Јурчевићи) ближи Србима из Србије него Крајишницима. Крајишници су опет ближи међусобно (мада ни то није блиска веза осим неких Усораца), а подједнако су им удаљени Хрвати из БиХ и Срби из Србије.

Срби из Србије су такође међусобно прилично удаљени (од 800-1000, што је негде просек за балканске J2b1).

Нпр., Чирко из Ливна (БиХ) и Батоћанин из Лопаша (Србија) на 67 маркера имају претка пре око 400, 450 година.

Јурчевић из Студенаца (Имотски, Хрватска) и Миливојевић из Кривог Вира (Бољевац, Србија) имају свега 2 разлике на 37 маркера. По Невском то је око 11 генерација до претка.

Сећам се да је Синиша и код оног Грка из Фокеје приметио сличан распоред маркера.

Ово је прорачун на основу Y-STR, што зна бити непоуздано, па можда не треба доносити неке закључке.

[Bej Voč]

Izumrli Bračani:

Izumrle porodice6
1. B o ž i c e v i c sui škripskim župskim knjigama apomiimje se god.
1824.; kao Falargović-Božičević g. 1809.; u sutivanskim knji-
- gamia g. 1799. Falardović; svaki put s napomenom: iz Splitske.
U Splitskoj se spominje g. 1776. Božičević alias Falarzović. God.
1679. u Škripu je iob župnik Pavao Bošičić.
2. D a m j a n o v i ć u supetarskoj matici g. 1752.; u dolskim župskim
knjigama g. 1755.; u prazničkima g. 1813., 1841., 1860. i
1861.; u pastirskima g. 1772. pop Damjanovi'ć; u škripskima od
g. 1780.; svaki put s napomenom: iz Splitske (ponekada, kao
Domjanović). Doselili se iz Škripa.
3. D r a-g i č e v i ć oko g. 1820. s napomenom: iz T u č e p a.
4. D o g a n č i ć oko g. 1822., s napomenom: iz P u č i š ć a.
5. J u r j e v i ć (ili Juračević) zabilježen je u sutivanskoj matici g.
1673. i u postirskoj g. 1712. s napomenosm: iz S p l i t s k e.
6. M i h o v i l o v i ć zabilježen je u dolskoj matici g. 1757. s napomenom
: iz S p l i t s k e.
7. P u l i š e l i ć zabilježen g. 1777. u dolskoj matidii; iste godine u
škripskoj kao Pulišelić alias Dujmović iz Splitske.
U "Splitskoj se spominje g. 1785. Vučić alias Pulišelić, a kao
Dujmović g. 1789.


vulgo kvezitus • l. vulgo quaesitus pravno: dete bludnice.

B e z m a l i n o v i ć 1 porodica iz Potsirirčevika. U popisu pučana
»galeotti di Cumat. Sup« g. 1625. nalaze se tri Bezmalinovića.
Vjerojatno porijeklom iz P o l j i c a . U početku selačke
matice spominju se u Novom selu. U sumartinskoj matici spominje
se iz Selaca g. 1778. Bezmialinović dicti Jurac. U selačkoj
matici od početka g. 1747. Bezmalinović vulgo Jurčević; inače
češće s anpomenom iz Podsmrčevika. Osim toga dolazi i kao
Bezmalinović alias Kornelić g. 1762. i 1763., te Jurčević alias
Bezmalinović vulgo Vlahić g. 1763. i Bezmalinović vulgo Matulović
g. 1766., .a samo Matulović g. 1763.

U selackoj matici kršitenih skoro od početka spominju se stanovnici
ovog zaseofca, na pr.
1753.: Bezmalinović,
1754.: Bezmalinović alias Jurčević,
1762.: Bezmalinović de Podsmrčevik,
1763.: Jurčević alias Bezmalinović.
B e z m a l i n o v i ć (nadimak: Jurci) 4 porodice. Vjerojatno
porijeklom iz N o v o g s e l a.

B e z m a 1 i n o v i ć (nadimak: . Lacndver, Grguričić, Malić,
Kotleučić) 12 porodica. U nerežiškoj matici javlja se od god.
1755. i'dalje; god. 1788. kao Bezmainnović alias J u r č e v i ć;
1787. i 1794. kao Bezmaiin, a 1827. kao Bezamlinovi©-Dorić. Među
pučanima bračke galije iz Nerežišća naveden je god. 1625. Nikola
Bezmali'nović. U Jurcima (Podsmrečevik) danas su svi
Bezmalinovići. U matici god. 1825. Bezmalinović alias Grgurević.
U župskim je knjigama zabilježeno- više Grgurevića: god. 1668.
kapetan Gargurević, kum Gairgurević god. 1669., kum; Gargurević
.detto Guja.

[Небојша]

Зокс, хвала на овим вредним информацијама!

Сами Јурчевићи су мишљења да су пореклом из Студенаца крај Љубушког (западна Херцеговина). Нађох и један податак који указује на то:

https://www.geni.com/people/Grgo-Jur%C4%8Devi%C4%87/6000000023953209102

Међутим, ово може бити само конструкција на основу истог назива. А Грго Јурчевић је био неки локални ускок, па ми се чини да су све то повезали у једну целину. Реалније је да су из Дувна пореклом, како каже Анте Иванковић (Зокс је само потврдио те наводе).



Наравно, није искључена веза са зап. Херцеговином, ипак су ти крајеви веома близу. У Љубушком нема Јурчевића, али је било Јурчића, Јурјевића, итд.


Ово може бити занимљиво Арнаутима R1a из Далмације:

[Небојша]

Јурчевићи из Студенаца су били "глагољаши". Изгледа да су имали проблема са фрањевцима због тога.



Извор: "Католици у Босни и западној Херцеговини на прелазу из 18. у 19. век: Доба фра Грге Илијића Варешанина (1783-1813)"


На једном другом месту сам пронашао исти податак, као и потврду о пореклу из Винице (Дувно):

"Za spomenik u čast glagoljašima rodom iz župe Vinice uradio je kipar Jure Žaja u bronci medaljone za svakoga od njih napose, a to su: don Josip Jurčević (oko 1740.-1776.); don Martin Jurčević (1744.-1804.); don Ilija Jurčević (1764.-1838.); don Jakov Perković (1767.-1836.)..."

Извор: http://www.franjevci-split.hr/pdf/studenci_bozic_2011.pdf

[Bej Voč]

Čirke iz Rašeljki su se nekad prezivali Radnjić.Rašeljke su kraj Buškog Blata.
Treba li njih objasnit?

[Небојша]

Објасни, ако те не мрзи.

Према А. Иванковићу, Чирке су пореклом из Гламочког Поља (18. век). Старије презиме Чиркић. Иначе Чиркe се још у 17. веку помињу у околини Дувна, па не знам колико то може бити тачно.

[Bej Voč]

Obiteljska stranica Dragan - Tadija Renić


Rešeljke:

Recimo,uzmimo Stipana i prađedove mu:

Stipan 1929-
Grgo Čirko 1892-1952
Ante 1844-1923
Ante 1807-1887
Dujam 1782-1862

Drugi,a čini se isti rod jel isti čovjek ih navodi:

Mate Radnjić - Čirko 1757-1852
otac:Marko Radnjić - Čirko oko 1692-  i njegova žena Manda Radnjić - Čirko (rođena Kosor).Marko je u rodu sa Dujmom.

[Bej Voč]

Dakle Radnjić je bilo staro prezime,a Čirko vjerotno seoski nadimak.I došli su kao Radnjići.Kad neko negdje dođe ne znači da nosi to prezime,a mozda i donese.

[Bej Voč]

Onako kako piše u crkvenim knjigama,treba pričat,ako pisalo Radnjić,trebali su to naglasit!!!

A evo neke izjave:

Za njih je Petrić naveo samo jedan podatak: beg Bušatlija ih je premjestio iz Suhače, sela na Livanjskom polju, u Rašeljke.’ Dakle, to se moralo dogoditi prije 1878. godine. U Suhaču su Čirke mogle doseliti jedino iz Glamoč Polja, gdje je 1768. godine biskup fra Marijan Bogdanović zabilježio 10-članu obitelj Marka Čirkića (Marcus Cirkich). Kako je to tada bila jedina obitelj s ovim prezimenom među bosanskohercegovačkim Hrvatima katolicima, sve su Čirke potomci spomenutog Marka iz Glamoč Polja, uključivši i Čirke iz Rašeljaka.
U maticama stare župe Grabovice, kojoj su pripadale i Rašeljke, Čirke se prvi put pojavljuju 10. studenog 1841. godine, kada je upisana smrt jednoipogodišnje Marije kćeri Ante Čirke iz Rašeljaka. U maticama krštenih Čirke se prvi put pojavljuju 1. studenog 1831. godine kada je upisano rođenje Katarine kćeri Joze Čirke i majke Oršule rođene Pavić.

Izvor: Ante Ivanković: Duvanjske prezimena, 2001.

[Небојша]

Obiteljska stranica Dragan - Tadija Renić


Rešeljke:

Recimo,uzmimo Stipana i prađedove mu:

Stipan 1929-
Grgo Čirko 1892-1952
Ante 1844-1923
Ante 1807-1887
Dujam 1782-1862

Drugi,a čini se isti rod jel isti čovjek ih navodi:

Mate Radnjić - Čirko 1757-1852
otac:Marko Radnjić - Čirko oko 1692-  i njegova žena Manda Radnjić - Čirko (rođena Kosor).Marko je u rodu sa Dujmom.

Ово звучи као да је презиме Чирко надимачког карактера. Већ смо причали о томе (Чирак - помоћник), што значи да можда има више несродних породица које носе исто презиме. Међутим, ови су баш из Рашељки, најстарије матице овог рода.

Први пут чујем за ове Радњиће (можда су се звали и Раднићи).

Хвала пуно у сваком случају. Може ли се знати извор, MyHeritage? Такви сајтови знају бити непоуздани, посебно зато што у литератури нема помена овог презимена у тим крајевима, али све је могуће.

[Bej Voč]

Ово звучи као да је презиме Чирко надимачког карактера. Већ смо причали о томе (Чирак - помоћник), што значи да можда има више несродних породица које носе исто презиме. Међутим, ови су баш из Рашељки, најстарије матице овог рода.

Први пут чујем за ове Радњиће (можда су се звали и Раднићи).

Хвала пуно у сваком случају. Може ли се знати извор, MyHeritage? Такви сајтови знају бити непоуздани, посебно зато што у литератури нема помена овог презимена у тим крајевима, али све је могуће.

Nije myheritage,izvadio neki lik napisao sam mu ime gore.Nemozemo znati jel autor teksta našao Čirko kad je umro ovaj Marko Radnjić.Mozda je autor,i za pretka dodao Čirko,a on zapravo umro kao Radnjić?!To je problem.

U svakom slučaju,vadio je iz crkvenih knjiga,matica sela Rešeljke.Trebalo bi uci u kontakt pa ga pitat šta je radio.

Sad mozete tražiti,Radnjiće u okolini.

[Bej Voč]

Новаковићи близу Студенаца?истина или мит?

НОВАК
Презиме је настало од личног имена Новак. Презиме Новак не отежава идентификацију соба у Брелима јер нема личних имена Новак.
И Јуре Целигој 27. јуна 1686. у Задварју доделио земљу Виду Новаковићу и његовој породици која се састојала од осам чељади, а избегла је из Ловрећа. Новаковићи се нису враћали у Ловрећ. На листи нема Грге Новаковића и породице из Ричица која се спомиње у литератури да је доселила у Брела.
Италијански су бележници већини презимена настојали придодати наставак "ић" то су Новак претварали у Новаковић.
Новаковић је највероватније доселио у заселак томасу под Ступицом јер су то према Аустријском катастарском премјеру Новаци били власници дворишта и рушевина. Власници штала и кућа у време израде катастарског премјера били су власници на Мишчиће. У засеоку Кристић Новаци се јављају као власници дворишта и густирне заједно са ЈАКИР и Кристић и као власници гостионице (кантине). То нам показује да је угоститељски позив од старине био занимање Новацима то су се успешно њиме бавили до данашњих дана.
Према матичној књизи Омиша за 1799. годину у Брелима су живеле две породице Новак које се воде:
- Под бројем 85.
   Луција пок. Грге Новак
   Марко син пок. Грге, 14 година
   Мате син пок. Грге, 12 година
   Иван син пок. Грге, 11 година
   Јосип син пок. Грге, 7 година
   Јуре син пок. Грге, 5 година
      укупно 6 чланова
- Под бројем 86.
   Луција пок. Илије Новак
   Матија ћерка пок. Илије
      укупно 2 члана
Грађевинско земљиште и објекти у Елаборату Аустријског катастарског премјера из 1830. године уписани су на:
   а) заселак Томаши под Ступицом: Ивана, Јосипа, Марка (једна рушевина је заједнички посед Јосипа Новака и Марка Кларића)
   б) заселак Мишчиће: Грго, Јосип, Марко и Иван;
   ц) заселак Кристић (чатрња - Мијо Кристић и Иван, Јосип и Марко Новак; кантина - Иван, Јосип и Марко Новак).
Приликом пописа становништва 1948. године у Брелима су живеле у четири породице 24 особе. Новаци у односу на друга брељанска презимена живе у највише места у Републици Хрватској и најбројнији су.

[Bej Voč]

УРИЋ И ЈУРИЧИЋ
Ова два презимена имају исти корен, у литератури и документима често се спомињу заједно то смо их покушали описати под заједничким називом. Презимена су постала од личног имена Георгиус. Латински Георгиус од
грчког Георгиос-земљодјелаца, ратар. Оба гласа г> ј, испало је е, затим о> у. Ушао је непостојани а то се добио Јурај.
Имена Георгиус на католичком западу код Хрвата и Словенаца у промењеном облику Јурај и другим дериватима Јуре, Јурас, Јурко, Јурић, Јурош, Јурин, Јуко честа су то су постала широка основа за постанак презимена. Од личног имена Јурић настало је презиме Јурић. Од имена Јурић млади Јурић, Јурић + ић = Јуричић.
Нема свеца којем је широм Хрватске подигнуто у спомен више цркава од св. Јурја, што су учинили и Брељани у непосредној близини Јуричића кућа.
У књизи "ПЛЕМЕНА ИМОТСКЕ КРАЈИНЕ" фра Вјеке Врчића (Имотски, 1990.) на стр. 122, 192, и 214 наводи се да је Петар Радован из Ричица довео 6 породице, те да су у списима остала позната имена неких племена: Бекавац, Јурић, Јуричић-Галитовић и Новаковић. Јуричићу је прво презиме било Галиотовић-Галиот. Неки Јуричићу-Галиоти су остали у Брелима, а други су се вратили у Крајину. Кад се стварао земљишнику 1725., Анте Јуричевић, Мате и Иван Галотовић добили су земљу у Пролошцу. У брељанским матицама за 1802. уписани су као Галиоти а 1805. Јуричић. Да су се Јуричићу дуго времена презивали Галиоти сведочи и назив предела у Биокову "Галиота доци".


Андро Јутронић у књизи "Села и порекло становништва на острву Брачу" наводи јурићи као досељенике из Брела 1656. године. Карло Хорват у свом делу описује смрт Грге Јурича 11 април 1603., који је умро без св. сакрамента у Горњим Брелима. Према попису становника, који је сачинио Јурју Цалерги 1 27. јуна 1686., на попису Загвождана налази се породица Бартула Јурића са 6 чланова а међу Ричичанима породицу Дујма Јурића са 6 чланова. Јуриће можемо сматрати старосједиоцима у Брелима јер, према подацима, у Брелима се спомињу 1603., 1656., 1694. и 1779. године.

Koga zanima,neka čita ovdje:
http://www.brela.com/brolanenses/prezimena/

[Небојша]

Зокс, презиме Новаковић је веома често на западу (и код Срба и код Хрвата). За Јурчевиће се поуздано зна да су из Имотске крајине, док за ове Новаковиће не бих могао да тврдим било шта по питању J2b1.

Нпр., чак и у Крајини (Лика и Далмација) има пуно несродних Новаковића.

Занимљива је међутим ова локација коју си означио на мапи. Иако се не види лепо, мислим да су релтивно близу Усорци (Плоче), али и Студенци (Љубушки).