Аутор Тема: Средњовековно српско племство  (Прочитано 28633 пута)

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #40 послато: Новембар 02, 2016, 12:12:55 поподне »
Не, чиста случаiност Amicus-e. Навео сам Билошевиће iер сматрам , да би се "Билош/Бјелош/Белош" због чешког "bělošíjí" дало разгонетнути. Иначе разних врста чешких ждралова, осим белошиiе рецимо jeřáb červenolící
https://cs.wikipedia.org/wiki/Jeřáb

Мислим да ово чешко "bělošíjí" значи белог врата или шије, а наше Бјелош, нисам сигуран

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #41 послато: Новембар 02, 2016, 12:33:22 поподне »
Мислим да ово чешко "bělošíjí" значи белог врата или шије, а наше Бјелош, нисам сигуран

Да, управо на шиiу/врат и мишљах. БѢлошѢ > Б(и)елошиiа
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #42 послато: Новембар 02, 2016, 12:46:37 поподне »
neck(Eng)     šíje(czech)
http://dict.woxikon.co.nz/en-cs/neck
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #43 послато: Новембар 02, 2016, 02:05:35 поподне »
Добро запажање, честитке обојици. ;)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #44 послато: Новембар 11, 2016, 12:49:57 поподне »
Помињасмо ову књигу и на теми о чиновницима и службеницима, али видим да је овде нема, па само да је приложим као користан извор.

Аутор говори углавном о српској властели друге половине XIV века, о њиховом односу према владару и цркви, њиховим међусобним односима, на крају наводећи биографије можда и стотианк племићких личности тога времена.

Није већи посао, па сам и преписао сва имена која се помињу у књизи, тако да следи попис властеле како ју је обрадио Марко Шуица.

Властела краља Вукашина

Андрија Гропа, Богдан Киризмић, Братослав логотет, Гргур, Грубадин кефалија, Дабижив протовестијар, Косан, Манко челник, Милош прилепски кефалија, Никола Хрсојевић, Новак Мрасоровић, Оливер кефалија, Остоја Рајаковић.

Властела деспота Јована Угљеше

Алексије Асен, Алексије Раул, Георгије, Георгије Исарис, Димитрије Комнин Евдемонојоан, Дука Коресис, Дука Нестонг, Жутко, Крадамис, Мелик дијак, Михајло Схулис, Михалис Иоскулус, Никита Педијасим, Орест, Палеолог Макродука, Радослав Повик Торник, Станиша, Теодор Одујевић.

Властела Александра Асена

Богоје, Бориш, Бранило, Грубоје, Дима, Драгоман, Ђурица, Згур Дукаишеревић, Кастриот, Костадин Шурбовић, Миклеуш, Обрад, Продан, Радивој, Раиче, Смоква, Стамата, Ујеђа.

Властела Драгаша

Борослав, Василије Будовић, Војин Радишић, Вучина, Дабижив Спандуљ, Дехо, Дмитар војвода, Дмитар Хартофилаковић, Доброслав Лелотев, Драгић Моменић, Драгослав, Драгуш, Драгутин Бобин, Ђорђе Калуђеровић, Иван Барбареи, Јаковац, Калојан, Киријак, Кол, Коле(ша), Ксено, Лео Кир, Миловац Репош, Михо, Моиша Кјуранић, Момчило Кастелановић, Музговић, Нико Резанов, Новак, Павле, Продан, Радован, Радослав Парган, Радулин, Робан, Семан, Станислав челник, син Станислава ченика, Станко Пристав, Теријан Челник, Тодор.

Властела Балшића

Бутко логотет, Витко логотет, Дамјан Деспотовић, Дмитар Дабретић, Драгаш Косачић, Ђурађ Крвавчић, Жанин Барели, Јакета Колановић, Младен Илић, Никола војвода, Радич Жилић Винужилић, Радич кефалија, Радоња Куделиновић, Рајче дијак, Сакат Никола, Сакат Андрија, Филип Барели.

Властела жупана Николе Алтомановића

Богун Божиновић, Вукосав Кобилавчић, Добривоје Зубец, Драгоје Мирославић, Крајша кефалија, Марин Братославић, Милан Арбанас, Милман кефалија, Милош Степошевић, Неиан логотет, непознати из Честина, Обрад Зорка, Прибил Боловић, Прибило Глечовић, Прибило Обуганић, Прибило Попадић, Радашин Лиска, Радин Дубравчић, Радиша Предиславић, Радослав Обуганић, Руја Супчић, Степош Степановић, Стјепош Масновић, Цреп Рогатић.

Властела кнеза Лазара

Богдан казнац, Богосав Људина, Братан, Витомир, Гоислав кефалија, Грубац протовестијар, Дејан, Десивоје, Детош, Доротеј, Драгосав Пробишчић, Драгослав Ветер, Жарко Мерешић, Иваниш анепсеј кнеза Лазара, Југда, Константин, Крајмир војвода, Лазар Мусић, Милош Кобилић, Михаило, Михајло Давидовић, Михо челник, Младен Псисин, Муса челник, Ненада логотет, Никола Зојић, Новак Белоцрквић, Новак логотет, Обрад Драгогаљић, Огњан, Оливер, Петар жупан, Пријезда, Стефан Мусић, Угљеша Десисалић, Цреп Вукославић.

Властела Вука Бранковића

Браико Пекпал, Бранислав ризничар, Влатко Хранотић, Добривој дијак, Драгосав, Ђурђе Остоуша Пекпал, Јаков, Никола кефалија, Николица дијак, Прибил Кућинић, Прњак војвода, Смил челник, Стефан, Тодор, Тодор Хамировић.



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Средњовековно српско племство
« Одговор #45 послато: Фебруар 21, 2017, 12:17:04 поподне »
У историји Србије, неки од наших најзначајнијих владара, великаша и војсковођа, носили су имена која су данас скоро заборављена.

Dnevno.rs: 30 старих мушких имена која смо заборавили иако су се тако звали неки од највећих Срба у историји
« Последња измена: Мај 20, 2017, 01:38:48 пре подне Amicus »

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #46 послато: Мај 20, 2017, 01:11:54 пре подне »
Родослов Мрњавчевића:

Први племић познат у овој династији био је СТАНИША, „архонд од Ниша“ крајем XI века.  Његов син је СТРАШИМИР, кнез, такође „архонд од Ниша“. Следећа генерација је ТВРТКО, велики кнез, опет „архонд од Ниша“ (великаш цара Михаила Палеолога, затим цара Самуила). Његов син је ЛОВРЕН, великаш Стефана Немање. Син Ловренов је кнез МРЊАВА, отац краља ВУКАШИНА, деспота УГЉЕШЕ и великог војводе ГОЈКА. Велики војвода Гојко има сина МАРКА, а Марко сина ГОЈКА. Последњи наведени, Гојко, има Н.Н. сина и сина ЂУРЂА МРЊАВЧЕВИЋА. Властелин Ђурђе Мрњавчевић био је један од војсковођа војске деспота Ђурђа Бранковића у освајању Ниша од Турака, 2/3.11.1443.г., а затим се посебно истакао у борби против Казин-паше, 3.11.1443.г. негде између Ниша и Пирота. На племићком сабору у Сегедину, 13.7.1444.г., на основу родослова и владарских тапија, Ђурђу Мрњавчевићу признат је посед – град Ниш са околином, и признато право на наслеђе његовом братанцу ТОМКУ. Властелин Ђурађ Мрњавчевић имао је управу над Нишом до 1454.г.  када је турска војска Мехмеда II освојила град.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #47 послато: Мај 20, 2017, 01:16:44 пре подне »
Родослов Мрњавчевића:

Први племић познат у овој династији био је СТАНИША, „архонд од Ниша“ крајем XI века.  Његов син је СТРАШИМИР, кнез, такође „архонд од Ниша“. Следећа генерација је ТВРТКО, велики кнез, опет „архонд од Ниша“ (великаш цара Михаила Палеолога, затим цара Самуила). Његов син је ЛОВРЕН, великаш Стефана Немање. Син Ловренов је кнез МРЊАВА, отац краља ВУКАШИНА, деспота УГЉЕШЕ и великог војводе ГОЈКА. Велики војвода Гојко има сина МАРКА, а Марко сина ГОЈКА. Последњи наведени, Гојко, има Н.Н. сина и сина ЂУРЂА МРЊАВЧЕВИЋА. Властелин Ђурђе Мрњавчевић био је један од војсковођа војске деспота Ђурђа Бранковића у освајању Ниша од Турака, 2/3.11.1443.г., а затим се посебно истакао у борби против Казин-паше, 3.11.1443.г. негде између Ниша и Пирота. На племићком сабору у Сегедину, 13.7.1444.г., на основу родослова и владарских тапија, Ђурђу Мрњавчевићу признат је посед – град Ниш са околином, и признато право на наслеђе његовом братанцу ТОМКУ. Властелин Ђурађ Мрњавчевић имао је управу над Нишом до 1454.г.  када је турска војска Мехмеда II освојила град.

Молим за извор.
Хвала унапред.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #48 послато: Мај 20, 2017, 01:16:49 пре подне »
Родослов Мрњавчевића:

Први племић познат у овој династији био је СТАНИША, „архонд од Ниша“ крајем XI века.  Његов син је СТРАШИМИР, кнез, такође „архонд од Ниша“. Следећа генерација је ТВРТКО, велики кнез, опет „архонд од Ниша“ (великаш цара Михаила Палеолога, затим цара Самуила). Његов син је ЛОВРЕН, великаш Стефана Немање. Син Ловренов је кнез МРЊАВА, отац краља ВУКАШИНА, деспота УГЉЕШЕ и великог војводе ГОЈКА. Велики војвода Гојко има сина МАРКА, а Марко сина ГОЈКА. Последњи наведени, Гојко, има Н.Н. сина и сина ЂУРЂА МРЊАВЧЕВИЋА. Властелин Ђурђе Мрњавчевић био је један од војсковођа војске деспота Ђурђа Бранковића у освајању Ниша од Турака, 2/3.11.1443.г., а затим се посебно истакао у борби против Казин-паше, 3.11.1443.г. негде између Ниша и Пирота. На племићком сабору у Сегедину, 13.7.1444.г., на основу родослова и владарских тапија, Ђурђу Мрњавчевићу признат је посед – град Ниш са околином, и признато право на наслеђе његовом братанцу ТОМКУ. Властелин Ђурађ Мрњавчевић имао је управу над Нишом до 1454.г.  када је турска војска Мехмеда II освојила град.
Нешто се ту прескочило од Ловрена до Мрњаве :) Испада да је Ловрен (великаш код Стефана Немање) био деда Вукашина из Маричке битке  ;D Измељу Ловрена и Мрње (како кажеш, његовог сина) је већа временска разлика него између Карађорђа и данашњег принца Александра другог Карађорђевића :)
« Последња измена: Мај 20, 2017, 01:22:28 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #49 послато: Мај 20, 2017, 01:21:54 пре подне »
Путописи Сретена Л. Поповића од 1879 до 1884 у издању Српске књижаре браће М. Поповића у Новом Саду. Путописи су обједињени у књигу под називом "ПУТОВАЊЕ ПО НОВОЈ СРБИЈИ (1878 и 1880) у издању Српске књижевне задруге, Коло XLV, књига 310-311, Београд 1950.
Књигу ћу доставити Броју 1.
Поздрав.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #50 послато: Мај 20, 2017, 01:23:55 пре подне »
Путописи Сретена Л. Поповића од 1879 до 1884 у издању Српске књижаре браће М. Поповића у Новом Саду. Путописи су обједињени у књигу под називом "ПУТОВАЊЕ ПО НОВОЈ СРБИЈИ (1878 и 1880) у издању Српске књижевне задруге, Коло XLV, књига 310-311, Београд 1950.
Књигу ћу доставити Броју 1.
Поздрав.
Сретен Л. Поповић се мало забројао у попису властелина у путописима :) част труду наравно, у оно време...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #51 послато: Мај 20, 2017, 01:33:52 пре подне »
Питање порекла Мрње, не бих везивао за онај попис што си навео за Ниш...Мрња је по неким изворима са подручја Неретве (Ливно)

Ова породица се први пут јавља у изворима од времена цара Душана па до почетка 15. века. Међутим, под тим именом нису познати из тог времена, него из познијих извора, од времена дубровачког историчара Мавра Орбина у чијем делу су први трагови забележене народне традиције. Мрњавчевићи су тако називани и у српској народној епској поезији, из које је њихово презиме ушло у савремену историографију.

Према Орбину, они воде порекло из далматинског залеђа. Њихов отац је био осиромашени властелин Мрњава или Мрња из Ливна, који се затим преселио ког Благаја на Неретви. Одатле га је цар Душан позвао себи на двор. На ово име подсећа и Мрњан (Merganus), који се помиње у једној повељи из око 1280. године у Требињу као казнац краљице Јелене. Да је њихово порекло везано за ове области сведочи и први помен Угљеше, који је 1346. био кратко време намесник цара Душана у Требињу.

По Халкохондилу, једна од браће је био пехарник, а други коњушар на двору цара Стефана. Вукашин се тек марта 1350. године јавио први пут као жупан у Прилепу. Од тада је почео нагли успон браће Мрњавчевић, који је везан за македонске, јужне делове српске државе.
« Последња измена: Мај 20, 2017, 12:37:08 поподне НиколаВук »

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #52 послато: Мај 20, 2017, 01:37:23 пре подне »
Интересантна је ова прича о Ђурђу Мрњавчевићу и сабору у Сегедину. То се вероватно може проверити.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #53 послато: Мај 20, 2017, 10:06:59 пре подне »
Питање порекла Мрње, не бих везивао за онај попис што си навео за Ниш...Мрња је по неким изворима са подручја Неретве (Ливно)

Ова породица се први пут јавља у изворима од времена цара Душана па до почетка 15. века. Међутим, под тим именом нису познати из тог времена, него из познијих извора, од времена дубровачког историчара Мавра Орбина у чијем делу су први трагови забележене народне традиције. Мрњавчевићи су тако називани и у српској народној епској поезији, из које је њихово презиме ушло у савремену историографију.

Према Орбину, они воде порекло из далматинског залеђа. Њихов отац је био осиромашени властелин Мрњава или Мрња из Ливна, који се затим преселио ког Благаја на Неретви. Одатле га је цар Душан позвао себи на двор. На ово име подсећа и Мрњан (Merganus), који се помиње у једној повељи из око 1280. године у Требињу као казнац краљице Јелене. Да је њихово порекло везано за ове области сведочи и први помен Угљеше, који је 1346. био кратко време намесник цара Душана у Требињу.

По Халкохондилу, једна од браће је био пехарник, а други коњушар на двору цара Стефана. Вукашин се тек марта 1350. године јавио први пут као жупан у Прилепу. Од тада је почео нагли успон браће Мршавчевић, који је везан за македонске, јужне делове српске државе.
  Ја заступам теорију да су Мрњавчевићи некуд са границе Хума и Травуније. Остоја Рајаковић, вјероватно је влах Угарак, а на гробном натпису, наведено је да је сродник краља Марка. Угарци се у то вријеме спомињу у Невесињу, али би ја њихову матицу смјестио у област Љубомир код Требиња. Ливно ми је мало ван српских земаља. Наравно, ово је само теоретисање.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #54 послато: Мај 20, 2017, 12:01:08 поподне »
Прича о Ђурђу Мрњавчевићу и о племићком сабору у Сегедину интересантна је из разлога што би потврдила постојање (очуване) гране од Гојка Мрњавчевића, односно Гојка Мрњавчића (по Ердељановићу) и посредно потврдила још једну грану Гојкову, на коју се позивају сви Кучи Мрњавчићи (Ердељановић, Кучи..., стр.126). Дакле, онај ко би писао докторат са темом "Ђурађ Мрњавчевић и сабор у Сегедину из 1444." могао би доказати/указати на постојање владарске лозе Мрњавчевића и у савременом добу.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #55 послато: Мај 20, 2017, 12:47:42 поподне »
Постоји и предање о Мрњавином пореклу из Ловрећа и Опанака, села у Имотској крајини:

"Na ove hercegovačke skaske nadovezuje se poznata hronika Manastira Zografa na Svetoj Gori po kojoj Vukašin vodi poreklo iz sela Opanaka kod Omiša. Međutim, narodna predanja o poreklu braće Mrnjavčevića i o njihovim roditeljima, žive u narodu u bezbroj varijanti, a zapisivali su ih skupljači narodnog blaga i narodnih umotvorina. Vuk Karadžić je zapisao u svom Rječniku: Mrnjavčeva gradina je u selu Lovreću, između Sinja i Imotskog. Pripoveda se da se tu rodio otac Kraljevića Marka. Ja sam u Tršiću slušao da je Vukašin došao odnekuda iza Mostara grada iz sela Opanaka, a kod Mrnjavčeve gradine i sad ima selo Opanci."

"Postoje razne teorije o podrijetlu ove obitelji, Mavro Orbini je u svom djelu napisao da potječu od Mrnjave zapovjednika tvrđave u Livnu(Županija Hlivno), također i drugi izvori iz dubrovačkih arhiva isto govore[1], narodne pjesme i priče Hrvata u Mrnjavcima mjestu u Imotskoj krajini govore da je car Dušan došao na odmor i impresioniran njihovom snagom i vještinom odveo Vukašina i još dvojicu braće da sudjeluju u njegovim ratnih pothvatima i dao im suvladarstvo u Makedoniji.Ta priča se pripovijedala i u Tršiču rodnom mjestu Vuka Karadžića koji je spominje i u svom "Srpskom rječniku", spominje se i u kasnim kronikama sa manastira na Sv.Gori, također i u djelu "Razgovor ugodni naroda slovinskoga" fra Andrije Kačića Miošića[2]:

                                            Goji majka tri sina nejaka
                                            u Lovreću niže Opanaka:
                                            jednom ime Uglješa bijaše
                                            a drugi se Gojko zovijaše,
                                            treći biše dite Vukašine,
                                            baš babajko Kraljevića Marka.
                                            Bihu dica roda gospodskoga,
                                            gospodskoga, ali ubogoga.
                                            Babo im se Mrnjavac zoviše,
                                            on starinom Hervegovac biše,
                                            od Lovreća grada bijeloga,
                                            odanlem je pleme Kraljevića.

Podrijetlom obitelji Mrnjavčević su se bavili i hrvatski znanstvenik i jezikoslovac Mate Šimundić te Ante Ujević koji tvrdi da u današnjim Mrnjavcima postoji narodna priča da je neka gradina dvor Kraljevića Marka, neke ruševine iz srednjega vijeka («Skakala Marka Kraljevića»), kamen u kojemu su utisnuta Markova stopala i mnogo toga, što je s njim u vezi."

https://hr.wikipedia.org/wiki/Mrnjav%C4%8Devi%C4%87
« Последња измена: Мај 20, 2017, 12:50:06 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #56 послато: Мај 22, 2017, 08:56:59 поподне »
Родослов Мрњавчевића:

Први племић познат у овој династији био је СТАНИША, „архонд од Ниша“ крајем XI века.  Његов син је СТРАШИМИР, кнез, такође „архонд од Ниша“. Следећа генерација је ТВРТКО, велики кнез, опет „архонд од Ниша“ (великаш цара Михаила Палеолога, затим цара Самуила).

У овом почетном делу има једна прилично велика нелогичност:
Ако је Станиша био архонт крајем 11. века, његов унук није могао бити великаш цара Самуила, јер је цар Самуило умро почетком 11. века (1014).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #57 послато: Мај 31, 2017, 09:35:02 поподне »
Путописи Сретена Л. Поповића од 1879 до 1884 у издању Српске књижаре браће М. Поповића у Новом Саду. Путописи су обједињени у књигу под називом "ПУТОВАЊЕ ПО НОВОЈ СРБИЈИ (1878 и 1880) у издању Српске књижевне задруге, Коло XLV, књига 310-311, Београд 1950.
Књигу ћу доставити Броју 1.
Поздрав.
Књига је сада доступна у дигиталној библиотеци... О Мрчавчевићима на страници 329 и даље.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #58 послато: Мај 31, 2017, 09:37:58 поподне »
Књига је сада доступна у дигиталној библиотеци... О Мрчавчевићима на страници 329 и даље.
Прецизније - књига је доступна у претраживој дигиталној библиотеци којој приступ имају само чланови Друштва српских родословаца "Порекло".

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #59 послато: Јул 22, 2017, 01:20:01 поподне »

Властела краља Вукашина
Остоја Рајаковић.


Властела Балшића

 Дамјан Деспотовић.

И презиме Рајаковић и Деспотовић постоје и данас. У општини Озаљ има село Рајаковићи, сада је ненасељено а до 1991 године оно мало становника што јебило, били су Срби, православци за разлику од масе својих земљака са Жумберачке горе који су унијати.
Да ли се некако може ући у траг потомству Дамјана Деспотовића?
бити Србин је светиња