Аутор Тема: Тема везана за турске дефтере  (Прочитано 9527 пута)

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 875
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #100 послато: Јануар 19, 2021, 12:38:35 пре подне »
Не бих да мрачим, али мислим да имате нереалну представу о свему томе
Нечијим одласком тамо реалистично се може добити нешто од онога што постоји у званичном каталогу архива председништва и то је то.
Али за то се чак ни не мора ићи у Истамбул.. Наши османисти имају контакте са људима који раде у њиховим архивима и вероватно могу то да заврше ако хоће, поготово ако нешто частимо

Онда, кога знамо? Ко од нас може да направи контакт?

И да унапред сложимо питања.

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 815
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #101 послато: Јануар 19, 2021, 09:16:08 пре подне »
Онда, кога знамо? Ко од нас може да направи контакт?

И да унапред сложимо питања.
Mislim da kontakt nije problem. Ja sam mejlom par puta kontaktirala S.Katića, koji mi je uvek ljubazno izlazio u susret.
Verujem da prevodioci - osmanisti imaju načina da dodaju do podataka koje nas zanimaju tako da samo treba izložiti šta nas zanima.
Konkretno mene, interesuje period 1610-1730? oblast Novi Pazar ( Vražogrnci) obzirom da  imam podatak  iz  Opširnog popisa Bosanskog Sandžaka iz 1604 g. koji me zbog migracije jednog dela stanovništva,  upućuje i povezuje  sa Katastarskim Popisom Krajine i Ključa iz 1741 g. od Radmile Tričković . Ako uopšte postoji neki popis zmedju 1610-1730  u pomenutoj oblasti ?

Ван мреже wiola

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #102 послато: Јануар 19, 2021, 11:31:58 поподне »
Косовски вилајет (1879-1912).
Кад се из оне збирне табеле извуку подаци добије се за Косово у периоду од 1885-1911 подаци као што су у табели на линку : https://drive.google.com/file/d/1qMV6VxxzN_sGwlj5UZQVdIqL-0SbnuAL/view?usp=sharing

Е сад ту сам убацио и пивот табеле, па се треба мало играти, да се добије најпрегледнија табела.
Нису ми баш најјаснији "извори" (колона "Kaynak"), само тамо где је БОА стоји и број дефтера, остало је празно, постоје следеће скраћенице:
BOA A.DVNSNŞT.d
BOA DH.İD
BOA DH.MKT
BOA ŞD
CMMDO AS
DS
KOS VS
MMŞM MMA
SUR VS

Да ли знате шта те скраћенице значе ?

Ево списка у ком покушах сакупити све битне податке о до сада објављеним турским дефтерима који се тичу подручја која насељавају Срби:

https://drive.google.com/file/d/1dOo7qfaBthpN529WCgx3Sj6Pme3Hd8wD/view?usp=sharing
Хвала Црна Гуја,
заиста сјајан преглед.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5149
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #103 послато: Јануар 20, 2021, 12:30:58 пре подне »
Кад се из оне збирне табеле извуку подаци добије се за Косово у периоду од 1885-1911 подаци као што су у табели на линку : https://drive.google.com/file/d/1qMV6VxxzN_sGwlj5UZQVdIqL-0SbnuAL/view?usp=sharing

Е сад ту сам убацио и пивот табеле, па се треба мало играти, да се добије најпрегледнија табела.
Нису ми баш најјаснији "извори" (колона "Kaynak"), само тамо где је БОА стоји и број дефтера, остало је празно, постоје следеће скраћенице:
BOA A.DVNSNŞT.d
BOA DH.İD
BOA DH.MKT
BOA ŞD
CMMDO AS
DS
KOS VS
MMŞM MMA
SUR VS

Да ли знате шта те скраћенице значе ?


BOA je Başbakanlık Osmanlı Arşivi. У њему се налазе нама познати дефтери. Међутим ово у табели чини ми се да представљају приказе места на картама из тог периода. Можда грешим...

Ван мреже wiola

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #104 послато: Јануар 20, 2021, 12:34:18 пре подне »
Нашао сам за део:

BOA:   Istanbul, Başbakanlık Osmanlı Arşivi    
A.DVNSNŞT.d. : Bab-ı Asafi, Divan-ı Hümayun Sicilleri Tahvil (Nişan) Defterleri    
DH.İD : Dahiliye Nezareti, İdare; (енглески превод: Ministry of Internal Medicine, Administration)
DH.MKT Dahiliye Nezareti Mektubi Kalem;(енглески превод:  Letter of the Ministry of Internal Medicine)
ŞD Şura-yı Devlet Evrakı;   (енглески превод: Council of State Documents)

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #105 послато: Јануар 25, 2021, 08:19:34 пре подне »
Ово може некоме бити интересантно

<a href="https://youtube.com/v/ByeBJ6b1gwQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/ByeBJ6b1gwQ</a>

« Последња измена: Јануар 25, 2021, 10:33:46 пре подне НиколаВук »

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 815
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #106 послато: Јануар 25, 2021, 08:37:12 пре подне »
Izvanredno vredan dokument.
Pretpostavljam da i mi možemo da otkupimo popisne deftere, kao što  je uradio g-din Demir. Iskreno, volela bih da pročitam, pa i da posedujem ovu knjigu. Jako, jako vredno i svaka čast za trud.
Peco,  hvala  :)

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1519
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #107 послато: Јануар 25, 2021, 09:47:46 пре подне »
Што се тиче овог дефтера о њему се тренутно зна само толико колико је пописано у Какњу (питање је јесу ли сва лица пописана или само дио њих, и каква је врста и сврха овог пописа). Зеница град није пописан, чини ми се ни Трново и још насеља у централној Босни. Што се тиче других дјелова Босне не зна се јесу ли обухваћени овим дефтером.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #108 послато: Јануар 25, 2021, 12:06:02 поподне »
Јусуф Мулић у дјелу Херцеговина 2/2 од 2007. године на страни 259. наводи слиједеће:

"Dеsеtиna: Došlo jе do promjеna u osobеnosti i namjеni priohoda od dеsетinе. Umjеsto naplatе dеsеtinе, koja sе tеmеljila na katastarskim popisima sandžaka, kao temelj za naplatu od kraja prve polovine XIX stoljcća izvršeni su popisi desetine/tur. ajar defter673 Bosanskog sandžaka 1849/1850., a Bosanskog i Hercegovačkog za 1850/1851. i 1851/1852. godinu,674 ali su potvrđeni dvije ili tri godine nakon njihovog nastanka. To su ujedno bili posljednji popisi ove vrste do kraja osmanske vladavine. Na osnovu popisa kojima je raspolagao, Ahmed S. Aličić je došao do zaključka daje zakup jednostavno preračunat u desctinu/” Radi se o dragocjenom izvoru obavjšlenja, budući da su u popisima navodcm timari i njihovi uživaoci, naseljena mjesta, desetina u naturi za pojedine kulture, na osnovu čega je moguće izračunati obim njihove ukupne proizvodnje i dr."

У фусноти 674 наводи слиједеће:

"Ovi sе dеftеri Čuvaju u Gеnеralnoj dirеkciji katastra u Ankari /nir. Tapu vc Kadastro Gеncl Mudurlugu, pod zajеdničkom oznakom Dеftеri za Bosnu, sa naznakom sandžaka na koji sе odnosi i invеntarskim brojcm koji nosi. Ahmed S. Aličić jе рronašao popise za Banjalučki, Hcrcegovački, Novopazarski, Travnički i Zvornički sandžak za 1850/1851. i 1851/1852. go-dinu."

Надаље Мулић у истом дјелу наводи на страни 260

"Popisi desetine Hercegovačkog sandžaka za 1850/1851. i 1851/1852. godinu676 nisu potpuni, jer su filmovani podaci samo za mudirlluke/kaze Čajniče, Gacko, Kolašin. Ljubinje, Mostar, Nevesinje, Pljevlja, Prijepolje i Trebinje, sto znači da nedoslaju za kaze Bileća, Foča, Duvno, Konjic/Belgraddžik, Korjenići, Ljubuški, Nikšić, Stolac i Počitelj. Zbog loga nije bilo svrsishodno da se donose nepotpuni podaci."

Фуснота 676
"Popise desetine za navedene dvije godine u arhivu generalne direkcije katastra u Ankari pronašao je Ahmed S. Aličić, filmovao i donio u Sarajevo. Studenti i saradnici Gazi Husrevbegove bibioteke, koji su pohađali jedan kurs o ovim popisima kod profcsora Aličića, preveli su dva: za kadiluk Jajce i kadiluk Mostar. Mikrofilmovi popisa nalaze se u Gazi Husrevbegovoj biblioteci i Arhivu Bosne i Hcrcegovine. Dva deftera za Hercegovački sandžak nose inventarske brojeve 141 (1850/1851) i 156 (1851/1852)."

Очигледно је да ови дефтери постоје и да се копије налазе у Сарајеву. Ово су најмлађи турски пописи за Херцеговину. Питање је да ли је Аличић донио само парцијално ове дефтере, а да се недостајући дијелови налазе у Анкари.




Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1027
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #109 послато: Јануар 25, 2021, 01:22:42 поподне »
Оно што сам ја сазнао је да Латосов попис из 1850. године није обухватио Херцеговину, односно да је пописано само Дувно 1864. и Ливно у склопу Травника.

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #110 послато: Јануар 29, 2021, 10:19:19 поподне »
Оно што сам ја сазнао је да Латосов попис из 1850. године није обухватио Херцеговину, односно да је пописано само Дувно 1864. и Ливно у склопу Травника.

Грк био си у праву, ево га цитат из предговора Дефтера Височке и Зеничке нахије из 1850 године:
"Popisni defteri stanovništva u Osmanskom arhivu vode se pod šifrom NFS - Nufus defterleri. Kada se radi o Bosni i Hercegovini, digitalno su dostupni
defteri za sve sandžake Bosanskog pašaluka, osim većeg dijela Hercegovačkog sandžaka, koji, ili nisu sačuvani, ili iz nekih razloga nisu još digitalizirani. "

Ван мреже ST147

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 60
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #111 послато: Октобар 15, 2021, 10:28:53 поподне »
Не знам да ли је негдје на форуму већ поменуто али на интернету можете пронаћи публиковано издање “Два дефтера Црне Горе из времена Скендер-бега Црнојевића (Бранислав Ђурђев,Ламија Хаџиосмановић)
У питању су црногорски харачки дефтер из 1521 и царски дефтер за Црну Гору и Грбаљ из 1523.
Ево и линкова гдје се може бесплатно скинути у ПДФ формату
http://popivoda.net/Popivoda/Resursi/defter%201521.pdf

https://www.google.com/amp/s/pdfslide.net/amp/documents/dva-deftera-crne-gore-iz-vremena-skender-bega-crnojevica-1521-i-1523.html


Ван мреже David Stoevski

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #112 послато: Децембар 06, 2021, 09:03:42 поподне »
U Državnom Arhivu u Skoplju ima dosta prevedenih deftera kako što su Skopski Sandzak, Ohridski Sandzak, Kjustendilski Sandzak a mozda i nešto više jer nisam uspeo da sve zapamtim. Ja sam več bio tamo i uspešno sam pristupio Popisu o Kjustendilskom Sandzaku XVI vek. Ako nekome treba neka usluga moze slobodno da me kontaktuje. Inace ja takodze trazim popis o Kjustendzilskom Sandzaku ali posle XVI veka i eventualno Preševske kaze koje nazalost ne mogu ni ja da nadzem

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1002
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #113 послато: Март 20, 2022, 10:17:24 поподне »
Има ли неко дефтере босанског санџака из 1532.,1566. и 1604.?
Конкретно ме занима Бјелај и околина.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3344
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #114 послато: Март 20, 2022, 10:59:02 поподне »
Има ли неко дефтере босанског санџака из 1532.,1566. и 1604.?
Конкретно ме занима Бјелај и околина.

Бјелај није спадао под босански санџак, већ под клишки. Бјелаја нема у турским пописима 1530. године, јер још није био освојен. Има га у попису Клишког санџака 1550. године, али у саставу нахије Унац, док турски попис Клишког санџака 1604. године није објављен.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1002
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #115 послато: Март 21, 2022, 07:12:26 пре подне »
Бјелај није спадао под босански санџак, већ под клишки. Бјелаја нема у турским пописима 1530. године, јер још није био освојен. Има га у попису Клишког санџака 1550. године, али у саставу нахије Унац, док турски попис Клишког санџака 1604. године није објављен.

Хвала!

Ipak, u periodu 1530. – 1537. Bjelaj je pao pod osmansku vlast. Pripao je bosanskom sandžaku, vilajetu i kadiluku Neretva. Već 1540. godine spominje se nahija Bjelaj, a nešto kasnije kao nahija Bjelaj - Blagaj. Ubrzo potpada pod kadiluk Kamengrad koji se spominje kao kadiluk i u bosanskom i u kliškom sandžaku. Od 1562. je priključen u kadiluk Novosel koji je u kliškom sandžaku. U gradu Bjelaju je bila stalna posada pod zapovjedništvom dizdara. Od 1592. grad je u sastavu bihaćke kapetanije a u 18. stoljeću u sastavu petrovačke kapetanije.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelaj
Догодине у Холштајну!

Ван мреже wiola

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #116 послато: Март 21, 2022, 10:33:15 поподне »
"BILAJ. Na rubu Bilajskog polja, pokraj ceste Petrovac-Kulen-Vakuf, vidi se podor grada Bilaja, koji se spominje prvi put 1495. Turci su ga zauzeli prije 1577, jer je te godine bilo u Bilaju 370 turskih plaćenika. Zapovjednik Bilaja Alijaga određen je 1699 u komisiju za razgraničenje s Mletačkom. Godine 1747 bio je dizdar Hasanaga sa 30 čuvara. Uz njega su bili još kao age drugi Hasanaga i Muharembeg. Godine 1833 bila su ovdje 4 topa. Bilaj je napušten 1838. Pod Bilajem je razoružan jedan dio vojske, koji se nakon pada Jajca (1528) bijaše razišao po Krajini. Tu je 19 jula 1737 doživio poraz jedan dio austrijske vojske, koja je s više strana nadirala u Bosnu. U boju je pao zapovjednik bosanskih četa Alibeg Osmanpašić.
Izvo\ri i literatura: V. Ćurčić, Gl. Z. M. XIV (1902), 233 — Truhelka, Gazi Husrevbeg u Gl. Z. M. 1912, 130 — Kadića arhiv broj 347. — Prilozi II 173"

Из Књиге " Hamdija Kreševljaković, Stari bosanski gradovi"

Ван мреже wiola

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #117 послато: Март 21, 2022, 10:50:49 поподне »
"70) Nahija Bilaj dobila je ime od Bilaja/Bjelaja glavnog mjestau Bilajskom Polju u sjeverozapadnoj Bosni izmedju ogranaka Osjecnice i Gonac planine.Ova nahija spominje se prvi put 1540 godine pod imenom Bilaj zatim 1559 godine zajedno s Blagajem kao nahija Bilaj-Blagaj.Isto tako i kasnije sve do 18 stoljeca"

"72) Nahija Unac odgovara staroj istoimenoj zupi u porjecu Unca, desne pritoke Une.Prvi put se spominje 1528 godine a zatim 1540 godine u sastavu kadiluka Neretva.Tada je gravitirala Bilaju.Poslije 1562 godine pripadala je kadiluku Novoselu"

Са форума : "https://www.bosanskehistorije.com/forum/viewtopic.php?t=617"

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3344
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #118 послато: Март 21, 2022, 11:04:04 поподне »
Треба поменути да је у сјеверозападном дијелу Бјелајског поља у једном периоду постојала и посебна нахија Вођеница, са сједиштем у Вођеници. Припадала су јој сљедећа села: Скакавац, Смољана, Дугопоље, Крњеуша, Теочак, Лисичјак, Орашац.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1002
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #119 послато: Март 21, 2022, 11:10:44 поподне »
Занима ме село Пркоси, јер је кнез Зорић 1692. године одатле повео народ и 1300 људи под оружјем да населе Плавно. Када су Зорићи стигли у околину Бјелаја, ако су били тако битна породица у том периоду?
Догодине у Холштајну!