Mogucnost ostaje da su bajicki Vuksanovici (inace po rodoslovu starije bratstvo od Martinovica), J2a, i mozda da su Martinovici od usvojenog pretka.
Ipak ovo predanje bajickog kapetana Sava Matova Martinovica (1806–1896) nije on izmislio vec je "proizvod porodice Martinovic" kako je sam naveo, pa moze se pretpostaviti da potice bar iz 18. vijeka. Znaci izvorno predanje bratstva Martinovica.
Evo i cuckog predanja o Orlovicima koji je dokumentovao Jovan Ivanisevic 1890. godine (20 godina prije Erdeljanovica):
"Ова породица произлази од кнеза Бајка, а пореклом је од Павла Орловића, који је стајао у Гацко под брдо Орлину, по чему се и звао ,,Орловић''.
Пошто Турци посвоје и притисну српске земље дођу дванаест арачлија на атима, да купе арач кроз Ерцеговину и да народу чине зулуме.
Павлови унуци побију те дванаест арачлија, бојећи се од Турака, побјегну њих четири брата и настане се у Бањане на Велимље, ђе су проживјели 15 год.
Турчин најача и узме Бањане, те мораше и отоле бјежати, па дођу у Грахово, ђе су проживјели једну годину. Почем су били у сусједству с Турцима не допаде им се ни ту но дигну и отоле и населе се у данашње цуцко село Овсине (Ржани До), ђе саграде малену црквицу (св. Јована), и издубе воду, која још постоји.
Тешко им је било и ту стојати, јер су били на пут, па изложени нападајима, па најстарији остаје ту, један отиде у Бјелице а један у Цетиње.
Како су била имена ове три брата нема у народу јединственог и истинитог причања, но неки вели: Бајко (по њему - Бајковићи), Бјелан (по њему - Бјелице), и Мартин (по њему - Мартиновићи), а неко вели: Цуко (по њему - Цуце (Кривокапићи, Перовићи и Банићевићи (Михајловићи), Бјело (по њему - Бјелице: Милићи, Пејовићи и Абрамовићи) и Бајо (по њему - Бајице: Мартиновићи)."