Породица Војиновић (Војновић )
Оснивач породице Војиновић, војвода Војин, господар Гацког, био је један од најистакнутијих велмоза краља Стефана Дечанског, а припадао је и кругу великаша око младог краља Стефана Душана. Синови војводе Војина, Милош, Алтоман и Војислав, такође су уживали поверење краља Душана, на чијем двору су Милош и Војислав и започели своју каријеру, оба са титулом ставилаца, звања ниског ранга, али довољног да омогућује увид у политичка збивања и учествовање у њима. Најстарији син војводе Војина, ставилац Милош Војиновић, коме је предстојала сјајна каријера, умро је млад. О другом сину, Алтоману Војиновићу, не зна се много, а неколико сачуваних података потврђује његово високо место у кругу Душанове властеле. Пред крај живота је носио титулу великог жупана, а последњи пут се помиње 1359. године.
Војислав Војиновић, најмлађи син војводе Војина, који се још 1350. године помиње као ставилац, пред крај живота, за владе цара Уроша, постао је најмоћнији великаш у српској држави. Од оца и браће наследио је властелинство, чему је до пролећа 1359. године припојио жупе великог челника Димитрија. Његова област достигла је највећи обим 1363. године, када је захватала приличан простор између Рудника, Дрине, Поповог Поља, Дубровачке Републике, Боке и Косова. Умро је изненада у јесен 1363. године, а наследила га је његова удовица кнегиња Гоислава, са малолетним синовима којима се убрзо губи траг.
Жупан Никола Алтомановић, син великог жупана Алтомана, први пут се помиње новембра 1366. године као један од великаша српског Царства, а 1367. године као господар Рудника. Године 1368. скоро цела област Војислава Војиновића била је у рукама младог жупана. У прегруписавању снага за владе цара Уроша, Никола Алтомановић је ступио у пакт са Лазаром Хребљановићем против моћних Мрњавчевића. До сукоба је досло 1369. године; у току боја Лазар се повукао, а млади жупан једва је извукао главу. После маричке битке и смрти цара Уроша, децембра 1371. године, Никола Алтомановић држао је област у западној Србији према Босни, све до Дубровника, а успевши да поврати Рудник и стратешко утврђење Звечан на Косову, обновио је старе области Војиновића, и из нове прерасподеле снага изашао као најјачи обласни господар. Ступање у савез са Млетачком Републиком скупо је коштао жупана Николу. Босански бан Твртко и кнез Лазар, током лета 1373. године, удруженим снагама и брзом офанзивом, уништили су власт раског жупана. Његову земљу поделили су међу собом, међутим изгледа да му је остављена титула жупана и једна мала област за уживање, будући да се последњи пут помиње као жупан 23. јануара 1398. године. Треба напоменути да је жупан Никола имао само 16-18 година када је постао најмоћнији великаш и то само захваљујући својој енергији, а не наследству. Да је успео бар дипломатију да усклади са војним способностима, славили би га данас као једног од највећих владара.
Војиновићи
Војин, војвода + нн супруга
=Милош, ставилац, помен 1333.
=Алтоман, велики жупан, први помен 1335, последњи помен 1359.
=Војислав, велики кнез, умро 15. октобра 1363.
=Воислава - Села, помен 1326.
Алтоман, велики жупан, + Ратослава, кћерка војводе Младена, род.
Бранковића
=Никола Алтомановић, жупан, рођен 1349, умро 1395.
Војислав ,велики кнез + Гоислава, кћерка цара Душана
=Стефан, умро у Дубровнику,
=Добровој, умро у Дубровнику,
Воислава – Села + Брајко Бранивојевић, управник Стона (Пељешца)
=нн син
ИЗВОР:
http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.
