Дијалектологија

Науке и научне дисциплине > Језикословље

Дијалектологија

<< < (2/20) > >>

aleksandar I:

--- Цитат: сɣнце Март 17, 2021, 04:39:52 поподне ---
стеља, мекостељ - мадрац (de. Matratze)

--- Крај цитата ---

Код Романијаца и даље стеља је и овчија сланина. Веома калорично. Романијски потврди ;)

сɣнце:
пристав - менаджер асистент, који се пристави важној особи, да јој помаже у свему
ставилац - онај који ставља (сервира) јело, келнер
точилац - конобар
пристан - лука; лука је хрватска ријеч, а у србском лука гдје пасу краве, оно што је по грчки ливада
тријем, притремак - веранда
причек - вересија; Продао сам му краву на причек;
смок, присмок - меза; присмакати уз хљеб; кад нарежеш меса и сира па ијеш уз хљеб
припека - каникули, вријеме када сунце најјаче припече, па се никуда не излази, да се не добије сунчаница
призор - сцена
претати - роштиљати, положити храну на жар да се пече
обука - одјећа, веш; а преобука - резервна одјећа
предушак, предах - пауза
изравна - директно
наискос - дијагонално
покољ - масакар
погуб - трагедија, погубно - трагично
побрка - конфузија

прдигуз - онај који све тајне препричава
празногуз - онај који ништа нема, баксуз
полигуз - онај који се полио у гаће од сраха, плашљивац
подвиреп - онај који је страхопокоран жени, нехрабро мужско
прчиреп - напрасит човјек као шкорпија
пиздопреж - онај који преза жене, фрајер, мачо
јебозован - секси
пичић - секси дјева
треба - дјева за уан најт стенд
пиздоока - феминистка, жена која се не стиди гледати мужкарцу у очи
пизда - кукавица
пиздоклек - муж који се повинује жени, који клечи пред њом

(нема овдје ни омање намјере увриједит, него се предочава изражајност и рјечитост народа као дио културнога наслијеђа)

Đorđo:

--- Цитат: сɣнце Март 19, 2021, 02:18:33 поподне ---пристан - лука; лука је хрватска ријеч, а у србском лука гдје пасу краве, оно што је по грчки ливада

--- Крај цитата ---

"Лука" је место где обично не дува ветар, било то на обали или у унутрашњости копна.
Таласи настају од ветра, па кад је неки део обале заклоњен од ветра ту нема ни таласа и онда су се ту везивали бродови и чамци, тј то су луке у овом смислу у којем се данас користи реч.
Поред тога, користило се и као назив за места на копну где обично нема ветра, то је сачувано у доста микротопонима

Скардус:
У Сиринићкој Жупи је то што називате "архаични говор" у ствари званични говор. Граматички Српски језик учимо у школи и кроз медије...и ретки су они који га у потпуности науче😀.
Много је професора универзитета, научника, директора институција па чак и академика, родом из Сиринићке Жупе, који би лако пали на испиту из граматике српског језика.
Ево једне: Јучер сам биа на големе муке. Цеу д'н сам вардиа унучиће. Пре би вршиа трње него децу да вардим".

сɣнце:
У дијалекту су преживјели њеки србски архаизми, понајвећ у Црној Гори, која се је сачувала од многих турских ријечи, па се тамо неке ствари везане за тијело кажу овако:
ђон се каже плијесно, табан гладно, наочаре су очаљи или очила, зној је пот, пенис је пуздро, велика нужда је посер, а мала попиш, тоалет говносер, акна је гнојавица, корак је крок, крокљај. Не знам јесу ли ове ријечи сада застарјеле и у ЦГ ( нека то рекну Црногорци који ово виде) али ове ријечи сам повадио из Србскога дијалектолошкога зборника 44. Напомена: Не треба се стидјети оваквих ријечи, јере оне су својат и савршено предају смисао. За старе људе оне су биле једине ријечи, које су знали, а тоалети, писоари, тротоари и слично су им биле трабуњавина без смисла.

Навигација