Аутор Тема: Најлепша српска поезија  (Прочитано 10047 пута)

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #100 послато: Јануар 04, 2022, 08:34:22 пре подне »
Јован Јовановић Змај

СВЕТЛИ ГРОБОВИ

Бејасте ли, браћо моја млада,
Да л' бејасте ви на гробљу када,
Ај' на гробљу, на голему?
— Та увек смо ми на њему.
Гробље ј' земља ком се ходи;
Гробље ј' вода ком се броди;
Гробље — врти и градине;
Гробље — брда и долине,
Свака стопа:
Гроб до гроба.
Гробље ј' спомен доба свију,
Гробље — књиге што се штију,
Повесница свих земаља,
Староставник цара, краља.
И читуља виших слика
Избраника, мученика,
Од почетка памтивека,
Све ј' то гробље —
Ал' је и колевка.

Нема броја ни имена
У висини звездам' свима,
Камол' броја и спомена
У земљици гробовима!
Милионе прогутала ј' тама,
Црна тама многих тисућлећа,
Нико их се више и не сећа,
— Но погдеком увек гори свећа.
Ил' је свећа, ил' је име светло,
Ил' су дела која се не гасе,
Па редове недогледног гробља
Својим зраком красе.
Ти гробови,
Стари, нови,
Они сјају
Сваком нараштају —
Кад се умље у прошлост удуби
У тамнини да се не изгуби;
Кад се пустиш у давнине свете
У давнине и свете и клете,
Да ти мисо пута не помете.
То су ватре догласнице,
Пружајућ' се из даљних еона
У поворци оној дугој —
Достављајућ' једна другој
Струјом која напред лети,
Тежећ' само једној мети.
Па се тако светли млази —
Па се виде светли трази
Једног духа разних доба,
Духа коме нема гроба.
— У гроб само сруши кости,
Стресе пепо кој' му смета
Бржем бују виша лета
К узвишеној будућности.

Ко с' осврне да погледи
Бистрим оком и погледом
На гробове ове светле,
Повеснице дугим редом,
Мора чути како ј' живо,
Кроз векове, кроз маглину,
Дед унуку, отац сину,
Борац борцу довикиво:
„Где ја стадох — ти ћеш поћи!”
„Што не могох — ти ћеш моћи!”
„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”
„Што ја почех — ти продужи!”
„Још смо дужни — ти одужи!”

То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси,
Што продиру кроз свет мрачни
Са гробова оних зрачни',
Спајајући громким јеком
И Божанском силом неком,
Спајајући век са веком
И човека са човеком.
Око сваког светлог гроба
(Баш ко горе око звезда)
Повесница прича ово:
Хватало се неко коло,
Коло младо, коло ново,
Нове клице стара нада,
Ново цвеће стабла стара,
Душе чисте, срца млада,
Наследници светог жара; —
Ту се слего живот млади
Да се с гробом разговара.
„И ти паде, драги брате!”
— „Нисам, децо, вас док траје!”
„Је л' ти борба била тешка?”
— „Покушајте, милина је!”
„Шта си хтео? — куд си пош'о?”
— „Тамо куд се стићи мора!”
„Зар је вера тако јака?”
— „Увек јача од злотвора!”
„Мало нас је кој' би смели” —
— „Ал' вас јака сила креће!”
„Зар ко може стићи цели?”
— „Ко посумња никад неће!” —
„А ко беху они диви
Који су те напред звали,
Који су те ојачали,
Који су ти крила дали?”
— „То бејаху идеали!
Без њих нема више лета
Над облаком мрака густа,
Без њих би се малаксало,
Без њих би се брзо пало,
Свет би био гроб без цвета,
живот празан — младост пуста!”

Око сваког светлог гроба
Прикупљо се живот нови,
Наследници светлог жара,
Купили се соколови,
Пијућ' душом светле зраке. —
Јест. тако је, браћо драга,
Ти гробови нису раке,
Већ колевке нових снага!
И вама је, јаој, пао
Стегоноша дичног стега, —
Ал' је сино гробак нови, —
Ви стојите око њега.
Ту погледа брат на брата,
П' онда горе, п' онда у се;
Груди дршћу, уста ћуте,
Али душе разум'у се.
Да л' то снага ниче нова? —
— Даруј, Боже, благослова,
Да вас здружи братска слога,
Заветнике који с' купе
Око гроба Ђуринога!

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #101 послато: Јануар 05, 2022, 08:14:07 пре подне »
Алекса Шантић

БОКА

Наша мила Боко, невјесто Јадрана,
Покривена небом кô од плаве свиле,
Љепша си од твоје приморкиње виле,
И свјетлија си од њеног ђердана!

Никада се тебе нагледао не би’!
Но да ми је једно: да постанем валом
Сињега ти мора, па пред твојим жалом
Да вјечито шумим и да пјевам теби,

И да с тобом гледам на твој Ловћен плави!
Па једнога дана, кад се Господ јави,
Кад орлови наши високо заброде,

И са твојих рука падну гвожђа тврда:
Да побједну химну слушам с твојих брда,
И да с тобом славим дан златне слободе!

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #102 послато: Јануар 05, 2022, 09:45:25 пре подне »
Бранко Радичевић
КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ

Лисје жути веће по дрвећу,
Лисје жути доле веће пада,
Зеленога више ја никада
Видет нећу!

Глава клону, лице потавнило,
Боловање око ми попило,
Рука ломна, тело измождено,
А клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.

Збогом житку, мој прелепи санче!
Збогом зоро, збогом бели данче!
Збогом свете, некадашњи рају, –
Ја сад морам другом ићи крају!
О, да те тако ја не љубљах жарко,
Још бих гледо твоје сунце јарко, –
Слушо грома, слушао олују,
Чудио се твојему славују,
Твојој руци и твојем извору –
Мог живота вир је на увиру!

О, песме моје, јадна сирочади,
Децо мила мојих лета млади’!
Тедох дугу да са неба свучем,
Дугом шарном да све вас обучем,
Да накитим сјајнијем звездама,
Да обасјам сунчаним лучама…

Дуга била, па се изгубила,
Звезде сјале, па су и пресјале,
А сунашце оно огријало,
И оно је са неба ми пало!
Све нестаде што вам дати справља –
У траљама отац вас оставља.


<a href="https://www.youtube.com/v/pWZop00J0MM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/pWZop00J0MM</a>
« Последња измена: Јануар 05, 2022, 09:55:29 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #103 послато: Јануар 05, 2022, 10:34:23 пре подне »
Бранко Радичевић
КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ

Има ли нешто оптимистичније у ове празничне дане?  :)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #104 послато: Јануар 05, 2022, 10:41:22 пре подне »
Има ли нешто оптимистичније у ове празничне дане?  :)
Знаш да кажу да без патње нема ни уметности :)
Али има Бранко и нешто што је било оптимистичније. Додуше, испоставиће се неоправдано...

Бранко Радичевић
ЂАЧКИ РАСТАНАК (део)

Коло, коло
Наоколо,
Виловито,
Плаовито,
Наплетено,
Навезено,
Окићено,
Зачињено,
Брже, браћо, амо, амо
Да се скупа поиграмо.
Србијанче, огњу живи,
Ко се тебе још не диви!
Рваћане, не од лане
Одувек си ти без мане!
Ој Босанче, стара славо,
Тврдо срце, тврда главо,
Тврд си као кремен камен,
Де станује живи пламен!
Ао Еро, тврда веро,
Ко је тебе јоште терô?
Ти си кано итра муња
Што никада не покуња.
Ао Сремче, гујо љута,
Сваки јунак по сто пута!
Црногорче, царе мали,
Ко те овде још не фали?
Мачем бијеш, мачем сечеш,
Мачем себи благо течеш,
Благо турска глава сува,
Кроз њу ветар горски дува.
Ој соколе далматинче,
Дивна мора дивни синче!
Ој ти красни Дубровчане,
Наш и данас бели дане,
Та са песме из старине
Пуне славе и милине!
Ој Славонче танани!
Банаћане лагани!
Ој Бачвани, здраво, здраво,
Ко ј' у песми већи ђаво!
И ви други дуж Дунава,
И ви други де је Драва,
И сви други тамо, амо,
Амо да се поиграмо!


<a href="https://www.youtube.com/v/BRN-vFtpaus" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/BRN-vFtpaus</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/dMMlRftxez0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/dMMlRftxez0</a>
« Последња измена: Јануар 05, 2022, 10:47:01 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #105 послато: Јануар 05, 2022, 11:53:33 пре подне »
Знаш да кажу да без патње нема ни уметности :)
Али има Бранко и нешто што је било оптимистичније. Додуше, испоставиће се неоправдано...

Зашто неоправдано? Сасвим лијепо је заокружио све српске регионалне варијетете. Е сад друга прича што су неки ту видјели Југословене. Ова пјесма је заправо свесрпска, а не јужнословенска.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #106 послато: Јануар 05, 2022, 12:31:00 поподне »
Зашто неоправдано? Сасвим лијепо је заокружио све српске регионалне варијетете. Е сад друга прича што су неки ту видјели Југословене. Ова пјесма је заправо свесрпска, а не јужнословенска.

Не знам ко су онда Рваћани.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #107 послато: Јануар 05, 2022, 12:36:18 поподне »
Не знам ко су онда Рваћани.

Можда Личани, Кордунаши и Банијци?  :) Недостају Словенци свакако за југо причу.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #108 послато: Јануар 05, 2022, 12:42:26 поподне »
Можда Личани, Кордунаши и Банијци?  :) Недостају Словенци свакако за југо причу.

И ја тако мислим. Користио се у 19. вијеку израз Рвати за Србе из Крајине. А Бранко овдје наводи и чисто регионалну, географску одредницу Хрваћани.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #109 послато: Јануар 05, 2022, 01:38:03 поподне »
И ја тако мислим. Користио се у 19. вијеку израз Рвати за Србе из Крајине. А Бранко овдје наводи и чисто регионалну, географску одредницу Хрваћани.

Наравно, нема сумње да је Ђачки растанак написан у духу Српства, а Јужнословенство може само да се претпоставља или не.
Треба прочитати целу песму да би се разумео контекст овог њеног најпознатијег одломка који сам навео. Цела се може пронаћи овде: https://sr.m.wikisource.org/sr-ec/Ђачки_растанак
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #110 послато: Јануар 05, 2022, 09:52:47 поподне »


Нисам при литератури, али се на нет свакако не бих ослонио...
Може ли неко да провери исправност другог стиха у песми "Кад млидијах умерти"?

Чини ми се да  треба:

"Лисје жутО доле веће пада"
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #111 послато: Јануар 06, 2022, 11:02:42 пре подне »

Нисам при литератури, али се на нет свакако не бих ослонио...
Може ли неко да провери исправност другог стиха у песми "Кад млидијах умерти"?

Чини ми се да  треба:

"Лисје жутО доле веће пада"

У праву си Гиле.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #112 послато: Јануар 06, 2022, 11:16:03 пре подне »
Сад ће drajver рећи да опет мрачим на празник, али шта ћу кад се песма зове Бадња вече :)

Алекса Шантић
БАДЊА ВЕЧЕ

Вечери света, хоћу ли те и ја
Славити пјесмом радости и среће?
У моме оку, ево, суза сија,
И моје ране постају све веће.

Твој златни поход и убогу годи,
И види Бога у часима овим;
Нада мном само мрак студени броди,
И душу бије немирима новим.

У пустој соби сам, кô сјенка бона,
У себи слушам звук погребних звона
И стискам срце јадно и кукавно.

Вечери света, дођи! Тихо, тише!
Јер овдје нико не чека те више -
Сви моји мили заспали су давно.


1904.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #113 послато: Јануар 08, 2022, 12:52:26 пре подне »
Песму "Падајте браћо" Ђура Јакшић је написао 1862. године, из револта према хладноћи и уздржаности Србије и режима краља Милана Обреновића према патњама сународника у Херцеговини и Црној Гори, где је у то време буктео Вукаловићев устанак и Црногорско-турски рат.
Цитат
Режим самовоље Михаила Обреновића харао је Србијом. Полицијска тортура, хапшења, тамничења, кулучења, то је било право лице политичког система у Србији. Опште расположење за борбу против Турака захватило је и Ђуру. Народ, као и Ђура, није прозрео шта се крије иза тобожње мисије ослобођења Михаила Обреновића. У тој мисији било је више приче и празних обећања него стварних дела. Памфлетима о ослободилачкој мисији Србије, владајући режим хтео је да скрене пажњу народа од врућих проблема тешког стања у земљи. Народ је хтео рат против вековног поробљивача Турака, заборављајући у великом заносу своју неслободу.

Ђура Јакшић
ПАДАЈТЕ БРАЋО

Падајте, браћо! Плин'те у крви!
Остав'те села, нек гори плам!
Бацајте сами у огањ децу!
Стресите с себе ропство и срам!

Гините, браћо, јунаци, људи!
За пропаст вашу свет ће да зна...
Небо ће плакат' дуго и горко,
Јер неће бити Србина...

Ми несмо браћа, ми Срби несмо!
Или ви несте Немањин сој?
Та да смо Срби, та да смо људи —
Та да смо браћа — ох, Боже мој!...

Та зар би тако с Авале плаве
Гледали ледно у огњен час?
Та зар би тако — ох, браћо драга!
Та зар би тако презрели вас?

Презрите братства, покор и клетву!
Што небо даде, погаз'те ви!
Та није л' грешно, није ли грозно —
Крв деце ваше гледамо ми!...

А где је помоћ, ил' суза братска?
Ил' »Јуриш, роде, за брата свог!«?...
У вељој беди, смрти и крви
Данас вас, саме, оставља Бог!...

Ал' опет, грешан, грешно сам пево —
Рањено срце народа мог!
Та Србин кипи — кипи и чека —
Ал' не да ђаво... ил' не да Бог!


<a href="https://www.youtube.com/v/5fg8-CJ9dVg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/5fg8-CJ9dVg</a>
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #114 послато: Јануар 08, 2022, 02:33:56 поподне »
Милан Ракић
ЈЕФИМИЈА

Јефимија, ћерка господара Драме,
И жене деспота Угљеше, у миру,
Далеко од света, пуна верске таме,
Везе свилен покров за дар манастиру.

Покрај ње се крве народи и гуше,
Пропадају царства, свет васколик цвили,
Она, вечно сама, на злату и свили
Везе страшне боле отмене јој душе.

Векови су прошли и заборав пада,
А још овај народ као некад грца,
И мени се чини да су наша срца
У грудима твојим куцала још тада,

И у мучне часе народнога слома,
Кад светлости нема на видику целом,
Ја се сећам тебе и твојега дома,
Деспотице српска с калуђерским велом!

И осећам тада да, ко некад, сама,
Над несрећном коби што стеже све јаче,
Над пламеном који обухвата тама,
Стара Црна Госпа запева и плаче...


<a href="https://www.youtube.com/v/WDwpW3Qke-Q" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/WDwpW3Qke-Q</a>
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #115 послато: Јануар 10, 2022, 07:06:36 поподне »
Добрица Ерић
СВИ МОЈИ ПРЕЦИ

Сви моји Преци, које често сањам
били су Срби и ја им се клањам.

Полуписмени тежаци, горштаци
и горосече, али Православци.

Хвала им што нам кроз љуте године
сачуваше ова брда и долине

По којима се још разлеже јека
од Њине песме, псовке и лелека

И рађају воћке, које посадише
Ти стари воћари, Те бивше радише!

Сад су Прах, помешан са земљом и песком
Мир Душама Њиним у Царству Небеском!

И ја, Њин потомак и дужник, од главе
до пете, земљољубац и ђак Светог Саве

Желим да проживим, остарим и умрем
у Земљи Србији и да будем Грумен

Ове Земље о којој певам без предаха
и у којој светли Прах мојих Предака!

И моји потомци, ђаци, земљоделци
и војници, Срби су ко и моји Преци.

Благолики, мекодушни тврдоглавци
и груборечићи, али Светосавци.

Ако ову другу зиму зла презиме
сачуваће своје име и презиме.

Хвала им што бране гробове од траве
а кућни праг и славски колач од троглаве.

Благосиљам им софре и колевке
захвалан што смем изаћи пред Претке.

Нек им се димњаци на кућама диме
све док укућани славе крсно име!

А ја, њин предак, слуга без ајлука
и без газде, песмољубац и ђак Хромог Вука

Желим да проживим, остарим и умрем
у Земљи Србији и да будем Грумен

Ове земље, о којој певам без предаха
И у којој светли Прах наших Предака!

(1993)

<a href="https://www.youtube.com/v/PJ0B8tYhnfA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/PJ0B8tYhnfA</a>
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #116 послато: Јануар 13, 2022, 02:12:52 пре подне »
Милан Ракић
ЗИМСКА НОЋ

Пало је иње. Ко сабласти беле,
у танком велу као да се јеже,
снуждени стоје борови и јеле
и опуштене зимзелене вреже.

Водоскок смрзнути ћути, ко да снева.
Земља је пуна тајанствене страве
ко воштаница која догорева
у хладној соби мртвацу крај главе,

Месец се гаси... Свуда небо сиње,
и с голих грана каткад падне иње...

Ноћи, ледена ноћи, ја те волим,
као што волим све кржљаве створе
што самрт носе у грудима голим
и које тајне бољке дуго море,

- Док тако тобом са бледих висина,
ко предзнак тајних и кобних открића,
безгласно струји хладна месечина
и болна благост умирућих бића...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #117 послато: Јануар 13, 2022, 02:15:29 пре подне »
Милан Ракић
СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА

По месецу ти шаљем уздах један,
По том у чежњи брату. Нек ти рече,
У тужни час кад зимско пада вече,
Да сам, ко Азра, блед, веран, и предан.

И шта би он, тај месец, коме поју
Од Индије до вечитога Рима
Чежњиву светлост и сањиву боју
Сви песници на језицима свима,

Кад не би тако у глухој самоћи
Тешио срца што се чежњом гуше
И љупким сјајем кроз бескрајне ноћи
Везивао све растављене душе!

И сад, кад сине та старинска Луна
И сетне зраке проспе мојом собом,
Ја чудно пренем и, ко да си туна,
Сва душа моја замирише тобом...


<a href="https://www.youtube.com/v/0k-Ibd98grQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/0k-Ibd98grQ</a>
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #118 послато: Јануар 14, 2022, 10:18:21 пре подне »
Никола I Петровић Његош

ОНАМО, `НАМО...

Онамо, 'намо... за брда она,
Говоре да је разорен двор
Мојега цара; онамо, веле,
Био је негда јуначки збор.

Онамо, 'намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
Ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, 'намо... са развалина
Дворова царских врагу ћу рећ':
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
Зајам ти морам враћати већ'!“

Онамо, 'намо... за брда она
Казују да је зелени гај
Под ким се дижу Дечани свети:
Молитва у њих присваја рај.

Онамо, 'намо... за брда она,
Гдје небо плаво савија свод;
На српска поља, на поља бојна,
Онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, 'намо... за брда она
Погажен коњ'ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
Светит' ме старца - свет ви је дуг!“

Онамо, 'намо... сабљи за стара
Његова ребра да тупим рез
По турским ребрим'; да б'једној раји
Њом истом с руку рас'јецам вез!

Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
Кад Србин више не буде роб.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Најлепша српска поезија
« Одговор #119 послато: Јануар 14, 2022, 05:48:28 поподне »
Никола I Петровић Његош

ОНАМО, `НАМО...

Онамо, 'намо... за брда она,
Говоре да је разорен двор
Мојега цара; онамо, веле,
Био је негда јуначки збор.

Онамо, 'намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
Ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, 'намо... са развалина
Дворова царских врагу ћу рећ':
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
Зајам ти морам враћати већ'!“

Онамо, 'намо... за брда она
Казују да је зелени гај
Под ким се дижу Дечани свети:
Молитва у њих присваја рај.

Онамо, 'намо... за брда она,
Гдје небо плаво савија свод;
На српска поља, на поља бојна,
Онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, 'намо... за брда она
Погажен коњ'ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
Светит' ме старца - свет ви је дуг!“

Онамо, 'намо... сабљи за стара
Његова ребра да тупим рез
По турским ребрим'; да б'једној раји
Њом истом с руку рас'јецам вез!

Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
Кад Србин више не буде роб.



Док орлови и соколи, у висине гаје тиће.
Црна Гора, земља моја, српска била, српска биће.
Тако је говорила моја прабаба Марта.