Аутор Тема: Име Селак  (Прочитано 14005 пута)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Име Селак
« Одговор #40 послато: Новембар 01, 2016, 01:00:33 поподне »
Једно бјеше Вуксан од Роваца,
друго бјеше Лијеш од Пипера,
треће бјеше Селак Васојевић.

Ово Лијеш је дефинитивно Љеш, арбанашки облик грчког имена Александар или Алекса.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Име Селак
« Одговор #41 послато: Новембар 01, 2016, 01:15:07 поподне »
Као што наговестих у претходном посту, корен би требао гласити "сед", а не "сел", јер "л" представља само део наставка сед + ло = седло > село. Као у речи "рало" која је настала од "радло". "Ло" је уобичајени наставак у словенским језицима и у овом случају није део корена.

Ево шта сам раније на другој теми, рекао о појму "село":

"Село" је на старословенском означавало више поље или њиву, мада је вероватно коришћено и у значењу насеља. Село или насеље у вези је са глаголом седети и у изворном(прасловенском) облику вероватно је гласило "седло". Дакле, село или насеље је место где се село, посадило или да извинеш насадило. Нпр. Нови Сад.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Име Селак
« Одговор #42 послато: Новембар 01, 2016, 01:45:56 поподне »
Као што наговестих у претходном посту, корен би требао гласити "сед", а не "сел", јер "л" представља само део наставка сед + ло = седло > село. Као у речи "рало" која је настала од "радло". "Ло" је уобичајени наставак у словенским језицима и у овом случају није део корена.

Ево шта сам раније на другој теми, рекао о појму "село":

"Село" је на старословенском означавало више поље или њиву, мада је вероватно коришћено и у значењу насеља. Село или насеље у вези је са глаголом седети и у изворном(прасловенском) облику вероватно је гласило "седло". Дакле, село или насеље је место где се село, посадило или да извинеш насадило. Нпр. Нови Сад.

Занимљиво је да је у старословенском реч за село била въс (вас или вес), што је и дан данас реч за село у словеначком, чешком, пољском (vas, ves, wies)...Реч "село" је означавала привремено насеље, тамо где је неко у некој сеоби "сео" за одређено време, док је "вас" или "вес" било стално насеље. Касније су Источни и Јужни (осим Словенаца) Словени прихватили реч село као општи појам за рурално насеље било ког типа, док су Западни Словени задржали првобитну прасловенску реч. О овом примеру је говорио и Павле Ивић у својој студији "Српски народ и његов језик".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Име Селак
« Одговор #43 послато: Новембар 01, 2016, 02:08:51 поподне »
Хвала свима!

Рецимо да за сада делује да је највероватније словенско порекло. "Сел" односно "Сед" , село, седло, сви су у вези са седењем, у симбиози овога што су написали Сремац и НиколаВук. И оно што ја написах на почетку било је на трагу тога.

На прву лопту ја бих рекао да је порекло словенско и да у значењу има неке везе са селом или селидбом, али можда има и другачијих схватања?

Остаје само некад проверити, ако је већ Селак хипокористик од, на пример, Селимир, а све укупно "Сел" потиче од "седети" или од "седа", онда је ли некад постојало име Седлимир или Седимир?

А, наравно, као важна и вредна пажње остаје и Велмужова теорија о "Свет(л)ом" имену.


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Име Селак
« Одговор #44 послато: Новембар 01, 2016, 02:31:32 поподне »
.Реч "село" је означавала привремено насеље, тамо где је неко у некој сеоби "сео" за одређено време, док је "вас" или "вес" било стално насеље.
одатле вероватно и потиче израз "сељакање"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Име Селак
« Одговор #45 послато: Новембар 01, 2016, 03:13:17 поподне »
Једно бјеше Вуксан од Роваца,
друго бјеше Лијеш од Пипера,
треће бјеше Селак Васојевић.

У (мом) слободном преводу "светли царевић" (Васо>Василије>василе́вс>βᾰσῐλεύς, = цар) :)

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Име Селак
« Одговор #46 послато: Новембар 01, 2016, 06:08:08 поподне »
Занимљиво је да је у старословенском реч за село била въс (вас или вес), што је и дан данас реч за село у словеначком, чешком, пољском (vas, ves, wies)...Реч "село" је означавала привремено насеље, тамо где је неко у некој сеоби "сео" за одређено време, док је "вас" или "вес" било стално насеље. Касније су Источни и Јужни (осим Словенаца) Словени прихватили реч село као општи појам за рурално насеље било ког типа, док су Западни Словени задржали првобитну прасловенску реч. О овом примеру је говорио и Павле Ивић у својој студији "Српски народ и његов језик".

Углавном се слажем,
и о речи "вес" или "вас" смо разговарали, ево шта написах:

"Вас" означава село или заселак (родовско село). Санкртско "вищ" сродно са словенском речју има слично значење - род, дом, породична задруга, хижа(можда је и са овом речју у вези, само нагађам), тј. скуп више породице истог порекла. Иначе, реч је сродна са грчким "оикос" и латинским "викус". "Оикос" означава дом, кућу (отуда реч економија или домаћинство - вештина вођења домаћинства), а "викус" управо исто што и санскртска реч.
Мислим да реч постоји у готово свим словенским језицима.
wieś - пољски
ves - чешки
весь - древноруски
вьсь - старословенски


Судећи по санкскрту, латинском, старогрчком "вес" је био назив за родовско села или засеоке, које врло често и данас називају по презименима, тј. породицама које су то живеле или живе. Пољаци иначе користе и "wieś" i "sioło". Такође, као и у чешком код њих постоји појам и презиме "siodłak", "siodłaczek".

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Име Селак
« Одговор #47 послато: Новембар 01, 2016, 06:26:30 поподне »
Хвала свима!

Рецимо да за сада делује да је највероватније словенско порекло. "Сел" односно "Сед" , село, седло, сви су у вези са седењем, у симбиози овога што су написали Сремац и НиколаВук. И оно што ја написах на почетку било је на трагу тога.

Остаје само некад проверити, ако је већ Селак хипокористик од, на пример, Селимир, а све укупно "Сел" потиче од "седети" или од "седа", онда је ли некад постојало име Седлимир или Седимир?

А, наравно, као важна и вредна пажње остаје и Велмужова теорија о "Свет(л)ом" имену.

Питање је да ли је "Селак" уопште хипокористик или има независно значење као што у чешком означава сеоског домаћина, земпљопоседника. Међутим, и ако јесте хипокористик, ово "д" је ишчезло веома давно јер се не јавља, барем колико ми је познато, у јужнословенским и источнословенским редакцијама старословенског језика, тако да име вероватно није гласило "Седлимир", осим у можда у западнословенском подручју, уколико уопште имају такво име.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Име Селак
« Одговор #48 послато: Новембар 02, 2016, 06:05:43 поподне »
Ево шта о етимологији речи село пише наш најугледнији савремени лингвиста-етимолог, Александар Лома, у својој књизи "Топонимија Бањске хрисовуље":

"Прасловенски *sedlo "место седења-боравка"; прасл. реч изводи се од корена *sed- који је у с(ј)ед(ј)ети, на сличан начин као гот. sitls "седиште, столица", лат. sella<*sedla id., уп. блиско образовање *sedьlo "седло". Западнословенски ликови без -d-: пољ. siolo, чеш. дијал. (мор.) selo указују да се псл. *sedlo у јужно- и источнословенским језицима, где dl даје l, укрстило са другом речју *selo "поље, пашњак", прасродном са лит. дијал. sala "село", лет. sala, ист.-лет. sola id., лат. solum "тле", ствнем. sal "кућа, боравиште", лангоб. sala "двориште, кућа, зграда" (одатле неологизам сала "дворана"). Траг тог укрштања може се наслутити у различитим значењима изведенице селиште."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Име Селак
« Одговор #49 послато: Фебруар 27, 2022, 04:17:46 поподне »
У "Речнику личних имена код Срба" аутора Милице Грковић, за име Селак је записано, цитирам: "изведено од Сел(а)+ак" (стр. 178). Име Селак је, по овој ауторки, изведено од Селимир, Секула и сличних имена. Дакле, Селак би било Селимир, Секула или неко слично име од миља (као Миша од Милош, Пера од Петар, итд.).

Da, upravo tako.

Srpska lična imena (i muška i ženska) su najpre bila tipa: Radoslav(a), Ljubomir(a), Milorad(a), Svetozar(a), Predrag(a), Ljudovid(a) i sl., a onda su sa vremenom od nadimaka, koji su bili kraći oblici punih imena, postala zasebna lična imena, i tako je od Radoslava postao Raden, Rajko, Radak i sl., a od Selimira (imena najverovatnije značenja - Starosedelac) je najverovatnije i potekao Selak.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Име Селак
« Одговор #50 послато: Март 25, 2022, 05:46:04 поподне »
Имена с -ак су двојака. Једна су она чије -а- нестаје ( < -ьк), а друга су гдје је -а- стамено (-ак)

1. Гојак но у ген. Гојка; таков облик у највећем броју говора замијењен је вок. Гојко.
2. Новак, Новака, Селак, Селака, Видак, Видака, Радак, Радака.

У првом случају -ак (-ка) је морфем који твори именице или често деминутиве: петак, синак, столак, вијак, данак..( ген. петка, синка, столка)
С помоћу -ак се образују љевак, дешњак, новак, првак, глупак, простак, чудак, слабак : дакле -ак се приставља вазда само придјевима лијев, десан, нов, прв, глуп, прост, чуд, слаб итд. да означи особу у које је речена особина нарочита изражена. У споју с придјевима који су присвојни или односни означавају често специјализацију или подврсту.
лужањ, лужни ( везан за луг ) + ак > лужњак () ( храст који расте у лугу)
воден, водени ( везан за воду) + ак > водењак (водени гуштер)
столан, столни ( везан за стол) > столњак ( столни покривач)
јужан, јужни ( везан за југ ) + ак > јужњак ( вјетар с југа ) и тако редом
везан за Босну > Бошњак
везан за Србе > Србљак

Селак по себи не би требало бити право име и не би спадало ни у једну горе наведену парадигму, но је више називак који ти се прилијепи у друштву па тако остане. Није немогуће да су Селаком прозвали некога ко се много селио, али ми звучи вјеројатније, да је прозван Селаком јер је селао - поштапао се ријечју "селе" док се је додворавао дјевојчињама. То би указивало на простор Поморавља.

"Одакле си, селе;*
*девојано млада(?)
*Из Србије,брале;*
*из Крушевца града!*

Додуше могло би бити и да су га звали Селе, умиљато од Секула или њекојега имена починајућа на Се-, а таковијех је мало. Или Секула или Серафим или Севастијан.
Такова имена нијесу честа и ако их има тако би само један веома хришћански свјестан човјек из свештеничкога рода назвао своју дјетцу.
Овдје морам напоменути, да име Селимир највјеројатније није постојало нити је у духу словјенских имена. Оно име које је забиљежено као Selimir у латинском тексту Попа Дукљанина вјеројатно је покушај записати име Желимир, које и до данас живи међу Србима у облику Жељко.





« Последња измена: Март 25, 2022, 05:52:25 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?