Грбићи из Гуче

[Ранко Бубања]

Поставио бих тему поријекло братства Грбић из Гуче који славе Св. Алимпија. Ако неко нешто зна нека напише. Они су поријеклом од Бубања. Милисав Лутовац у књизи Бихор и Корита, када пише о Пећарској само каже: ''један брат се одселио у Гучу, Драгачево'' тако да нијесам сигуран да се презивају Грбић, али је у традици Гутића (Бубања) запамћено да се ради о Грбићима.

[Ранко Бубања]

Можда је било боље да сам тему назвао Родови који славе Св. Алимпија Столпника у Гучи.

[Небојша]

Можда је било боље да сам тему назвао Родови који славе Св. Алимпија Столпника у Гучи.

Невезано за порекло ових Грбића, осврнуо бих се само на славу Св. Алимпије. Наиме, читајући монографије о пореклу становништва приметио сам да се ова слава често јавља код Срба са југа, односно југоистока Србије. Веома је честа и у Македонији, па делује да је култ овог свеца био израженији у јужним српским крајевима. Вероватно постоји неки разлог зашто је тако.

[Ранко Бубања]

Невезано за порекло ових Грбића, осврнуо бих се само на славу Св. Алимпије. Наиме, читајући монографије о пореклу становништва приметио сам да се ова слава често јавља код Срба са југа, односно југоистока Србије. Веома је честа и у Македонији, па делује да је култ овог свеца био израженији у јужним српским крајевима. Вероватно постоји неки разлог зашто је тако.

У Црној Гори Св. Алимпија Столпника слави група братстава у Зети која се једним именом зову Мојановићи (Кнежевићи, Дракићи, Лукачевићи, Пејановићи) који имају традицију да су се у Зету доселили са Косова. Друга група су Цеклињани у Велици, Калудри и Бубањама. То су Бошковићи, Пауновићи, Вучетићи, Радевићи, Стаматовићи, Петровићи. Ралевићи у Калудри и Бубање у Бубањама. Блажо Ралевић у књизи Хроника о Калудри мисли да су ову славу славили старосједиоци у цеклинској Жупи.

[Небојша]

У Црној Гори Св. Алимпија Столпника слави група братстава у Зети која се једним именом зову Мојановићи (Кнежевићи, Дракићи, Лукачевићи, Пејановићи) који имају традицију да су се у Зету доселили са Косова. Друга група су Цеклињани у Велици, Калудри и Бубањама. То су Бошковићи, Пауновићи, Вучетићи, Радевићи, Стаматовићи, Петровићи. Ралевићи у Калудри и Бубање у Бубањама. Блажо Ралевић у књизи Хроника о Калудри мисли да су ову славу славили старосједиоци у цеклинској Жупи.

У днк пројекту имамо оне Секниће, муслимане из Подгорице. Они би могли бити огранак Лукачевића, а даље Мојановићи. Иначе припадају хаплогрупи R1a Z280 L1280, а сврстани су у род "Аврамијевштака".

Грбићи се не помињу у монографији "Горње Драгачево", Косте Јовановића, али треба проверити да ли има родова који славе Св. Алимпија.

[Nebo]

У днк пројекту имамо оне Секниће, муслимане из Подгорице. Они би могли бити огранак Лукачевића, а даље Мојановићи. Иначе припадају хаплогрупи R1a Z280 L1280, а сврстани су у род "Аврамијевштака".

Јовићевић наводи и верзију по којој су Мојановићи потомци средњевековних Матагужа.
Мислим да је прича о косовском пореклу плод времена када су сви хтели да буду пореклом са Косова и потомци косовских ратника...

[Ранко Бубања]

У Гучи нема Грбића нити Грбовића. Што се алимпијевштака у Драгачеву тиче, барем из онога што су записали Јован Ердељановић и Коста Јовановић, сазнајемо да су то свега два рода. Први су Милићи у Дупцу, досељени у другој половини XVIII вијека из Коритника у Старом Влаху (Ивањица). Други су Шолајићи у Милатовићима, досељени из Шолаћа у студеничком срезу. Радован М. Маринковић бележи предање да су се доселили око 1770. заједно са кумовима Плазинићима, са Косова, из околине Дечана, и то браћа Крсман, Илија и Арсеније