Аутор Тема: Локализми у црногорском говору  (Прочитано 24764 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #60 послато: Март 09, 2017, 01:14:38 поподне »
О вирџинама код Албанаца писао је Кун у "Mountains of giants". Као један од разлога наводи и непристајање младе жене да оде у други род и прихвати све обавезе које очекују жену, мајку, домаћицу. У том случају могла је, у одређеном племенском обреду, дати заклетву на девичанство. Остајала би код куће као што остају синови и прихватала обавезе које имају мушкарци. Кун помиње и да се дешавало да ово буде само привидна вирџина, то јест да је било случајева да се завет девичанства потајно крши.
У једном патријархалном, традиционалном и племенском друштву ово је био једини начин да жена буде слободна а да не изазове мржњу околине. Јер вирџина носи мушку одећу, може да пуши и да пије, да слободно седи са мушкарцима, нема обавезу да ради женске послове, којих има много и били су јако тешки. Познато је да мушкарци и жене у нашим крајевима имају одвојене послове и то се највише истиче у динарском појасу. Црногорац никада неће узети да музе краву или да оде по воду. То све раде жене. Тако да вирџина је на себе у потпуности узимала улогу мушкарца. Ово је једна традиција која је готово изумрла и у савременом друштву нема више никакву сврху. Ми смо последње генерације која је имала прилику да живи у исто доба када и последње вирџине.
Доста смо се одмакли од теме и из језика прешли у антропологију.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #61 послато: Март 09, 2017, 07:32:42 поподне »
1) Ја сам се лоше изразио у вези одиве. Управо је тако жена из фамилије удата у другу фамилију.
Поента је била у томе да докле користе ту реч су обележене територије докле су селили Црногорци.

2) Нисам знао да да је и код вас било вирџина као код нас.
Одива ж удата шћерка, сестра, синовица, братственица. Имамо три- четири одиве удате у Велику.
Одивић м одивин син. Леко је наш најбољи одивић.
Одивичина ж одивина шћерка. Зар није лијепа ова наша одивичина, оћеш ли да се пријатељимо?
Одивичић м одивин син
Одивски, -а, -о одивин. Ово су одивски дарови.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #62 послато: Март 09, 2017, 08:08:39 поподне »
Сећам се да су стари Црногорци у Пећи који су се дружили са мојим дедом говорили:

" Та' момак је прави звијук"

То би значило нешто као "неразуман човек, непромошљен човек" а значило је врло негативну оцену.

То јесте ознака за звијука.  Мени је наведено блиско за неког ко је звијук.

 У рјечницима:Звијук, м. - несташко, враголан, вјетропир, блесавко, лакомислена особа.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #63 послато: Март 11, 2017, 11:21:47 пре подне »
У рјечницима:Звијук, м. - несташко, враголан, вјетропир, блесавко, лакомислена особа.

Видоје, претпостављам да реч "звек" која се данас често користи у ЦГ значи исто што и "звијук"?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #64 послато: Март 11, 2017, 11:31:41 пре подне »
Неки локализми из Дробњака из књиге Воја Дедеића "Чешагије":

Барабар – упоредо, исто као нешто, нешто што може да се упореди (овај израз су моји отац и стриц често користили)
Бјечве или бјелаче – грубе вунене чарапе
Бритвулин – мали нож, перорез (ово се чује свуда по ЦГ)
Газап – невреме (вероватно турцизам)
Галатно – нечисто
Галиот – несташно дете, неваљалко (размишљам, да није израз остао из времена кад су Дробњаци имали додира с Млечанима – 16. и 17. век, кад су кажњеници слати да веслају на галијама?)
Гурбети – Цигани чергари
Дозоја – превише
Ђетиња или сандруга – трудна
Заувар – на корист
Зенђио – богат, гласовит (вероватно турцизам)
Јабанац – странац (и ово се користи свуда по ЦГ)
Калабука – врева, гужва (ја сам чуо за – халабуку)
Карамлук – мркли мрак (турцизам)
Кастиг – брука (свуда по ЦГ, романизам)
Кастилице – намерно
Кудрет, кудретан – способност, способан
Лубина – „одеран брав, месо без коже и изнутрице“ (тзв. „француска обрада“  :) )
Лука – мања плодна зараван поред реке (има места по ЦГ која носе у називу ово „лука“; прво ми на памет пада Орја Лука у Бјелопавлићима)
Мешчин – мени се чини… (ово можемо чути и у сарајевском говору – „ме'шчини“)
Мобиље  - намештај (мобилијар; романизам)
Мрснути – сакрити се
Мушавера – завера (вероватно турцизам)
Навалице – намерно
Надвор – напоље, на двориште
Накастити – наумити
Наред – прибор, алат
Натлаисавање – надгорњавање (никад нисам чуо за овај израз)
Наусјеченије – наопако (када неко чини…)
Нечемуран – недорастао, закржљао
Нимукает – ни прстом да мрдне, не мари
Обунути – задржати се
Пића – сточна храна (кратки узлазни нагласак на првом слогу; ово сам чуо и у мом завучају)
Подкаур – засигурно
Пошушњар – ситан лопов (никад нисам чуо за овај израз)
Преша – хитња, журба (пресија, романизам; ово се чује свуда по ЦГ, а и шире)
Прописаница – прокажена жена
Текме – дашчано корито (овај израз, мислим турцизам, користе дунђери)
Ћосање – ругање с неким
Цревље –ципеле (стара словенска реч)
Чегрст – свађа (ову лепу стару реч имамо код Његоша, у „Горском вијенцу“, када кнез Јанко пита Вука Мандушића што помиње бана Милоњића – „је ли чегрст каква међу вама?“)
Чечар – четинар
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #65 послато: Март 11, 2017, 12:47:02 поподне »
Неки локализми из Дробњака из књиге Воја Дедеића "Чешагије":


Ђетиња или сандруга – трудна


за ово нисам знао!

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #66 послато: Март 11, 2017, 01:42:19 поподне »
 Ђетиња - сандруга- трудна се чујала и у Горњем Полимљу.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #67 послато: Март 11, 2017, 02:33:42 поподне »
Неки локализми из Дробњака из књиге Воја Дедеића "Чешагије":

Лука – мања плодна зараван поред реке
Мешчин – мени се чини… (ово можемо чути и у сарајевском говору – „ме'шчини“)
Надвор – напоље, на двориште
Наред – прибор, алат
Нимукает – ни прстом да мрдне, не мари

На Требави, одакле су моји, од побројаних локализама, и данас се још срећу ови издвојени.

При том, термин лука мислим да је широко распрострањен, па и Бања Лука га има у свом имену. ;)

Занимљиво, израз наред нисам приметио да се користи у смислу како је наведено, али кад се хоће нешто наручити код мајстора, обично столара, каже се наредио сам нови стол, или полицу за књиге, или у шуми 10 метара дрва. :)



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #68 послато: Март 11, 2017, 05:19:55 поподне »
Барабар – Овај израз се користе ја мислим свуда. Сва моја фамилија користи овај израз, па и они коју немају везе са Дробњаком. Шта више знам да је врло често у употреби у Поморављу, како на селу, тако и у граду.
Дозоја – овај израз никада нисам чуо  ???
Нимукает – ни прстом да мрдне, не мари. Ово сам чуо али нисам знао шта значи.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #69 послато: Март 11, 2017, 05:57:06 поподне »
Барабар – Овај израз се користе ја мислим свуда. Сва моја фамилија користи овај израз, па и они коју немају везе са Дробњаком. Шта више знам да је врло често у употреби у Поморављу, како на селу, тако и у граду.

Барабар је турцизам. Био је познат и на Косову, нпр. када су староседеоци Срби Урошевићу говорили да су до 1878. у Косовској котлини били "барабар" (једнаки по бројности) са Арнаутима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #70 послато: Март 11, 2017, 06:08:23 поподне »
Барабар је турцизам. Био је познат и на Косову, нпр. када су староседеоци Срби Урошевићу говорили да су до 1878. у Косовској котлини били "барабар" (једнаки по бројности) са Арнаутима.

Тек сад наслућујем како ово звучи... и долази ми у сећање да сам тај израз, истина ретко, могао чути и код мојих. Али код нас би се то изговорило без последњег самогласника, и изговарало се отприлике као бара-ба.



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #71 послато: Март 11, 2017, 06:09:01 поподне »
Барабар – Овај израз се користе ја мислим свуда. Сва моја фамилија користи овај израз, па и они коју немају везе са Дробњаком. Шта више знам да је врло често у употреби у Поморављу, како на селу, тако и у граду.

Барабар = "pari-pari" Позајмица из талијанског (од латинског paritas > истоветност)

https://www.collinsdictionary.com/dictionary/italian-english/copiato-pari-pari-dal-libro

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #72 послато: Март 11, 2017, 06:34:31 поподне »
Барабар = "pari-pari" Позајмица из талијанског (од латинског paritas > истоветност)

https://www.collinsdictionary.com/dictionary/italian-english/copiato-pari-pari-dal-libro

Жико, турцизам је у питању. Из "Етимолошког речника српског језика, свеска 2, БА-БД", стр. 182-183:

• Од тур. дијал. barabar ,,id.“ (DS 523—524; Jusuf 151) поред beraber, перс. порекла (уп. Skok 1:110; Škaljić 120). Балкански турцизам, yn. мак. барабар (Јашар–Настева 119), буг. барабер, барабарћ се, рум. barabar, вагаba'r, apyM. [Јат–Мт, алб. barabár (Boretzky 197621).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #73 послато: Март 11, 2017, 09:05:15 поподне »

• Од тур. дијал. barabar ,,id.“ (DS 523—524; Jusuf 151) поред beraber, перс. порекла (уп. Skok 1:110; Škaljić 120). Балкански турцизам, yn. мак. барабар (Јашар–Настева 119), буг. барабер, барабарћ се, рум. barabar, вагаba'r, apyM. [Јат–Мт, алб. barabár (Boretzky 197621).

Питање је, од кад је кованица beraber као таква у Персији/Ирану у употреби. Ако је тек после 12. века ондах је западног порекла. Највероватније заслугом северно-италијанских банкара/лихвара и њиховој изуму строго паритетног двоструког књижења. :)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #74 послато: Март 12, 2017, 03:32:05 поподне »
Ево још неких локализама којих се сетих.
шкањ - мала дрвена столица, хоклица, столица за мужу.
бајун - ковчег или сандук у коме су се држале разне вредне ствари: новац, фотографије, пиштољ, документа, писма.
катава - мала колиба која служи да се у њој искључиво кува млеко. Са три стране затворена и у њој се наалзи само огњиште. Често импровизована.
позида - међа имања од наслаганог камена, врло често се назива и сувомеђа.
шишка (можда боље шьишька) - риболовачки израз за крупну рибу.
ћепало - пањ на коме се цепају дрва.
дебе - мала дрвена посуда у којој су чобани носили доручак, најчешће сир и качамак.
џупа - вунена хаља коју су жене зими носиле испод кошуље.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #75 послато: Март 12, 2017, 05:21:18 поподне »
џупа - вунена хаља коју су жене зими носиле испод кошуље.

La jupe, сукња на француском...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #76 послато: Март 12, 2017, 05:38:46 поподне »
La jupe, сукња на француском...
Занимљиво. Звучало ми је као турцизам.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #77 послато: Март 12, 2017, 05:51:58 поподне »
La jupe, сукња на француском...

  Џупа ж сукња старинскога кроја и изгледа.  У рјечнику Горњег Полимља - област Васојевића. Бљеше на њу некаква дугачка џупа. Шта ће ти та џупа, такве више нико не носи.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #78 послато: Март 12, 2017, 06:18:02 поподне »
Занимљиво. Звучало ми је као турцизам.

Могуће да је турцизам. Ево шта на Wiktionary-ју стоји као етимологија француске речи jupe:

"Etymology[edit]
From Old Italian jupa, from Arabic جُبَّة (jubba, “long garment”)."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #79 послато: Новембар 09, 2017, 03:39:26 поподне »
Одувек ми је била интересантна реч жбањ. Жбањ је спљоштено, дрвено буре у коме се некад носила вода са извора до куће. Ко је проводио време у планинским, кршевитим крајевима Црне Горе или Херцеговине, зна о чему говорим. Негде се назива и бурило али у Дробњаку овакво буре зову жбањ. Очигледно је да реч бурило потиче од речи буре али не знам какво би било порекло речи жбањ.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.