Честитам Сеаду на резултату! Ево неколико занимљивих сазнања које ми је тестирани Кајевић испричао:- Предање везују за Куче, што добри познаваоци кучког племена, са којима је тестриани контактирао, не негирају. Мада, има и оних огранака Кајевића који своје предање везују за долазак из Турске.- Кајевића је било у Колашину, што потврђује Кајевића махала поред Колашинске куле.- Кајевића има и у Никшићу где су били насељени у Кучкој махали.- Поља поред Мојковца су се до средине 19. века звала Кајевића поља и Мартиновића поља (Мартиновићи муслимани), што потврђује тапија коју Кајевићи поседују и која је недавно преведена са турског.- Предање говори и о томе да су Кајевићи имали своје пашњаке на Сињајевини...Хвала drajveru на помоћи!
Pisah ja skoro neđe da odgonetanju novljanskog porijekla mogu pomoći rezultati Bošnjaka, no nemam legitimitet, pominjah i nekakvu plemenogenezu koja nemože nipošto biti bazirana na homogenosti, što je ovde često slučaj, eto tako, naravno pozdrav za sajdžiju...
Ako би се FGC22054 везивао за Полимље као матицу, можда су сва ова места боравка Кајевића које је навео, везани за миграције у оквиру османске власти (планско насељавање Колашина, Никшића) , а да су предање о Кучима преузели боравком у махали Куча у Никшићу...Мада Кучи су једино племе које је у контексту предања популарно и код Срба и код муслимана...
Види ја мислим да та предања о Кучима су узимана у Колашину или Мојковцу, то јест Ровачком крају, јер је био стециште за Куче након похара. Врло могуће да су Новљани неки населили ту суседну област и ту се збратимили. Оно што чуди како баш у ПП толико погрешних предања. Ниједно православно братство није крвно кучко за сад, мада ујчевина је послала Данте лабсу узорак, али они не одговарају...
За сада изгледа је FGC22054 рођен у Полимљу као потомак исељеника из Дробњака (рођен барем 100 година након насељавања Новљана у Дробњак), тако да је то предање вероватно преузето приликом боравка на тим подручјима касније, за време Османске власти (можда планско насељавање тих места које је Кајевић навео, исламизованим родовима од стране Османлија )...Једино што боравак на више места и топоними, могу да укажу да је само презиме постојало још у Полимљу, пре "прекоманде" у Колашин, Мојковац, Никшић...или је то , или има више Кајевића који нису сродни
Мени је скроз нереално да баш ниједан Србин у тим крајевима не испадне Куч.
Има и "правих" Куча, али силни резултати су показали да има и много прихваћеног предања о Кучима а да нису Кучи, или где генетика није доказала присуство тих резултата у области Куча (можда и више него где су генетски резултати то показали)
Имам утисак да више i1a p109 има предање о Кучима него о Дробњацима.
Сећате ли се помена Божидара Куча међу житељима нахије Комарнице (тада се још не назива Дробњак, барем не у османском дефтеру) из 1477. године? Писали смо раније о томе.
Ако би ово заокружило причу , то би било одлично...једини проблем је што имамо дисконтинуитет у предању, јер у Дробњаку као матици Новљана, немамо предање о Кучима, а код њихових исељеника у Полимље, имамо (да се памте Кучи а не Дробњак)...то "прескакање" у предању ми је нелогично
Јер овде није у питању само предање полимских родова I1P908 који имају предање о Кучима, него би се то тицало свих Новљана као могућој рути...
Јер овде није у питању само предање полимских родова I1P908 који имају предање о Кучима, него би се то тицало свих Новљана као могућој рути...Да ли је могуће да је део полимских новљанских родова, само "прошао" кроз Дробњак, одмах наставиo даље, па нису ни задржали предање о Дробњаку, већ су очували неку ранију станицу у том предању (област Куча напр), док они који су се стационирали у Дробњаку, су временом избрисали то предање о Кучима? Да ли на само предање утиче и време боравка на неком простору? (мада овде се ради о даљој прошлости, а то би стварно било фасцинантно, ако би се на реалној основи заснивало предање полимских Новљана о Кучима, јер би обухватао онда период пре настанка саме гране FGC22054)
Стигли су и резултати Dante Labs резултата Кајевића из Велике Жупе/Пријепоља. Припада грани I1>P109>FGC33034>FGC22054*. Ово је трећа муслиманска породица са ширег подручја Полимља која припада овој грани и што је још интересантније није ближе повезана са претходне двије, као ни оне међусобно. Ово иде у прилог нешто већој старости ове гране на подручју Полимља и не би ме чудило да се ради о оним Дробњацима који су забиљежени у околини Пријепоља још у историјским изворима средњег вијека. Тргови у долини Лима били су одредишно мјесто за многе караване који су из Приморја превозили со преко дробњачке територије, а треба размислити о могућој старини Дробњака у самом Полимљу и њиховој евентуалној вези са манастиром Милешева. Старост ове гране се процејњује на око 600 година, 15. вијек дјелује реално.Грани I1>P109>FGC33034>FGC22054 припадају и српске породице Ђукић, непознатог поријекла и Бараћ из Лике. Прије ће бити да су преци Бараћа у 16. вијеку доспјели из Полимља, што такође иде у прилог старини ове хаплогрупе на поменутом матичном? подручју. Грани FGC22054 припада и Италијан Корадело непознатог очинства.
У Добриловинском катастиху у оквиру племена Вранеши имамо записане Кочовиће у селу Соколац, код Бијелог Поља. Кочовићи из Гошева код Сјенице су исто I1-P109. Ту су и оне породице које славе Цвете и који такође припадају I1-P109 хаплогрупи, попут Рутовића из Бијелог Поља (Рутовића врхови изнад села Потрка), Јоксимовићи из Пријепоља, пореклом из Горица у Вранешима и др. Њихова матица би била Павино поље са околином. Тако да се за тај вранешки крај могу везати пре свега они I1-P109 родови који славе Аранђеловдан и Цвете.Када бих се кладио којој је хаплогрупи припадао Херак Вранеш, рекао бих I1-P109. Мада постоји могућност да су и они разнородни (Херак Вранеш је имао сина Ибрахима, од кога наводно потичу Љубовићи, беговска породица. На FTDNA постоји један Љубовић, који припада хаплогрупи R1b)
Заборавио сам да споменем и I1-P109 род, који славе Савиндан. Они су такође раширени по вранешкој области, попут Коњевића у Павином Пољу, Миликића и Мандићи од Пријепоља до Сјенице (Милика и Манда су пописани у ДК у селу Вергашевићи, које је изгледа било најбројније у 17. веку у области Вранеши. Мада се ова два имена јављају и у селима Граб и Соколац).
Мислим да резултат Кајевића (занемарујући причу о Кучима, са којом се годинама вртимо у круг) иде у прилог тези, да су Вранеши заиста били I1-P109, тачније FGC33034>FGC22054, блиски Новљанима.У Горици, одакле су Јоксимовићи из Пријепоља, живе и Којовићи, који славе Цвете. Можда нека вез, због сличног презимена, Којовића и Кајовића постоји.
