Траг - корисне књиге, сајтови > Књиге
Нове књиге - популарна и стручна литература
Мића:
Шта мислите о овој књизи?
KO SMO I KAKO SMO OVDE STIGLI. Drevna DNK i nova nauka o ljudskoj prošlosti
((Who We Are And How We Got Here Ancient DNA and the New Science of the Human Past))
Autor: Dejvid Rajh (David Reich)
Preveo s engleskog: Roman Balvanović
ISBN: 978-86-6263-344-6
Broj stranica: 424 str.
Категорија: Genetika
Ознака: Arcus
RSD 2,530.00 RSD 2,024.00
https://akademskaknjiga.com/katalog/ko-smo-i-kako-smo-ovde-stigli-drevna-dnk-i-nova-nauka-o-ljudskoj-proslosti/
Dejvid Rajh (David Reich) profesor je genetike na Harvardskom univerzitetu i istraživač na Medicinskom institutu Hauard Hjuz (Howard Hughes). Časopis Nejčer (Nature) istakao ga je 2015. kao jednog od „10 značajnih ljudi” u sveukupnoj nauci, zbog njegove uloge u preobražaju oblasti drevne DNK „od traganja u niši do industrijskog procesa”. Godine 2017. dodeljena mu je nagrada Den Dejvid (Dan David) u arheološkim i prirodnim naukama za proračunsko otkriće mešanja neandertalaca i savremenih ljudi.
Кековац:
--- Цитат: Мића Јануар 13, 2022, 10:10:28 пре подне ---Шта мислите о овој књизи?
KO SMO I KAKO SMO OVDE STIGLI. Drevna DNK i nova nauka o ljudskoj prošlosti
((Who We Are And How We Got Here Ancient DNA and the New Science of the Human Past))
Autor: Dejvid Rajh (David Reich)
Preveo s engleskog: Roman Balvanović
ISBN: 978-86-6263-344-6
Broj stranica: 424 str.
Категорија: Genetika
Ознака: Arcus
RSD 2,530.00 RSD 2,024.00
https://akademskaknjiga.com/katalog/ko-smo-i-kako-smo-ovde-stigli-drevna-dnk-i-nova-nauka-o-ljudskoj-proslosti/
Dejvid Rajh (David Reich) profesor je genetike na Harvardskom univerzitetu i istraživač na Medicinskom institutu Hauard Hjuz (Howard Hughes). Časopis Nejčer (Nature) istakao ga je 2015. kao jednog od „10 značajnih ljudi” u sveukupnoj nauci, zbog njegove uloge u preobražaju oblasti drevne DNK „od traganja u niši do industrijskog procesa”. Godine 2017. dodeljena mu je nagrada Den Dejvid (Dan David) u arheološkim i prirodnim naukama za proračunsko otkriće mešanja neandertalaca i savremenih ljudi.
--- Крај цитата ---
Аутор је иначе и коаутор многобројних радова из археогенетике. Мање више се помиње као аутор или цитира у било ком озбиљном раду из ове области. Хаплогрупе се не помињу и мишљење које је изнео у књизи је да много више информација пружа комплетан геном, тј. аутозомални део генома. У сваком случају одлична књига која даје ширу слику досадашњих сазнања које пружа археогенетика, са акцентом на даљу прошлост. На крају књиге је и наглашено да је тренутно највећа празнина везано за археогенетику управо период од последњих 4000 година. Вреди прочитати свакако.
Кековац:
Само да додам још нешто што сам запазио а чини ми се да је доста повезано са Српским ДНК пројектом и истраживањима које Порекло ради. Аутор наглашава да је у бројним примерима мешања различитих популација утврђена изразита полна пристрасност. Обично у таквим случајевима дешавало да је до мешања доминантно дошло тако што су се мушкарци дошљаци мешали са женама из староседелачке популације. У књизи се помињу примери Шпанаца и домородачких Индијанаца у Латинској Америци, Индоевропљана и староседелаца у Европи и Индији, Монгола и Кинеза у време Џингиз-кана. Уз то је наведен и пример мешања белих робовласника и црних робиња. Сви ови примери су оставили дубок траг у данашњим популацијама које су настале као резултат таквог мешања.
Поставља се занимљиво питање, а то је да ли је до сличног обрасца дошло и приликом насељавања Словена на Балкан. Ако јесте, анализа порекла коришћењем само Y хромозома може дати искривљену слику о укупном генетском наслеђу Срба.
Полић:
--- Цитат: Vladimir_J Јануар 13, 2022, 05:25:21 поподне ---Само да додам још нешто што сам запазио а чини ми се да је доста повезано са Српским ДНК пројектом и истраживањима које Порекло ради. Аутор наглашава да је у бројним примерима мешања различитих популација утврђена изразита полна пристрасност. Обично у таквим случајевима дешавало да је до мешања доминантно дошло тако што су се мушкарци дошљаци мешали са женама из староседелачке популације. У књизи се помињу примери Шпанаца и домородачких Индијанаца у Латинској Америци, Индоевропљана и староседелаца у Европи и Индији, Монгола и Кинеза у време Џингиз-кана. Уз то је наведен и пример мешања белих робовласника и црних робиња. Сви ови примери су оставили дубок траг у данашњим популацијама које су настале као резултат таквог мешања.
Поставља се занимљиво питање, а то је да ли је до сличног обрасца дошло и приликом насељавања Словена на Балкан. Ако јесте, анализа порекла коришћењем само Y хромозома може дати искривљену слику о укупном генетском наслеђу Срба.
--- Крај цитата ---
До сад је тестиран прилично велики узорак људи код нас на ипсилон хромозом. Такође је приличан број људи урадио скевенцирање целог генома чиме је добијена аутосомална генетика тих људи. У оба случаја имамо прилилно подударан постотак словенске и староседелачке а и остале генетике. Тако да слика није искривљена.
Кековац:
--- Цитат: Полић Јануар 13, 2022, 05:53:31 поподне ---До сад је тестиран прилично велики узорак људи код нас на ипсилон хромозом. Такође је приличан број људи урадио скевенцирање целог генома чиме је добијена аутосомална генетика тих људи. У оба случаја имамо прилилно подударан постотак словенске и староседелачке а и остале генетике. Тако да слика није искривљена.
--- Крај цитата ---
Постоји ли нека статистика за аутозомалну генетику? Недавно је у раду о генетици Горње Мезије објављен дијаграм на коме се види да данашње становништво Србије има око 50% словенске генетике. https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2021/08/31/2021.08.30.458211/F3.large.jpg Мислим да би било добро када бисмо имали нашу статистику која би била детаљнија тако што би обухватала и уделе осталих популација, на пример Германа.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију