Аутор Тема: Занимљива историја  (Прочитано 3380 пута)

Ван мреже Ješa

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 21
  • Potomak Ješe Teodorovog Smiljanića (1797–1853).
Одг: Занимљива историја
« Одговор #20 послато: Јул 19, 2021, 12:58:41 пре подне »
Zanimljivo je, to da se slabo pominje i priča o izvesnim Miloju Petroviću Trnavcu, koji beše srpski vojvoda iz vremena ustaničke Srbije, iz Trnave kod Topole, koji je oslobodio Beograd 1806. i zbog kog je izgubljena bitka na Čegru 1809. god.

Ko ne zna o kome pričam, može pogledati link:

https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278137-osveta-glavom-placena

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 179
Одг: Занимљива историја
« Одговор #21 послато: Јул 26, 2021, 03:44:38 поподне »
Zanimljivo je, to da se slabo pominje i priča o izvesnim Miloju Petroviću Trnavcu, koji beše srpski vojvoda iz vremena ustaničke Srbije, iz Trnave kod Topole, koji je oslobodio Beograd 1806. i zbog kog je izgubljena bitka na Čegru 1809. god.

Ko ne zna o kome pričam, može pogledati link:

https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278137-osveta-glavom-placena

Иначе је био кум Младена Миловановића и обојица су били једни од најбогатијих Срба свог времена. Богаство су стекли углавном током саме револуције, а прича око ослобођења Београда је наводно била та да је војвода Милоје Петровић по наређењу Младена Миловановића морао први да уђе са својим момцима у Београд, те да су том приликом они дограбили углавном добар део ратног плена и турског блага.

Младен Миловановић је иначе био један од најутицајнијих људи у доба устаничке Србије и први министар војни. Такође, одлучно се супроставио Карађорђевом плану одбране од Турака 1813. сматрајући да утврђења не смеју да се руше и напуштају (Карађорђе је предлагао рушење утврђења, шанчева и повлачење у шуме и планине). Неки сумњању да је на тај начин покушавао да заштити своју имовину која је за српске услове у том тренутку била огромна. Како год било, његов план је на крају превладао, а исход је познат.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 179
Одг: Занимљива историја
« Одговор #22 послато: Август 31, 2021, 09:44:53 пре подне »
Посмртни остаци генерала Ђорђа Стратимировића пренету су прошле недеље из Беча у Србију.

https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/1031337/vozd-djordje-stratimirovic-vratio-kuci-posmrtni-ostaci-predvodnika-srba-austrougarskoj-danas-beca-preneti-srbiju


https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђорђе_Стратимировић_(генерал)

На мрежи Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2220
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Занимљива историја
« Одговор #23 послато: Октобар 21, 2021, 09:52:59 пре подне »
Објављен је рад у ком доказују да су Викинзи морали доћи у Северну Америку најкасније 1021. године:

https://www.nature.com/articles/s41586-021-03972-8

https://arstechnica.com/science/2021/10/vikings-were-in-north-america-by-1021-ce/

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6914
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Занимљива историја
« Одговор #24 послато: Октобар 21, 2021, 11:35:18 пре подне »
Објављен је рад у ком доказују да су Викинзи морали доћи у Северну Америку најкасније 1021. године:

https://www.nature.com/articles/s41586-021-03972-8

https://arstechnica.com/science/2021/10/vikings-were-in-north-america-by-1021-ce/

Врло занимљиво откриће, а нарочито ова револуционарна метода коју су користили како би дошли до тачне године када су Викинзи секли дрва на овом њуфаундлендском локалитету. Надам се да ће у будућности бити смишљена тако прецизна метода и за керамику (тачна година када је неки керамички производ "изашао из пећнице"), која је далеко најчешћи материјал који се проналази на археолошким локалитетима. То би онда разрешило разне недоумице око прецизнијег датовања археолошког материјала, нарочито за праисторијске културе, али и за оне из скоријег временског периода.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6240
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #25 послато: Октобар 21, 2021, 01:44:38 поподне »
Ово са становишта историје може да буде епохално, али са становишта географије је логично (чак је и већи подухват био доћи до Исланда и Гренланда, него са Гренланда у Њуфаундленд):

Не знам колико су се тамо задржали, у неком документарцу сам видео да је то било можда и мање него једна генерација, па да су се брзо вратили због лоших услова (а Гренланд су населили 986те., пре него што су отишли тамо, што би се уклопило у претпостављени период насељавања Њуфаундленда, најкасније до 1021...):
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4#%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:48:36 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6240
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #26 послато: Октобар 21, 2021, 02:02:51 поподне »
Оно што се може поставити као питање је, шта би било да су остали тамо и основали колонију , као што су на Исланду и Гренланду? У том смислу би била можда промењена историја, јер би и тај део био део познат Европљанима и била би редовна комуникација са тим делом и пре Колумба (у оној мери у којој је била и са Гренландом или Исландом). Али с обзиром на сам североисток Америке, можда би Колумбо и даље мислио да је пронашао нов континент, као што и Викинзи нису знали да су пронашли нов континент , тј. можда би се на крају каснији Европљани изненадили када би наишли на нордијске насеобине за које су већ знали да постоје (али не и да су део тог новооткривеног континента)
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 02:06:13 поподне ДушанВучко »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6914
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Занимљива историја
« Одговор #27 послато: Октобар 21, 2021, 02:11:53 поподне »
Што се тиче претколумбовских контаката људи са других континената са староседеоцима америчког континента, занимљиве су и индиције о контактима Полинежана са Јужном Америком. Нешто више о томе се може погледати овде:

https://en.wikipedia.org/wiki/Pre-Columbian_trans-oceanic_contact_theories#Polynesian,_Melanesian,_and_Austronesian_contact
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6240
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #28 послато: Октобар 22, 2021, 01:14:16 пре подне »
Иако се викинзи нису дуго задржали на Њуфаундленду, ипак су дали прве топонимске називе Европљана на тлу Америке - Винланд, Маркланд, Хелуланд...
:
The 1590 Skálholt Map showing Latinized Norse placenames in North America[1]:
* Land of the Risi (a mythical location) * Greenland
* Helluland (Baffin Island) * Markland (the Labrador Peninsula) * Land of the Skræling (location undetermined) * Promontory of Vinland (the Great Northern Peninsula)

https://en.wikipedia.org/wiki/Markland
Medieval Norse sailing routes and geography of the North Atlantic, based on the saga texts (after Árni Ibsen, Svart á hvítu, 1987)

Viking colonization site at L'Anse-aux-Meadows, Newfoundland

L'Anse-aux-Meadows

https://en.wikipedia.org/wiki/Vinland#:~:text=10%20External%20links-,Name,Leif%20Er%C3%ADkson%2C%20about%201000%20CE.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Vinland
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 01:23:36 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 179
Одг: Занимљива историја
« Одговор #29 послато: Октобар 22, 2021, 12:09:16 поподне »
Цитат
Не знам колико су се тамо задржали, у неком документарцу сам видео да је то било можда и мање него једна генерација, па да су се брзо вратили због лоших услова (а Гренланд су населили 986те., пре него што су отишли тамо, што би се уклопило у претпостављени период насељавања Њуфаундленда, најкасније до 1021...):

Генерално би климатски и пољопривредни услови у С. Америци требало да буду нешто повољнији него на Гренланду (клима се наравно знатно променила од тада, то треба узети у обзир), али мислим да разлог напуштања те колоније не лежи у лошим условима, колико у логистици. Викиншке колоније су се оснивале и одржавале тако што се ипак дешавала трговинска размена и досељавање нових колониста. То је вероватно са С. Америком био озбиљан проблем јер доћи из Скандинавије до Севера Америке је био врло тежак подухват. За већину вероватно и превише рискантан. Самим тим није могла да се развије робна и персонална размена са матицама у Скандинавији. То је неко моје објашњење за напуштање колоније.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9452
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #30 послато: Новембар 14, 2021, 11:20:57 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9452
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #31 послато: Новембар 14, 2021, 11:24:50 поподне »
Једино што се не слажем с Морским да источњаци имају мирољубиву, а да је дивља, освајачка ћуд дошла од додира с Европљанима. Историја то дефинитивно не потврђује.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6914
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Занимљива историја
« Одговор #32 послато: Новембар 15, 2021, 10:42:55 пре подне »
Једино што се не слажем с Морским да источњаци имају мирољубиву, а да је дивља, освајачка ћуд дошла од додира с Европљанима. Историја то дефинитивно не потврђује.

Нарочито то не важи за Јапанце, који су малтене од времена првих историјских записа о њима, а вероватно и раније, били у стању "хроничног ратовања", највећим делом у међусобним борбама (најкарактеристичнији по том питању је 16. век и међусобна борба феудалних господара - даимјоа), а касније и против суседа (Кореја и Кина).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9452
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #33 послато: Новембар 15, 2021, 01:28:47 поподне »
Шта тек рећи за Монголе...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 179
Одг: Занимљива историја
« Одговор #34 послато: Новембар 15, 2021, 06:41:09 поподне »
Нарочито то не важи за Јапанце, који су малтене од времена првих историјских записа о њима, а вероватно и раније, били у стању "хроничног ратовања", највећим делом у међусобним борбама (најкарактеристичнији по том питању је 16. век и међусобна борба феудалних господара - даимјоа), а касније и против суседа (Кореја и Кина).

"Расизам" се у Јапану и данас са посебном пажњом гаји и негује. Имао сам прилику да посетим Јапан и то је за нас Европљане "Димензија Х". Поготово, однос унутар самог јапанског друштва, а још више према странцима. Нпр. Јапанци су познати као изузетно љубазни домаћини као и ми Срби. Али док смо ми љубазни јер оно волимо да дочекамо госта па да заједно попијемо и поједемо  ;D код њих је то један потпуно другачији приступ: Људи са дугачким носем (тј. белци") нису на истом интелектуалном нивоу као Јапанци (читај глупи смо :) ) и онда је Јапанац принуђен да буде љубазан да гост белац не би на неки начин својим незнањем (проузрокованим нижом стопом интелигенције) увредио некога.

О томе, да нпр. странци у Јапани (овде мислим углавном на друге Азијате типа Филипини, Кореја и сл.) нису равноправни и не смеју чак да се налазе у истој просторији када неки белац дође, нећу да пишем посебно. Углавном, озбиљно ратоборан народ који полази од тога да је "Богом дан".

Знање енглеског у Токију је катастрофа (изузев у бизнис бранши), а ван градова не постоји. Ипак, посета Јапанској православној цркви у Токију је заиста посебан доживљај и генерално јапанска култура је јако фасцинантна, иако за нас, као што они и сматрају, тешко појмљива. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9452
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #35 послато: Новембар 16, 2021, 06:48:14 поподне »
Ако није фалсификат, ово звучи занимљиво и прилично актуелно  :D

"Наша мука ваља за причешћа"