Феномен мноштва хаплогрупа у оквиру истих, великих крајишких родова се лако може објаснити катунском структуром и организацијом из које су они потекли. Нарочито је ту илустративан чланак Миленка Филиповића: "Структура и организација средњовековних катуна" изложен у оквиру Симпозијума о средњовековном катуну у Сарајеву 1961. године. Издвојићу закључак трећег поглавља овог чланка, "Састав катуна по пореклу", на страни 65:
"Према свему, очигледно је да средњовековни катун није био родовска заједница. Међу оним што су савремени Власи одржали од старине је и таква организација њиховог живота: као што сам то раније изнео, код сточарских Влаха у Македонији једну групу, тајфу, коју предводи један ћехаја (или челник), сачињава неколико породица различитих родова, и то тако да породица једног рода буде у разним тајфама. Састав тајфе је веома променљив. И састав "компанија" савремених Саракачана (сточара који говоре грчки а иначе су у свему као и савремени номадски Цинцари) је такав: 10-20 породица које међу собом нису у крвном сродству.
Катун у средњем веку био је, па је такав и данас где има Влаха, група од по неколико разнородних породица, оно што се у науци обично зове хорда или, како се данас у литератури на енглеском каже, multi-family band. У средњем веку се много водило рачуна о роду или, како се тада говорило, о "племену". Да је катун био род или родовска целина, то би, свакако, негде дошло до изражаја."