Аутор Тема: Дијалектологија  (Прочитано 1317 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1267
  • I-A1328
Дијалектологија
« послато: Јануар 28, 2021, 03:04:48 поподне »
Трудови и истраживања о србским и сродним дијалектима

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/1097

Зборник ријечника, чије су ријечи с трудом сабирали наши учени људи.
Нарочито лијепим сматрам Ријечник говора источне Лике или Ријечник говора Загарача

Српски дијалектолошки зборник 44

Иако има турских ријечи, тамо се могу наћи и ријечи које веју вјетром неких старијих нетурских и нешвабских времена. То су ријечи попут ужица - кашика (потекло од лжица, Хрвати су ту замијенили лж у жл па веле жлица), загрњач - капут, жлијеб - олук, бјечве - чарапе; пуце < пудце, пугце - дугме, ножице - маказе (пошто су састављене од два ножа), кожун, шуба - бунда, лијеп - малтер (јер њим лијепиш), луч - фењер, лијес - дрвена грађа; љестве ( јер је љезти, лазити значило пењати се) - мердевине; холити се - кинђурити се; отворило - калуп (за прављење сира); пала - штап (обично онај којим се удара лопта или у игри клис); подбочањ - штап којим се поштапаш кад ходиш петњак - саксија; прга - пржен јечам који се користи намјесто каве; присмок - дип, присмочити - умакати хљеб у какав сос или умак; хрбат - леђа, хр(б)теница - кичма; сипа - астма; слака - кајмак; смлата - будала; стијењ - фитиљ, струница - женска ташница;

Ко се не воли обогатити само новином, но и старином, њему ће бити милина;





« Последња измена: Јануар 28, 2021, 03:26:02 поподне Amicus »
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 281
Одг: Дијалектологија
« Одговор #1 послато: Јануар 31, 2021, 12:27:14 поподне »

Иако има турских ријечи, тамо се могу наћи и ријечи које веју вјетром неких старијих нетурских и нешвабских времена. То су ријечи попут ужица - кашика (потекло од лжица, Хрвати су ту замијенили лж у жл па веле жлица), загрњач - капут, жлијеб - олук, бјечве - чарапе; пуце < пудце, пугце - дугме, ножице - маказе (пошто су састављене од два ножа), кожун, шуба - бунда, лијеп - малтер (јер њим лијепиш), луч - фењер, лијес - дрвена грађа; љестве ( јер је љезти, лазити значило пењати се) - мердевине; холити се - кинђурити се; отворило - калуп (за прављење сира); пала - штап (обично онај којим се удара лопта или у игри клис); подбочањ - штап којим се поштапаш кад ходиш петњак - саксија; прга - пржен јечам који се користи намјесто каве; присмок - дип, присмочити - умакати хљеб у какав сос или умак; хрбат - леђа, хр(б)теница - кичма; сипа - астма; слака - кајмак; смлата - будала; стијењ - фитиљ, струница - женска ташница;

Ко се не воли обогатити само новином, но и старином, њему ће бити милина;

Подебљао сам ријечи које су (биле) у употреби и у Босанској Крајини, тј. околини Петровца.
С тим да се користе облици творило, олити, (а)ртеница, која се користи само за животињску кичму, a струњица као синоним за зобницу. За малтер се употребљава ријеч набача и глагол набацивати.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1267
  • I-A1328
Одг: Дијалектологија
« Одговор #2 послато: Јануар 31, 2021, 01:21:08 поподне »
Подебљао сам ријечи које су (биле) у употреби и у Босанској Крајини, тј. околини Петровца.
С тим да се користе облици творило, олити, (а)ртеница, која се користи само за животињску кичму, a струњица као синоним за зобницу. За малтер се употребљава ријеч набача и глагол набацивати.

Да, разумије се да су људи имали такав изговор нијемога х, но ја волим написати како је по постанку; љепше је за очи.
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 281
Одг: Дијалектологија
« Одговор #3 послато: Јануар 31, 2021, 04:25:17 поподне »
Да, глас Х је изгледа баш омражен многим европским народима  :)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1267
  • I-A1328
Одг: Дијалектологија
« Одговор #4 послато: Март 17, 2021, 04:39:52 поподне »
Архаичне ријечи које су се могле наћи у говору Загарача

стопник, постопица - тротоар (fr. Trottoire) стаза између имања која је служила да по њoј само људи ходе;
стега - дисциплина ( ваља ону малу држати под јаку стегу, свашта се данас догађа);
стеља, мекостељ - мадрац (de. Matratze)
стаменост - стабилност
стријела - Schlaganfall, срдчани напад, јака бол која простријели човјека у грудима
стравило - тероризам
стриза - парче, комад; (tur. parče; grč. komat) првобитно стрижен комад платна, но говорило се и за земљиште. Оставих ову стризицу баштине за смокве;
бодиреп, прчиреп - шкорпија (Skorpion)
свјештати се - специјализовати се, постати вјешт
струња - тјелесна длака; цијеле ноге су јој покривене густом струњом
стубе, љестве - мердевине, лојтре (Leiter)
стакленица - стаклена боца, флаша (Flasche)
стакленка - тегла (њем. Tiegel)
сугреб - рупа коју је изгребао пас шапом; није добар знак ступити ногом у сугреб
суноврат - биљка нарцис
супон, супона - комбиновање
спријег, спрежа - систем; спрезање или везивање више елемената у систем
сустримак - плод мјешања двају рас биљака или животиња; мулат
сјека - сорта; Ове смокве су таква сјека, да сваке године рађају.
трага - сорта, поријекло, пасмина; Имамо три козе санске траге.
занаго - џабе
упис - умјетничко дјело, слика
усуд - судба
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 891
  • I2-Z16982
Одг: Дијалектологија
« Одговор #5 послато: Март 17, 2021, 06:26:25 поподне »

стеља, мекостељ - мадрац (de. Matratze)


Код Романијаца и даље стеља је и овчија сланина. Веома калорично. Романијски потврди  ;)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1267
  • I-A1328
Одг: Дијалектологија
« Одговор #6 послато: Март 19, 2021, 02:18:33 поподне »
пристав - менаджер асистент, који се пристави важној особи, да јој помаже у свему
ставилац - онај који ставља (сервира) јело, келнер
точилац - конобар
пристан - лука; лука је хрватска ријеч, а у србском лука гдје пасу краве, оно што је по грчки ливада
тријем, притремак - веранда
причек - вересија; Продао сам му краву на причек;
смок, присмок - меза; присмакати уз хљеб; кад нарежеш меса и сира па ијеш уз хљеб
припека - каникули, вријеме када сунце најјаче припече, па се никуда не излази, да се не добије сунчаница
призор - сцена
претати - роштиљати, положити храну на жар да се пече
обука - одјећа, веш; а преобука - резервна одјећа
предушак, предах - пауза
изравна - директно
наискос - дијагонално
покољ - масакар
погуб - трагедија, погубно - трагично
побрка - конфузија

прдигуз - онај који све тајне препричава
празногуз - онај који ништа нема, баксуз
полигуз - онај који се полио у гаће од сраха, плашљивац
подвиреп - онај који је страхопокоран жени, нехрабро мужско
прчиреп - напрасит човјек као шкорпија
пиздопреж - онај који преза жене, фрајер, мачо
јебозован - секси
пичић - секси дјева
треба - дјева за уан најт стенд
пиздоока - феминистка, жена која се не стиди гледати мужкарцу у очи
пизда - кукавица
пиздоклек - муж који се повинује жени, који клечи пред њом

(нема овдје ни омање намјере увриједит, него се предочава изражајност и рјечитост народа као дио културнога наслијеђа)
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Дијалектологија
« Одговор #7 послато: Март 19, 2021, 02:52:01 поподне »
пристан - лука; лука је хрватска ријеч, а у србском лука гдје пасу краве, оно што је по грчки ливада

"Лука" је место где обично не дува ветар, било то на обали или у унутрашњости копна.
Таласи настају од ветра, па кад је неки део обале заклоњен од ветра ту нема ни таласа и онда су се ту везивали бродови и чамци, тј то су луке у овом смислу у којем се данас користи реч.
Поред тога, користило се и као назив за места на копну где обично нема ветра, то је сачувано у доста микротопонима

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 163
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Дијалектологија
« Одговор #8 послато: Март 19, 2021, 03:41:33 поподне »
У Сиринићкој Жупи је то што називате "архаични говор" у ствари званични говор. Граматички Српски језик учимо у школи и кроз медије...и ретки су они који га у потпуности науче😀.
Много је професора универзитета, научника, директора институција па чак и академика,  родом из Сиринићке Жупе, који би лако пали на испиту из граматике српског језика.
Ево једне: Јучер сам биа на големе муке. Цеу д'н сам вардиа унучиће. Пре би вршиа трње него децу да вардим".

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1267
  • I-A1328
Одг: Дијалектологија
« Одговор #9 послато: Април 27, 2021, 05:18:07 поподне »
У дијалекту су преживјели њеки србски архаизми, понајвећ у Црној Гори, која се је сачувала од многих турских ријечи, па се тамо неке ствари везане за тијело кажу овако:
ђон се каже плијесно, табан гладно, наочаре су очаљи или очила, зној је пот, пенис је пуздро, велика нужда је посер, а мала попиш, тоалет говносер, акна је гнојавица, корак је крок, крокљај. Не знам јесу ли ове ријечи сада застарјеле и у ЦГ ( нека то рекну Црногорци који ово виде) али ове ријечи сам повадио из Србскога дијалектолошкога зборника 44. Напомена: Не треба се стидјети оваквих ријечи, јере оне су својат и савршено предају смисао. За старе људе оне су биле једине ријечи, које су знали, а тоалети, писоари, тротоари и слично су им биле трабуњавина без смисла.
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1267
  • I-A1328
Одг: Дијалектологија
« Одговор #10 послато: Новембар 26, 2021, 05:25:05 поподне »
Неколике ријечи из ријечника говора Косова и Метохије, Глише Елезовића

1. ано̑ узв.  него што, дакако : —   Је ли сиро̏ма тај чо̏век? — Ано̑,  врло је сиро̏ма.
2.   ано̑   да, у ироничном смислу.  Неко другоме нешто прича, овај томе не верује и ту своју неверицу изражава ругајући се по мало :   Ано̑ , пона̑да̑ј се!
 У другим крајевима ову је улогу преузело турско "јок", па веле "јок вала". У чешком "ано" значи "да".

 а̏л 1. у значењу   или :   А̏л  да да̑м, али на опу̏ти опа̑нце.  Али има значење или и у Приморју, у Словеначком или у русским говорима.

ба -  узв.   у знак потврде што да не, како не, без сумње : —   Оће̏ш ли мусафи̏ре? — Оћу ба̑ !
2.   ба̏  узв.   за изрицање сумње, за одрицање :   Да л је доша̏о! — Ба̏ ..., забора̏вијо је, ви̏дећеш.
3.   ба̑  узв.   садржи чуђење и помало ироније :   Ба̑ , кад не̑ће он, ја ку̑ј ће!  — Ба̑ , њего̏во госпо̏сто не може да поднесе̑ то.
У првом значењу се употребљава и по Босни. У чешком и словачком ба значи 1. чак. 2. усиљава речено ( indeed)  https://cs.bab.la/slovnik/anglicky-cesky/ba
Од исте ријечи с додатком -же које је преглашено у -ре настало је баре > бар, којему је синоним балканизам макар. На Косову се каже баре или некада бере.

бад, бадаљ - палица са гвозденим шиљком као копље. Деца су при клизању на санкама и кајицима употребљавала два бада, у свакој руци по један и помоћу њих су убрзавали клизање.

ба̏ка , бакуша ж.  — мјесто (биљега) са којега се баца камен.  —   Бацај камен са баке, не престапај.
 
безочан - безобразан

белача - ракија

белега - значка, марка, етикета; означена мета, циљ

белце - белак, бело јајета

бес - демон, ђавао; Кој ти је бес! = који ти је ђав'о! ( у другим словенским језицима бес исто значи демон )

благодат божи - тиха и користна дробна киша

благота - бели смок, добра змија

Бог > за бога = врло радо, и те како; ни за бога =  ни за живу главу; на бога = срећом; бога ми = кунем се; бог ме = категоричко тврђење; бог зна - чини ми се, веле, тако кажу;

бора̏вит , бора̏вим  несвр.   борити се, рвати се, сносити, трпети :   Не могу да бора̏вим  више = Не могу то више трпјети.

бо̑рват се
, бо̑рвам се  несвр.   борити се, мучити се :   Бо̑рвам се  каи во̏да бре̏говима.

бра̑в , а  м. , бра̄ви̑  ген. мн.   овца у опште, посебно пак ован

бр̏го  прил.  брзо -   У̏ брго  да̄на̑ ћеш му чу̏т гла̑с.  — Бр̏го  зо̑вните по̏па.

бри̏жит , бри̏жим  несвр.   бринути, бригати :   Он та̏мо бри̏жи  за ова̏мо.

бритва - оно за што се турски рече чакија

бусат се - мучити се ни за шта

вага̑н  - 1. заструг, дрвени суд са заклопцем у коме се носи сир, кајмак или пребрани пасуљ, кад се иде на пут .  — 2. дрвени суд са заклопцем у ком се чува, млевена кава или жито

ваља̑ће , а  ср.   употреба, служба :   Није за ваља̑ће.

варе̑н , варе̏на , варе̏но  прид.   кухан ; од   ва̄ри̏т :   Нава̄ли̏јо све̑т кај на варе̑н  гра̏(х)

ва̏риво , а  ср.   количина животних намирница колико је довољно да се настави за једно кување :   Једно ва̏риво  пасуља. 
Упореди: вареника - кухано млијеко; варјача - велика лажица за кухање; руски повар = кухар.

ведри̏ца , е  ж.   дрвени суд нарочитог облика у који бачица музе стоку . Упореди руски ведро = кова, канта

везни̑к
- пас који се држи везан на ланцу или у жежељу

ве̑ја или вејка ж.   суха грана, сламка, биљка :  Сла̏бе су каи ве̑ја .  Упореди руски - ветка - гранчица

велет , вели̑м  несвр.   поред обичног значења: говорити, употребљава се у облицима који су у саобраћају и у значењу звати и казивати :   Ка̏ко те веле̑ ?  Ово је слично употреби у словачком гдје волат значи звати.

Вели̏кдан -  Употребљава се готово искључиво ова реч. Реч Ускрс  није позната у овом крају.

ветри̏ло , а  ср.   одушка на ковачком меху, вентил

ве̏ће  прид. ср.  и прил.   комп.   више :   Не му̑ти ве̏ће = Не мути више! Оваква употреба је старија него у херц. више, те и у словеначком, чакавском и бугарском "више" се каже веч/ вече.

ви̏док , а  м. ,   на видо̏ку  пред очима :   Оста̏ви га негде да ти је на ви̏док.

вла̑дит се , вла̑дим се  - понашати се; изводити се, вршити се:   Како ће се вла̑ди? — Ова рабо̏та како се вла̑ди?

вла̑с - одабрана вуна; у другим слов. језицима власи су длаке, коса; ријеч је сродна с ријечју влакно;

вла̏шко  - општи назив за цео хришћански свет који стоји на супрот другом појму "турско" :   влах је православни хришћанин, латин је католички хришћанин, турчин је муслиман;

во̑љан -  слободан:   — Во̑љан  не̑сам из ку̏ће да иско̏чим.

вра̑жи -  ђавољи :   Вра̑жа  кућа, вра̄жи̑  до̑м   (нп.).     БМ.    — Ону̑ бе̑лу руби̏ну вра̄жу̑ .   Кл.  — Ђавољи̑ си̑не и вра̄жи̑ .   Буг.  — Ве̏штицо вра̄жа̑ , многоми̏сленицо вра̄жа̑ .
враг је прво значило непријатеља, побуњеника; када се преведе ријеч сатана, то и значи на семитском само - побуњеник, усташа, враг.

вре̏сло  - повраз у котла; ко не зна што је повраз, то је она покретна ручка у котла;

вре̏ћа -  по турски џак, од козине изаткан; некада су се тако звале и гаће од козије коже; за козу се каже да вречи:   Вре̄чи̑  ка ја̏ре. Ко̏за вре̄чи̑ , тражи ја̏ре.

врсни̑к - вршњак, ко је исте доби као овај други

гво̑зд , гво̏зда  м.   гвоздена полуга, ћускија; у руском је гвозд - ексер, чавао;

гле̑д - изглед :   Ова̏ко на гле̑д  види се до̏бра.  — На глед  и̏ч није гле̑дна, ама је до̏бра.  Гле̑дан  човек, гле̑дна  девојка, гле̑дно  девојче .

гло̏тан , гло̏тна , гло̏тно  прид. и  прил. 1.   неукусан, бљутав :   Гло̏тно  је̏ло .

гнест, гнетем - гњечити, притискати
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже saledelagano

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Одг: Дијалектологија
« Одговор #11 послато: Новембар 26, 2021, 10:24:21 поподне »
Kod ćalete u kraju Preševo a i u Kumanovu isto kažu l_žica za kašiku kao i l_žička mala kašika. Znači jug Srbije i stara Srbija.

Do duše i Kumanovski je priča za sebe
Београд, Рељан, Трејак, Пчињски округ

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1267
  • I-A1328
Одг: Дијалектологија
« Одговор #12 послато: Децембар 06, 2021, 05:34:44 поподне »
Једна мало-позната особина источних србских говора, полазећи од Рашке пак по Косову, је творба компаратива с помоћу -ши у великога броја придјева обично најчешће у једносложних који се завршавају гласовима п,б,м, л, р, н ( и некада к) : груб-грубши, слеп-слепши, туп--тупши, плав-плавши, бео - белши, крив-кривши, здрав-здравши, слaн-сланши, црн-црнши, млак-млакши, мек - мекши, добар - бољши, а некада и тврдши, сладши, дубокши итд.

За разлику од рашких говора, у херцеговачком говору -ши се јавља само у случају лијеп - љепши, мек - мекши.
На овај начин компаратив творе многи словјенски језици.

У старословјенском компаратив се творио овако

здрав чловјек > здравеји чловек, ген. здравејша чловека, дат. здравејшу чловеку ...
здрава жена > здревејши жена, ген. здравејшеје жены, дат. здравејшии жене...
здраво дете > здревејше дете, ген. здравејша детете, дат. сравејшу детети...

 Херцеговачки је уобштио први облик у здравији човјек и тај принцип применио у свим родовима; други говори и језици су пак уобштили наставак -ејши или -ши и примјенили га и у номинативу мушкога рода и тако се разидоше.
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • G2a-FT221531
Одг: Дијалектологија
« Одговор #13 послато: Децембар 28, 2021, 09:00:27 поподне »
Докторат Слађане Цукут Српски говори околине Шипова из 2018. године.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор