Поријекло Патријарха Павла

[Exiled]

25. Стојчевић, Стевањдан, Пелагићево

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621, разгранатом роду А у табели нашег пројекта. Нема ни једно потпуно поклапање унутар овог рода.

Тестирани је у упитнику навео да су Стојчевићи дошли у Пелагићево из Лијевча поља, или са планине Љубић код Прњавора. С обзиром на сам резултат, ово друго предање делује реалније.

Moguće porijeklo Patrijarha Pavla?

[Nebo]

Moguće porijeklo Patrijarha Pavla?

Нису његови једини Стојчевићи.
Слава Павлових Стојчевића је Лазарева Субота.

[Exiled]

Нису његови једини Стојчевићи.
Слава Павлових Стојчевића је Лазарева Субота.

Pomislih zbog relativno bliske geografije da nisu rod...

[Nebo]

Pomislih zbog relativno bliske geografije da nisu rod...

Па, нису баш географски блиски.
Павле је рођен у Кућанцима код Доњег Михољца, север Славоније, а код овог тестираног Стојчевића наводе се Пелагићево, Лијевча Поље или Прњавор. Босна поносна. Ипак је то подалеко.

[Exiled]

Па, нису баш географски блиски.
Павле је рођен у Кућанцима код Доњег Михољца, север Славоније, а код овог тестираног Стојчевића наводе се Пелагићево, Лијевча Поље или Прњавор. Босна поносна. Ипак је то подалеко.

U pravu si nije baš blizu,ali to je samo malo sever jug,gore dole🙂

[Батко]

Нема Стојчевића који славе Лазареву Суботу. То је само патријарх славио . Он није Стојчевић по хаплогрупи. Његова мајка је из Стојчевића. Рођен је у Кућанцима у очевој породици. Стојчевићи живе у селу  поред које се зове Капелна. Ту је он одрастао код дједа и бабе Стојчевића.

[Exiled]

Нема Стојчевића који славе Лазареву Суботу. То је само патријарх славио . Он није Стојчевић по хаплогрупи. Његова мајка је из Стојчевића. Рођен је у Кућанцима у очевој породици. Стојчевићи живе у селу  поред које се зове Капелна. Ту је он одрастао код дједа и бабе Стојчевића.

Ovaj tvoj post mi je malo konfuzan,je li ti ,zapravo, kažeš da on nije Stojčević po ocu već po majci?

[Батко]

Да, патријарх Павле или Гојко Стојчевић је Стојчевић по мајци, а не по оцу. Отац му се другачије презивао и умро је млад. Родитељи Гојка и његовог брата нису били вјенчани па су дјеца добила презиме Стојчевић. Одрасли су  код мајчиних родитеља у Капелни. Мајка се преудала.

[drajver]

Да, патријарх Павле или Гојко Стојчевић је Стојчевић по мајци, а не по оцу. Отац му се другачије презивао и умро је млад. Родитељи Гојка и његовог брата нису били вјенчани па су дјеца добила презиме Стојчевић. Одрасли су  код мајчиних родитеља у Капелни. Мајка се преудала.

Генерално, о породици патријарха Павла нема пуно података. Нешто подробније прочитао сам на руској википедији, али тамо пишу супротно од овога што наводиш, тј. пишу да му је отац био Србин,а мати Хрватица.

"Родился 11 сентября 1914 года на праздник Усекновения главы Иоанна Крестителя в деревне Кучанци недалеко от Доньи-Михольяц в Славонии в крестьянской семье.

Рано остался без попечения родителей: отец Стефан, серб по национальности, уехал работать в США, где заболел туберкулёзом и вернулся домой умирать. Гойко тогда не было и трёх лет; только что родился брат. Мать Анна, хорватка по национальности, спустя год после смерти отца вышла замуж и вскоре умерла во время родов, брат и Гойко остались с бабушкой и тёткой. Заботы о воспитании Гойко взяла на себя тётя."

[Platin]

Да, патријарх Павле или Гојко Стојчевић је Стојчевић по мајци, а не по оцу. Отац му се другачије презивао и умро је млад. Родитељи Гојка и његовог брата нису били вјенчани па су дјеца добила презиме Стојчевић. Одрасли су  код мајчиних родитеља у Капелни. Мајка се преудала.

Преудаја није необична, као ни поновна женидба. Живот на селу није ни данас лак, а тек је тада био тежак. Људи су били упућени једни на друге, да буду са неким.

Али, оно што ми није јасно је - које је презиме патријарха? Ваљда се зна више од самог имена оца?
Ванбрачна деца су била уписивана на два начина: или сви подаци као и обично само са напоменом "безбрачно" или су уписивали само име и презиме мајке (ако се отац није знао).

[Батко]

Провјерићу са унуком млађег брата Гојка Стојчевића за презиме оца.
Читао сам и ја то исто на руској википедији. То није тачно. У Кућанцима никад нису живјели Стојчевићи. Стојчевићи су из Капелне која је недалеко. Мајка му је сигурно Стојчевић. Славе св. Јована.

[Панић]

Провјерићу са унуком млађег брата Гојка Стојчевића за презиме оца.
Читао сам и ја то исто на руској википедији. То није тачно. У Кућанцима никад нису живјели Стојчевићи. Стојчевићи су из Капелне која је недалеко. Мајка му је сигурно Стојчевић. Славе св. Јована.

Да ли сам добро разумео, патријарху је презиме било од мајке, али је славио очеву славу?

[drajver]

Није ни мени најјасније ово што је Батко написао. Уколико је од мајке узео презиме- Стојчевић, а Стојчевићи славе Јовањдан. Од кога је преузео славу Лазареву суботу? Од очеве фамилије?

Иначе, у парохији Кућанци, крајем 19. вијека, само двије породице су славиле Лазареву суботу- Мијатовићи и Лекићи.

[нцп]

Овде има мало више о породици патријарха Павла (отац Стеван и мајка Ана, тетка Драга - очева сестра, брат Душан)

Има и слика његовог индекса као студента теологије.

https://www.google.com/amp/s/noizz.rs/kultura/ko-je-bio-patrijarh-pavle-pre-nego-sto-se-zamonasio/r10bh1n.amp

[Exiled]

Није ни мени најјасније ово што је Батко написао. Уколико је од мајке узео презиме- Стојчевић, а Стојчевићи славе Јовањдан. Од кога је преузео славу Лазареву суботу? Од очеве фамилије?

Иначе, у парохији Кућанци, крајем 19. вијека, само двије породице су славиле Лазареву суботу- Мијатовићи и Лекићи.

Možda je u ovoj potonjoj rečenici ključ...

[Nikola М]

Провјерићу са унуком млађег брата Гојка Стојчевића за презиме оца.
Читао сам и ја то исто на руској википедији. То није тачно. У Кућанцима никад нису живјели Стојчевићи. Стојчевићи су из Капелне која је недалеко. Мајка му је сигурно Стојчевић. Славе св. Јована.

У Капелни породица Ребић слави Лазареву Суботу.

[marigold]

Овде има мало више о породици патријарха Павла (отац Стеван и мајка Ана, тетка Драга - очева сестра, брат Душан)

Има и слика његовог индекса као студента теологије.

https://www.google.com/amp/s/noizz.rs/kultura/ko-je-bio-patrijarh-pavle-pre-nego-sto-se-zamonasio/r10bh1n.amp

Осим лепих фотографија, текст је сличан осталим текстовима на интернету, али у овом је избачено да су му усташе убиле брата.

[нцп]

Осим лепих фотографија, текст је сличан осталим текстовима на интернету, али у овом је избачено да су му усташе убиле брата.

Сад више и не знам шта се тачно догодило са његовим братом Душаном.
 
У Новостима је објављен 15.12.2009.г чланак у коме наводе разговоре са неким мештанима Кућанаца и један од њих помиње да се брат патријарха Павла Душан Стојчевић, односно Стојчевићи иселили 60 година прошлог века из тог места.

POČAST RODITELJIMA
- Patrijarh Pavle je u svom selu Kućanci 1972. godine na mesnom groblju podigao porodični spomenik. Nadgrobnu ploču je patrijarh doneo iz Srbije. Tako se oprostio od svojih roditelja, oca Stevana i majke Ane, ali i od dede Nikole, babe Drage, brata Dušana, kao i tetke Senke i teče Gliše - priča nam meštanin Gojko Ćosić.
Marko LOPUŠINA

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:257194-Naucio-nas-da-budemo-skromni


А ово је интервју са Снежаном Милковић (у више чланака се наводи да је она унука његовог брата Душана Стојчевића) која овде наводи да је њен отац Милан био ратно сироче којег су партизани носили са собом кроз Босну.

https://www.dnevnik.rs/drustvo/snezana-milkovic-o-secanima-na-svog-dedu-patrijarha-pavla-06-01-2018

Иначе у готово свим биографијама патријарха Павла се помиње да је имао стрица у Тузли код којег је једно време био на школовању.

[drajver]

Погледао сам мало у старијим пописима. Стојчевићи из Капелне су од првобитних српских насељеника овог мјеста из 16. вијека. Може се прочитати да се становништво Капелне привремено склонило за вријеме ратова 1680-тих, а да се вратило кад је опасност прошла. У попису Капелне и Кућанаца из 1698. године, налазимо и Пеју Стојчевића, по свему судећи претка потоњих Стојчевића из Капелне.

[Vlax]

Сад сам погледао патријархов картон у картотеци житеља града Београда и Земуна на Дигиталном репозиторијуму. У рубрици "Име оца и мајке, мајчино девојачко презиме" уписано је само: Ана.

Можда би се више могло наћи у матичним књигама, ако нису уништене са црквом у Кућанцима

[нцп]

А сад нешто нађох на једном блогу да је породица патријарха Павла са југа Србије (не каже се ништа ближе о томе - али вероватно се мисли на очеву породицу).

Povratak u rodne Kućance
Iz razrušenog Beograda, Gojko Stojčević odlazi u rodne Кućance, koji ulaze u sastav fašističke tvorevine NDH.

А овде се помиње судбина његовог брата

Spasavajući živu glavu (njegov rođeni brat Dušan u tome nije uspeo – stradao je u borbama sa ustašama u Slavoniji 1942. u Siraču kod Orahovice), Gojko se vraća u Beograd i nalazi stan u Zadarskoj 14 kod Nikodija Jevtovića. Zadarska ulica nedavno je promenila ime u ulicu Dobrice Ćosića, a broj zgrade u kojoj je živeo patrijarh i dalje postoji.

https://www.google.com/amp/s/www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/gde-je-sve-ziveo-patrijarh-pavle-i-koliko-cesto-se-selio-sve-podstanarske-adrese-od-cvetka-do-2020-06-30-0%3famp

[нцп]

Кад се прочитају интервјуи са његовим најближим сродницима - очева фамилија је била из Кућанаца, а мајчина (Стојчевићи) из оближњег Капелне.

Деца су носила презиме по мајци.

Деда и баба по оцу су били Никола и Драга, а тетка по оцу Сенка.

Отац му је преминуо ту негде око 1917, а брат Душан је убијен од усташа у Сирачу 1942/1943.

Његов брат Душан Стојчевић је имао сина Гојка Стојчевића (патријархов синовац) који је живео у Хамбургу,  унука Душана и праунука  Николу (сви су они дошли на сахрану патријарха 2009г.) и кћерку Наду удату Кнежевић (Минхен) која није имала своје деце.

Али је он највише био везан за очеву сестру Сенку и њену ћерку Агицу.

Из интервјуа са синовицом Надом  стиче се утисак да је слава по оцу била Лазарева субота (она помиње ту славу).

https://www.srpskadijaspora.info/moj-stric-patrijarh-pavle/

U ovom mesecu navršilo se 36 godina kako je Nada Knežević (69) došla na rad u Nemačku. Životni put iz rodnih Kućinaca, kod Donjeg Miholjca u Hrvatskoj, vodio je do sela Budimci kod Našica, gde se udala, pa do Hamburga i Minhena, gde danas živi kao penzioner. Iako je provela veći deo života daleko od ognjišta i zavičaja, najverovatnije će u Nemačkoj ostati i kao penzioner.
Ona rado govori o susretima sa svojim čikom, pa tako ističe da se na Lazarevu subotu, njihovu porodičnu slavu, okupe iz familije oni koji su blizu ili dođu izdaleka.

https://www.danas.rs/drustvo/oprostaj-od-44-poglavara-srpske-pravoslavne-crkve/

http://www.esglesiaortodoxa.es/index.php?lan=sr&area=contenido&pagina=patriarca_pavle

[Platin]

Хм... Ако нађем (а сигурно ћу потражити, мало пре или мало после, да не бркам ово што сада радим) Николу и Драгу који имају сина Стефана - имаћу врло вероватно очево презиме патријарха Павла.

Хвала на овом драгоценом обавештењу

[нцп]

Хм... Ако нађем (а сигурно ћу потражити, мало пре или мало после, да не бркам ово што сада радим) Николу и Драгу који имају сина Стефана - имаћу врло вероватно очево презиме патријарха Павла.

Хвала на овом драгоценом обавештењу

 

[нцп]

Сјајан интервју са патријархом Павлом (свеобухватан) под називом "Зло је скривено у нама".

Питају га, између осталог, и о родитељима, a он каже;

Jecу ли Вам родитељи, мајка Ана и отац Стеван били Срби?

– Негде сам чуо да ми је мајка била Шиптарка. Одакле то немам појма, обоје су били Срби.

https://pravoslavie.ru/srpska/print108203.htm

Заиста, не знам зашто не би рекао да му је мајка била Хрватица (ако је била).


https://dodjiividi.blogspot.com/2018/08/blog-post_93.html?m=1

[Панић]

У попису жртава рата у Хрватској не видех његовог брата, ни под именом Душан Стојчевић тих година, нити видим иједног Душана од оца Стевана (или Стефана или Стеве) који би узрастом одговарао (око три године млађи од Патријарха).
То наравно не мора ништа да значи, али нисам нашао.

[drajver]

Уколико је Лазарева субота слава очеве фамилије онда као највјероватнија презимена остају Лекићи и Мијатовићи. Лекићи су прилично давно у Кућанцима, има их у пописима с почетка 18. вијека.

[Exiled]

Уколико је Лазарева субота слава очеве фамилије онда као највјероватнија презимена остају Лекићи и Мијатовићи. Лекићи су прилично давно у Кућанцима, има их у пописима с почетка 18. вијека.

Писах ја неки дан да је ту кључ, него ништа сад, чекамо Платина да испуни обећање...

[Platin]

Писах ја неки дан да је ту кључ, него ништа сад, чекамо Платина да испуни обећање...

Дајем гаранцију да ћу све да проверим, само не могу да кажем тачан рок. Неће бити великог чекања, то је сигурно.

[goca 11]

Na sajtu www.esglessiaortodoxa.es Španska pravoslavna crkva ( pod omoforom SPC) u opširnom članku o poreklu patrijarha Pavla navodi se da mu se " Majka Ana Hrvatica preudala posle očeve smrti..."
Da li je ovo tačan podatak, ne znam samo navodim napisano.
Medjutim negde sam pročitala da mu roditelji nisu bili venčani( podrazumeva se crkveno venčanje) što se i dešavalo tada da postoje prepreke zbog različitih konfesija u ono vreme a i gledajući burna dešavanja u tom vremenu sve je moguće.
Verovatno zato nosi majčino prezime Stojčević.

[Vlax]

Патријарх је у два наврата, '37. и '38, одлазио из Београда у Белишће, место у између Д. Михољца и Осјека. Вероватно је и тамо имао неку родбину.

На сајту Име хрватско се не наводи значајније присуство презимена Стојчевић у Подравини.

https://actacroatica.com/hr/surname/Stoj%C4%8Devi%C4%87/

[Platin]

Што се тиче уписивања ванбрачне деце у књиге... искуства су различита. Пишем само о православним књигама.
Негде се уписивало само име и презиме мајке, и име детета. Постоји доста примера са именом и презименом и оца и мајке, и именом детета. У неким записима је име и презиме оца, од мајке само име, и име детета, наравно.

Не постоји општи стандард, зависи од писара до писара.

Што се тиче различитих вера, затицао сам разне комбинације. Чини ми се да су деца родитеља различитих вера много чешће ванбрачна, али затицао сам обе могуће комбинације - православац и католкиња, и католик и православка. Дешава се да је на све то и кум(а) католик.

[Platin]

Патријарх је у два наврата, '37. и '38, одлазио из Београда у Белишће, место у између Д. Михољца и Осјека. Вероватно је и тамо имао неку родбину.

На сајту Име хрватско се не наводи значајније присуство презимена Стојчевић у Подравини.

https://actacroatica.com/hr/surname/Stoj%C4%8Devi%C4%87/

Биће све проверено, само не може да буде за три дана (ја бих први то хтео да имам).

[drajver]

Овај податак да је мајка патријарха Павла Хрватица је свакако руског поријекла. Пронашао сам један текст из 2015. године који то изричито наводи. Ауторка је Юлия Милович-Шералиева. Нисам сигуран да је ли њен текст заправо почетни извор за такву тврдњу.

"Гойко Стойчевич рано остался сиротой. Его папа Стефан, как это было распространено на Балканах начала века, поехал работать в США, откуда вместо благосостояния привёз туберкулёз и желание умереть дома... Что и случилось, когда Гойко было всего три года, а его младший брат и вовсе был новорожденным. Мама Анна – крепкая, и в то же время – нежная, хорватка, снова вышла замуж и умерла сразу после родов. Гойко с братом остались на попечении тётки."

http://www.stoletie.ru/sozidateli/samyj_serbskij_patriarkh_881.htm

Е сад, можда је ова ауторка нешто "перепутала", али опет ко зна.

[goca 11]

E, sad da nije bio upisan u katoličkim knjigama...po rodjenju

[drajver]

Иначе, Стојчевић је у Хрватској карактеристично славонско презиме распрострањено махом код Срба. Међутим, није да нема и Стојчевића Хрвата (нпр. у Зарилцу код Славонске Пожеге).

[Đorđo]

Нема Стојчевића који славе Лазареву Суботу. То је само патријарх славио . Он није Стојчевић по хаплогрупи. Његова мајка је из Стојчевића. Рођен је у Кућанцима у очевој породици. Стојчевићи живе у селу  поред које се зове Капелна. Ту је он одрастао код дједа и бабе Стојчевића.

ја сам питао мајку и чуо сам другу причу: да му презиме Стојчевић јесте по оцу, да му је отац радио у Америци и да је умро док је Гојко још био мали, да му се после мајка преудала а да га је одгајила тетка тј очева сестра и да је после отишао код стрица у Тузлу

[Грк]

Овај податак да је мајка патријарха Павла Хрватица је свакако руског поријекла. Пронашао сам један текст из 2015. године који то изричито наводи. Ауторка је Юлия Милович-Шералиева. Нисам сигуран да је ли њен текст заправо почетни извор за такву тврдњу.

"Гойко Стойчевич рано остался сиротой. Его папа Стефан, как это было распространено на Балканах начала века, поехал работать в США, откуда вместо благосостояния привёз туберкулёз и желание умереть дома... Что и случилось, когда Гойко было всего три года, а его младший брат и вовсе был новорожденным. Мама Анна – крепкая, и в то же время – нежная, хорватка, снова вышла замуж и умерла сразу после родов. Гойко с братом остались на попечении тётки."

http://www.stoletie.ru/sozidateli/samyj_serbskij_patriarkh_881.htm

Е сад, можда је ова ауторка нешто "перепутала", али опет ко зна.

Можда је због мјеста одакле потиче забиљеженода је Хрватица? Као што би и за Теслу могао неко из незнања написати да је Хрват, јер је из данашње Хрватске.

[ZO]

E, sad da nije bio upisan u katoličkim knjigama...po rodjenju

Ја у то не верујем. Види се велики утицај очеве породице (у свему).

https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279996-Tetka-Senka-druga-majka

Rođen je na „crveno slovo“, na Usekovanje, 11. septembra 1914. godine u slavonskom selu Kućanci, u tadašnjoj Austrougarskoj. U ovaj tada većinski Srbima nastanjen kraj, njegovi preci svojevremeno su se doselili sa juga Srbije. Još kao dete, Gojko je ostao bez roditelja, oca Stevana i majke Ane, što je detinjstvo i život njegov dodatno učinilo težim i neizvesnijim.
Otac Stevan radio je u Americi, tamo se razboleo od tuberkuloze, pa se vratio kod kuće da umre. Gojku je tada bila tek treća godina, a brat Dušan se upravo rodio. Patrijarh Pavle je kasnije pričao da se oca seća samo kroz dve slike: jednu, kako pokušava da uhvati konja, i drugu, kako leži na odru, a pored njega stoji strina Kristina i plače. Majka Ana se koju godinu kasnije preudala za udovca, koji je već imao dvoje svoje dece. U tom, drugom braku, rodila je dve ćerke, na trećem porođaju je umrla, a ubrzo za njom i dete koje je rodila.

Gojko i Dušan ostali su kod babe Draginje i tetke Senke, očeve majke i sestre, da o njima, o njihovom odrastanju one brinu. Porodica u kojoj je Gojko odrastao bila je religiozna. „Nedeljom se išlo u crkvu, u školi se učila veronauka, tako da je moje religiozno osećanje bilo i praktično primenjivano“, objasniće kasnije. „
Tada, kao dete, bio je, kako sam opisuje, „vrlo slabačak“, pa su mu jednom čak i sveću zapalili, misleći da je umro.U rodnom selu Gojko je završio osnovnu školu. Potom tetka i baka, videvši sa kolikom ljubavlju Gojko uči, ali i da, zbog svoje konstitucije, nije za seoske poslove, odlučuju da nastavi školovanje. Dogovoreno je da ga pošalju kod strica, koji je bio železničar u Tuzli.
Pre nego što će krenuti u gimnaziju, baka i tetka upućuju Gojka da leto provede u manastiru udaljenom pedesetak kilometara od Kućanaca.

Становништво је насељавано већ од 1650 године, а црква (Апостола Петра и Павла)у којој је крштен патријарх Павле (Гојко Стојчевић) је сазидна већ негде 1720 (минирана 1991.г). По мени имена која су дата деци (Гојко и Душан) и крштење у православној цркви све говори.

Кашић наводи да су становници Кућанаца и Капелне од горњег Подриња.

Patrijarh srpski Pavle - rodno mjesto Kucanci u Baranji 15.11.2009. †

<a href="https://www.youtube.com/v/VIdCzx9VN4U&amp;feature=youtu.be" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/VIdCzx9VN4U&amp;feature=youtu.be</a>

[нцп]

https://www.vesti-online.com/srbija-se-oprostila-od-patrijarha/

Patrijarhova sinovica stigla iz Minhena
Tuga za deda-stricem: Nada Knežević

Sahrani partijarha Pavla prisustvovali su i članovi njegove familije. Mladi Mihailo Vukoičić, sin patrijarhove unuke Snežane Milković, nosio je krst.

 “Ukazana mi je velika čast da ponesem krst svome pradedi“, rekao je Miahilo, koga je pradeda uvek zvao po njegovom crkvenom imenu Dušan.

 U Beograd je u četvrtak ujutru došla i patrijarhova sinovica Nada Knežević iz Minhena. Osamnaestogodišnjem Nikoli Stojčeviću je u Sabornoj crkvi pozlilo, pa su ga izveli napolje, dok se njegov otac Dušan nije osećao dobro još od prethodnog dana kada je došao u Beograd iz Hamburga. On je, ipak, uspeo da uđe u crkvu i celiva svog dedu-strica. Nažalost, zbog zdravstvenog stanja nije mogao da prisustvuje sahrani.

 
Pored potomaka patrijarhovog rođenog brata Dušana, od gospodina Pavla su se oprostili i na večni počinak Njegovu svetost ispratili i potomci njegovog rođaka Lazara Okrajnova, železničkog činovnika, kod koga je patrijarh živeo u ranoj mladosti dok je u Tuzli učio nižu gimnaziju, pre Drugog svetskog rata.

Све у вези ових родбинских односа треба узети са резервом у смислу да ли су новинари добро пренели оно што им је речено.Па ваља бити опрезан са закључцима.

Па ипак ово је први помен породице ОКРАЈНОВ као рођака патријарха Павла.
Он сам је у више интервјуа помињао да се школовао код стрица у Тузли који је био железничар, изузетно сиромашан, отац 8 деца, али коју је сву ишколовао, те да их има и др наука.

Презиме ОКРАЈНОВ наилазимо 2 пута у биографији тада Гојка Стојчевића када се пред Други светски рат пријављује у Београду (Лазар Окрајнов је наведен као станодавац).

Hronologija selidbi Gojka Stojčevića

05.10.1936. Živka Davidovića 14 (stanodavac Okrajnov Lazar), odjava 15.08.1937. Кućanci 06.10.1937. Živka Davidovića 14 (Okrajnov Lazar), odjava 16.11.1937.

Да ли је у питању стриц, ујак, теча патријарха - не знамо.

Али презиме ОКРАЈНОВ налазимо Бачкој,, у Бачком Брестовцу у вези поделе земље беземљашима 1924 и списак повратника из заробљеништва - извесни Ђура Окрајнов 1874-1945 (Брестовачке новине бр.6), у Срему (извесни Чеда Окрајнов - Документа о социјалистичком покрету у Срему 1894-1908у), међу борцима Прве пролетерске бригаде (Радован Младена Окрајнов, рођен16.11.1923.у Бачком Брестовцу, Оџаци).

А овде налазимо извесног Душана Окрајнова из Бачког Брестовца у УСА.
https://www.geni.com/people/Dusan-Okrajnov/6000000008447597596


У сваком случају породица Окрајнов је имала важну улогу током школовања патријарха у Тузли (1925-1929).

[Хербез]

Па ипак ово је први помен породице ОКРАЈНОВ као рођака патријарха Павла.
Он сам је у више интервјуа помињао да се школовао код стрица у Тузли који је био железничар, изузетно сиромашан, отац 8 деца, али коју је сву ишколовао, те да их има и др наука.

Овим сте Ви највероватније открили патријарховог оца.

[Панић]

Браво!

Још да неко писмен напише чланак, јер је фасцинантну да је порекло Патријарха до те мере непознато.

[нцп]

Овим сте Ви највероватније открили патријарховог оца.

Па што сам више читала о томе мислим да су и новинари били на трагу томе.

https://www.google.com/amp/s/www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/gde-je-sve-ziveo-patrijarh-pavle-i-koliko-cesto-se-selio-sve-podstanarske-adrese-od-cvetka-do-2020-06-30-0%3famp

[нцп]

А на два три места нађох податак да је породица патријарха Павла била са југа Србије (сад да ли очева или мајчина - не знамо).

[Панић]

Зна ли се која је слава породице Окрајнов?

[нцп]

Зна ли се која је слава породице Окрајнов?

Покушала да нађем списак свечара у Бачком Брестовцу- али без успеха.
Имају они локални лист Бачки Брестовац или Брестовачке новине па се у бр.3 нпр обрађују фамилије Бељански и Шијак.

Али чак и да се дође до свих бројева могуће је да нема ништа о Окрајновима.

Извесни Мирослав  Младеновић је писао да су Оџаке и околину населиле фамилије из Црвене Јабуке (он је 2002 г.написао монографију о том месту) и Власине - али не знам на који период  мисли.

[нцп]

Надам се да ће ми Хербез помоћи у откривању неких трагова моје породице.

Судбине људи су необичне и преплићу се.

Моји деда (из Бачке ) и баба (колониста у Бачку из Црне горе непосредно после Првог светског рата) по мајци (велика љубав) нису били у могућности да се венчају јер  се деда (и он  је био  Душан ) као младић потукао са неким ондашњим Швабама и крио се под туђим именом и тако и упознао бабу. Изродили су 4 кћерке од 1923-1933 у Белом Манастиру (Барања) које су све носиле мајчино презиме. Дедин отац (мој прадеда) је отишао још раније за УСА, тамо се неразведен од прабабе "приженио" са извесном госпођа Катом. Умро је пред Други светски рат у Пенсилванији, оставио имовину, али деда није могао да се легитимише као наследник. Остао је без очевине. Јавио се властима, одслужио казну, и пред сам рат деда и баба су се венчали. Сви су били срећни. Настрадао је у логору 1942/43. Ни једна кћерка после рата није успела (једна је умрла као дете, друга погинула у партизанима) или није хтела касније да промени мајчино презиме. Обожавале су оца. Моја мама је 1980. године наручила икону Светог Томе (дедина слава) коју ја чувам на зиду са осталим иконама.

Да иронија живота буде већа мајка мог деде (моја прабаба) коју је тај мој прадеда оставио саму са његове две кћерке из претходног брака и њихово двоје заједничке деце и " дигао сидро" отишавши за УСА - се "преудала" за једног удовца из Вуковара  и родила му две кћерке. Оне су носиле презиме не свог оца већ мајчиног мужа од којег мајка није могла да се разведе.

Дакле - неке тајне (ако су тајне) треба да остану тајне.

Наш блаженопочивши патријарх Павле је рекао да су му оба родитеља били Срби. И ја му верујем Али немам проблем са тим и ако му мајка није била Српкиња. Он је наша душа.

[drajver]

Свака част на налазима. Окрајнов је прилично ријетко презиме, чини ми се бачко по поријеклу, нисам пуно Окрајнова нашао у списковима.

Нашао сам оригинални усељенички манифест Стевана Окрајнова из Кућанаца. Уписан је као самац (што с обзиром на невјенчани статус са мајком патријарха Павла, није чудно), име мајке му је Драга, што је донекле у складу са именом бабе по оцу патријарха Павла-Драгиња. Стеван је једини означен као NON IMIGRANT ALIEN и још нешто руком написано што нисам успио да прочитам. Ово би значило да је дошао привремено. И то је у складу са причом о његовом повратку из Америке. И заиста не појављује се у Америци ни у једном каснијем цензусу. Ово је дефиниција NON IMIGRANT ALIEN:

"A foreign national who is admitted to the United States on a temporary basis for a specific purpose is the definition of Nonimmigrant Alien.

Depending on their category, a nonimmigrat may be required to have permanent residence abroad. There are clear conditions on their stay. There are a large variety of nonimmigrant categories, and each exists for a specific purpose and has specific terms and conditions. Nonimmigrant categories include students, tourists, temporary workers, and treaty investors.

Most nonimmigrants can be accompanied or joined by spouses and unmarried minor (or dependent) children."

На списку има још Срба из Кућанаца, али и Мађара, изгледа да су сви кренули у Акрон, Охајо. Ово је тај манифест:

[drajver]

име мајке му је Драга, што је донекле у складу са именом бабе по оцу патријарха Павла-Драгиња.

Сад видим да се негдје патријархова баба по оцу назива и Драга, тако да бих рекао да је ово скоро па сигурно патријархов отац.

[marigold]

Мислила сам да ћу добити траг о партијарху у контакту са бившом ученицом Окрајнов, а испао је Бинго, јер је патријарх Павле стриц њеног оца! Крсна слава Окрајнова је Лазарева субота, а постојбина Бачки Брестовац.

[Панић]

Још једном браво за све укључене у дешифровање!
Као што рекох, ово је зрело за чланак на сајту порекла

[marigold]

Свака част на налазима. Окрајнов је прилично ријетко презиме, чини ми се бачко по поријеклу, нисам пуно Окрајнова нашао у списковима.

Нашао сам оригинални усељенички манифест Стевана Окрајнова из Кућанаца. Уписан је као самац (што с обзиром на невјенчани статус са мајком патријарха Павла, није чудно), име мајке му је Драга, што је донекле у складу са именом бабе по оцу патријарха Павла-Драгиња. Стеван је једини означен као NON IMIGRANT ALIEN и још нешто руком написано што нисам успио да прочитам. Ово би значило да је дошао привремено. И то је у складу са причом о његовом повратку из Америке. И заиста не појављује се у Америци ни у једном каснијем цензусу. Ово је дефиниција NON IMIGRANT ALIEN:

"A foreign national who is admitted to the United States on a temporary basis for a specific purpose is the definition of Nonimmigrant Alien.

Depending on their category, a nonimmigrat may be required to have permanent residence abroad. There are clear conditions on their stay. There are a large variety of nonimmigrant categories, and each exists for a specific purpose and has specific terms and conditions. Nonimmigrant categories include students, tourists, temporary workers, and treaty investors.

Most nonimmigrants can be accompanied or joined by spouses and unmarried minor (or dependent) children."

На списку има још Срба из Кућанаца, али и Мађара, изгледа да су сви кренули у Акрон, Охајо. Ово је тај манифест:

Добила сам потврду, дефинитивно је тачно да је Стеван патријархов отац.

[нцп]

Мислила сам да ћу добити траг о партијарху у контакту са бившом ученицом Окрајнов, а испао је Бинго, јер је патријарх Павле стриц њеног оца! Крсна слава Окрајнова је Лазарева субота, а постојбина Бачки Брестовац.

Толико ми је драго. А ја сам успела на ФБ да нађем јавну групу Бачки Брестовац, где постоји датотека која може да се скине са свим бројевима од 1993г. новина Бачки Брестовсц, има пуно тога.

[Јовица Кртинић]

Још једном браво за све укључене у дешифровање!
Као што рекох, ово је зрело за чланак на сајту порекла

Биће, биће

[marigold]

Толико ми је драго. А ја сам успела на ФБ да нађем јавну групу Бачки Брестовац, где постоји датотека која може да се скине са свим бројевима од 1993г. новина Бачки Брестовсц, има пуно тога.

Ништа без Вас, почетни траг је био кључни  . Ваљда ћу ускоро добити информацију и о мајци.

[нцп]

Сад видим да се негдје патријархова баба по оцу назива и Драга, тако да бих рекао да је ово скоро па сигурно патријархов отац.

Та његова баба Драгиња - Драга и тетка Сенка су заправо највећи хероји те саге о два мала дечака који рано устају без мајке и оца и које их пожртвовано  подижу у хришћанском духу, а потом стриц Лазар који уз своју многобројну чељад школује у тузланској гимназији и дете свог рано преминулог брата Стевана  (малог Гојка, потоњег српског патријарха Павла).

Мени ја апсолутно занимљив лик бабе Драгиње - Драге и било би лепо знати из које породице је она потицала.

Духовно и карактерно стамена жена.

[Панић]

Биће, биће

Сјајно, још само да се тестира тај човек ком је Патријарх стриц

[goca 11]

Svaka čast istraživačima Porekla!
Samo mi nije jasno da li je ovaj podatak bio skrivan ..od javnosti ....ili nije bilo volje da se obelodani.

[нцп]

Ништа без Вас, почетни траг је био кључни  . Ваљда ћу ускоро добити информацију и о мајци.

Све је повезано ...
Да није било ове приче о патријарховом пореклу ја не бих данас сазнала за те Брестовачке новине (породица моје мајке по оцу је снажно везана за Бачку - Сивац, Стапар, Бачки Брестовац и Барању).

Само примера ради- наиђох у једном од бројева на податак о Станку Русову из Бачког Брестовца (1920-1943) за кога је била удата рођена тетка моје мајке по оцу (његова сестра по оцу - била је суботарка како ми је мама причала).

А код те тетке и тече је моја мајка (рођ.1933) одлазила као дете на по неколико дана.

[marigold]

Сјајно, још само да се тестира тај човек ком је Патријарх стриц

Ја сам им послала линк ка сајту Порекла, да знају зашто питам, али и евентуално да им приближим целу причу. Било би добро да буде воље са њихове стране да се направи неки интервју, пошто су одлазили код патријатра у патријаршијски двор. А после...

[marigold]

Svaka čast istraživačima Porekla!
Samo mi nije jasno da li je ovaj podatak bio skrivan ..od javnosti ....ili nije bilo volje da se obelodani.

Питање ученице како сам дошла до ове теме, пошто ретко ко примети и пита је о патријарху, говори да рођаци не знају да се о овоме не зна.

[нцп]

Svaka čast istraživačima Porekla!
Samo mi nije jasno da li je ovaj podatak bio skrivan ..od javnosti ....ili nije bilo volje da se obelodani.

Па не знам да ли је намерно скривано.

Деци се често не каже истина о неким стварима у и догађајима у породици. Гојко и његов брат су остали сирочићи. Он се замонашио. Да није постао патријарх кога би, осим њега, занимало толико његово порекло. Није се он могао, а ни морао, исповедати стално целим свету о тужној причи која је обележила његово најраније детињство (смрт оба родитеља). То је за њега морала бити болна  и осетљива тема.

Да су поживели - они би се могуће венчали као што су то урадили и моји деда и баба 1940г.

А ако пођемо од јеванђеља - патријархова мајка је такође мученица и за нас на свој начин драгоцен лик јер је родила тако дивно биће.

А он сам је био толико танан, префињен и уздржан, да и не би личило на њега да све о себи излаже у јавности.

[drajver]

Мени би било јасно да се нешто скрива, ако је отац дјетета непознат, али овдје то није случај. То зашто је Гојко понио мајчино презиме био је чисто формалне природе, а зашто нису били вјенчани то не знам.

Сличан случај имамо и са познатом браћом Кашанин из Барање (Милана и Радивоја), и они су понијели презиме по мајци, а заправо су по оцу Поповић. И ту се не ради о национално мијешаном браку, већ ко зна шта је узрок што ти парови нису били вјенчавани. За тај период мало ми је то чудно.

[нцп]

Мени би било јасно да се нешто скрива, ако је отац дјетета непознат, али овдје то није случај. То зашто је Гојко понио мајчино презиме био је чисто формалне природе, а зашто нису били вјенчани то не знам.

Сличан случај имамо и са познатом браћом Кашанин из Барање (Милана и Радивоја), и они су понијели презиме по мајци, а заправо су по оцу Поповић. И ту се не ради о национално мијешаном браку, већ ко зна шта је узрок што ти парови нису били вјенчавани. За тај период мало ми је то чудно.

Била је то Аустро - Угарска (све бабе  у породици су нам се бар по два пута удавале).

Очигледно је да његов отац одлази  за Америку обећавши се његов мајци која је је већ била носећа а да то и није можда знала. Кад се вратио (вратио се опет њој) добијају још једног сина. Његова прерана смрт их је зауставила у ко зна којим намерама, жељама и плановима (можда је и она требало да дође у Америку код њега).

Па чак и у Србији Милоша Обреновића, а потом Карађорђевића бивало је да момак украде девојку или девојка побегне с њим (моји деда и баба по оцу), а после се "уготове" венчање и свадба. Ако младенце у томе нешто не спречи.

У сваком случају - из свега написаног само у јавним гласилима  - видимо да је патријархова породица по оцу била једна озбиљна, побожна и пожртвована породица koja  је,  осим патријарха, дала и неколико доктора наука (има на нету).

[Exiled]

Свака част свима на о овом открићу...Можда је један од разлога узимања мајчиног презимена био и тај што ујчевина,на пр., није имала мушког наследника па је то био начин да се не угаси лоза...што није био редак случај у то вријеме...Само претпоставка...ништа више. А што се тиче порекла,врло је могуће да јесу род са помињаним фамилијама са истом славом, јер презиме је,ценим, топографског поријекла...

[gillle]

Нисам баш погледао све линкве које су наши сјајни форумаши/пореклаши окачили, али ево пар речи из књиге "Будимо људи", Јована Јањића, из 2009. године:

"Отац Стеван радио је у Америци, тамо се разболео од туберкулозе, па се вратио кући да умре. Гојку је тада била тек трећа година, а брат Душан се управо родио. (Патријарх Павле је касније причао да се оца сећа само кроз две слике: једну, како покушава да ухвати коња, и другу, како лежи на одру, а поред њега стоји стрина Катарина и плаче)".

За тетку Сенку има само речи хвале: "Она је мени надокнадила мајку, тако да ја и сада помислим: кад умрем, најпре ћу да видим тетку, па онда све остале".

[Vlax]

Свака част на открићу! У недељу је годишњица патријарху Павлу, па би био пун погодак да се до тад објави чланак.

Очигледно се биографи нису много бавили пореклом патријархове породице, тј. нису сумњали на то да је патријарх могао носити мајчино презиме или им, ако су знали нешто више, ситуација није била јасна па су целу ствар елегантно заобишли.

Сад кад се зна презиме по очевој линији отвара се могућност даљег истраживања.

[marigold]

Мало сам се позабавила породичним стаблом Патријарха Павла, на основу овде изнетих података. Нисам знала где да сместим његову унуку Снежану Милковић и њеног сина Михаила Вукоичића (?).

[goca 11]

Majka Gojka Stojčević, Ana Stojčević, jeste umrla mlada, ali se po smrti oca Gojkovog i Dušanovog, preudala i sa drugim mužem dobila još 3 ćerke. Na prodaju sa trećom ćerkom je preminula.
Tako da je Patrijarh Pavle imao još tri sestre po majci. Kada bi znali detalje pa da ih ubacimo u ovaj rodoslov.

[goca 11]

Na porodjaju je umrla.

[нцп]

Majka Gojka Stojčević, Ana Stojčević, jeste umrla mlada, ali se po smrti oca Gojkovog i Dušanovog, preudala i sa drugim mužem dobila još 3 ćerke. Na prodaju sa trećom ćerkom je preminula.
Tako da je Patrijarh Pavle imao još tri sestre po majci. Kada bi znali detalje pa da ih ubacimo u ovaj rodoslov.

Љуба (можда је била и Љубица)  и Вида

"Doskora su bile žive te Pavlove sestre”, priča Radojka Žukić, krepka 85-godišnjakinja iz Kućanaca, kojoj je Ana Stojčević bila ujna. „Ljuba se iselila tokom poslednjeg rata, sahranjena je u Banovcima, a Vida se udala za oficira i živela je u Beogradu. Nema dve godine kako je umrla...”

Radojka živi u centru sela, tik pored pravoslavne crkve, minirane 1991. godine. U toj crkvi je Gojko kršten. On je, posle smrti oca, ostao u Kućancima sa babom Dragom i tetkom Senkom.

https://www.blic.rs/vesti/tema-dana/prodaju-ognjiste-patrijarha-po-ceni-od-12000-evra/4x6f7c7

[нцп]

Мало сам се позабавила породичним стаблом Патријарха Павла, на основу овде изнетих података. Нисам знала где да сместим његову унуку Снежану Милковић и њеног сина Михаила Вукоичића (?).

Толико различитих информација и за Михаила Вукоичића.

Али у овом интервју каже да је он праунук патријарховом брата Душана.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/312791/moj-pradeda-patrijarh-pavle.html

Стиче се утисак да је његов брат Душан имао бар 3 деце : сина од којег је лоза настављена и кћерку Наду која није имала деце ...

И могуће још једну кћерку чији је потомак Михаило Вукоичић (у неком другом интервју он се доводи у везу са  Снежаном Милковић, унуком патријарха Павла, која је написала књигу о њему (а она се опет помиње као унука његовог брата Душана).

https://www.prosveta.rs/autobiografije-i-biografije/moj-deda-patrijarh-pavle-snezana-milkovic-0

[goca 11]

Mihailo Vukoičić profesor klavira u muzičkoj školi Mokranjac, je sin Snežane Milković, koja je unuka Patrijarhovog brata Dušana..
Samim tim Mihailo je praunuk Gojka Stojčevića u drugom kolenu.

[goca 11]

U jednom intervjuu sam pročitala da je Mihailo izjavio da mu je majka Snežana, veče uoči sahrane Patrijarha Pavla, saopštila da će on nositi krst.

[нцп]

Када је реч о пореклу презимена Окрајнов по свему судећи му је матица Бачки Брестовац. И да су Окрајнови међу "староседелачким" породицама.

Бачки Брестовац није пописан 1715 и 1720 као насеље у Бачкој приликом пописа Аустрије по одласку Турака 1687 (пописани су Дорослово, Сонта, Сивац, Сомбор као "војничка варош" са 28 пустара).

Дилема је да ли су први насељеници Бачког Брестовца били Срби из Мале Влашке (данас западна Славонија) познатији као Шијаци или су то били Срби и Црногорци који који су "преко Саве" приспели у другој великој сеоби на чијем челу је био митрополит Јован Шакабента  која је трајала 1737/1738.

У Бачком Брестовцу су била три краја  Кицкрај, Бабина Греда и Зарин сокак  од којих је сваки имао својих особености и своје свештенике.

Најимућније породице су биле у Зарином сокаку, у Кицкрају су биле скромније  куће са великим баштама  и пуно чељади.

Кицкрајчани су били најбројнији, најборбенији и најсложнији...

Временом долази до поделе домаћинстава , али и до раслојавања, нарочито у Кицкрају.

Међу онима који су 1924г. добили плацеве за куће у новом сокаку је  био и Ђура  Окрајнов и то у сокаку Хајдук Вељка, док је Гојко Окрајнов добио посао на железници у селу.

Неки су добили и земљу и Даљу из аграрног фонда 1918.

Све се то дешавало пред повратак оптанта из Мађарске 1924.г.

О свему овоме се може прочитати у листу Бачки Брестовац (бр.2-10/1992).

[Хербез]

Када је реч о пореклу презимена Окрајнов по свему судећи му је матица Бачки Брестовац. И да су Окрајнови међу "староседелачким" породицама.

Бачки Брестовац није пописан 1715 и 1720 као насеље у Бачкој приликом пописа Аустрије по одласку Турака 1687 (пописани су Дорослово, Сонта, Сивац, Сомбор као "војничка варош" са 28 пустара).

Бачки Брестовац је пописан 1768 (Пописи становништва Бачке током осамнаестог века
Аутор: Живан Сечански Датум издавања: 1952)

и ту се налази прва појава овог презимена  - Јован Окраина

[нцп]

Бачки Брестовац је пописан 1768 (Пописи становништва Бачке током осамнаестог века
Аутор: Живан Сечански Датум издавања: 1952)

и ту се налази прва појава овог презимена  - Јован Окраина

Свака част Хербезе!
 

[Vlax]

Бачки Брестовац је пописан 1768 (Пописи становништва Бачке током осамнаестог века
Аутор: Живан Сечански Датум издавања: 1952)

и ту се налази прва појава овог презимена  - Јован Окраина

То је можда и родоначелник породице, јер ми Окра(ј)ина више личи на надимак, од кога је онда изведено презиме Окрајнов.
Можда чак и Окрајновић које би касније било скраћено, попут многих презимена у Војводини?

Имате ли претпоставку кад су могли прећи у Славонију?

[нцп]

Бачки Брестовац је пописан 1768 (Пописи становништва Бачке током осамнаестог века
Аутор: Живан Сечански Датум издавања: 1952)

и ту се налази прва појава овог презимена  - Јован Окраина

Поред Јована Окраине пописан је и Тимотије Окрајина.

Неће проћи пуно времена а Паја Окрајина ће бити међу највећим закупцима земље (34 јутара).

[drajver]

Свака част на налазима, Хербез.

Колико сам видио у шематизму Пакрачке епархије с краја 19. вијека, а којим су обухваћени и Кућанци, нема Окрајнова. По свему судећи је отац патријархов (или деда) био скорашњи дошљак у Кућанце, крајем 19. или почетком 20. вијека.

[drajver]

Има ли икаквих детаљнијих података о Ани и Стојчевићима? Да ли је потврђено да је Ана заиста од Стојчевића из Капелне и да је Српкиња?  Колико видим нико са те стране породице се не помиње. Помало је чудна и та брза преудаја и остављање два мала дјетета породици невјенчаног мужа.

Каква је то патријархова фамилија која је живјела у Белишћу?

[marigold]

Има ли икаквих детаљнијих података о Ани и Стојчевићима? Да ли је потврђено да је Ана заиста од Стојчевића из Капелне и да је Српкиња?

Потврђено ми је да је била Српкиња, више нисам питала.

[нцп]

Има ли икаквих детаљнијих података о Ани и Стојчевићима? Да ли је потврђено да је Ана заиста од Стојчевића из Капелне и да је Српкиња?  Колико видим нико са те стране породице се не помиње. Помало је чудна и та брза преудаја и остављање два мала дјетета породици невјенчаног мужа.

Каква је то патријархова фамилија која је живјела у Белишћу?

Стојчевића је било у Капелни.

https://actacroatica.com/hr/location/kapelna/

Испада по Acta croatica да их сад више у овом месту нема или да нису бројни.

Блог КАПЕЛНА у мом (нашем) срцу

https://kapelna-zgmomo.blogspot.com/2017/09/umjesto-uvoda.html?m=1

Љиљана Стојчевић (пријатељица Капелне) је објавила на овом блогу више фотографија. Пета по реду је са патријархом Павлом (постоји могућност да је он ту са својом фамилијом по мајци).

Требало би можда потражити Љиљану Стојчевић или детаљније погледати блог. Имају они и своју ФБ групу.

https://kapelna-zgmomo.blogspot.com/2019/10/iz-albuma-prijateljice-kapelne-ljiljane.html?m=1


Ту је и Милутин Стојчевић из Сарајева са својим фотографијама из Капелне.

https://kapelna-zgmomo.blogspot.com/2014/03/sve-je-ovo-kapelna-iz-albuma-milutina.html?m=1

[нцп]

Да су Стојчевићи у Капелни несумњиво  били Срби говори и овај чланак у Политици

http://www.politika.rs/sr/clanak/388113/%D0%A8%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%84-%D0%B8-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%83

"Miroslav Stojčević, poznatiji kao Šerif, seća se kako je potrpao samo najnužnije stvari i napustio slavonsko selo Kapelna, rodno mesto pokojnog patrijarha Pavla i uputio se ka Srbiji."

Мирослав Стојчевић је сада председник месне заједнице у Кукујевцима.

На улазу у Кукујевце као добродошлица слике Николе Тесле, патријарха Павла и Новака Ђоковића.

[drajver]

Да су Стојчевићи у Капелни несумњиво  били Срби говори и овај чланак у Политици

Стојчевићи у Капелни јесу Срби, славе Јовањдан и присутни су тамо још од 17. вијека. Мене је интересовало да ли се сигурно зна да је Ана од Стојчевића из Капелне.

[Хербез]

Има ли икаквих детаљнијих података о Ани и Стојчевићима? Да ли је потврђено да је Ана заиста од Стојчевића из Капелне и да је Српкиња? 

Податак који следи захтева потврду. Не знам да ли се у поменутој књизи о Патријарху Павлу помињу неки подаци о години рођења Ане, који би послужили за проверу. Најбоље би било да се упути замолница неком у Кућанце, да се услика споменик, који је 1972. године Патријарх подигао својим прецима ( како стоји у једном наводу на овој теми, јер би се, претпостављам, видела и година рођења мајке Ане).

Срећом, постоји микрофилм књиге крштених за цркву св. Тројице у Капелни, а за период када је могла бити рођена Ана, и који се лако може прегледати на линку

https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QS7-L99X-DVCK?wc=9R27-3YQ%3A391644701%2C391739501%2C391739502&cc=2040054




и ту има доста Стоичевића, који су сви, без икакве сумње - православни Срби.

а мајка Ана је највероватније ово

[нцп]

Стојчевићи у Капелни јесу Срби, славе Јовањдан и присутни су тамо још од 17. вијека. Мене је интересовало да ли се сигурно зна да је Ана од Стојчевића из Капелне.

Сад не могу да нађем ...а не знам ни колико је то све поуздано...једна жена из Кућанаца (мислим да сам навела тај линк) је рекла да се она преудала у Капелну.

Видите да га сви својатају. И Кућанци и Капелна.

[нцп]

Податак који следи захтева потврду. Не знам да ли се у поменутој књизи о Патријарху Павлу помињу неки подаци о години рођења Ане, који би послужили за проверу. Најбоље би било да се упути замолница неком у Кућанце, да се услика споменик, који је 1972. године Патријарх подигао својим прецима ( како стоји у једном наводу на овој теми, јер би се, претпостављам, видела и година рођења мајке Ане).

Срећом, постоји микрофилм књиге крштених за цркву св. Тројице у Капелни, а за период када је могла бити рођена Ана, и који се лако може прегледати на линку

https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QS7-L99X-DVCK?wc=9R27-3YQ%3A391644701%2C391739501%2C391739502&cc=2040054




и ту има доста Стоичевића, који су сви, без икакве сумње - православни Срби.

а мајка Ана је највероватније ово

Има неколико фотографија које не могу да се скину. Чланак у Новостима. Мислим да сам га поставила на првој страници. Гледала сам - нема година рођења.

[Vlax]

Сад не могу да нађем ...а не знам ни колико је то све поуздано...једна жена из Кућанаца (мислим да сам навела тај линк) је рекла да се она преудала у Капелну.

Видите да га сви својатају. И Кућанци и Капелна.

То би се могло протумачити да је Ана из Капелне, удала се у Кућанце, а након Стеванове смрти преудала у Капелну. Гојко је, ако сам добро схватио остао у Кућанцима са бабом Драгињом и тетком Сенком.

Ако је ово она у матичним књигама, онда је рођена 17. августа 1895. у Капелни, од оца Стојана и мајке Дмитре.

[Јовица Кртинић]

Управо је објављен текст на порталу Порекло: https://www.poreklo.rs/2020/11/09/ekskluzivno-otkrice-porekla-patrijarh-pavle-je-nosio-majcino-prezime-stojcevic-njegov-otac-se-prezivao-okrajnov/
Јавите уколико имате неких примедби. Хвала свима на великом доприносу за ово откриће.

[Панић]

Управо је објављен текст на порталу Порекло: https://www.poreklo.rs/2020/11/09/ekskluzivno-otkrice-porekla-patrijarh-pavle-je-nosio-majcino-prezime-stojcevic-njegov-otac-se-prezivao-okrajnov/
Јавите уколико имате неких примедби. Хвала свима на великом доприносу за ово откриће.

Дајте то на твитер, па да делимо

[drajver]

Управо је објављен текст на порталу Порекло: https://www.poreklo.rs/2020/11/09/ekskluzivno-otkrice-porekla-patrijarh-pavle-je-nosio-majcino-prezime-stojcevic-njegov-otac-se-prezivao-okrajnov/
Јавите уколико имате неких примедби. Хвала свима на великом доприносу за ово откриће.

Одлично, чини ми се да је све најбитније речено. Једино нисам сигуран да су Мијатовићи и Лекићи из Кућанаца који славе Лазареву суботу повезани са Окрајновима. Лекићи су у Кућанцима још од почетка 18. вијека (пописани као презиме), а Окрајнови мислим да су у Кућанце доселили тек на самом крају 19. или почетком 20. вијека, јер их нема у попису Кућанаца из 1898. године.

[Хербез]

Ево још неких података из књиге умрлих ( 1860-1917) цркве Св. апостола Петра и Павла - Кућанци, колико је доступно на интернету, или колико су сачувани,  а који могу бити од помоћи:









А знамо да је 27. марта исте 1910. године, непуна три месеца  пре братове смрти,  у Америку  стигао млађи брат, Стеван Окрајнов, стар 28 година, Патријархов отац. Бежао је  од смрти  у породици и од сушице, али од ње није  могао утећи. Даље је познат крај, вратио се болестан, изродио децу и умро.

[drajver]

Свака част, Хербез, заиста вриједне податке проналазиш.

[Vlax]

Ево још неких података из књиге умрлих ( 1860-1917) цркве Св. апостола Петра и Павла - Кућанци, колико је доступно на интернету, или колико су сачувани,  а који могу бити од помоћи:
.....

А знамо да је 27. марта исте 1910. године, непуна три месеца  пре братове смрти,  у Америку  стигао млађи брат, Стеван Окрајнов, стар 28 година, Патријархов отац. Бежао је  од смрти  у породици и од сушице, али од ње није  могао утећи. Даље је познат крај, вратио се болестан, изродио децу и умро.

Свака част!

Ја таман развио теорију да су Окрајнови дошли у Кућанце/Капелну као железничари, али су је ови налази развејали и пре него што сам написао 

[Јовица Кртинић]

Дајте то на твитер, па да делимо

Твитнуто управо

[Јовица Кртинић]

Одлично, чини ми се да је све најбитније речено. Једино нисам сигуран да су Мијатовићи и Лекићи из Кућанаца који славе Лазареву суботу повезани са Окрајновима. Лекићи су у Кућанцима још од почетка 18. вијека (пописани као презиме), а Окрајнови мислим да су у Кућанце доселили тек на самом крају 19. или почетком 20. вијека, јер их нема у попису Кућанаца из 1898. године.

Хвала, много. Склонио асм овај податак о Мијатовићима и Лекићима.

[нцп]

Управо је објављен текст на порталу Порекло: https://www.poreklo.rs/2020/11/09/ekskluzivno-otkrice-porekla-patrijarh-pavle-je-nosio-majcino-prezime-stojcevic-njegov-otac-se-prezivao-okrajnov/
Јавите уколико имате неких примедби. Хвала свима на великом доприносу за ово откриће.

Дивно написано. Са мером. Како њему и доликује Наш сам и бринула како ћете се изборити са темом.


А ево већ имате и први коментар да се породица патријарха у Кућанце доселила из Бачког Брестовца.

Иначе - како то бива по промишљу Божијем Апостолима Петру и Павлу су посвећене и  црква у Кућанцима у којој је крштен Гојко Стојчевић и црква у Бачком Брестовцу одакле су Окрајнови.

[Јовица Кртинић]

Дивно написано. Са мером. Како њему и доликује Наш сам и бринула како ћете се изборити са темом.


А ево већ имате и први коментар да се породица патријарха у Кућанце доселила из Бачког Брестовца.

Иначе - како то бива по промишљу Божијем Апостолима Петру и Павлу су посвећене и  црква у Кућанцима у којој је крштен Гојко Стојчевић и црква у Бачком Брестовцу одакле су Окрајнови.

Црква у Бачком Брестовцу ми је остала у заиста лепом сећању. Једног Васкрса се тамо причестих.

[нцп]

Црква у Бачком Брестовцу ми је остала у заиста лепом сећању. Једног Васкрса се тамо причестих.

Ето ...све је некако повезано у животу.

[Стакић]

Унео сам нову информацију о очевом презимену у чланак о патријарху Павлу на ср Википедији, наводећи као референцу чланак на Пореклу.

Мајка Снежане Милковић била је ћерка Павловог брата Душана. Снежанину мајку је усвојила Агица која није имала деце, иначе патријархова сестра од тетке Сенке која их је све одгајила. Често су га питали да ли му је Агица рођена сестра, а он је давао одговор "више него рођена", не желећи да лаже, а ни да умањи њен значај.

У једном свом интервју патријарх Павле је причао да је његова баба Драгиња (Драга) живела 85 година, а да је њему тада изгледало много и да се изброји толико.

[Vlax]

а мајка Ана је највероватније ово

Ако је ово патријархова мајка, онда имам једну грану њених предака.

Отац: Стојан Стојчевић, рођен 20. авгуса 1876. од оца Пантелејмона и мајке Ружице.
Мајка: Криста Максимовић из Сухе Млаке, рођена 1875. Венчао их кум Миле Војновић.

Е сад, проблем је што је као датум венчања уписан 7. јануар 1896, а Ана је рођена августа '95.

Да ствар буде занимљивија, у Попису жртава рата '41-45 је уписан Стојан (Пантелија) Стојчевић, из Капелне, рођен 1875, убијен у директном терору 1944.
Све упућује да је реч о патријарховом деди, мада ме чуди да тај податак није споменут у биографијама и сећањима.

[Стакић]

Мајка Снежане Милковић се звала Драгиња и била је једно од троје деце Павловог брата Душана, то је допуна на претходно нацртано стабло. Живела је 60 година (линк)

Vlax: Колико могу да прочитам у овом документу Анина мајка је била Дмитра, могуће да је она била прва жена Стојана Стојчевића, или да су постојала два Стојана Стојчевића.

[Vlax]

Да, да, Дмитра је у питању. Не знам зашто сам написао Криста. 
Извињавам се

Хвала на исправци

[нцп]

Због опречних утисака које може изазвати текст о пореклу патриарха Павла можда је требало написати и да су истраживања Порекла, између осталог, подстакла и различити подаци на неким местима  да му је мајка била Хрватица - што се испоставило као  нетачно.

А иначе Матија Бећковић је још за живота патријарха Павла 2008 г. написао песму Мајка патриарха Павла
својим специфичним начином певања (заправо је то песма имо мајци која га је родила и о мајци која га је подигла)!

http://www.politika.rs/scc/clanak/31582/Balada-o-majci

<a href="https://youtu.be/WGtauIs7o_M" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtu.be/WGtauIs7o_M</a>

[drajver]

Видим да на Куриру има свакојаких коментара на текст.

[Amicus]

Само да кажем капа доле свима који су учествовали у истраживању и открили нешто, што је за неверовати, али очигледно прошло незапажено од многих који су се бавили биографијом патријарха Павла.

Иначе, колико је пажње изазвао сам чланак, не би ме изненадило да га сутра објаве и неки штампани медији.

[goca 11]

Nisam primetila oprečne utiske, kojih će sigurno biti, ali ovo je zaista veliki uspeh Porekla i njegovih istraživača, forumaša i članova.
Verujem da ćemo još činjenica  istražiti vezano za porodicu Patrijarha Pavla ili ti Gojka Stojčevića.
Niko se do sada nije ozbiljnije pozabavio istraživanjem ovih podataka  ili možda jeste, ali nisu bili javno  objavljeni.
Zahvaljujući Poreklu, zna se malo više 

[нцп]

Видим да на Куриру има свакојаких коментара на текст.

На жалост - то се могло и очекивати.
Многи људи не воле да се износи било шта из њихових живота, па ни живота оних који су им драги.

А има, наравно, и злонамерних

Иначе ја дуго већ пратим један занимљив блог - више као свакодневни дневник или хронику једног омањег места у Војводини (7000 становника).

Ту се прочита и ово и оно.

Али, осети се тај дух паланке у изношењу неких ситних "занимљивости " које су на граници укуса.

Привукао ме коментар једног члана шире породице патриарха Павла - као неки жал што нису могли да му се приближе.

Сви они који су хтели да дођу до њега - могли су. Говорим из личног искуства.

А сигурно је да су они чланови његове  породице који су били уз њега у муци и невољи и од раног детињства - имали и највише приступа до њега и када је постао патриарх.

Очигледно је да се његов деда Никола  иселио из Бачког Брестовца. И да га је подизала очева породица. И његовог брата. То све говори о значају то двоје деце за породицу и о самој породици.

[Vlax]

Ове опречне реакције указују на број функционално неписмених, који читају а не разумеју. Наравно увек има и негативаца, који у свакој вести траже нешто лоше да би коментарисали.

Све више сам уверен да ови подаци нису промакли биографима, већ да су их "заобишли"

Очигледно је да се његов деда Никола  иселио из Бачког Брестовца. И да га је подизала очева породица. И његовог брата. То све говори о значају то двоје деце за породицу и о самој породици.

То је и суштина чланка, да се баци светло на породицу Окрајнов, на све жртве које су поднели и несрећу која их је задесила. А како ће ко да схвати, то је лична ствар

[Панић]

Ало мртав ладан ископира текст без линка или напомене. Или ми је промакло да су навели одакле је текст? 

[Ojler]

Ало мртав ладан ископира текст без линка или напомене. Или ми је промакло да су навели одакле је текст? 

Стоји једва видљиво испод самог наслова: AUTOR: Alo.rs/Poreklo/N.A.

[Панић]

Стоји једва видљиво испод самог наслова: AUTOR: Alo.rs/Poreklo/N.A.

Чек да узмем лупу... А види стварно!

[drajver]

Генерално, и ја мислим да се за ове податке о пореклу патријарха знало, али да су се из неког разлога заобилазили. Можда је заиста за званичне црквене биографе била незгодна чињеница што родитељи нису били црквено вјенчани. Иако је заправо баш очева породица одиграла кључну улогу у одгајању Гојка и његовог брата. Остаје неодговорено питање, шта је била препрека да се родитељи и црквено вјенчају.

[Панић]

Генерално, и ја мислим да се за ове податке о пореклу патријарха знало, али да су се из неког разлога заобилазили. Можда је заиста за званичне црквене биографе била незгодна чињеница што родитељи нису били црквено вјенчани. Иако је заправо баш очева породица одиграла кључну улогу у одгајању Гојка и његовог брата. Остаје неодговорено питање, шта је била препрека да се родитељи и црквено вјенчају.

Ја бих рекао да то није намерно изостављано, такав податак просто није од главног интереса за црквене биографе, али јесте за нас које занима порекло. А Патријарх сам није причао о томе и уопште није претерано причао о својој прошлости. Било како му драго, сад су нам јасније неке ствари

[нцп]

Генерално, и ја мислим да се за ове податке о пореклу патријарха знало, али да су се из неког разлога заобилазили. Можда је заиста за званичне црквене биографе била незгодна чињеница што родитељи нису били црквено вјенчани. Иако је заправо баш очева породица одиграла кључну улогу у одгајању Гојка и његовог брата. Остаје неодговорено питање, шта је била препрека да се родитељи и црквено вјенчају.

Можда мајка деце није била из неког разлога прихваћена од породице оца. А  биле су и ратне године....

[нцп]

Ја бих рекао да то није намерно изостављано, такав податак просто није од главног интереса за црквене биографе, али јесте за нас које занима порекло. А Патријарх сам није причао о томе и уопште није претерано причао о својој прошлости. Било како му драго, сад су нам јасније неке ствари

Дефинитивно - његови су од Окрајнових из Бачког Брестовца. Сад дођох до података да је неколико пута одлазио у Брестовац, а да су га неки његови његови рођаци посећивали док је био владика призренски....

[goca 11]

Генерално, и ја мислим да се за ове податке о пореклу патријарха знало, али да су се из неког разлога заобилазили. Можда је заиста за званичне црквене биографе била незгодна чињеница што родитељи нису били црквено вјенчани. Иако је заправо баш очева породица одиграла кључну улогу у одгајању Гојка и његовог брата. Остаје неодговорено питање, шта је била препрека да се родитељи и црквено вјенчају.

Slažem se sa Vama, da se znalo za ove podatke, ali da nisu objavljeni.. ne ulazim u razloge.
Vremenom će se saznati i razlozi zašto nisu bili venčani. Mislim da su razlog godine majke.Jer ako je Ana Stojčević  rodjena 1895 god.a sina Dušana rodila 1911 ( 3 god.pre Gojka)znači da je bila trudna 1910 sa svojih 15 godina...

[Панић]

Slažem se sa Vama, da se znalo za ove podatke, ali da nisu objavljeni.. ne ulazim u razloge.
Vremenom će se saznati i razlozi zašto nisu bili venčani. Mislim da su razlog godine majke.Jer ako je Ana Stojčević  rodjena 1895 god.a sina Dušana rodila 1911 ( 3 god.pre Gojka)znači da je bila trudna 1910 sa svojih 15 godina...

Душан је три године млађи од Гојка.

[goca 11]

Душан је три године млађи од Гојка.

Da u pravu ste 

[Exiled]

Slažem se sa Vama, da se znalo za ove podatke, ali da nisu objavljeni.. ne ulazim u razloge.
Vremenom će se saznati i razlozi zašto nisu bili venčani. Mislim da su razlog godine majke.Jer ako je Ana Stojčević  rodjena 1895 god.a sina Dušana rodila 1911 ( 3 god.pre Gojka)znači da je bila trudna 1910 sa svojih 15 godina...

Зна ли се прописана минимална старост за црквено венчање?И зна ли се, да ли је било могуће грађанско,нотарско, вјенчање у Аустро Угарској?

[Панић]

Зна ли се прописана минимална старост за црквено венчање?И зна ли се, да ли је било могуће грађанско,нотарско, вјенчање у Аустро Угарској?

Канони ту нису једнозначни, у 16. веку у Русији је за невесту била граница 12 година ако се не варам. После је граница помераја у складу с развојем друштва.

Моји баба и деда су се у Краљевини венчали кад им је било 16 и 15, ако се не варам.

[goca 11]

Moj pradeda se ženio 1890 sa 17 godina, ali pop nije hteo da ih venča jer mladoženja " nije imao godine za venčanje" pa je moj čukundeda  dao popu "krmaču sa pracima" i ovaj ih onda venčao 

[Панић]

Moj pradeda se ženio 1890 sa 17 godina, ali pop nije hteo da ih venča jer mladoženja " nije imao godine za venčanje" pa je moj čukundeda  dao popu "krmaču sa pracima" i ovaj ih onda venčao 

Не знам шта су моји морали да дају, али дедин деда је и сам био поп, па је можда радио непотизам

[нцп]

Било би интересантно знати из које фамилије је била баба Драга - Драгиња и одакле је била родом (да ли из Кућанаца или из Капелне или из неког трећег места) и какви су били међусобни односи Стојчевића и Окрајнових или породице бабе Драгиње.

У мојој породици (по оцу) се догодило да су се баба (1914) и деда (1906) заљубили негде око 1930г. Баба је била јединица у оца (који је био имућан), а деда је био из породице са 7 деце (финансијски пропале). Бабин отац је толико био против тог брака, јурио их је са жандарима 3 године (толико су се дуго крили од њега), прадеда је платио и неку глобу јер је снаја била малолетна. Углавном то је отишло толико далеко да је тај бабин отац ње одрекао, разбаштинио' је, никад није хтео да чује за свог јединог унука (мог оца) и све је оставио сину једне од сестара.

Нико од нас  не зна зашто је он био толико против те везе (али ја мислим да је то нешто из дубље прошлости).

[Exiled]

Канони ту нису једнозначни, у 16. веку у Русији је за невесту била граница 12 година ако се не варам. После је граница помераја у складу с развојем друштва.

Моји баба и деда су се у Краљевини венчали кад им је било 16 и 15, ако се не варам.

Чуо сам за сличне случајеве, па и да су неки кривотворили крштенице не би ли се вјенчали...Ја незнам шта мисле форумаши, свакако је направљено велико откриће пто се тиче порекла покојног Патријарха,него ваља некад и наћи мјеру, велики је залет узет...

[Amicus]

Ја бих рекао да то није намерно изостављано, такав податак просто није од главног интереса за црквене биографе, али јесте за нас које занима порекло. А Патријарх сам није причао о томе и уопште није претерано причао о својој прошлости. Било како му драго, сад су нам јасније неке ствари

То је и мој утисак. Овде није било разлога да се било шта скрива. Поготово имајући на уму све досадашње приче о његовом пореклу. Или приче о пореклу његове мајке. Ако је овако како су остали пронашли, то је чиста прича, једна од многих сличних из тог времена.

[Vlax]

Чини ми се да одговор на питање венчања нећемо сазнати. Мада постоји могућност да у породици неко нешто зна.

Ту би могао помоћи неко ко је истраживао матичне књиге Славоније, Барање и Војводине, јер се сигурно сусретао са разним ситуацијама.

Мени се не чини вероватним да је рат могао утицати на венчање. Тим пре што је Гојко рођен у септембру 1914. Нису могли бити ни у сродничким односима, јер су Окрајнови дошли из Бачке.
Мени је падало на памет да је разлог административне природе. Пошто је Стеван рођен у Бачком Брестовцу, можда из неког разлога није успео да извади крштеницу? Мада мислим да је то мало вероватно.

Остаје и питање Стеванових путовања у Америку.
Први пут је отишао 1910. Не знамо кад се вратио. Знамо само да је после отишао и да се вратио и умро у Кућанцима 1917.
Изгледа да се у САД вратио пре избијања рата и пре Гојковог рођења. Сумњам да је као војни обвезник могао напустити Монархију у време рата.

[drajver]

Остаје и питање Стеванових путовања у Америку.
Први пут је отишао 1910. Не знамо кад се вратио. Знамо само да је после отишао и да се вратио и умро у Кућанцима 1917.
Изгледа да се у САД вратио пре избијања рата и пре Гојковог рођења. Сумњам да је као војни обвезник могао напустити Монархију у време рата.

Баш сам гледао књиге умрлих за Кућанце које су вођене до краја 1917. године. Нисам тамо нашао уписаног Стевана.

[Ojler]

...
Изгледа да се у САД вратио пре избијања рата и пре Гојковог рођења. Сумњам да је као војни обвезник могао напустити Монархију у време рата.

Ово звучи врло вероватно. А то отвара и нова питања. Може ли бити да је Гојко рођен из тајне љубави? Да ли је Стеван када је одлазио у Америку знао да ће добити дете?

[Vlax]

Баш сам гледао књиге умрлих за Кућанце које су вођене до краја 1917. године. Нисам тамо нашао уписаног Стевана.

У праву си. Сад се сетих да сам га и ја данас тражио и нисам нашао. Помешали су ми се разни подаци. Дакле, можда је умро 1918?

Неке ствари би нам разрешило пар слика са гробаља у Кућанцима и Капелни.

Да ли је Стеван када је одлазио у Америку знао да ће добити дете?

То не знамо, али Гојко је рођен у Кућанцима, дакле у кући Окрајнових

[Ojler]

То не знамо, али Гојко је рођен у Кућанцима, дакле у кући Окрајнових

Да, то сам на тренутак превидео. Био је то дакле ипак некакав брак, макар "народни" ако не и црквени.
Не знам какав је у то време био обичај у Славонији, али знам за неколико оваквих заједница у другим нашим крајевима, где су се муж и жена у цркви венчавали када су већ имали једно или више рођене деце. Изгледа да то није свуда био табу.

[drajver]

Оно што је сасвим сигурно јесте да су Стојчевићи, мајчина породица, били дубоко укоријењена породица у том крају, можда и бољег имовног стања од досељеника Окрајнова (Окрајнови се махом у списковима наводе као пољопривредници). Није искључено да се управо мајчина породица противила браку са Окрајновим. Јер се чини да је Гојко од мајке наследио само презиме, никакви контакти ни родбина са мајчине стране се не помињу касније у његовом животу.

[ZO]

Други сусрет Капелчана 2007 (први део) почиње са парастосом упокојенима у сеоској православној цркви. Ту је и митрополит Јован.

<a href="https://www.youtube.com/v/L3Lj-8EqqRo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/L3Lj-8EqqRo</a>

https://youtu.be/L3Lj-8EqqRo

[drajver]

Наиђох на неки Блицов чланак из 2009. године, у коме је такође констатовано сљедеће:

"Nema više ni kuće u Kapelni u kojoj je posle ponovne udaje živela patrijarhova majka. Ni njenih potomaka, iako je u ovom selu, desetak kilometara udaljenom od Kućanaca, prezime Stojčević dosta često.

„Patrijarh i njegov brat nosili su majčino prezime, jer Ana i Stevan nisu bili venčani”, kaže Stevo Posavac, predsednik sela i mesnog odbora stranke SDSS.

У чланку се налази и слика споменика који је патријарх, тада епископ Рашко-призренски подигао својим прецима и рођацима: деди Николи, баки Драги, оцу Стевану, матери Ани, брату Душану, тетки Сенки, тетку Глиши.

И занимљиво, осим мајке, нико од предака и рођака са мајчине стране није споменут.



https://www.blic.rs/vesti/tema-dana/prodaju-ognjiste-patrijarha-po-ceni-od-12000-evra/4x6f7c7

[Vlax]

Да, то сам на тренутак превидео. Био је то дакле ипак некакав брак, макар "народни" ако не и црквени.
Не знам какав је у то време био обичај у Славонији, али знам за неколико оваквих заједница у другим нашим крајевима, где су се муж и жена у цркви венчавали када су већ имали једно или више рођене деце. Изгледа да то није свуда био табу.

Да, у сваком случају је то био неки "народни" брак, а не нека ванбрачна афера, како су то интерпретирали неки уважени читаоци дневне штампе. Као што кажеш, мене то више подсећа нпр. на динарски појас, него на Аустроугарску. Мада, ако је веровати подацима, и Анини родитељи су венчани у јануару '96, а она је рођена августа '95.

У чланку се налази и слика споменика који је патријарх, тада епископ Рашко-призренски подигао својим прецима и рођацима: деди Николи, баки Драги, оцу Стевану, матери Ани, брату Душану, тетки Сенки, тетку Глиши.

И занимљиво, осим мајке, нико од предака и рођака са мајчине стране није споменут.

Мени то личи на неку породичну гробницу. Споменик је у Кућанцима, па је за очекивати да буду само сродници са очеве стране. Али у праву си за Стојчевиће, нигде се не помињу. Заправо и не знамо кога је имао с мајчине стране. Чак није јасно ни да ли је имао две или три полусестре.

И у овом чланку се отворено каже да су Гојко и Душан носили мајчино презиме, јер им родитељи нису били венчани, мада се на наводи очево презиме. Дакле, биографима овај податак није могао промаћи.

[drajver]

Мени то личи на неку породичну гробницу. Споменик је у Кућанцима, па је за очекивати да буду само сродници са очеве стране.

Мени ово личи на неку спомен плочу, не на породичну гробницу, јер не вјерујем да су сви набројани ту и покопани. Мислим да је индикативно одсуство помена предака и рођака са мајчине стране генерално.

[drajver]

Кућанци и Капелна су помало изолована српска православна села у католичком окружењу. Насељена су свакако за вријеме владавине Турака тим просторима, видим да се помиње и средина 17. вијека као период насељавања, мада су Турци тим простором господарили и стотину година раније. Логичније би ми било да су тамошњи Срби насељени из Подриња (како се наводи у једном извору) него с југа Србије (како се наводи у другом извору). Приликом бурних дешавања око Бечког рата 1680-тих, тамошњи Срби се привремено склањају, али се убрзо враћају на огњишта. По доласку Аустријанаца, подручје Кућанаца и Капелне укључено је у пространо Валповачко властелинство које је припало тиролској баронској породици HILLEPRAND VON PRANDAU у чијем ће власништву остати све до краја 19. вијека. Ово је свакако значило и покмећивање локалног становништва, али колико сам видио локални Срби из Кућанаца и Капелне су углавном обављали послове чувара и стражара на Валповачком властелинству.Стојчевићи припадају првобитном српском слоју насељеном у Капелни.

Бачки Брестовац под овим именом се јавља још у 16. вијеку, али као веома мало село са тек пар кућа, претпоствља се да је то првобитно становништво (српско?) било расељено у вријеме Бечког рата и Ракоцијевог устанка. У првој половини 18. вијека припада Војној граници, и насељава га српско становништво, углавном Срби граничари уз нешто цивила.Након демилитаризације тог подручја 1745. године, многи граничари су га напустили, умјесто њих населило га је нешто Срба са оближњих пустара. Крајем 18. вијека, 1786. године Брестовац је масовно насељен Нијемцима и као већински њемачки остаће све до 1944. године. Почетком 20. вијека у Брестовцу ће бити тек око 15% Срба. Након 1944. Нијемци су отишли, а Брестовац су населили Срби из Лике, из околине Коренице највише. Окрајнови припадају том првобитном српском слоју Брестовца из половине 18. вијека.

Може се рећи да патријарх Павле и по мајци и по оцу потиче од  српских насељеника у панонске крајеве у 16. и 17. вијеку. Не знам само да ли су Окрајнови из слоја бачких Срба од прије Сеобе или су дошли за вријеме Сеобе 1690-тих. Прије бих рекао да су из оног слоја Срба који је у Бачкој живио још у вријеме Турака.

[Ojler]

...
Остаје и питање Стеванових путовања у Америку.
Први пут је отишао 1910. Не знамо кад се вратио. Знамо само да је после отишао и да се вратио и умро у Кућанцима 1917.
Изгледа да се у САД вратио пре избијања рата и пре Гојковог рођења. Сумњам да је као војни обвезник могао напустити Монархију у време рата.

Гледам сад поново овај навод. Како знамо да је Стеван више пута путовао у Америку и да се коначно вратио 1917? Зашто није могао ићи само једном и вратити се 1913. рецимо?

[Зрно]

Знам доста појединаца који су у том периоду више пута одлазили и враћали се. Не знам да ли има забележено да је два пута улазио или је то у предању.

[Ojler]

Знам доста појединаца који су у том периоду више пута одлазили и враћали се. Не знам да ли има забележено да је два пута улазио или је то у предању.

Слажем се, али нисам нигде на овој теми видео из чега се могао извући такав закључак, да је Стеван путовао више пута у Америку и да се коначно вратио 1917. Очекивало би се онда да се више пута појави на листама усељеника у Америку, зар не? А битно је због чланка који смо објавили. Видим да у коментарима на Јовичин текст, који су пренели други медији, постоје сумње у тачност података, јер се наводи да је Стеван у Америку отишао 1910, а да се Павле родио 1914. године. Неки то доживљавају као инсинуацију да Павле није био Стеванов син, јер како се могао родити 1914. ако му је отац отишао 1910. у Америку. Требало би тај део у чланку појаснити, да не остане недоречено.

[Зрно]

Да, онда је ово о чему причаш врло важна ставка и треба је добро испитати.

[нцп]

Кућанци и Капелна су помало изолована српска православна села у католичком окружењу. Насељена су свакако за вријеме владавине Турака тим просторима, видим да се помиње и средина 17. вијека као период насељавања, мада су Турци тим простором господарили и стотину година раније. Логичније би ми било да су тамошњи Срби насељени из Подриња (како се наводи у једном извору) него с југа Србије (како се наводи у другом извору). Приликом бурних дешавања око Бечког рата 1680-тих, тамошњи Срби се привремено склањају, али се убрзо враћају на огњишта. По доласку Аустријанаца, подручје Кућанаца и Капелне укључено је у пространо Валповачко властелинство које је припало тиролској баронској породици HILLEPRAND VON PRANDAU у чијем ће власништву остати све до краја 19. вијека. Ово је свакако значило и покмећивање локалног становништва, али колико сам видио локални Срби из Кућанаца и Капелне су углавном обављали послове чувара и стражара на Валповачком властелинству.Стојчевићи припадају првобитном српском слоју насељеном у Капелни.

Бачки Брестовац под овим именом се јавља још у 16. вијеку, али као веома мало село са тек пар кућа, претпоствља се да је то првобитно становништво (српско?) било расељено у вријеме Бечког рата и Ракоцијевог устанка. У првој половини 18. вијека припада Војној граници, и насељава га српско становништво, углавном Срби граничари уз нешто цивила.Након демилитаризације тог подручја 1745. године, многи граничари су га напустили, умјесто њих населило га је нешто Срба са оближњих пустара. Крајем 18. вијека, 1786. године Брестовац је масовно насељен Нијемцима и као већински њемачки остаће све до 1944. године. Почетком 20. вијека у Брестовцу ће бити тек око 15% Срба. Након 1944. Нијемци су отишли, а Брестовац су населили Срби из Лике, из околине Коренице највише. Окрајнови припадају том првобитном српском слоју Брестовца из половине 18. вијека.

Може се рећи да патријарх Павле и по мајци и по оцу потиче од  српских насељеника у панонске крајеве у 16. и 17. вијеку. Не знам само да ли су Окрајнови из слоја бачких Срба од прије Сеобе или су дошли за вријеме Сеобе 1690-тих. Прије бих рекао да су из оног слоја Срба који је у Бачкој живио још у вријеме Турака.

Добро - знамо ли који родови славе Лазарову Суботу изван Србије, а који у Србији?

Само примера ради -  у  Насељима у Лепеници Тодора Радивојевића се помиње тек неколицина породица које   славе ову славу уз назнаку места одакле су дошли

Од 1737-1787

Мијаиловићи у Чумићу и В. Шењу дошли из Пожеге
Мирковићи Аџине Ливаде из Житнице (Увац)
Васиљевићи Трмбас са Косова

Јоцићи у Марковцу из Лукова (Црна Река)
Лазаревићи у Лужници из Сенице
Милисављевићи у Јабучју из Сенице
Неборишевићи у Дреновцу из Балосаве (Гружа)

Симовићи у Белошевцу из Мораче (Црна Гора)

од 1815-1903

Јаковљевићи у Градцу - непознато (Чумић)

1880
Марковићи у Г.  и Д. Јарушицама из  Трнаве (Јасеница)

[Vlax]

Гледам сад поново овај навод. Како знамо да је Стеван више пута путовао у Америку и да се коначно вратио 1917? Зашто није могао ићи само једном и вратити се 1913. рецимо?

Тај податак о повратку се понавља више пута, готово у свим биографијама, да се Стеван у Америци разболео од туберколозе и вратио се да умре. Али су приче о томе непрецизне. Негде се каже да се вратио после Душановог рођења, а негде да се после  његовог повратка родио Душан.

Али ваљда би у том случају требало да постоје подаци и о другом уласку у САД?

Мени ово личи на неку спомен плочу, не на породичну гробницу, јер не вјерујем да су сви набројани ту и покопани. Мислим да је индикативно одсуство помена предака и рођака са мајчине стране генерално.

Види се велика и широка бетонска плоча испред споменика, то ме је асоцирало на гробницу.

Што се тиче Стојчевића, мене та основа Стојче више асоцира на јужну Србију, што би се уклопило у Велику сеобу 1690.

[Ojler]

Тај податак о повратку се понавља више пута, готово у свим биографијама, да се Стеван у Америци разболео од туберколозе и вратио се да умре. Али су приче о томе непрецизне. Негде се каже да се вратио после Душановог рођења, а негде да се после  његовог повратка родио Душан.

Али ваљда би у том случају требало да постоје подаци и о другом уласку у САД?

То "враћање кући да умре" је врло растегљив појам. Од туберкулозе се могло боловати годинама. Та болест је позната по активним фазама и фазама ремисије. Може бити да се вратио око 1913. у лошем здравственом стању, али да је ипак поживео још четири године. Како било, Стеван је морао бити код куће 1913. године уколико је наведени датум рођења Павла тачан. Ако се поново вратио у Америку, то би морало бити у првој половини 1914. године, јер касније тешко да је могао отићи. Требало би га онда тражити на списковима придошлица у САД из прве половине 1914. године.

[drajver]

Подсјетио бих на податак са оригиналног усељеничког листа за Стевана Окрајнова из 1910., гдје је код његовог имена ударен печат Non-imigrant allien. Већ сам писао о томе, то би требало да значи да није класични имигрант већ привремени посјетилац. Има неки дио текста исписан руком испод тог печата који нисам успио да прочитам. Ако неко успије да прочита било би добро, можда тај дио исписан руком крије објашњење.

За евентуалне касније уласке нема података у америчким документима. Нема га ни у цензусима и другим базама. Рекао бих да није остао у Америци. По логици ствари морао се вратити кући бар крајем 1913. године. Е сад да ли је ишао поново у међувремену, нема податка о томе.

[drajver]

Нађох још једну званичну дефиницију овог "nonimmigrant alien"

"A nonimmigrant alien is an alien in the United States in a nonimmigrant classification as defined by section 101(a)(15) of the Immigration and Nationality Act (8 U.S.C. 1101(a)(15)). Generally, "nonimmigrant aliens" are tourists, students, business travelers and temporary workers who enter the U.S. for fixed periods of time; they are lawfully admitted aliens who are not lawful permanent residents."

То значи да је Стеван приликом доласка у Америку 1910. године знао да се неће задржати дуго и да се вјероватно тако и пријавио.

[Јовица Кртинић]

Подсјетио бих на податак са оригиналног усељеничког листа за Стевана Окрајнова из 1910., гдје је код његовог имена ударен печат Non-imigrant allien. Већ сам писао о томе, то би требало да значи да није класични имигрант већ привремени посјетилац. Има неки дио текста исписан руком испод тог печата који нисам успио да прочитам. Ако неко успије да прочита било би добро, можда тај дио исписан руком крије објашњење.

За евентуалне касније уласке нема података у америчким документима. Нема га ни у цензусима и другим базама. Рекао бих да није остао у Америци. По логици ствари морао се вратити кући бар крајем 1913. године. Е сад да ли је ишао поново у међувремену, нема податка о томе.

Да, и ја сам мишљења да се није враћао у Америку, а да се у Кућанце вратио у току 1913. Покушао сам наћи било какав помен преко базе на ancestry.com (где сам, рецимо, мог прадеду нашао не само на листи сачињеној у Елис Ајленду него и на листи путника из Хамбурга), али Стевана Окрајнова нисам нашао, чак ни онај податак из 1910.
Иначе, могући разлог зашто се није помињало презиме (па презимена нема, колико се види, ни на споменику којег је патријарх Павле подигао) је у томе што је, са црквеног стајалишта, брак био незаконит, тј. није ни постојао. А њему, који тада споменик подиже не као обичан човек, већ као епископ рашко-призренски, тај податак вероватно није био пријатан.
Е, сад, зашто је брак био незаконит. Чини ми се да је веома блиско логици да је породица Стојчевић била противна јер је су Окрајнови очигледно тек од скоро били у Кућанцима и вероватно нису били доброг имовног стања. Треба имати на уму да су у то време (па и до половине 20. века) у нашим традиционалним породицама бракови углавном били уговарани. То је нарочито важило за женску децу. Редак је случај да су оне могле бирати за кога ће се удати. Најближе је логици да је Ана прекршила ову традицију, што се такође дешавало.

[drajver]

Да, и ја сам мишљења да се није враћао у Америку, а да се у Кућанце вратио у току 1913. Покушао сам наћи било какав помен преко базе на ancestry.com (где сам, рецимо, мог прадеду нашао не само на листи сачињеној у Елис Ајленду него и на листи путника из Хамбурга), али Стевана Окрајнова нисам нашао, чак ни онај податак из 1910.
Иначе, могући разлог зашто се није помињало презиме (па презимена нема, колико се види, ни на споменику којег је патријарх Павле подигао) је у томе што је, са црквеног стајалишта, брак био незаконит, тј. није ни постојао. А њему, који тада споменик подиже не као обичан човек, већ као епископ рашко-призренски, тај податак вероватно није био пријатан.
Е, сад, зашто је брак био незаконит. Чини ми се да је веома блиско логици да је породица Стојчевић била противна јер је су Окрајнови очигледно тек од скоро били у Кућанцима и вероватно нису били доброг имовног стања. Треба имати на уму да су у то време (па и до половине 20. века) у нашим традиционалним породицама бракови углавном били уговарани. То је нарочито важило за женску децу. Редак је случај да су оне могле бирати за кога ће се удати. Најближе је логици да је Ана прекршила ову традицију, што се такође дешавало.

И мени се ово чини као могућа верзија. Могуће да је Стеван отишао у Америку како би попраавио своје имовно стање и почео живјети са Аном. Онда би то објаснило и овај ограничени период његовог боравка у Америци, за који је знао да ће бити такав већ код усељења.  Са Стевановом смрћу је можда и Анин положај у домаћинству Окрајнових постао тежак (и због сиромаштва истих), а питање је и у каквим је односима била са својим родитељима, уколико се противно њиховој вољи удала за Стевана. Па је нова удаја била можда једино рјешење за њу. Ово је наравно само конструкција, али на основу ово података што имамо, некако најлогичнија.

[Ojler]

И мени се ово чини као могућа верзија. Могуће да је Стеван отишао у Америку како би попраавио своје имовно стање и почео живјети са Аном. Онда би то објаснило и овај ограничени период његовог боравка у Америци, за који је знао да ће бити такав већ код усељења.  Са Стевановом смрћу је можда и Анин положај у домаћинству Окрајнових постао тежак (и због сиромаштва истих), а питање је и у каквим је односима била са својим родитељима, уколико се противно њиховој вољи удала за Стевана. Па је нова удаја била можда једино рјешење за њу. Ово је наравно само конструкција, али на основу ово података што имамо, некако најлогичнија.

Ја сумњам да су Стеван и Ана били у вези пре његовог одласка у Америку, односно пре 1910. године. Већ је поменуто да је она тада имала непуних 15 година. Није немогуће, али пре бих рекао да је Стеван, као и многи младићи из тог времена, отишао на привремени рад у Америку како би зарадио неки новац који би му помогао да се скући, а да је у везу са Аном ступио тек након повратка из Америке.

[drajver]

Ја сумњам да су Стеван и Ана били у вези пре његовог одласка у Америку, односно пре 1910. године. Већ је поменуто да је она тада имала непуних 15 година. Није немогуће, али пре бих рекао да је Стеван, као и многи младићи из тог времена, отишао на привремени рад у Америку како би зарадио неки новац који би му помогао да се скући, а да је у везу са Аном ступио тек након повратка из Америке.

Ово да је Стеван ипак имао неку "обавезу" кући заснивам на томе што је за разлику од већине имиграната ушао на временски ограничену дозволу. Он је већ прилиском уласка знао да се враћа и кад се враћа. Можда то није било због Ане,а можда и јесте.

[Vlax]

То "враћање кући да умре" је врло растегљив појам. Од туберкулозе се могло боловати годинама. Та болест је позната по активним фазама и фазама ремисије. Може бити да се вратио око 1913. у лошем здравственом стању, али да је ипак поживео још четири године. Како било, Стеван је морао бити код куће 1913. године уколико је наведени датум рођења Павла тачан. Ако се поново вратио у Америку, то би морало бити у првој половини 1914. године, јер касније тешко да је могао отићи. Требало би га онда тражити на списковима придошлица у САД из прве половине 1914. године.

Слажем се у потпуности! Али већина прича о раном детињству формулисане су тако да се стиче утисак да је Стеван и у неком периоду после Гојковог рођења био у Америци, тј. да је последњи повратак био након Гојковог рођења. Можда је све последица неке забуне, односно можда потомци нису прецизно запамтили причу.

Ако је ту био све време од 1913. онда је још чудније како није дошло до венчања. Не знам са колико година се стицала пунолетност, тј. да ли се девојка могла удати без дозволе родитеља.

Ово да је Стеван ипак имао неку "обавезу" кући заснивам на томе што је за разлику од већине имиграната ушао на временски ограничену дозволу. Он је већ прилиском уласка знао да се враћа и кад се враћа. Можда то није било због Ане,а можда и јесте.

Та "обавеза" можда проистиче из чињенице да је био једина мушка глава у кући, јер је Лазар био у свету, а отац Никола изгледа да није био жив.

Ја сам чак помислио да су Окрајнови дошли у Кућанце као железничари, али постојала је још једна породица Окрајнова, досељена из б. Брестовца, који су уписивани као пољоделци

[Ojler]

...
Ако је ту био све време од 1913. онда је још чудније како није дошло до венчања. Не знам са колико година се стицала пунолетност, тј. да ли се девојка могла удати без дозволе родитеља.
...

Може бити да се из било којег од раније наведених разлога венчање није догодило одмах: непланирана/скривана трудноћа, неприхватање брака од стране Анине породице, Стеванова болест... А током Првог светског рата, као што је неко већ поменуо, живот за Србе у Славонији је већ постао много компликованији, па је питање да ли је било и услова и прилике за црквено венчање.

[Vlax]

Може бити да се из било којег од раније наведених разлога венчање није догодило одмах: непланирана/скривана трудноћа, неприхватање брака од стране Анине породице, Стеванова болест... А током Првог светског рата, као што је неко већ поменуо, живот за Србе у Славонији је већ постао много компликованији, па је питање да ли је било и услова и прилике за црквено венчање.

[/b]

То је и мени пало на памет. Помислио сам да није било свештеника, ал' онда се сетих да је књига умрлих уредно вођена све до краја 1917.

Можда то ипак треба да остане породична тајна.

[Exiled]

[/b]

То је и мени пало на памет. Помислио сам да није било свештеника, ал' онда се сетих да је књига умрлих уредно вођена све до краја 1917.

Можда то ипак треба да остане породична тајна.

У прави си Влаше, прешло је у тзв"таблоидно" истраживање. Зато и написах раније да треба наћи мјеру, а апсолутно сам за да истрага каналише  у правцу истраживања поријекла двију породица, Окрајнов и Стојичевић, тј. да вратимо на фабричка подешавања🙂

[Platin]

Најраније венчање које сам нашао, што се тиче младиних година је са 14 1/2... Са 15 или 16 није баш често, већ са 17 мислим да нису правили проблем.
Могуће је да је била потребна нека званична дозвола.
По цркви се (данас) сматра да је пунолетство са 15 година.

Могу да кажем и то, да су врло рани бракови чешћи у градовима него у селима.

Веома рани бракови на селу укупно и нису тако чести. Неретко затичем младе од 20-21 годину. Тј. ако је веровати подацима... године младе нису најпоузданији податак. Провера у књизи рођених је једина сигурна ствар.

[Јовица Кртинић]

Ево још једног важног податка, патријархов прадеда се звао Јован Окрајнов.

[Ojler]

Ја бих опет предложио, ако већ није касно, да се у тексту на Порталу мало појасни део приче у вези Стевановог одласка u Америку, јер закључак збуњује:

На основу свега напред наведеног, непобитно је утврђено да је почивши патријарх српски господин Павле носио девојачко презиме (Стојчевић) његове мајке Ане. Разлог је, највероватније, чињеница што због очевог одласка у Америку Ана и Стеван нису закључили црквени брак, а у случају рађања деце ван брака тадашња црквена пракса је била да се деца уписују по презимену мајке.

Као што смо претходно констатовали, ово не може бити разлог, јер се Стеван вратио из Америке 1913. или раније, а пре 1910. је Ана била и сувише млада за брак, ако су тада уопште и били у некој вези.

[goca 11]

To sam i ja primetila...moj utisak je da smo malo požurili sa objavom. Lepo reče Platin da sačekamo 
Mislim da kada su ovakva istraživanja u pitanju (a pogotovo kada se radi o tako poznatoj ličnosti) treba istražiti više literature, konsultovali se, razmeniti misli ( kao mi ovde) i ne  žuriti sa zaključcima, a još manje sa objavama i biti prvi koji će objaviti nešto, poput senzacije a potom ispravljati nedorečeno ili rečeno i naknadno dodavati još podataka.
Mogli smo sve to malo bolje i tačnije, pogotovo što se za ove podatke ipak znalo, ako ništa drugo ono u Kućancima, Kapelni....
Sabur selamet! što mi jednom reče Pavo!

[Platin]

Немамо јасан датум очевог повратка и то свакако прави одређену збрку.

Добро је што сада знамо јасно место порекла по оцу, а јасно нам је и одакле је мајка. Једино нам још фали, ваљда та књига постоји, књига рођених. Можда нам то сада више није тако неопходно у смислу података, али увек вреди имати оригинал.

Треба решити и питање зашто се мајка породила у Кућанцима, да ли просто није била код куће због небрачног детета (и неслагања породице са тако нечим) или су родитељи одлучили да се трајно населе "на средини пута", између њеног и његовог места. Могуће је да за ове детаље не постоје документи.

[Vlax]

Треба решити и питање зашто се мајка породила у Кућанцима, да ли просто није била код куће због небрачног детета (и неслагања породице са тако нечим) или су родитељи одлучили да се трајно населе "на средини пута", између њеног и његовог места. Могуће је да за ове детаље не постоје документи.

Нисам схватио шта си хтео овим да кажеш. Како између њеног и његовог места?

Окрајнови су живели у Кућанцима од 1890их. Ана се породила у Кућанцима зато што је живела у кући свога мужа Стевана.

[Platin]

Нисам схватио шта си хтео овим да кажеш. Како између њеног и његовог места?

Окрајнови су живели у Кућанцима од 1890их. Ана се породила у Кућанцима зато што је живела у кући свога мужа Стевана.

Не спорим, само кажем да Окрајнови нису пореклом из Кућанаца, као што нису ни Стојчевићи.

[нцп]

Рођаци патриарха Павла из Бачког Брестовца помињу да се његов деда (Никола).иселио из Бачког Брестовца у Кућанце, да су деда и баба  (Никола и Драга) имали и сина Симу који се 1920 са оцем (?) и сестром вратио у Бачки Брестовац.

Тај Сима се не помиње у чланку Порекла.

У сваком случају патријарх Павле је или потомак Јована Окрајине или Тимотија Окрајине који су пописани крајем 18 века у Бачком Брестовцу.

У Капелни је међу најстаријим пописаним Плавша Стојчевић.

Први светски рат је трајао од 28.07.1914.г до 11.11.1918.г.

Стеван Окрајнов није дочекао жив крај тог рата. А ми не знамо какве су биле прилике у те 4 ратне године за Србе и Српску православну цркву у Славонији.

[Vlax]

Не спорим, само кажем да Окрајнови нису пореклом из Кућанаца, као што нису ни Стојчевићи.

Наравно. Окрајнови су из Б. Брестовца, али у Кућанцима живе бар 16 година пре Павловог рођења.
Стојчевићи - старосједиоци у Капелни

[marigold]

Снежана Милковић на ТВ "Хепи"

<a href="https://www.youtube.com/v/84EUprclVYA&amp;ab_channel=JutarnjiProgramTVHAPPY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/84EUprclVYA&amp;ab_channel=JutarnjiProgramTVHAPPY</a>

[goca 11]

marigold,Gold! Gold!
Hvala, uživala sam slušajući ovu divnu ženu!
Hvala još jednom na lepim trenucima...

[пек]

Зна ли се за кога се преудала мајка патријарха Павла?

[Vlax]

У издању Новости и Гласа Цркве објављена је књига ђакона Љубомира Ранковића Ево човека, "модерно је житије, биографски есеј у којем је описан живот Гојка Стојчевића, од рођења, 11. септембра 1914. у селу Кућанци, у Славонији, до дана упокојења 15. новембра 2009. у Београду, и испраћаја у вечну кућу четири дана касније"

https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/935743/svetlost-sto-gori-stoji-ekskluzivno-izdanje-novosti-glasa-crkve-evo-coveka-pera-protodjakona-ljubomira-rankovica

Не знам да ли је и ова фотографија из књиге, али стоји у чланку

[Platin]

Наши подаци и наш текст о презимену патријарха Павла су дошли и до Википевије.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5

Сада прве две референце упућују на нас.

Честитам свима на уложеном труду и похваљујем велико знање које поседујемо.

[Зрно]

Наши подаци и наш текст о презимену патријарха Павла су дошли и до Википевије.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5

Сада прве две референце упућују на нас.

Честитам свима на уложеном труду и похваљујем велико знање које поседујемо.

То је убацио наш члан и админ тамо. Можемо у сваком тренутку да убацујемо било шта на википедију, са нашим референцама.

[Ojler]

То је убацио наш члан и админ тамо. Можемо у сваком тренутку да убацујемо било шта на википедију, са нашим референцама.

Да, пријавио је Стакић то пре недељу дана:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5657.msg146081#msg146081

[Platin]

Да, пријавио је Стакић то пре недељу дана:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5657.msg146081#msg146081

Промакла ми је та порука.

[Amicus]

Занимљиво, пре пар дана слушајући неку емисију на јутјубу, настави се на њу друга емисија, односно један РТС-ов документарац о патријарху Павлу. У почетку сам само слушао наратора, док је једном месту није поменуо породицу Окрајнов, након чега погледах и сам видео снимак. На видео снимку се види и исечак из картона житеља Београда.

<a href="https://www.youtube.com/v/hj6xH4eRTso&amp;t=968s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/hj6xH4eRTso&amp;t=968s</a>
15:45

Окрајнови су поменути само као патријархови рођаци, али било ми је занимљиво што је аутор документарца снимио и картон житеља Гојка Стојчевића.

[Vlax]

Картон можеш детаљно погледати на сајту Дигиталног репозиторијума Историјског архива Београда, са свим адресама на којима је становао.

[Amicus]

Картон можеш детаљно погледати на сајту Дигиталног репозиторијума Историјског архива Београда, са свим адресама на којима је становао.

Знам, само кажем да је добро припремљена ова емисија, с обзиром да је приказан и картон житеља.

[Ojler]

Картон можеш детаљно погледати на сајту Дигиталног репозиторијума Историјског архива Београда, са свим адресама на којима је становао.

Vlax, молим те... 

[Vlax]

Vlax, молим те... 

Ето извињавам се, погрешно сам протумачио.

Свакако информација неком може бити корисна

[Platin]

Податак који следи захтева потврду. Не знам да ли се у поменутој књизи о Патријарху Павлу помињу неки подаци о години рођења Ане, који би послужили за проверу. Најбоље би било да се упути замолница неком у Кућанце, да се услика споменик, који је 1972. године Патријарх подигао својим прецима ( како стоји у једном наводу на овој теми, јер би се, претпостављам, видела и година рођења мајке Ане).

Срећом, постоји микрофилм књиге крштених за цркву св. Тројице у Капелни, а за период када је могла бити рођена Ана, и који се лако може прегледати на линку

https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QS7-L99X-DVCK?wc=9R27-3YQ%3A391644701%2C391739501%2C391739502&cc=2040054




и ту има доста Стоичевића, који су сви, без икакве сумње - православни Срби.

а мајка Ана је највероватније ово

Пажљивим посматрањем (мада са закашњењем) имам основану сумњу да је ово Ана коју тражимо. Са леве стране записа је коментар који је изнад исечен, али који припада запису рођења Ане. Није уопште необично, отприлике после 1860. године генерално, да се на крштеници допише и датум смрти. Често је то неки датум брзо по рођењу, а дешава се је дописивано и у периоду СФРЈ.
Погледајте све записе на линку https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QSQ-G99X-DFVT?i=204&cc=2040054&cat=688991 биће вам све јасно.

Овде нам је важно што за Ану рођену 17.8.1895. имамо коментар +22.7.1897 односно датум смрти.
Ова Ана није та коју тражимо. Нека друга може да буде. Зависи да ли можемо да нађемо рођење те друге Ане.

Видим по теми, негде међу порукама, да се помиње и друга Ана, рођена неки месец после. По логици, та друга је кандидат за мајку патријарха.

[Батко]

Драго ми је да сте на крају дошли до истине. Поздрав свима! 

[AlexMartina]

Ako ovo moze da pomogne .
Moja baka Latinka devojačko Okrajnov  je bila u srodstvu sa Patrijarhom Pavlom.
Ona je takodje rodjena u Kućancima, 1908. Otac Petar i majka Stefanija. Nisam sigurna ali mislim da su Gojkov i  Latinkin deda bili rodjena braća. Latinka je imala brata Slavka koji je živeo i umro u Kućancima i sestru Danu koja je živela u Bračevcima( Slavonija ). Neki od njihovih potomaka su živeli Bačkom Brestovcu
Slava Okrajnovih tj devojačka slava moje bake je bila Lazareva Subota.

[Јовица Кртинић]

Захваљујући нашем неуморном истраживачу Радовану Сремцу портал Порекло дошао до нових података о пореклу патријарха Павла. Његови преци дошли су у Славонију из Бачког Брестовца. Сазнајте више на нашем порталу.
https://www.poreklo.rs/2023/02/17/o-poreklu-blazenopocivseg-patrijarha-srpskog-gospodina-pavla/

[Христифор]

Да ли Окрајнови носе то презиме и данас у Славонији, Бачком Брестовцу или већ где су разасути? Било би лепо када би приволели неког од њих да се тестира.

[Јовица Кртинић]

Да ли Окрајнови носе то презиме и данас у Славонији, Бачком Брестовцу или већ где су разасути? Било би лепо када би приволели неког од њих да се тестира.

Да, има Окрајнова, било је чак најава да ћемо неког од њих тестирати. Биће прилике.