Порекло презимена на -ин

Порекло становништва > Опште

<< < (2/7) > >>

Amicus:

--- Цитат: vojinenad Мај 30, 2017, 12:16:57 поподне ---Ови које је кнез Милош насељавао због њихове умешности у повртларству прозвани су ''Бугараши'' због тога што су дошли из области јужне и југоисточне Србије, али не знам да ико од њих има баш презиме Бугарин. Презиме Бугарин има једно братство у Црној Гори, али колико се сећам то презиме су добили ваљда по неком одевном предмету тог доба или из неког сличног разлога, али са облашћу Бугарске или пореклом од Бугара они немају никакве везе.
--- Крај цитата ---

То би значило да су они само прозвани Бугар(аш)има, а да то у ствари нису били? Писано је о томе на форуму... треба погледати још једном...

Ранко Бубања:

--- Цитат: Amicus Јун 27, 2014, 04:28:51 поподне ---Зна ли неко можда како су настала презимена као што су Бугарин и Татарин?

Претпостављам да Бугарин води порекло од назива за особу која је пореклом из Бугарске?

--- Крај цитата ---

Милун Петрић, Рујишта и Рујиштани Беране, 2001. стр. 117.

О Бугарима из Рујиша, МЗ Бубање, Беране

Удовица Крста Ивановића из Куча са своја три сина: Јоксимом, Максимом и Милом побјегла је из свог пребивалишта од крвне освете. Звали су је Зелена, због такве боје очију, а право име јој се не зна. У потрази за новим стаништем, дошла је преко Трешњевика у долину Лима и, према неким мишљењима, населила се у близини села Лушца, а, према другим, у близини села Трепча. На овом станишту није остала дуго, јер су Васојевићи прогонили невасојевићко становништво, па је Зелена морала да напусти тек формирани дом. Одселила се у Лукавицу, која се налази у непосредној близини села Црљевине. Ова сеоба Зелене и њених синова догодила се, највјероватније, почетком и у току прве половине 18 вијека.
У једном од низа похода, Турци су наишли преко Лукавице и одвели са собом Зелениног сина Јоксима. Нијесу услишили мајчину молбу да јој ослободе сина. Следећег дана Зелена је отишла у Бихор да тражи сина. Једна муслиманка јој је рекла да је њен син спаљен на оближњем узвишењу. И муслиманка је показала Зелени то брдо.
Уплакана мајка се вратила синовима у Лукавицу и отада јој се стално причињавао призор спаљивања њеног сина. И дању и ноћу видјела је пламен из правца брда на којем је он спаљен. Због тога је, а и усљед страха од Турака, ријешила да потражи сигурније мјесто боравка. Са синовима и мало завјежљаја и нешто ствари из старе плотаре, путујући преко шума и пропланака, стигоше у рујишку котлину. Ту су већ започели живот скоро досељеници, али је Зелена могла да се увјери да је овдје живот постајао много раније, а и да су та прва племена напустила село. Досељени нешто прије Зелене, Кораћи и Петрићи заузели су плодну земљу, па је Зелена са својим синовима била присиљена да ради на посједима ових малобројних досељеника, да крче шикаре и претварају их у обрадиву земљу. Оветани се Зелена на рубу шуме у близини Мале ријеке негдје половином 18 вијека и са синовима поче вриједно да обрађује земљу. Најчешће су радили код Кораћа. Највише су крчили шуму, а када би код неког радили, на питање: ''Како раде момци?'' одговор је био: ''Радни, брате, као Бугари!'' Тако су Зеленини унуци, синови Максимови и Милови добили презиме БУГАРИН. Бугарини из Рујишта славе св. Николу као и Ивановићи у Кучима.

Селаковић:
Не знам имају ли Бугариновићи из Севојна код Ужица везе са овима које нам описа Ранко:

–Бугари (Бугариновићи) је трећа старија породица готово у заједници са поп Дамњановим друштвом, чији је предак Анђелко Бугарин необично одевен, необичног говора, хода и кретања, прост и неокретан, дошао из околине Премћана у Доњем Колашину и населио се одмах до попа Дамњана. Бугара је данас много расељених; толико су се изменили да се сматрају најјачом продицом у Севојну, има их 15 кућа, славе Ђурђиц.

Ранко Бубања:
А. Јовићевић и М. Стругар, Слике из прошлости Цеклина, Загреб, 1902. стр. 27.

Љеш је имао и шестог сина – Радована, од којег потичу Татари. Они су се звали Радовановићи – затим су добили име Водичани, по Водичком Ждријелу, гдје су стајали, а касније Татари. О томе постоји предање: Кад су Цеклињани градили Дурмиторе (убове на Цеклину), била је одређена строга казна за онога ко закасни на рад. Једном одоцни више њих, па пошаљу једног Радовановића, да из њих узме глобу – овај тако брзо заврши посао и врати се, да повикаше: ''сврши посао брзо као татар''. Од тада ово братство називају Татарима.

Делија:
У књизи Јована Ердељановића-Срби у Банату наводи се у попису Црепаје у фамилијама непознатог порекла :
Бугарин(4,Св.Никола) и за њих Ердељановић каже да су отишли у Ћирића кућу и један део фамилије се зове Бугарин-Ћирићи.Помињу се и Бранков-Бугарини који славе Св.Јована,али су се они призетили у кућу Бугарина и добили шпицнаме Бугарин.
Наводи се у фамилијама познатог порекла у Црепаји и породица Бугарски (Ђурђиц) и они су пореклом из Старе Србије.
У књизи Петра Идворца-Монографија Црепаја 1660-1918.године наводи се да је у Банату забележено доста породица са презименом Бугарин што може да потиче од некадашњих туринских Бугара који су владали Банатом у 8. и 9.веку.Презиме Бугарин појављује се у попису Печке 1715.године,Арада 1720.године,Панчева,Маргитице,Иланџе 1733.године ,попису Сефкерина 1764.године,у попису Омољице 1774.године.
Породица Бугарин у Црепају је дошла на следећи начин: вероватно је дошла из Арада у Панчево 1720.године а одатле преко Сефкерина у Црепају после 1774.године под презименом Ћирић,док у Сефкерину и дан-данас иста породица носи надимак Орбулов тј. Орбуљев.

Што се тиче Бугарских они се помињу у попису Панчева 1764.године,Мокрину 1788.године,Кикинди 1796,у Крстуру 1908.године-а та породица је насељена из Великог Семиклуша.У Црепају је ова породица насељена највероватније у периоду 1775-8 .године из Кикинде незадовољна стањем у Дистрикту.

Навигација