Аутор Тема: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата  (Прочитано 24056 пута)

Ван мреже Stojan Janković

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #40 послато: Новембар 02, 2016, 11:02:24 поподне »
Ускочио сам у ову тему па нисам ни обратио пажњу на то како гласи, али издвајати покатоличење након последњег рата од свега оног што је претходило у 20. веку, равно је забораву жртава које је српски народ имао. Шта значи наглашавање "након овог рата" кад је њему претходио такав масакр и геноцид током двадесетог века, какав свет није видео? Кога данас да покатоличе кад хрватска држава одлично зна да су млади углавном отишли без намере да се враћају, а стари ће за коју деценију поумирати, тако да ће ионако опустела села у потпуности нестати. Знају властодршци у Хрватској да ће време учинити своје и завршити  започето. Многи Срби у градовима већ су покатоличени још пре овог рата тако да није редак случај у овом рату био да су ратовали на страни хрватске, као нпр. онај Ојданић који је био вођа Торциде, па онај Клокан из Загреба, један од БББ, који сада живи у Скандинавији и "велики је Хрват". Суштина је да не можеш убити већ убијеног, тако да без обзира што се нисам фокусирао на тему свакако нисам ни промашио.

"...какав свет није видео". Ne shvaćam svrhu ovakvih paušalnih ocjena i ostrašćenih tvrdnji bez ikakve osnove. To daje neozbiljnu notu čitavoj diskusiji. Sasvim je jasno da su se u ww2 dogodili teški ratni zločini, ali to i dalje nije tema. Pokatoličavanje pravoslavnog stanovništva na području tkz. NDH bila je tragična, ali s religijskog gledišta minorna epizoda. Većina ljudi koji su tokom rata pod prisilom prešli na katoličku vjeru, a imali su sreće da prežive, vratili su se nakon rata svojoj vjerskoj tradiciji. Ili me možda želite uvjeriti da su ti ljudi tijekom svega 4 godina rata zaboravili svoje vjerske tradicije? Zato je posve deplasirano vraćati se na ww2 kada govorimo o pokatoličenju. Jednako tako još nismo donijeli zaključak o temi pokatoličenja nakon ovog zadnjeg rata pa bih htio napisati nešto na tu temu, ako dozvolite.

Pitanje vjerskog pa i nacionalnog identiteta je pitanje pojedinca. Problem je ako na izbor utječu društveni pritisci i stigmatizacija, ali isto tako je činjenica da su ljudi po prirodi oportunisti i da biraju veću korist uz što manji uložen trud. Također, istina je da je asimilacija, bilo to nama drago ili ne, prirodan proces koji se događa više-manje svim manjinskim grupama unutar većinske zajednice i na toj osnovi se reproducira i vitalizira društveno tkivo nekog naroda, što je proces star koliko i čovjek. Naravno, današnja društva više ulažu na očuvanju kulturnog identiteta i vrijednosti manjinskih zajednica kroz zaštitu manjinskih prava, ali sve to ne može spriječiti ljude da se identificiraju s društvom u kojem žive, što mlađi prije i radije prihvaćaju nego stariji. Gledajući kroz tu prizmu, moglo bi se reči da je to uglavnom nenasilan proces, mada katkad ljudi prihvaćaju nove vrijednosti iz kriv razloga kako bi se što bolje uklopili, dobili bolji posao, izgubili etiketu "onih drugih", no u svakom slučaju iza toga se krije svjesna odluka, koju, kako sam već naglasio, pokreće ipak jedan prirodan, a ne umjetno produciran, proces.

Ван мреже Stojan Janković

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #41 послато: Новембар 02, 2016, 11:07:48 поподне »
Ову тему поставио сам због завршне фазе покатоличења православни Срба у независној држави Хрватској, гдје смо свједоци ове зле намјере.
Из мога краја покатоличено је девет породица мојих познаника, која су  отишла у Загреб 70-тих и 80-тих година прошлог вијека. Када сам питао који је разлог, сви одговарају исто, "мора се: школа, посао, друштво, све".

Kolega, molio bih Vas da, ukoliko ste u stanju, pristupite diskusiji bez ostrašćenosti i emocionalne prtljage. Također, bilo bi korisno kada biste iznosili argumente za svoje tvrdnje, bez nepotrebnih emocionalnih ispada kroz floskule tipa "nezavisna država Hrvatska", "zle namjere" i slično. Ukoliko znate nešto što ostali komentatori možda ne znaju, onda to podijelite s nama, jer se inače Vaš komentar svodi na jeftine etikete bez dokaza. Što se tiče zadnjeg dijela Vašeg komentara, tu se načelno slažem, ali zar primjerice srpska obitelj u SAD-u također ne uči engleski jezik, američke tradicije i kulturu, kako bi se što bolje uklopila u novu sredinu, imala dobre uvjete za djecu u školi, sebi na poslu, u društvenoj interakciji i slično? Zar njih netko prisiljava na to?

Ван мреже Stojan Janković

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #42 послато: Новембар 02, 2016, 11:12:42 поподне »
Римокатоличка и православна вера немају никакве суштинске везе једна с другом. На папиру, обе су хришћанске, а стварно римокатоличка вера је јерес - отпадништво од једне свете апостолске Христове Цркве.

Molio bih Vas, ukoliko ste u stanju, da se suzdržite ekstremnih vjerskih stavova i sagledate situaciju onakvom kakvom objektivno jeste, a to je da su i pravoslavna i katolička Crkva dvije kršćanske denominacije, vrlo bliske, koje dijele nekoliko crkveno-pravnih dogmi i ništa više. Dakako, ukoliko niste u stanju ili ne želite trezveno razmotriti činjenično stanje, shvatit ću hint i preusmjeriti diskusiju na elastičnije sugovornike s kojima se može raspravljati i eventualno, uskladiti stavove na temelju racionalnog rasuđivanja.

Ван мреже Stojan Janković

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #43 послато: Новембар 02, 2016, 11:14:25 поподне »
Разлика између православног хришћанства и римокатолицизма је суштинска. Православни вјерују у Исуса Христа, а римокатолици у папу. Православни вјерују у Бога, а римокатолици у човјека. Како се ту може наћи на пола пута?

Rimokatolici vjeruju u Boga i Njegovog sina Isusa Krista, a papa je Božji službenik na Zemlji. Apsolutno je pogrešna tvrdnja da rimokatolici vjeruju u papu.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #44 послато: Новембар 02, 2016, 11:27:05 поподне »
Rimokatolici vjeruju u Boga i Njegovog sina Isusa Krista, a papa je Božji službenik na Zemlji. Apsolutno je pogrešna tvrdnja da rimokatolici vjeruju u papu.

Одржа нам ти Стојане предавање свима редом...

Наравно да католици вјерују у папу, а не вјерују у Христа. Доказ таквог извитопереног вјеровања се налази и у познатој католичкој догми да је папа непогрешив када говори о питањима вјере. Због ове догме, која је званично усвојена крајем 19. вијека, дошло је до раскола и у самој римокатоличкој цркви (одвојили се старокатолици).

Укратко, ако би било који папа сутра изјавио да Христос није Бог, његова католичка паства би то морала прихватити, јер по догми католичке цркве папа је непогрешив. Па ви онда видите ко ту у шта вјерује.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #45 послато: Новембар 02, 2016, 11:32:07 поподне »
Цитат
a papa je Božji službenik na Zemlji

služba je služba, a družba je družba.  :-X

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #46 послато: Новембар 03, 2016, 08:40:58 пре подне »
Kolega, molio bih Vas da, ukoliko ste u stanju, pristupite diskusiji bez ostrašćenosti i emocionalne prtljage. Također, bilo bi korisno kada biste iznosili argumente za svoje tvrdnje, bez nepotrebnih emocionalnih ispada kroz floskule tipa "nezavisna država Hrvatska", "zle namjere" i slično. Ukoliko znate nešto što ostali komentatori možda ne znaju, onda to podijelite s nama, jer se inače Vaš komentar svodi na jeftine etikete bez dokaza. Što se tiče zadnjeg dijela Vašeg komentara, tu se načelno slažem, ali zar primjerice srpska obitelj u SAD-u također ne uči engleski jezik, američke tradicije i kulturu, kako bi se što bolje uklopila u novu sredinu, imala dobre uvjete za djecu u školi, sebi na poslu, u društvenoj interakciji i slično? Zar njih netko prisiljava na to?
Поштовани Јанковић Стојане.
Са вама, и таквим као ви, тешко да се може било о чему дискутовати. Ваша острашћеност знањем које имате, говори све о вама. Умјесто да износите супротне доказе  да није настављено покатоличење православни Срба у независној држави 'Рватској, и коментаришете чланке који су постављени, ви мјењате тему наводећи дискусију на другу страну како би се заташкало зло које цијели свијет зна. Е неће моћи.
За такве као ви, и слични вама, све су "jeftine etikete bez dokaza", што није верификовала столица с Каптола. Значи, јефтина етикета је и јавно признање девет мојих бивших мјештана који су се покатоличили, сродника нашег Амикуса, као и још некога што се овдје огласио, а доста скупа и квалитетна ваша оправдања "uklapanja u novu sredinu", гдје је образовани систем завршна фаза каптолске зле намјере, започета поновном паљевином 2,8 милиона књига која су исписана ћирилицом, гдје нема примјера у свијету у таквом вандализму.
Зато, поштовани господине Јанковић Стојане, ја се вама захваљујем што посјећујеш наше Порекло и што се интересујеш за потомке своје. Моја и твоја убјеђења су различита, а времена су филтер истине и знања. О покатоличењу Срба у независној држави Хрватској никада се сакрити не може, па ни паљевинама.
 

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #47 послато: Новембар 03, 2016, 09:42:24 пре подне »
Ова тема је сама по себи бесмислена, јер сви знамо да Срби у Хрватској масовно прелазе на католичанство у задњих 20 година. Ја сам одавно престао да се препуцавам са Хрватима по питању историје, пошто то заиста не води никуда. Нико неће одступити од свог стајалишта.

Пишем књигу о унијаћењу у Далмацији, у којој износим податке о свим породицама које су постале римокатоличке и данас су такве. Само једно да се зна-у задњих 200 година прелазак Срба на католичанство био је миноран. Ради се само о неким породицама које су живиле у већински римокатоличким насељима, а њих има врло мало. Никоме из већински српских насеља није падало на памет да прелази на католичанство (говорим о задњих 200 година). У Другом светском рату, ти који су насилно покатоличени, сигурно нису остали католици, него су се вратили на православље.

Од ратова 1990-их и етничког чишћења, имамо ситуацију да је Срба у Хрватској остало мало, а по неком закону, што има мање припадника једне нације и вере у неком подручју, то брже нестају и претапају се у већину. Чак и да није било рата, и да су Срби само масовно одселили на рад у неку другу земљу, оних мало што је остало, галопирајуће би рпостајали Хрвати, што се догађа и данас. Наравно, у овој ситуацији имамо и терет рата и мржње, када је срамота бити Србин у Хрватској, па је то додатни мотив за прелазак на католичанство. Тимар има неке познанике, а ја имам најближе рођаке који су постали Хрвати пре пар година. Не само то, него сам и ја могао бити Хрват данас, јер су моји преци били унијати један краћи период у 19. веку. Додао бих још једну информацију. Срби у Далмацији нису преко унијаћења масовно постајали Хрвати, какав је случај у Жумберку. У Далмацији је унијаћење пропало, јер се 95% унијата вратило на православље, у истој или наредним генерацијама.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #48 послато: Новембар 03, 2016, 01:42:56 поподне »
У Далмацији је унијаћење пропало, јер се 95% унијата вратило на православље, у истој или наредним генерацијама.
Значи, Пилипенда није био у праву :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #49 послато: Новембар 03, 2016, 04:37:29 поподне »
У православној Цркви римокатоличка црква се заиста сматра отпадничком и јеретичком.
Тако је било некада, али то више није случај. Довољно је само погледати документа усвојена на Критском сабору на коме је учествовао и целокупни црквени врх СПЦ. Руска црква није присуствовала сабору због притиска руског државног врха, али и њихов епископат је већински екуменистички (познато је чији су ученици патријарх Кирил и митрополит Иларион). Католичка црква се данас назива "сестринском црквом", а српски епископи редовно присуствују мисама док неки у њима чак и делимично учествују. Да сматрају католичку цркву за јеретичку то свакако не би био случај.

Лично нисам верник, али ми се повраћа кад видим шта епископи СПЦ раде последњих година јер сам свестан какве су последице њиховог деловања. Изгледа да није довољно Срба заклано због католичке цркве чим међу верницима нема већег отпора екуменизму.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #50 послато: Новембар 03, 2016, 08:02:53 поподне »
Тако је било некада, али то више није случај. Довољно је само погледати документа усвојена на Критском сабору на коме је учествовао и целокупни црквени врх СПЦ. Руска црква није присуствовала сабору због притиска руског државног врха, али и њихов епископат је већински екуменистички (познато је чији су ученици патријарх Кирил и митрополит Иларион). Католичка црква се данас назива "сестринском црквом", а српски епископи редовно присуствују мисама док неки у њима чак и делимично учествују. Да сматрају католичку цркву за јеретичку то свакако не би био случај.

Лично нисам верник, али ми се повраћа кад видим шта епископи СПЦ раде последњих година јер сам свестан какве су последице њиховог деловања. Изгледа да није довољно Срба заклано због католичке цркве чим међу верницима нема већег отпора екуменизму.

Зато и написах "у православној Цркви", коју у свој пуноћи чини поред епископа и вјерни народ. Дакле епископи су само дио Цркве и не би се требали изједначавати са појмом Цркве. Поред тога, кроз историју Цркве највише отпадника од Цркве је било управо међу епископима, тако да ни наше вријеме није изузетак. То штo поједини епископи састанче и потписују којекакве декларације, не  значи ништа ако те одлуке не прихвати народ. По православној догми чувар вјере је вјерни народ, не ни Патријарх, ни Сабор, ни поједини епископи.

Византијски цар Михајло VIII Палеолог је крајем 13. вијека покушао на силу да уведе унију. Епископат је потписао Лионску унију, али она никад није спроведена у дјело, баш као ни доцнија Флорентинска, јер није могла да заживи у народу. Сам цар је, омражен од народа, на крају сахрањен без опела, а син и удовица царица су га се практично одрекли и поново утврдили православље.

И Срби су имали своје отпаднике, разне Зорчиће и Краљевиће, који су такође неславно завршили.

Тако и ови данашњи екуменисти... Nibicula est, transibit!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #51 послато: Новембар 03, 2016, 09:07:26 поподне »
Црква су сви крштени и верни православни хришћани. Клир ту чини мали постотак. Међу обичним црквеним светом мало је оних који су за било какву сарадњу или, не дај Боже, унију с католицима. Зато, не треба посматрати стање ствари у Цркви према ономе што данас говоре и раде неки клирици. Они су пролазни појединци, као и сви ми. И за то што раде, положиће рачуне једног дана.
Што каже Синиша, тога је било и раније. Поменућу опет покушај уније у Фиренци, половином 15. века, када је свега неколико епископа одбило да потпише унију. И, опет је Црква опстала. Баш због те неколицине. Опстаће и данас.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #52 послато: Новембар 03, 2016, 09:18:24 поподне »
Кад већ помињем "флорентинску унију", занимљиве су анегдоте везане за овај догађај.
Нпр. деспот Ђурађ Бранковић је забранио нашим епископима (у неким текстовима нађох да је у питању био патриарх Никон, али није потврђено) да иду у Фиренцу, тако да Срби једини од свих православних цркава тамо нису имали представника.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #53 послато: Новембар 03, 2016, 09:57:45 поподне »
Занимљив текст о Фирентинској унији и њеном каснијем (не)спровођењу међу православнима:

https://stanjestvari.com/2015/02/02/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D0%B0%D0%BC%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D0%B2-%D0%BC%D0%B0%D1%80/

Упечатљив детаљ:
"Када се Митрополит Исидор, један од највећих издајника Православља, појавио у Москви са папским крстом испред себе, ухапшен је од стране Великог кнеза Московског, Василија Васиљевича, и након тога су га послали да се пресели у Рим, где је примио кардиналску капу. По предању, Св. Марко је био веома задовољан поступком Векиког кнеза Московског, и поставио га је за пример византијским властима."  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #54 послато: Новембар 03, 2016, 10:18:42 поподне »
Тачно, само што су Зорчића Срби покушали да убију, а Краљевића су Аустријанци пензионисали због отпора народа који га није признавао.

Занимљив опис односа Срба према унијатском епископу Зорчићу дао је савременик збивања крањски племић Јанез Вајнкард Валвазор у свом дјелу Слава војводине Крањске из 1687. године. Валвасор тако пише:

"У Крајини додуше немају владику, али у Крабатима стално обитава један од Светих Крстова, мада тада , када сам ово утврдио, већ тада ниједан није упражњавао ту службу, јер у свему пре неких годину дана владика Pauli Sorziz је требао погинути. Исти је , како то казују Власи у Хрватској, многе Влахе протерао у Турску, падајући у крајност након стицања владическог достојанства. Међутим Власи га нису, све у свему, много поштовали, јер није потекао од калуђера (или монаха). Како се управо чује од Његове Краљевске Висости: да Вицегенерал од Траутманс села треба да понуди Влашким поповима и калуђерима један Synodum или скупштину са наредбом да они овога Pauli Sorziza прихвате као владику: ипак они овога не признају , јер он раније није био калуђер (или није био верник).

К овоме се наглашава да, према грчком црквеном правилу, не може бити владика онај који претходно није био калуђер, пошто у Грчкој Цркви морају једнако и патријарси, и митрополити, и виши владике и владике припадати реду калуђера. Зато су они (Власи) били у толикој мери огорчени против овога , од вицегенерала постављеног, владике, да су помишљали да га убију. Власи (који се налазе у Крабатима на нашим границама) истоме омогућују, да он са дозволом вицегенерала целе ноћи путује једну туру.

У једној механи, мислећи да је сам сигуран и довољно пажљив, он је водиче, са којима је изашао, сваки пут изгонио ван. Није значи могло боље, након што је владика вероватно једног водича коначно оставио код себе, који га је требао напоље извести; и било је док је нови владика спавао, да је коначно један, који је ноћу кроз прозор изашао, кроз прозор на њега пуцао; који пуцањ ипак убици није донио остварење немаре, иако је погодио сасвим добро. Наиме владика је свом срећом имао капут пребачен преко главе и у њему преносну врећу са златним динарима, који су му заштитили главу, јер је зрно клизнуло по злату и овај је остао неозлеђен. Пошто је врећа изгледала нешто испупченија гађао је у њу уместо у главу, или је капут у најмању руку проузроковао да глава није лежала ниско колико врећа златника, тако да је зрно нанишањено тамо где је погодило злато. Стога и потом, од тога времена хрватски Власи (то су они Власи који живе у Крабатима) за разлику од наших (наиме оних који  у Ускочким планинама живе), немају владику. Због тога жели ли њима неко бити поп или свештеник, тај мора бити управљан од стране Грчког Патриајрха или Вицепатријарха."

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #55 послато: Новембар 03, 2016, 10:40:49 поподне »
Занимљив текст о Фирентинској унији и њеном каснијем (не)спровођењу међу православнима:

https://stanjestvari.com/2015/02/02/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D0%B0%D0%BC%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D0%B2-%D0%BC%D0%B0%D1%80/

Упечатљив детаљ:
"Када се Митрополит Исидор, један од највећих издајника Православља, појавио у Москви са папским крстом испред себе, ухапшен је од стране Великог кнеза Московског, Василија Васиљевича, и након тога су га послали да се пресели у Рим, где је примио кардиналску капу. По предању, Св. Марко је био веома задовољан поступком Векиког кнеза Московског, и поставио га је за пример византијским властима."  :)

Никола, хвала на линку. Заиста добар текст.

Ријечи св. Марка Ефеског наведене у тексту дају суштину: „Нека нико не доминира нашом вером: ни император, ни јерарх, ни лажни сабор, нити ико други, сем јединог Бога, коју је лично и кроз своје ученике пренео до наших дана.“

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #56 послато: Новембар 06, 2016, 09:07:18 пре подне »
Пошто видим да се Синиша и Небо доста опустили и врло занимљиво коментаришу, очекивао сам даће Синиша отворити нови наслов  :), јер мој земо врло је осјетљив када се одступа од наслова ;).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #57 послато: Новембар 06, 2016, 09:42:13 пре подне »
Пошто видим да се Синиша и Небо доста опустили и врло занимљиво коментаришу, очекивао сам даће Синиша отворити нови наслов  :), јер мој земо врло је осјетљив када се одступа од наслова ;).

Ево за зему, издвојих тему.  ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #58 послато: Новембар 06, 2016, 02:02:19 поподне »
Пошто видим да се Синиша и Небо доста опустили и врло занимљиво коментаришу, очекивао сам даће Синиша отворити нови наслов  :), јер мој земо врло је осјетљив када се одступа од наслова ;).

Извињење, Тимаре, тотално смо отишли од основне теме.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јанбо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
Одг: Покатоличење Срба у Хрватској послије последњег рата
« Одговор #59 послато: Фебруар 21, 2017, 10:29:33 поподне »
Ова тема је сама по себи бесмислена, јер сви знамо да Срби у Хрватској масовно прелазе на католичанство у задњих 20 година. Ја сам одавно престао да се препуцавам са Хрватима по питању историје, пошто то заиста не води никуда. Нико неће одступити од свог стајалишта.

Пишем књигу о унијаћењу у Далмацији, у којој износим податке о свим породицама које су постале римокатоличке и данас су такве. Само једно да се зна-у задњих 200 година прелазак Срба на католичанство био је миноран. Ради се само о неким породицама које су живиле у већински римокатоличким насељима, а њих има врло мало. Никоме из већински српских насеља није падало на памет да прелази на католичанство (говорим о задњих 200 година). У Другом светском рату, ти који су насилно покатоличени, сигурно нису остали католици, него су се вратили на православље.

Од ратова 1990-их и етничког чишћења, имамо ситуацију да је Срба у Хрватској остало мало, а по неком закону, што има мање припадника једне нације и вере у неком подручју, то брже нестају и претапају се у већину. Чак и да није било рата, и да су Срби само масовно одселили на рад у неку другу земљу, оних мало што је остало, галопирајуће би рпостајали Хрвати, што се догађа и данас. Наравно, у овој ситуацији имамо и терет рата и мржње, када је срамота бити Србин у Хрватској, па је то додатни мотив за прелазак на католичанство. Тимар има неке познанике, а ја имам најближе рођаке који су постали Хрвати пре пар година. Не само то, него сам и ја могао бити Хрват данас, јер су моји преци били унијати један краћи период у 19. веку. Додао бих још једну информацију. Срби у Далмацији нису преко унијаћења масовно постајали Хрвати, какав је случај у Жумберку. У Далмацији је унијаћење пропало, јер се 95% унијата вратило на православље, у истој или наредним генерацијама.

Прво поздрав форуму.
Пратим га онако више случајно, тражећи нека презимена. Онда сам остајао на више тема, па сам наишао на овај коментар. Видим да пишете књигу о унијаћењу. Свака част! Ја сам пореклом из једног од та два села у Далмацији где је било Унијата. Баш бих волео да знам да нису и моји били Унијате, сви ми кажу да нису...
А што се тиче теме, ту могу да потврдим буквално из прве руке (шира породица) као и Зрно, како неки бивши Срби постају Хрвати сада у 21. веку.