Аутор Тема: Иветићи  (Прочитано 5690 пута)

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 83
Одг: Иветићи
« Одговор #20 послато: Јул 26, 2018, 11:33:14 поподне »
Списак свих насеља одакле долазе преци Иветића

Црна Гора
1. Жвиње (општина Херцег Нови, Суторина, славе Светог Стефана, порекло непознато)
2. Пријеради (општина Котор, Грбаљ, славе Светог Ђорђа, дошли из Старе Црне Горе)

Хрватска
3. Цивљане (Маревци) (општина Цивљане, Северна Далмација, славе Светог Стефана, доселили порекло непознато)

Босна и Херцеговина

4. Горње Пеуље (општина Босанско Грахово, Босанскограховско поље, славе Светог Стефана, доселили из Цивљана)
5. Бастаси (општина Босанско Грахово, Ливањско поље, славе Светог Стефана, доселили из Цивљана)
6. Нуглашица (општина Босанско Грахово, Ливањско поље, славе Светог Стефана, доселили из Цивљана)
7. Црни Луг (општина Босанско Грахово, Ливањско поље, славе Светог Стефана и Светог Јована, доселили из Цивљана)
8. Јаруга (општина Босанско Грахово, Ливањско поље, славе Светог Стефана, доселили из Цивљана - Јојића Главице)
9. Пржине  (општина Босанско Грахово, Ливањско поље, славе Светог Стефана, доселили из Цивљана)
10. Доњи Казанци (општина Босанско Грахово, Ливањско поље, славе Светог Стефана, доселили из Цивљана)

11. Сајковић (општина Ливно, Ливањско поље, славе Светог Стефана, доселили из Цивљана)
12. Губин (општина Ливно, Ливањско поље, славе Светог Стефана, доселили из Цивљана)
13. Прово (општина Ливно, Ливањско поље, славе Светог Стефана, доселили из Цивљана)
14. Бојмуте (општина Ливно, Ливањско поље, славе Светог Стефана, доселили из Бастаса)

15. Петрово Врело (општина Гламоч, Гламочко поље, славе Светог Стефана, доселили порекло непознато)
16. Хaлапићи (општина Гламоч, Гламочко поље, славе Светог Стефана, доселили из Бастаса)
17. Рудићи (општина Гламоч, Гламочко поље, славе Светог Стефана, доселили из Бастаса)
18. Главица (општина Гламоч, Гламочко поље, славе Светог Стефана, доселили порекло непознато)
19. Гламоч (општина Гламоч, Гламочко поље, славе Светог Стефана, доселили порекло непознато)

20.  Горњи Подградци (општина Градишка, Козара, славе Светог Николу, доселили порекло непознато)

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 83
Одг: Иветићи
« Одговор #21 послато: Август 03, 2018, 01:00:55 пре подне »
Познати припадници братства

Ни братство Иветића није заобишла судбина нашег народа, у ратовима и страдањима у прошлости су учествовали и припадници братства. Знани и незнани јунаци, познати и непознати страдалници су обележили историју српства и Србије. Из најтрагичнијег времена Другог светског рата можемо да споменемо двојицу Иветића из два антифашистичка покрета на супротним странама.



Војислав (Ивице) Иветић (Прилука, код Ливна, 31. август 1920 — Бесарићи, на Жумберку, 30. јануар 1943)
Учесник Народноослободилачке борбе, партизански оперативни официр и народни херој Југославије.

По завршетку средње школе, 1939. године уписао је Војну академију. Као војни питомац одведен је у заробљеништво у Немачку, одакле бежи у јесен 1941., од тада је и учесник Народноослободилачке борбе. Почетком рата Војислав је био на челу устаничке чете из села Горњи Казанаци и предводио је у првим борбама против усташа. Нешто касније је постављен за политичког комесара Друге чете партизанског батаљона „Старац Вујадин“ а од новембра 1942. је на дужност оперативног официра Тринаесте ударне бригаде.

Доласком бригаде на Жумберек посебно се истакао у борбама против усташа на Крашићу. Погинуо је за време италијанске офанзиве на Жумберек, јануара 1943. године као одступница Тринаесте бригаде. Према сведочењу скочио је на тенк отворио поклопац и пуцао у посаду, када је и био покошен митраљеским рафалом из другог тенка. (Зборник народних хероја Југославије, Београд, 1957)



Ђуро (Марка) Иветић  (Пријеради, Грбаљ, 1910  - Мајевац, код Добоја, 1945)
Командант Бококоторског корпуса Југословенске војске у отаџбини.

Након Априлског рата капетан I класе Ђуро Иветић, се ставља под команду Драже Михаиловића и Југословенске војске у отаџбини и постаје командант Бококоторске бригаде. Истакао се у борбама за Котор, након капитулације Италије 1943. године, када његова јединица, 14. септембра, са брда Тројице изнад Котора креће у напад на град. Након жестоких уличних борби четници су принуђени на повлачење али са великом количином заплењеног наоружања. Овим операцијама стварају се услови за формирање Бококоторског корпуса Југословенске војске у отаџбини чији командант постаје Ђуро Иветић. После борби за Котор Немци су сазнали да је нападом командовао капетан Ђуро Иветић, па су његову главу уценили на 100.000 марака. (Небојша Рашо, Ратна збивања у Херцег-Новом (1941-1949), Стр. 215-218.)

Ђуро се пред крај рата 6. децембра 1944. године нашао у "великом збегу" покрај Подгорице у Фармацима, када је пут Словеније кренула колона између 15 и 20.000 људи, састављена од остатака Југословенске војске у отаџбини, свештеника Митрополије црногорско-приморске и великог броја цивила и интелектуалаца. Колона је под командом Павла Ђуришића након раскола са Дражом Михаиловићем, у долини Босне, наставила повлачење према Посавини. Током повлачења у селу Мајевац код Добоја 1945. године погинуо је и Ђуро Иветић. (Саво Греговић, "Пуцај, рат је завршен" Будва, 2009) Познато је да је да су у ноћи између 7. и 8. марта 1945. године партизанске снаге погубиле све рањенике и тифусаре болнице "великог збега" која је у то време била смештена у Мајевцу код Добоја. Делимична ексхумација ових жртава је урађена 2010. године у близини основне школе у Мајевцу када је нађено 28 жртава. (извор http://www.novosti.rs)

« Последња измена: Август 03, 2018, 01:08:47 пре подне ogixxl »

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 83
Одг: Иветићи
« Одговор #22 послато: Фебруар 16, 2020, 07:28:54 пре подне »
Пре око годину дана у дневној штампи се појавио чланак о извесном Мирославу Микију Иветићу из села Перућице у општини Језеро Република Српска. Сама прича везана за његово стадо говеда и није толико битна у овом случају колико чињеница да у селу Перућице живе Иветићи.

Погледао сам један YouTube прилог у коме се каже да је Мики рођен у Перућици. Ово би значило да није досељеник из скорашњег времена ( погледати 2:15 минут, https://www.youtube.com/v/lxZw9vwB6T8&feature=emb_rel_end ). Консултујући литературу у књизи "О становништву и говору Јајаца и околине" од Миливоја Павловића из 1927. године се наводи да су на простору Перућице у прошлости живели католици али да су током деветнаестог века ишчезли (страна 100) миграцијама, као доказ се наводе католичке црквене књиге. Православно становништво је према Павловићу ово место и околину насељавало из Даламације.

Иако тренутно не можемо са сигурношћу тврдити које је порекло Иветића Перућице, свакако можемо са великом вероватноћом тврдити да на овом подручју нису могли бити пре XIX века како се тврди у књизи Миливоја Павловића.

Било би интересантно сазнати да ли деле исту славу Светог Стефана као и већина Иветића која је потекла из Цивљана. 

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2018
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Иветићи
« Одговор #23 послато: Фебруар 16, 2020, 01:28:48 поподне »
Било је 7 Иветића у Перућици 1991. године.

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 83
Одг: Иветићи
« Одговор #24 послато: Фебруар 16, 2020, 01:59:18 поподне »
Претражујући интернет, у списку свих припадника 7. крајишке бригаде (http://www.znaci.net/00001/129_24.pdf) налази се и:

IVETIĆ Sime LUKA borac  1. čete 4. ba-taljona,  rođen  1908,  Perućica,  Jajce,  zemljoradnik,  Srbin,  u NOB od  1941.

што би значило да су Иветићи присутни у Перићици и пре 1908. године.

А колико видим има један Иветић и у Мркоњић Граду:

IVETIĆ  Milivoja  UGLJEŠA,  borac  1.  čete  4.  bataljona,  rođen  1924,  Mrkonjić Grad, đak,  Srbin,  u NOB od  1942,  član  SKOJ-a  od  marta   1943,  poginuo  na   Zelengori  12. juna  1943.  godine.

 
« Последња измена: Фебруар 16, 2020, 02:03:34 поподне ogixxl »

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 83
Одг: Иветићи
« Одговор #25 послато: Фебруар 17, 2020, 07:47:12 пре подне »
За Иветиће у Мркоњић Граду нажалост нисам успео наћи много података. Изгледа да литературе на тему становништва и порекла породица у Мркоњићу и околини нема, што је велика штета.

Једино сам на (http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=2867&tip=11) сајту пронашао причу о оцу партизанског борца из Мркоњић Града из предходног поста. Заправо је реч о Миливоју Иветићи пекару којег су убиле усташе јер су му синови били у НОБ-у. И његову слику из 1912:


Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 83
Одг: Иветићи
« Одговор #26 послато: Фебруар 17, 2020, 11:56:28 пре подне »
Сва савремена литература о презименима у Црној Гори референцира попа Саву Никићевића и дело "Бока" када објашњава порекло Суторинских Иветића. Међутим поп Саво ни једном не спомиње презиме Иветић у Суторини и њихово порекло, његово писање се искључиво односи на Грбаљске Иветиће.

Подручје Боке пада под Млетачку после освајања Новог 1687. године. Тада у Боку стижу многе породице из Херцеговине чији потомци овде живе и данас, број придошлог становништва је премашио староседеоце Боке.

Већ 1690. године Млетачка врши попис власника земље у Боки Которској. Овај попис се данас налази у херцегновском архиву (Политичко-управни Млетачки архив, ПУМА, књига 2) Нажалост нисам имао прилику да погледам овај архив и списак власника земље у Жвињу, а он би могао да одговори на нека питања.

Након Карловачког мира и повлачења границе линијом "Гримани" 1701. године Жвиње и Суторина опет потпадају под власт Турака. Млетачка 1702 године прави нови попис који укључује и власнике земље у Суторине ван њене надлежности. Др. Глигор Станојевић у Историским записима, кљига 1-2, Титоград, 1973 на страни 143-158 даје пуни списак.
   
Списак се састоји из три дела, први део приказује власнике земље у Суторини који живе на територији Млетачке а трећи део приказује власнике земље који су остали у Суторини. Жвиње се наводи као Svigne али ни у једном списку нема презимена Иветић, један од разлога може бити што су власници земље одлучили да наведу име оца а не породично презиме или, пошто је ово само попис власника земље неки од становника су били у кметовском односу.

1701. године Турска прави свој попис Суторине. (Fazileta Hafizović, Popis sela sanđaka Krka, Klis, i Hercegovina oslobođenih od Mletačke republike 1701. godine na strani 386) Нажалост Турци не уписују породично презиме већ само име оца, али у попису се наводи да су стари поседници и садашњи што би имплицирало да се становништво није мењало током и после Млетачке контроле. Становници Жвиња према попису од давнина врше службу у царској солани.

Врло је могуће да ако су исти становници Жвиња остали и после Турског враћања Суторине и да је међу њима било и предака Иветића, што би могло да значи да су Иветићи у Жвињу били и пре 1690. године.
« Последња измена: Фебруар 17, 2020, 11:59:06 пре подне ogixxl »

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 83
Одг: Иветићи
« Одговор #27 послато: Јун 23, 2020, 11:40:18 поподне »
Теорије о значењу имена Ивета

Основа презимена може да буде различита, а најчешће је то лично име родоначелника одређене породице. У највећем броју случајева то је очево, дедино или име неког другог мушког претка у директној линији сродства.

Током читања историјске грађе (нпр. "Турски катастарски попис неких подручја западне Србије XV i XVI век књига I", Aхмед Аличић, 1984, стр 161, 424 или "Зупци под Оријеном у Херцеговини", Рајко Пантов Вукашиновић, 2006, стр 148) наилазио сам на облик имена Ивета на подручју данашње Херцеговине и Србије још у средњем веку.

1. Теорија о библијском пореклу имена Ивета

Сви наши етимолози које сам читао тврде да је име Ивета или Иве народни облик библијског имена Иван које нам долази из хебрејског Јоханана (יוֹחָנָן), састављеног од речи Јахвех (Бог) и ханан (милостив) - "онај коме се Бог смиловао. По њима у наш језик име је вероватно дошло из грчког облика Јоанес (Ιωαννης) или можда латинског облика Iohannes. Због великог и веома раног утицаја хришћанства на Србе ова теорија о имену Ивета је могућа и логична.

2. Теорија о германском пореклу имена Ивета

Занимљиво је да се облик Ивета код нас користио за мушке особе док је у европским оквирима Ивета женско име. Разлог је вероватно различито порекло. Француско женско име Yvette су преузели остали народи међу њима и словенски као на пример Бугари, Чеси и Пољаци. Француски облик потиче од старогерманског Ив што је име за дрво тису а име Ивета би могло да значи лук који се прави од тисе. Док је са друге стране енглеско Ајви име за биљку бршљан. Ја бих свакако искључио могућност да је име код нас дошло из француског или немачког језика јер овде постоји још у средњем веку а облик Yvette или Ивета је међу другим европским народима новијег датума.

3. Теорија о домаћем пореклу имена Ивета

У српском језику постоје две биљке које носе име Ива, то су врста врбе (Salix caprea) и врста траве (Teucrium montanum). За мене лично је више интересантна трава Ива а разлог је постојање топонима на подручју Херцеговине везаних за њу. Заправо на Зубцима код Требиња је постојало село које се звало Рупе Иве што је алудирало на рупе где је расла трава Ива. Село је веома старо а по доступним подацима најранији помен је из XVII века за време кандијских ратова, скраћени и општеприхваћени облик имена села је само Иве. Ивета би у овом случају могло да се протумачи као надимак настао од траве Иве а његов носилац би можда могао да се везује за планинске крајеве где она расте.

Овај топоним говори да порекло имена Ивета врло лако може да се протумачи као изведен назив из имена траве Иве, али због сличности са библијском именом Иван званична етимологија не даје и ову могућност. Још остаје питање како је трава Ива добила име и да ли је то име словенског или неког страног порекла.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7494
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Иветићи
« Одговор #28 послато: Јун 24, 2020, 12:28:36 пре подне »
Још остаје питање како је трава Ива добила име и да ли је то име словенског или неког страног порекла.

За траву не знам, али та врста врбе је добила име баш по протогерманској речи за тису, која је гласила *īwa-. Такође је могуће да је овде у питању стара балтословенска реч која је променила значење, почевши од зимзеленог планинског да означава листопадно равничарско дрво.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2018
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Иветићи
« Одговор #29 послато: Јун 24, 2020, 12:44:39 пре подне »
Миле-Милета

Раде-Радета

Дражо-Дражета

Вук-Вукота


Закључите сами.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 445
  • R1b-PF7562
Одг: Иветићи
« Одговор #30 послато: Јун 24, 2020, 12:47:01 пре подне »
Миле-Милета

Раде-Радета

Дражо-Дражета

Вук-Вукота


Закључите сами.

Зрно је био бржи :)
Моје лаичко тумачење је да је лично име Ивета настало истим обрасцем као и друга наша мушка имена која се завршавају на -ета: Милета, Владета и Јовета.
Дакле, ако су неког звали Миле, Владе или Јове, па зашто не и Иве, када су питали чији је оно син, рекли би то је (од) Милета син (присвојни генитив), исто тако Владета, Јовета и Ивета.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 83
Одг: Иветићи
« Одговор #31 послато: Јун 24, 2020, 05:28:03 пре подне »
Само да направим закључак. Облик имена Иве, Иво или Ивета је код Срба старијег датума и вероватно постоји и пре доласка на Балкан и покрштавања. Значење имена зависи од времена, контекста и места у коме је давано. Па би према томе могло бити:

1. према протогерманској или балтословенској речи по којој дете треба да буде гибко или убојито као лук од тисе или врбе.
2. према народном облику Иван библијског имена које значи онај према коме је Бог милостив.
3. према српској речи за траву по којој дете треба да је здраво као трава Ива (има она народна: трава Ива од мртвог прави жива).
« Последња измена: Јун 24, 2020, 05:30:36 пре подне ogixxl »

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Иветићи
« Одговор #32 послато: Јун 24, 2020, 07:54:04 пре подне »
....
21.Ivetic Vaso   Bosnien -- Gracanica -- Petrovo Selo
22.Ivetic Stevan   Bosnien -- Travnik -- Radici
23.Ivetic Nikola   Dalmatien -- Sinj -- Vrlika
24.Ivetic Marko   Bosnien -- Livno -- Lojkovici(вјероватно грешка -Сајковићи)
25.Ivetic Sava   Bosnien -- -- Blejatac ??
26.Ivetic Luka   Bosnien -- Jajce -- Crni Lug (вјероватно сад у општини Мркоњић град)
дио података о губицима у АУ војсци за презиме Иветић са вјероватним српским поријеклом, то су људи рођени око 1880.

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 83
Одг: Иветићи
« Одговор #33 послато: Август 04, 2020, 10:10:01 поподне »
Не видим ништа значајно у овим именима које сте навели али видим гомилу грешака:

- колико знам Иветића нема у Петровом Селу али има у Петровом Врелу код Гламоча,
- у Травнику нисам наилазио на Иветиће и тамо не постоји насеље Радићи али код Гламоча постоји насеље Рудићи
- Врлика ништа спорно Иветићи су из Цивљана
- у Јајцу не постоји Црни Луг, Црни Луг је код Грахова

Мени ово више личи на непознавање географије ко год је писао ове спискове.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Иветићи
« Одговор #34 послато: Август 05, 2020, 09:02:35 поподне »
Поштовани,
познавање географије ми је у крви (бар мислим), мораш уобзирити границе општина при Великог рата, односно имена насеља, ипак је катастар ијеле БиХ израдила АУ и он се и данас користи.Имао сам "част" преводити спискове италијана , словенаца и хрвата из околине Трста који су били заробљени у походу на Србију, не можеш замислити називе мјеста рођења,регрутације и сл. пошто је тад била АУ, а данас Италија и Словенија.
21.Ivetic Vaso   Bosnien -- Gracanica -- Petrovo Selo, данас је Петрово у РС и представља општину, могуће је да је чова радио на жељезници, односно његов отац.. Ivetic Vaso Tragtierfuhrer,FJB,Nr3,Train,  Bosnien Gracanica ,Petrovo Selo 1891, verw.
22.Ivetic Stevan   Bosnien -- Travnik -- Radici,  погледати границе Травничке општине из 1880,Радића Брдо је насељено место у Босни и Херцеговини у општини Травник или...
26.Ivetic Luka   Bosnien -- Jajce -- Crni Lug (вјероватно сад у општини Мркоњић град или Шипово, Бараћи ).

Ван мреже ogixxl

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 83
Одг: Иветићи
« Одговор #35 послато: Децембар 05, 2021, 12:58:45 пре подне »
У једној од тема на форуму (Врличани) наишао сам на документ који се спомиње на почетку приче о Иветићима. У питању је први познати помен једног Иветића у Врлици, који се сматра претком свих Иветића Врлике, Ливањског и Гламочког поља а врло вероватно и свих Иветића од Мркоњића до Саве.

На трећој страни документа, на десном листу осмо по реду налази се име Станка Иветића

Na krstarici u temi   https://forum.krstarica.com/threads/sjeverna-dalmacija.788717/  postavljeni odlični linkovi od strane snoudena.
...
vrlika 1692. popis

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view
...

Хвала StoDaNe
« Последња измена: Децембар 05, 2021, 01:05:57 пре подне ogixxl »