I2-PH908 (Динарик Југ)

[Батко]

"Порфирогенитову Воïки најсазвучнија мјестност је Боемија, такође и по даному опису положаја, те присутства племена Срба у непосредној близини.
Треба имати на уму, да то што је Порфирогенит имајући сазнање о постојању лужичких Срба, могуће домислио се, да су Срби Илирика морали потећи од истих, јер је било знано, да су и ти Срби пришли са сјевера, не значи, да је то заиста тако било и можда је то био његов или негових савременика best guess или мит."

Мени је најсазвучнија Бојана, тамо на југу ЦГ. Да ли би то могла да буде земља Бојки ?

[Милош]

Из овога закључујемо да је ријеч о Чешкој, а не о  "Бойковщина и Гуцульщина", које се налазе на сјевероистоку Карпата око града Ужгород у области Буковина, како смо до сада учили...
Бохемија такође може бити:

    Бохемија (званично Војводство Бохемија), назив Бохемијске Чешке од 870. до 1198. године
    Бохемија (званично Краљевина Бохемија), назив Бохемијске Чешке од 1198. до 1918. године
    Немачка Бохемија (en) (званично Провинција Немачка Бохемија)

Хаплогрупе код Чеха:
R1a    =   33 %
R1b    =   28 %
N1A1  =  2,5 %
I2a     =  8,5 % 
E1b1b = 6,5%
I1        = 7,5%
I2b      = 3%
G         = 5%
J2        = 4%
J1        = 1%
T         = 0,5%

Да ли су припадници I2  ph 908 дошли са овог терена? 

Нови сам у овој области, а веома ме занима све. Надам се помоћи.

Главну ствар коју треба раздвојити је процентуална присутност и разноврсност. И то пре свега на одређеном географском простору, а не код модерних нација. Друга ствар је познавање филогенетичког низа одређене хаплогрупе, оквирна старост грана, и стављање свега тога у одређени историјски контекст. На овој, као и на многим другим темама, има много тога написано, па и више него што је потребно. Само се у претрази упише појам који те занима и можеш то пронаћи.

[Батко]

Главну ствар коју треба раздвојити је процентуална присутност и разноврсност. И то пре свега на одређеном географском простору, а не код модерних нација. Друга ствар је познавање филогенетичког низа одређене хаплогрупе, оквирна старост грана, и стављање свега тога у одређени историјски контекст. На овој, као и на многим другим темама, има много тога написано, па и више него што је потребно. Само се у претрази упише појам који те занима и можеш то пронаћи.

Да покушам овако: У Београду је највећа разноврсност, значи ли то да сви потичемо из Београда?

Мало сам збуњен.

Мени је логично да нека група питиче са мјеста гдје је њена највећа читоћа. Има ли таквих подручја у којима је наша група у великој чистоћи?

[Милош]

Да покушам овако: У Београду је највећа разноврсност, значи ли то да сви потичемо из Београда?

Мало сам збуњен.

Мени је логично да нека група питиче са мјеста гдје је њена највећа читоћа. Има ли таквих подручја у којима је наша група у великој чистоћи?

Чистоћа је ствар хигијене, не генетике. Поновићу још једном, али правим редоследом: 1. познавање филогенетичког стабла, 2. познавање оквирне старости грана, 3. разноврсност тих грана на одређеном географском простору, 4. стављање тих грана у одређени историјски концепт. Београд није најсрећнији пример свакако. Причамо о прошлости и миграцијама, које се једино преко ових 4 тачака могу пратити.

[Батко]

Опет нисам успио да схватим. Причам о здравој логици.
Волио бих да ми неко помогне да ово разумијем.

Још једном питање:
У неком селу на планини људи имају велику генетску сличност. Просто, није нико долазио већ дуго. То значи да су они ту једини. Да ли су чисти или не, то зависи од хигијене, како каже мој духовити саговорник.
У другом селу иста ствар. Тако редом, са планине на планину.
Једног дана, њихови потомци се појаве у великом граду и донесу сву ту разноврсност. Логично је да свако потиче из свог краја, а да је у граду "мијешано месо".
Највеће мјешавина је на мјесту гдје су повољни услови за живот, економски или у смислу безбједности. Мали народи се крију по планинам и мочварама...

Логика је здрава. Друга је ствар што се не разумијем у генетику...
Помозите ми да упознам 1,. Филогенетичко стабло
2. Оквирну старост грана

Препоручите ми неку литературу! По могућности, на српском или руском језику.  Унапријед се захваљујем!

[ДушанВучко]

Опет нисам успио да схватим. Причам о здравој логици.
Волио бих да ми неко помогне да ово разумијем.

Још једном питање:
У неком селу на планини људи имају велику генетску сличност. Просто, није нико долазио већ дуго. То значи да су они ту једини. Да ли су чисти или не, то зависи од хигијене, како каже мој духовити саговорник.
У другом селу иста ствар. Тако редом, са планине на планину.
Једног дана, њихови потомци се појаве у великом граду и донесу сву ту разноврсност. Логично је да свако потиче из свог краја, а да је у граду "мијешано месо".
Највеће мјешавина је на мјесту гдје су повољни услови за живот, економски или у смислу безбједности. Мали народи се крију по планинам и мочварама...

Логика је здрава. Друга је ствар што се не разумијем у генетику...
Помозите ми да упознам 1,. Филогенетичко стабло
2. Оквирну старост грана

Препоручите ми неку литературу! По могућности, на српском или руском језику.  Унапријед се захваљујем!

У неком селу могу сви да имају генетску сличност само ако су сви потомци једног рода (што је ређи случај), а имате изолована села чији становници ту живе вековима, али где има разне генетике, као напр. Гора. Најбоље тему по тему да читате, од почетка, напр. почните од ове.

[Батко]

У неком селу могу сви да имају генетску сличност само ако су сви потомци једног рода (што је ређи случај), а имате изолована села чији становници ту живе вековима, али где има разне генетике, као напр. Гора. Најбоље тему по тему да читате, од почетка, напр. почните од ове.

Ово има смисла. У том селу су настале те разне генетике или су дошле од некуда и ту се створила разноврсност?
Гора је случај сличан Кавказу, Карпатима.... Разни родови  су се ту сакрили дошавши од некуда.

Читам данима и није ми много јасније.

[Драган Обреновић]

У неком селу могу сви да имају генетску сличност само ако су сви потомци једног рода (што је ређи случај), а имате изолована села чији становници ту живе вековима, али где има разне генетике, као напр. Гора. Најбоље тему по тему да читате, од почетка, напр. почните од ове.

Па сад, није баш да једино тако могу да имају генетску сличност... Довољно је да на неком простору јако дуго буду изоловани од уплива свеже генетике.

Рецимо да је хипотетички неко неко приликом оснивања села пре рецимо 500 година, из различитих крајева Европе довео и населио 100 мушкараца и 100 жена од којих нико ни са ким није ни у каквом ближем нити даљем генетском сродству (знам да је практично немогућ сценарио, али узмимо хипотетички да је тако).

То би значило да у селу циркулише:

- 400 различитих хромозома 1
- 400 различитих хромозома 2
- ...
- 400 различитих хромозома 22
- 300 различитих хромозима X (свака од 100 жена има један X од оца и један X од мајке + 100 X хромозома од мушкараца)
- 100 различитих хромозима Y

Све и да становници села максимално воде рачуна да не ступају у супружничке односе са ближим сродницима, временом би неминовно морало доћи до наслеђивања предачких хромозома и преко мајке и преко оца и цело село би имало специфичну, врло сличну аутосомалну генетику иако на старту нико није био од истог рода.

[Драган Обреновић]

У неком селу могу сви да имају генетску сличност само ако су сви потомци једног рода (што је ређи случај), а имате изолована села чији становници ту живе вековима, али где има разне генетике, као напр. Гора. Најбоље тему по тему да читате, од почетка, напр. почните од ове.

Аха, сад сам тек схватио дас е овде под "генетском сличношћу" заправо сматра заједничко порекло (хаплогрупа). За мене је генетска сличност заправо аутосомална сличност, али схватио сам шта је ДушанВучко заправо мислио - у том случају оно горе цитирано свакако стоји.

[Небо_Сав]

Опет нисам успио да схватим. Причам о здравој логици.
Волио бих да ми неко помогне да ово разумијем.

Још једном питање:
У неком селу на планини људи имају велику генетску сличност. Просто, није нико долазио већ дуго. То значи да су они ту једини. Да ли су чисти или не, то зависи од хигијене, како каже мој духовити саговорник.
У другом селу иста ствар. Тако редом, са планине на планину.
Једног дана, њихови потомци се појаве у великом граду и донесу сву ту разноврсност. Логично је да свако потиче из свог краја, а да је у граду "мијешано месо".
Највеће мјешавина је на мјесту гдје су повољни услови за живот, економски или у смислу безбједности. Мали народи се крију по планинам и мочварама...

Логика је здрава. Друга је ствар што се не разумијем у генетику...
Помозите ми да упознам 1,. Филогенетичко стабло
2. Оквирну старост грана

Препоручите ми неку литературу! По могућности, на српском или руском језику.  Унапријед се захваљујем!

Абе, батко...то е малко компликовано...

Решио си као друг  Радиша Брзак, секретар Народног одбора КПЈ,   из филма "О покојнику све најлепше" - да одвојиш једно два сата да проучиш генетску генеалогију ( а и Марксов "Капитал" приде)... само кад би ти то неко пребацио на ћирилицу. Што је лепо, радозналост је мајка знања, али...  некако верујем да је  нижеописани модел спознаје  примеренији од твог  горе цитираног  модела "здраве логике"  то јест:  "У неком селу на планини људи имају велику генетску сличност...и тако редом,  са планине на планину", све док неко са планине не  заволи девојку из града и ту настану перипетије - корисне за (естрадну) уметност и будуће потомство, али не и за генетичку генеалогију...

За почетак требало би требало изучити   појмове и садржину   науке зване генетичка генеалогија (хромозоми, мутације,  хаплотип, хаплогрупа, СНП,СТР, разноврсност, учестаност... )  а затим   се пребацити са  "здраве логике" која је код тебе "здрава" (што лепо звучи али је, иначе -  таутологија)  на формално-логичке методе и начине спознаје:  исказе, судове, закључке,  дедукцију, индукцију, поређење, класификацију, аналогију,  анализу, синтезу... И паралелно се упознавати са археологијом, историјом, упоредном лингвистиком, антропологијом. Најзад, појавиће се и интуиција, као последица "школоване подсвести"...


 Све је написано на сајту, само треба сести и проучити то што је написано. Што нема овде - има на сајтовима FTDNA i YFULL, и многим другим. Ово ипак није сајт за учење на даљину са делегираним наставником на РТС 3 каналу.

Или си скривени аутохтониста па се правиш невешт... !?!
 

[НиколаВук]

Абе, батко...то е малко компликовано...

Решио си као друг  Радиша Брзак, секретар Народног одбора КПЈ,   из филма "О покојнику све најлепше" - да одвојиш једно два сата да проучиш генетску генеалогију ( а и Марксов "Капитал" приде)... само кад би ти то неко пребацио на ћирилицу. Што је лепо, радозналост је мајка знања, али...  некако верујем да је  нижеописани модел спознаје  примеренији од твог  горе цитираног  модела "здраве логике"  то јест:  "У неком селу на планини људи имају велику генетску сличност...и тако редом,  са планине на планину", све док неко са планине не  заволи девојку из града и ту настану перипетије - корисне за (естрадну) уметност и будуће потомство, али не и за генетичку генеалогију...

За почетак требало би требало изучити   појмове и садржину   науке зване генетичка генеалогија (хромозоми, мутације,  хаплотип, хаплогрупа, СНП,СТР, разноврсност, учестаност... )  а затим   се пребацити са  "здраве логике" која је код тебе "здрава" (што лепо звучи али је, иначе -  таутологија)  на формално-логичке методе и начине спознаје:  исказе, судове, закључке,  дедукцију, индукцију, поређење, класификацију, аналогију,  анализу, синтезу... И паралелно се упознавати са археологијом, историјом, упоредном лингвистиком, антропологијом. Најзад, појавиће се и интуиција, као последица "школоване подсвести"...


 Све је написано на сајту, само треба сести и проучити то што је написано. Што нема овде - има на сајтовима FTDNA i YFULL, и многим другим. Ово ипак није сајт за учење на даљину са делегираним наставником на РТС 3 каналу.

Или си скривени аутохтониста па се правиш невешт... !?!

Свака част, Небосаве, свака ти је ка' у Његоша. 

[Небо_Сав]

Свака част, Небосаве, свака ти је ка' у Његоша. 

Служимо народу, друже уредниче! 

[сɣнце]

Из овога закључујемо да је ријеч о Чешкој, а не о  "Бойковщина и Гуцульщина", које се налазе на сјевероистоку Карпата око града Ужгород у области Буковина, како смо до сада учили...

Да ли су припадници I2  ph 908 дошли са овог терена? 

Нови сам у овој области, а веома ме занима све. Надам се помоћи.

Батко, сваких неколико покољења дешавају се мутације на геному. Син њих наслиједи од отца пренесе даље својим потомцима, али и сам добије нову своју мутацију, а брат му своју и тако се раздвоје гране.
Што дуже један род живи на једном мјесту, то је више потомства од којих сваки имају своје мутације; висока разноврстнист ових мутација, то јест огранака једне гране на једном простору указ је на матицу саме гране.

Тако знамо да је изворна матица I-S17250 не на Балкану а у западној Украјини; у једам крај Балкана је дошао само један изданак гране и ту се размножио, док су остали изданци остали у прадомовини или пошли другим стазама. Неки од тих других изданака могли су свратити до батка на балкану послије неколиких покољења и ту исто остати и размножити се. Генетика ти зато утврди tmrca - вријеме када је живио задњи заједнички предак. Tmrca првога огранка из примјера бити ће виши него другога огранка из горњега теоретскога примјера. Позабави се мало тим и за неких 2-3 седмице разумјети ћеш механизам система.

[Ojler]

Ово има смисла. У том селу су настале те разне генетике или су дошле од некуда и ту се створила разноврсност?
Гора је случај сличан Кавказу, Карпатима.... Разни родови  су се ту сакрили дошавши од некуда.

Читам данима и није ми много јасније.

Ево да пробам да уложим напор и поновим ствари о којима је много пута било речи. Дакле, зашто и по којој логици је важнија генетичка разноврсност међу припадницима неке филогенетске гране за утврђивање места њеног порекла од саме концентрације њених припадника на одређеном подручју? Послужићу се аналогијом да би било разумљивије.

Гранање Y-ДНК филогенетског стабла одређено је такозваним сниповима, односно једном врстом мутације на Y хромозому. За ове мутације је утврђено да настају у просеку код једног од три рођена мушка потомка. Свака нова мутација представља нови чвор, односно рашљу на грани филогенетског стабла, од које се на даље потомци човека код чијег је потомства дошло до те мутације деле на оне који ту мутацију имају и оне који је немају. Свака грана стабла је дакле одређена са једном или више снип муитација и она представља једну хаплогрупу. Све млађе гране носе у себу снипове свих претходних грана из којих потичу. Што је грана ближе корену, она је старија и представља општију и бројнију хаплогрупу. Како време пролази и број генерација се повећава, стабло се све више грана, па су изданци на његовим врховима међусобно све удаљенији од рачве на којој су се разгранали. Дрво које дуго расте на једном месту имаће тако све разноврсније изданке, односно међусобно повезане ближе корену. То дрво ће временом изгубити много својих грана, а може се и прилично осушити, тако да остане свега неколико преосталих изданака, али ће ти изданци вероватно опстати на међусобно веома удаљеним гранама, које су се одавно поделиле. Па чак и ако око овог дрвета израсту многа друга дрва у шуми, тако да његове гране постану тек мали делић општег зеленила (мала концентрација), због давне раздвојености његових грана (велика разноврсност) и великог броја чворова које носе (снипови), веома лако ће бити могуће закључити да се ради о старом дрвету које одавно расте на том месту.
Са друге стране, неко може узети "пелцер" са тог дрвета, однети га у другу шуму и тамо направити расад, који ће неговати и узгајати дако да букне и преплави све остало растиње (велика концентрација). Но, свеједно ће бити јасно да се ради о младицама и жбуњу, које ту не расте дуго и које тек треба да се разграна и "очворновати".

[Exiled]

Ево да пробам да уложим напор и поновим ствари о којима је много пута било речи. Дакле, зашто и по којој логици је важнија генетичка разноврсност међу припадницима неке филогенетске гране за утврђивање места њеног порекла од саме концентрације њених припадника на одређеном подручју? Послужићу се аналогијом да би било разумљивије.

Гранање Y-ДНК филогенетског стабла одређено је такозваним сниповима, односно једном врстом мутације на Y хромозому. За ове мутације је утврђено да настају у просеку код једног од три рођена мушка потомка. Свака нова мутација представља нови чвор, односно рашљу на грани филогенетског стабла, од које се на даље потомци човека код чијег је потомства дошло до те мутације деле на оне који ту мутацију имају и оне који је немају. Свака грана стабла је дакле одређена са једном или више снип муитација и она представља једну хаплогрупу. Све млађе гране носе у себу снипове свих претходних грана из којих потичу. Што је грана ближе корену, она је старија и представља општију и бројнију хаплогрупу. Како време пролази и број генерација се повећава, стабло се све више грана, па су изданци на његовим врховима међусобно све удаљенији од рачве на којој су се разгранали. Дрво које дуго расте на једном месту имаће тако све разноврсније изданке, односно међусобно повезане ближе корену. То дрво ће временом изгубити много својих грана, а може се и прилично осушити, тако да остане свега неколико преосталих изданака, али ће ти изданци вероватно опстати на међусобно веома удаљеним гранама, које су се одавно поделиле. Па чак и ако око овог дрвета израсту многа друга дрва у шуми, тако да његове гране постану тек мали делић општег зеленила (мала концентрација), због давне раздвојености његових грана (велика разноврсност) и великог броја чворова које носе (снипови), веома лако ће бити могуће закључити да се ради о старом дрвету које одавно расте на том месту.
Са друге стране, неко може узети "пелцер" са тог дрвета, однети га у другу шуму и тамо направити расад, који ће неговати и узгајати дако да букне и преплави све остало растиње (велика концентрација). Но, свеједно ће бити јасно да се ради о младицама и жбуњу, које ту не расте дуго и које тек треба да се разграна и "очворновати".

Надам се да ниси џаба пошумљаво🙂

[Ojler]

Надам се да ниси џаба пошумљаво🙂

Алалио сам већ и ако јесам . Можда неком другом послужи, да не морам поново да пошумљавам.

[drajver]

Зашто ме ова дискусија подсјећа на сљедећу сцену 

<a href="https://www.youtube.com/v/NUkD1qquMIw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/NUkD1qquMIw</a>

[ДушанВучко]

Аха, сад сам тек схватио дас е овде под "генетском сличношћу" заправо сматра заједничко порекло (хаплогрупа). За мене је генетска сличност заправо аутосомална сличност, али схватио сам шта је ДушанВучко заправо мислио - у том случају оно горе цитирано свакако стоји.

Да, ја сам разумео да га занима Y...не верујем да му аутосомално нешто говори...Најбоље корак по корак за почетника, све друго је почетнику нејасно. Само је на компликован начин поставио питање за основне ствари у генетици ( зато је и користио непостојеће појмове као "чиста генетика")

[ДушанВучко]

Ово има смисла. У том селу су настале те разне генетике или су дошле од некуда и ту се створила разноврсност?

Зависи о ком селу причамо...На Карпатима можда постоје места која нису напуштали припадници I2-PH908 од како постоји та грана (тј. у матици било које гране постоје њени припадници који нису мењали подручје)...Сада се и знају матице грана које су присутне код нас, ко је одакле и када дошао, ко је староседелац итд

[Мића]

Зашто ме ова дискусија подсјећа на сљедећу сцену 

https://www.youtube.com/v/NUkD1qquMIw

Како не мож' да разумеш?
<a href="https://www.youtube.com/v/Mlr7iqVVnBk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Mlr7iqVVnBk</a>